Leaderboard

I ja mrzim opoziciju koliko i vlast. Posebno ovu trenutnu, u kojoj su većina ljudi koji nikada nisu bili vlast ili bar ne na nekim visokim funkcijama (niko osim Đilasa praktično). Kako je (jebeno) moguće da iko normalan izjednačava bilo koju opoziciju sa ljudima koji su u prethodnih 13 godina: - ubili 8 ljudi u padu helikoptera jer je ministar hteo da ispadne heroj - ubili 17 ljudi u poplavama jer je gradonačelnik Mali rekao da nema razolga za paniku i evakuaciju - ubili 8 ljudi u rudniku Soko jer su direktor i ministarka ignorisali upozorenja da je bezbednost ugrožena - ubili Olivera Ivanovića i Vladimira (Cvijana) - direktno odgovorni za ubistvo 8 dece u Ribnikaru jer ne moraju naši ljudi da poštuju zakon - ubili 12 ljudi u Duboni jer su naši nasilnici sa oružjem manje opasni od opozicionih sa tviterom - ubili 16 ljudi na stanici u NS - ubili porodicu u automobilu kad je pijani komandir vozio oklopno vozilo kao Šumaher - ubili vojnika na vežbi jer ministar dezerter bolje poznaje uslove od (pod)oficira - ubili ženu na naplatnoj rampi - ubili radnika u Savamali kada su srušili pola grada da operu pokradene milijarde - napravili državni narko klan - koriste narkodilere i ubice u borbi protiv protestanata - napravili državnu plantažu marihuane doke šalju ljude u zatvor zbog džointa - opustošili istočnu Srbiju u kojoj su dozvolili Kinezima da naprave državu u državu - spremaju se da isto urade i u zapadnoj sa Nemcima - organizovali radniek fabrike da pljuju roditelje čiji je sin poginuo - zaposlili pedofila u vrtiću - izbacili iz vrtića (koji mi plaćamo) decu čiji su roditelju opozicionari - koriste na protestima oružje koje trajno može da ošteti zdravlje ljudi - podigli dozvoljen nivo kancerogenog otrova u mleku da bi mogli da ga prodaju - ukinuli (već otrovanu) vodu Novom Sadu, jer ipak ne može ono đubre u centru i dodikovski urbanizam na postojeću infrastrukturu I to je samo ono što mi prvo padne na pamet dok kucam post. Ali ok, svako ima pravo na svoje mišljenje. Tako i ja mislim da su ljudi kojima je SNS isti kao opozicija, ili isti kao i naprednjački šljam ili ograničenih mentalnih sposobnosti. Ove druge ne krivim ni za šta.

kad budeš slušao:

Highlight svih Mastodon albuma su mi uvek bili Brentovi iščašeni rifovi i solaže, kao potaž svih tih surf, rokabili, psihobili uticaja, i taj višak emocije, mraka i melanholije u njegovom glasu, a voleo sam (volim) i njega lično najviše od sve četvorice zbog toga što je evidentno najnesposobniji da se izbori sa svojim demonima i što mi deluje kao čovek koji 24/7 ima urge da iskoči iz sopstvene kože. Uvek sam mislio da je upravo on dominantna autorska ličnost u bendu, da su svi progresivni i psihodelični začini koji su ih učinili senzacijom dok su bili u kreativnom zenitu na Blood Mountain i Crack the Skye 95% njegova zasluga i da bend iz albuma u album gubi na autentičnosti (ne i na kvalitetu) od kada su Brann i Bill preuzeli kormilo i krenuli ka tim nekim umivenijem, radio-friendly vodama, a on krenuo da se polako povlači u drugi plan, iako naravno volim sve što su izdali. Guess I'm trying to say - težak smor. Koga god da dovedu i kakvi god da budu naredni albumi, to za mene više nikada neće biti isti bend.

Pince haul

Sve informacije o magazinu nalaze se u nastavku, na engleskom jeziku. Jedina bitna napomena je da je cena za Srbiju 1000 dinara. "Embrace Death" is an exclusively interview-based magazine that aims to support everything worthwhile in the contemporary underground extreme metal. The magazine has risen from the ashes of the "From the Bowels of Perdition" webzine (formerly "Towards the Inevitable"), which ceases to exist as this very announcement is being posted. "Embrace Death" is a professionally printed publication, in full colour, on 115 gsm paper of the highest quality, with covers printed on 200 gsm glossy paper. The first issue of the magazine (available via the "Embrace Death" webstore: https://embracedeath.rip/) features introspective, in-depth interviews with the following bands: • Stress Angel • Drowned • Malokarpatan • Funereal Presence • Thy Darkened Shade • Sweven • Mortuous • Phrenelith • Qrixkuor • Predatory Light • Sijjin • Nekromantheon • Cryptic Shift • Verminous Serpent "Embrace Death is a fantastic publication with thought-out questions that make the interviews stand out and keep it interesting for both the interviewee and the reader. Sösö puts a lot of passion into his work which shows not only in the way he approaches his interviews but also in the aesthetics of the zine. Overall, it's an absolute joy to follow what he does with the zine." Anastasis Valtsanis (Dead Congregation) "I was always very picky in terms of webzines and actual zines. I demand a certain level of seriousness and dedication. It is obvious that we offer our very souls to our black art. Therefore, when someone speaks or writes to me about Thy Darkened Shade I can only take it seriously when I understand that there is more than a fiery passion and adoration behind the words used to describe it. When I first got the interview by Embrace Death I was very pleased to answer the questions. Apart from the fact that I felt a deadly passion behind them, I also believed that they were different and, of course, very interesting to answer. Last but not least, it was one of the first zines that didn't mindlessly speak about our influences and mentioned Magma, that was certainly something I appreciated too." Semjaza (Thy Darkened Shade) "Unlike the standard interviews that usually scratch the surface with all the expected inquiries about band biography, studio and live routines, Embrace Death can place the interviewee into positions they might not have thought of themselves previously. This can then lead to an unexpectedly personal experience, or at least one that touches elements of their music or themselves, that would otherwise remain in the dark." Adam Sičák (Malokarpatan)

Čitam poslednjih dana svaki oproštaj od Brenta koji mogu da nađem, lik je bio lud do daske i svi se zapravo ustručavaju da iznesu previše detalja. Ja verujem da brat nije bio strejt nijednog dana u poslednjih 30 godina. A opet, bio je potpuni unikat i kao muzičar i kao lik, autentični rockenrolla u okeanu pozera i lažnjaka. Verujem da bez takvog jednog ludaka ni Mastodon ne bi postao to što jeste, bez obzira što su i ostala trojica neverovatne glave i vanvremenski muzičari. Nikad nisam bio slab na smrti selebritija ali Brent je bio u mojoj kući prisutan od ranih 2000ih i ni u jednom momentu se u životu nisam ohladio od Mastodona od kada sam ih prvi put čuo. Jedan od mnogo retkih bendova koji kod mene imaju taj status. Mislim da za njega i na onom svetu baš pristaje ona čuvena - shine on, you crazy diamond.

Evo još jednog predugačkog posta, kako to obično biva sa ovim izveštajima sa omiljene češke tvrđave. You’ve been warned. Putovali smo noću da bismo bez problema stigli da se smestimo, odmorimo i onda pravac na warm up party. Ovom prilikom ne bih pominjao neprijatnosti na Kelebiji osim što bih citirao Eufrata: “ne bih da se hvalim, al panduri, kurac mi popušiste.” Smeštaj naš prošlogodišnji u Češkim Škalicama, samo još bolji i veći bungalov, imamo deal i za naredne godine, sve ukupno manje od 15 minuta vožnje do parkinga 1. NULTI DAN: Stigli smo na FUNERAL tokom kojih je pala jedina kiša za sve ove dane, čak je i začinila nastup ovih Norvežana koji su odavno od funeral dooma pošli gotičarskim stazama, pa je takva i bila setlista. Postava je novijeg datuma izuzev OG bubnjara, ali ne bi se reklo, fino su uigrani. Pevač bi svakako imao šta da kaže među ovdašnjim posetiteljkama Kuglaša i Vrtoglavice, dobar glas i outfit, uredno sve al davno beše. Zatim sam ukačio malo lokalce PAN LYNX o kojima inače nisam znao ništa. Korektan alt rock/metal sa pevačem šeširdžijom tako da je u tom momentu broj šešira po bendu bio 2 od 2. Nemam šta previše da napišem, solidan bend za koji verovatno znaju samo u Češkoj. Onda je nastupio CARNIVORE A.D. za koje znam samo da je Peter Steele bio u bendu, da su izdavali za Roadrunner, a od pesama samo Jesus Hitler. Rekao bih da je glavni čovek trenutne postave neki lik koji po svemu imitira Petera, dubok vokal, nabildovan u siledžijki, čak i mimika i pokreti. Nisam očekivao ništa specijalno, ali dobili smo pristojan nastup koji je publika svojski podržala. Meni ipak meh ovaj dosta bezlični crossover, prelazna ocena svakako ali neće mi ovo dugo ostati u pamćenju. Ali zato legendarni murder metalci MACABRE itekako hoće, baš dobar nastup ove trojice veterančina (posebno je bubnjar razvalio), potpomognutih četvrtim likom koji je menjao maske i fizički na bini dočaravao sve te divne ljude o kojima Macabre peva. Lance nas je počastio kratkim pojašnjenjem svakog od tih slučajeva, serial killers tematika vazda nepresušna među metalcima, za neke od tih slučajeva sam znao, za neke baš i ne ali eto edukaciji nikad kraja. Odličan nastup da zaokruži warm up party. Pukotine među nastupima sam iskusno koristio za prebiranje po diskovima, obično sve što valja ode do kraja festivala pa je dobro obezbediti se na vreme. PRVI DAN: Pred sad već dobro osunčanim mejnom smo se nacrtali negde pri drugoj polovini BLOOD RED THRONE nastupa, tako da ni ovde nemam previše utisaka. Pošten bend su uvek bili, pošten ali ne baš upečatljiv. Međutim, zato je WARBRINGER bio jedno od prijatnijih iznenađenja i iskokali su svoj moderni thrash furiozno, circle pitovi su se nizali u prašini dok je pevač rukovodio paradom, jedno vreme uz pomoć mača koga je isukao. Baš dobar bend koji nisam previše studijski ispratio ali kad se uželim thrasha ne vidim zašto oni ne bi bili jedno od prvih imena koja padaju na pamet, ne računajući legende iz prethodnih dekada. CRYSTAL LAKE možda dolaze iz Japana (baš dosta japanskih bendova ove godine btw) ali im je muzika totalno korporativno američka, sa američkim baticom za vokalom. Jesam ovo poslušao samo ovlaš i u prolazu ali bilo je mega dosadno i bez trunke bilo kakvog egzotičnog začina, za razliku od svih njihovih sunarodnika na ovogodišnjem festivalu. NE OBLIVISCARIS je bend koji me je lako kupio sa svoja prva dva albuma ali nakon toga su upali u ozbiljnu kreativnu krizu koju nikakvo pompezno i često virtuozno muziciranje ne može da povadi. Nastup je bio dobar i kompetentan ali em je setlista bila sačinjena uglavnom od novijih dosadnijih komada, em sam se pomalo ohladio od njih. James Dorton (ex-Black Crown Initiate) je novi urlator, korektan posao al kao što rekoh, celokupna ocena je bezobrazno osrednja. Idemo zatim na omiljenu Obscure binu, a tamo su Kanađani 3 INCHES OF BLOOD veoma prijatno iznenadili, doneli dozu hevijane na tvrđavu i itekako opravdali slot. Jes da su najpoznatiji po nekadašnjem hit singlu “Deadly sinners” ali ima očito tu još štošta da se probere u diskografiji, odličan set, ozbiljna energija i na bini i u publici i poprilična metalna pobeda na kraju. Ostajem na Obscuretu da vidim i ja taj RIVERS OF NIHIL koje mnogi tradicionalniji death metalac popljuva nedavno, međutim meni su uradili posao, dosta dobar nastup iako neujednačen. Npr basista se baš muči kad treba nešto clean da otpeva, a gitarista Andy se nije baš lako svojim vokalom probijao kroz miks ali kad se sve sabere i oduzme - pošten nastup vrućeg benda koji se možda dobro kotira u američkim medijima ali još treba da se dokazuje pred sumnjičavim, konzervativnijim metalcima. Rekao bih da je atmosfera u publici naspram imena benda bila dosta mlaka. Saksofon je lepo začinio priču al možda ga ima i previše, a da pri tome ne pomaže uvek. DARK ANGEL sam uhvatio tek toliko da vidim da Hoglan ubija i da mi se pevač ni malo ne sviđa, žurio sam na prvi sustret sa Oktagon binom gde je INTER ARMA oprala. Vrlo jak nastup koji mi se pomalo izgubio u “best of” pričama ali sad kad se prisetim baš je bilo dobro, a posebno je bubnjar lud kao kurac. Jako dobar i zanimljiv bend, što je eto potvrđeno i uživo. Zbog njih sam malo okasnio na SIGH, a tamo je imalo šta da se vidi - kompletna Kawashima porodica na bini, gde je gospođa mama posebno porobila, skakala, vrištala, pevala, polivala se lažnom krvlju i generalno zasenila sve ostale, čak i doktora Miraia i onog egzotičnog shreddera koji im trenutno cepa gitaru. Klinke su imale dijametralno suprotne pojave, starija je nepomično stajala na bini tokom celog seta, dok je mlađa dosta uživala, dizala rogove i dodatno potpaljivala fasciniranu publiku. Sigh je nacionalno metalno blago Japana i kao takvog ih treba i tretirati. Nikad ne iznevere. E sad kreću gadni preklopi u rasporedu gde se nešto moralo žrtvovati. Svakako nisam želeo da to budu SLEEPYTIME GORILLA MUSEUM, koji su svojom avangardom na granici cirkusa opasno zasenili svakog ko pretenduje da bude nešto “lud” na bini, jaki kostimi, jaka muzika, jaki instumenti, jake egzibicije. Voleo bih da sam odgledao do kraja ali nisam mogao jer jebiga najbolji rokenrol bend 21.veka se ne propušta ni pod razno. MASTODON je razneo, rekao bih da su tri originalna člana u top formi u svakom smislu (posebno vokalno), baš su rešeni da ovu ružnu epizodu sa Brentom stave ad akta i da se fokusiraju na ono što najbolje rade. Bill upadljivo naložen, rekao bih mnogo više nego na nekim ranijim koncertima kad sam ih gledao. Ovaj Nick Johnston me ipak nije do kraja kupio, dobro svira baja ali harizma mu je u minusu i nekako je delovao kao na civilnom odsluženju vojnog roka, nikako da se opusti čovek ili jednostavno i nije neki gaser pa onda odudara od ostalih na bini. Sve u svemu odlično odlično, neka se opuste svi koji misle da će ovi da krenu nizbrdo bez Brenta, sve je pod kontrolom. Trk ponovo na Obscure da se uhvati poslednjih par ORANSSI PAZUZU pesama, treći put ove godine ih gledam i nije mi dosta al ipak nisu bili prioritet s obzirom na tu činjenicu. Sve pod konac standardno, al već viđeno nedavno. Tako su Zemial i Ruim ispali iz priče, iako sam hteo i njih da overim ali avaj. Lična poslastica dana su bili BETWEEN THE BURIED AND ME i njihov vanvremenski Colors album. Iako sam tih sat vremena proveo u transu ocena je ipak 9/10 jer su mi na momente delovali malo stegnuto, kao da im je jako bilo stalo da nešto ne zajebu. Tommy lagano najveći šmeker među svim prisutnim mužjacima na tvrđavi, najveće bojazni sam imao u vezi njega ali je i on ubio bez problema. Mlađani session gitarista smešan kao pojava ali zato tehnički šurač bez pardona, mada je fizički jako odudarao od ekipe koja je dobrano u 40ima. Za kraj dana, stari dobri ROTTING CHRIST koji uvek zvuče veliko i moćno, čak i kad je setlista dosta sastavljena od novijih ritualnih komada koji mi studijski ne znače mnogo. Ova dvojica tezgaroša koji sviraju sa braćom Tolis su dosta komični, čekiraju svaki kliše groteskno naloženog metalca bildera novije generacije. DRUGI DAN: Drugi dan je bio prepun pravih poslastica, tako da mi CAR BOMB koje inače obožavam nisu bili nešto specijalno. Dobro su oni otpašili, da se razumemo, ali em mi taj slot u 13h po najgorem suncu ne ide uz njih, em su pevač i posebno basista bili pomalo statični na bini za tako razuzdanu muziku. Zato je Greg batica razneo na gitari, sreo sam ga posle u prolazu i prozborio par reči sa njim, dobar lik. HIGH PARASITE je bio ok i to je to, ništa za padanje u nesvest ali ima tih nekoliko gothic hitića koje su Aaron i ekipa prezentovali. On mi je inače delovao kao da pomalo tezgari, a odeždu za nastup je verovatno pozajmio od Bišketa iz Pera deformera. Zato su braća iz GREEN LUNG ostavili srce na terenu, jako dobar koncert sa mnogo emocije i delirijuma, odličan gitarista, vokal solidan ali dobar frontmen, ma sve na mestu. Mislim da od njih tek možemo očekivati velike stvari u budućnosti, bolji su uživo nego studijski, fali da malo dodaju ličnog pečata pesmama i svet može da bude njihov. Kad je NILE u pitanju, nema iznenađenja, rokanje strahovito uz ubitačni Kolliasov propeler i lepu setlistu sastavljenu iz svih delova bogate diskografije. Jednostavno su institucija kad je u pitanju brutalna i tehnički jaka muzika. Would watch again. Sloba mi se pridružio u nameri da malo promenimo vajb sa Francuzima SLOW CRUSH, oni sviraju taj sada popularni slowcore/shoegaze sa ženskim vokalom u stenjanju i iako je muzika lepa, definitivno mi spadaju u kategoriju suvog proseka kad je ovakav fazon u pitanju. Prijalo je ali može to i bolje. I dok je većina posetilaca hrlila na mejn da se zabave uz prolivski humor Gutalaxa (kažu svi da je bila žurka sezone, al to nek bolje posvedoči neko ko je video iz prve ruke), ja sam hteo da overim REZN iz Čikaga i njihov psihodelični doom. Bili su dobri i masni, mada fali tim pesmama još malo supstrata i x faktora, hoćemo Elder uskoro koji ovakve bendove jede za doručak. Opet promena vajba, stari znanci SUFFOCATION su odradili svoj set bez greške, generalno su mi oni onaj legendarni death metal bend koji je izrodio mnogo loših đaka (čitaj: deathcore reptila), ali učitelji su jebiga učitelji. Cepanje za preskakanje čuke i mislim da su baš uboli finu zamenu za Franka u liku ovog latino Mikrija iz Disgorge, baja je baš jak frontmen i grlom i izgledom. Idemo na Oktagon gde je za mene opet palo prelepo iznenađenje, CRYPT SERMON do sada nije bila moja šolja čaja ali to je zato što sam do sad slušao samo poslednji album i kičastu Key of Solomon, očigledno je da njihovo bogatstvo leži na prva dva albuma i nastup je bio bombona. Pevač jeste goofy i dosta smešan ali je dao sve što ima i rukovodio paradom. Ćelavi gitarista je oprao, jedini je smešan bio ovaj baja iz Majesties/Obsequiae koji im sad svira klavijature ali je stajao sve vreme kao kip i više podsećao na obezbeđenje nego na muzičara koji nastupa. Opasan, opasan bend koji tek ima da kida. Ako bih neku pesmu morao da izdvojim da mi je najviše ostala kao lajtmotiv ovogodišnjeg Brutala, to je svakako njihova Christ is dead. Vaistinu mrtav. Otvorio se onda procep u rasporedu gde je jedino vredno pažnje bilo pogledati LEPROUS i podsetiti se koliko su zapravo oni dobar bend. Nisam očekivao mnogo jer sam se odavno ohladio od njih međutim jebali su kevicu svi od reda. Einar mislim da nije omašio nijedan ton, možda mu lakše da se opusti u ovom sportskom outfitu umesto u standardno tesnim pantalonama i konobarskom prslučetu. Nove pesme koje su generalno bulja dobijaju dosta na kvalitetu u live izvedbi ali jasno je koja je faza njihove karijere vrhunac, a tako je bilo i tokom nastupa. Nazad na oktagon gde su meni vrlo dragi WAYFARER odradili odličan posao. Iako se prodaju za atmo black, meni su oni uvek bili više neka post priča sa dosta ovih wild west elemenata koji su posebno prisutni u live stanju. Isaaca Faulka (na USA turneji sa BI) je na bubnjevima vrlo uspešno menjao Lev Weinstein iz Krallice. Dobra priča. E onda je krenulo da se zakuvava. Inicijalno sam ipak hteo da pogledam Gojiru međutim bilo je praktično nemoguće doći do iole pristojne pozicije, naime ovakvu gužvu kao na njima nisam video nikad za svojih 10 godina pohođenja Brutala, jasno je da su veliki i da bi svaki kežualac hteo da ih vidi. Batalih zajebanciju, odradih brzopotezni tranzit kroz publiku do Obscure bine i napravih odličan potez jer je THE KOVENANT pružio nezaboravan set. Dobro je bilo podsetiti se koliko su te pesme sjajne, ekipa na bini u full gasu (sa akcentom na nenormalnom Hellhammeru), žurka u publici na nivou, Gojira who? Odličan zvuk, miks fantastičan, svi instumenti i vokali u balansu, ma prelepa jedna predstava kako god okreneš i jedan od top nastupa festivala za mene. A onda još jedan kontroverzan potez, cela ekipa je otišla na Bathory tribute (ova all star postava je ošišala kako sam čuo sa svih strana) ali ja sam poslušao srce a ono je reklo - BTBAM. E sad su se već momci kompletno opustili i raspištoljili i pružili 10/10 nastup gde sam posle toga 15 minuta skupljao vilicu po podu. Generacijski bend, samo to ću reći. Za kraj večeri opet ostaje žal što propustih Fear Factory i ovde i u Beogradu, al jebiga - ABSU mi je omiljeni američki BM bend i pre koje veče jasno je bilo i zašto. Proscriptor je zaista presmešna pojava, ono se ne da rečima opisati, kao neki porno aerobik praktičar iz pakla - međutim Zemial postava oko njega je šibala za sve pare, pa je sve to u paketu bilo sjajno iskusto i otišli smo doma prepuni utisaka i naravno oponašajući Proscriptora i njegove komične manirizme. TREĆI DAN: Odspavalo se malo duže, doručkovalo malo jače, smejalo malo glasnije tako da je prvi bend trećeg dana bio osrednji MONOLORD. Iskreno, očekivao sam više a dobio jedan prosek stoner nastup uz koji može da se njiše i headbanguje ali to je otprilike to u ovako oštroj konkurenciji. Zato je vilenjakinja SYLVAINE prijatno iznenadila i odradila taj nežni Alcest zvuk kako treba i još po nešto. Fino su mi legli i njeni studijski radovi ali sad se dobija potvrda i da je uživo sve to legit. Lepo. Dok sam hvatao mesto za PIG DESTROYER, podsetio sam se koliko je Prong na susednoj bini golo govno od benda, jebote koja dosada. Što se tiče Baltimorskih art grajndera, možda sam očekivao malo više al opet barem 8/10 ocena, pogonjena neverovatni zvukom gitare Scott Hulla, šta gitare, uglavnom je delovalo kao da u rukama drži neko oružje ili cirkular. Očekivao sam malo raspoloženijeg JR-a, daleko od toga da je bio loš al sam se nadao nekom specijalu koji nisam dobio. U publici naravno delirijum, ja na kraju zadovoljan, videćemo se još koji put sigurno. Odmorilo se malo jer smo ipak ljudi od krvi i sve više mesa, dobro mi je došlo da malo predahnem. U bogatoj ponudi datog trenutka opredelio sam se za staru ljubav PELICAN. Oni su bili kako treba, baš taj hydrahead zvuk iz prajma, dosta starog materijala i nostalgije, korektno od publike, od benda i više nego korektno. Ima ovakva muzika svoje limite, ali sve je zvučalo maksimalno utegnuto i profesionalno. Ostajem na obskuretu za nešto posve drugačije. HALLAS su bili med koji nam je trebao među svim ovim burgijatorima. Malo su se duže nameštali i picanili međutim jednom kad je počelo, poveli su nas na astralno putovanje i samo učvrstili moju želju da moram jednom i na neki full prog / retro rock festival u životu da odem. Publika je ispratila bogovski, odlično zezanje, energija, suptilnost. Gledajte Hallas ako ste ikad negde u prilici. GRAVE ne bih komentarisao jer sam uhvatio sam ovlaš, meni su uvek bili sekundarni predstavnici švedske škole DM pa mi nisu bili na listi prioriteta. U izboru između Pyrrhon, Gaerae i PARADISE LOST odlučih se za engleske legende i…mogao sam i bolje da biram. Setlista je bila dobra ali bend je bio vrlo osrednji, umoran, tezgaroški nastrojen i ne baš preterano dobro zvučno namešten. Čućete uostalom i jače kritike na njihov račun. Ne mogu reći da su bili baš bulja ali sve vreme sam imao utisak da nastupom nisu zavredeli dodeljeni slot (20:45h na mejn bini). Nije prvi put da ih gledam u skromnom izdanju dok studijski i dalje rade dobar posao. Šteta. Kako se opravdava slot pojasnili su poljaci OBSCURE SPHINX. Nisam ih gledao onomad kod nas (Danguba beše?) ali sada je to mnogo veći i moćniji bend. Zofia je razorila na vokalima, veoma profesionalan nastup, zvuk bomba, vizuali sjajni. Hoće ponekad da zasmrdi na kopiju CoL/Amenra ali ima tu i dosta modernije sedmožičane gitare a i, kao što rekoh, vokal je glavna priča. Sjajno. A onda eto i taj DIMMU BORGIR. Nisam gejtkiper ali za mene oni zaista ništa dobro nisu izbacili još od 2003-e (a i DCA je nategnut), doduše prva faza karijere je fanrazija i nadao sam se prevlasti iste nad ovim novim sranjima. Nažalost, dobar deo setliste su zauzele novije gluposti, a kad se zažarivao stari plam to je bilo sjajno, međutim sve ukupno nisam nešto bio fasciniran. Jes, sve to izgleda bogato, samo tako, al audio receptor je najvažniji a on je bio samo delimično zadovoljen. Skinuto sa bucket liste, veći fanovi od mene nek ih jure dalje ako žele. I od CULT OF LUNA sam se dobrano ohladio studijski u poslednje vreme pa sam njihovom nastupu pristupio na bazi kurca kad ne lezi vraže - odmah su od prvih taktova pojasnili zašto su tu gde jestu i kako moćno zvuče, do kraja nastupa sam već bio u ekstazi opsednut jakim svetlosnim efektima i pretećim milozvučjem što je dolazilo sa bine. I pun mesec je davao tonus svemu kako treba, tako da i ovo ide među najbolje nastupe BA 2025. ČETVRTI DAN: Rešeni da u poslednjoj četvrtini odigramo kako treba, bili smo spremni za finale. Stigosmo pred kraj HIDEOUS DIVINITY koji su zvučali značajno bolje od očekivanog (očekivao sam klasičan propeler tech death, a ipak je bilo znatno dinamičnije). Ništa za padanje u nesvest ali sasvim korektno. Oldskul je bio namiren uz PROTECTOR, death/thrash starog kova u svakom smislu. Takođe ide u prijatna iznenađenja, kod kuće bih ovo slabo slušao ali uživo radi posao. Brka frontmen jako simpatičan i harizmatičan na neki Žikina dinastija/Tesna koža način. KING WOMAN sam željno iščekivao jer sam veliki fan poslednjeg albuma, međutim nastup je mogao biti bolji. Kristina kul, ali ova raznorodna ekipa oko nje tu i tamo. Nisu svirali najbolju pesmu (Entwined) na čemu im jebo ja mater, posebno što su zatvorili sa glupom Stone Roses obradom. Oh well, idemo dalje. Čitav dan bio je u melanholičnom tonu, pa je jedan od vrhunaca takvog senzibiliteta bio tokom HARAKIRI FOR THE SKY nastupa. Gledao sam ih pre par meseci u Pešti i sad su bili još bolji. Baš fokusiran i tight nastup, sa obesno debelim gitarošem i opasno depresiranim pevačem u glavnim ulogama. Baš lepa deprica. Za promenu vajba i da ne bih prerezao vene, odoh malo na grindcore i simpatične šveđane GADGET. Bilo kul al ipak trećeligaški naspram glavnih vedeta festivala. ENVY ubiše, jako dobar nastup i verovatno najdinamičniji bend na bini tokom svih dana. To se traži, totalna lomljava. Naravno, presečena setnim i sanjivim post rock pasažima. Ja sam svakako fan a mislim da su se svideli i mnogim tevtoncima koji su bili u fazonu šta koji kurac. Sa brda pogledah AGNOSTIC FRONT, međutim u pitu je bila totalna ludnica a oni su kevtali kao da sutra ne postoji pa siđoh dole da budem bliže ostarelim hardcore tatama sa manjkom IQ-a. Stigma je već dugo više u ulozi maskote nego gitariste, ali s obzirom da će čoveku uskoro punih 70 svaka mu čast što još uvek radi to što radi, malo ko je takav život proživeo. Šizofreni raspored je posle bazičnog hardkora na binu pored doneo dugo očekivani KARNIVOOL. Njihova moderna, suptilna muzika bila je sušta suprotnost skoro svemu. Dobili su baš jak slot, ja bih rekao najviše na konto toga što su jako retko u Evropi, međutim sve to izgleda i zvuči svetski. Best of setlista, muziciranje precizno u ton, a Ian Kenny me je potpuno kupio svojim ležernim ali ultra preciznim nastupom, lagan lik skroz. Nažalost, trebalo je hvatati poziciju za tate, pa sam poslednje dve pesme ispratio sa udaljenosti. A kad smo kod tata, OPETH je meni bio nastup festivala iako je setlista bila daleko od one kakve bih ja birao. Međutim, u tome i jeste magija, što oni mešaju stalno i nikad ne dozvole sebi da budu bend koji samo egzistira na konto stare slave. Ne može se opisati rečima milina koju oni izazivaju i u meni i u svim ovim ljudima oko mene. Stvarno su giganti i jedan od najboljih bendova koje je muzika iznedrila. Mika krenuo malo rezervisano, da bi se potom skroz razuzdao i krenuo da baca forice, koje su kao i uvek bile pronicljive i inteligentne. Scenski nastup takođe besprekoran, kao i vizuali koji su pičili u pozadini sve vreme. Fantazija. Nije bio kraj, trčah na Bohren međutim nešto sam permutovao u ludoj glavi pa se ipak vratih na mejn i na još jednog dobro poznatog švedskog Mikaela. THE HALO EFFECT su bili daleko bolji i zabavniji nego što sam se nadao, meni lično i značajno bolji nego Dark Tranquillity sa nedavnih nastupa. Ipak je ova priča podmazana In Flames melodijama koje su jebiga zarazne kao covid 2020e. Momci raspoloženi, bina uglavnom u zelenim tonovima svetla, probrana lista da hitovi jako udare. Baš baš dobro. Za DARK FUNERAL sam znao da neće biti greške. Možda njihova muzika nije najuzbudljivija moguća i nemaju previše trikova u rukavu ali to što rade - rade na svetskom nivou. Ovog puta su se opredelili za neki midtempo set i malo pitomije pesme što nije sprečilo ovog Jalomaaha da se razmaše, zaista paklen bubnjar za ekstremni metal. Dakle, DF jesu neki safe fazon kad je BM u pitanju, ali malo ko im može na crtu u njihovom reonu. Za kraj svega - final boss Brutala, gospodin HELLBUTCHER i njegova manijakalna ekipa priredili su black/thrash žurku za najupornije. Neverovatno dobra energija i atmosfera, dobre, nabrijane pesme i sam Hellbutcher koji reži kao da će posle svirke odmah pod zemlju. Nula zadrške, mnogo muda i srca, to je uvek dobitna formula. Za kraj, hvala kao i uvek najboljoj ekipi koja mi je ulepšavala ove dane. Da ne palamudim previše, vidimo se večeras u KC gradu svakako.

Može jedan blast from the past?

🤔

jel ovo pitanje za bendove?

zar nisi ti kukao najvise sto su Bohren svirali kad je bio generalni strajk?

persiranje na yumu bi bilo baš do jaja "poštovani, smatram da je Somewhere In Time kerov kurac za Master of Puppets, a možete i da mi popušite kurac. s poštovanjem kuruz"

dinara ne bi dao ovim smecarima..

kad smo isli ja i zena da ih gledamo 2017, koncert je bio u nekom selu pored Milana, Mezzago, krenuli smo tamo autobusom pa se izgubili, padao je mrak, setamo po putu jer ne postoji trotoar, mislili smo da smo zavrsili i da ce babe morati dete da odgajaju. onda mi neki italijani spazili toxik backpatch, stali, i pokupili nas i odveli nas do kluba. nikad nisam posle toga cuo od zene da mi je ruzna jakna.

moras da razumes da Gojku "vanilla drustveni stavovi" znaci da nisu nacisti

S jedne strane razumem šta hoćeš da kažeš i činjenica je da Rusi idu na kurac sa potpunim odsustvom ikakve volje za integracijom u društvo u kom žive godinama. Ono, govoriš slovenski jezik, stvarno možeš da naučiš srpski na A2 nivou mater mu jebem. S druge strane nisi ni svestan koliko sreće imamo da najveća skupina imigranata u državi gleda svoja posla, troši pare, plaća porez, a da istovremeno ne traži državljanstvo, ne osniva političku partiju, kulturno je uglavnom kompatibilna i, što je najvažnije, nema poriv da od Beograda napravi isto okruženje kao što je ono iz kog su došli. Ukratko, bilo koja zemlja zapadne Evrope bi dupe dala da joj imigranti budu tog profila.

ovo što izgleda kao čudno sunce je Samael - Solar Soul remaster

Bio sam opet na Roadburnu pa evo izveštaja. Išli smo na prva tri dana, danas je poslednji dan, koji smo morali da propustimo jer Wizz više nema letove za Beograd ponedeljkom nego nedeljom, pa bismo morali do utorka da čekićamo u Ajndhovenu a ipak smo ljudi sa decom i obavezama. PRVI DAN: S neba pa u rebra, prvi bend koji smo gledali je bio GLASSING. Veliki sam fan Twin Dream albuma pre svega, ali i ostalog što rade. Odmah je bilo dobro prisetiti se kako je dobar zvuk na festivalu i neuporedivo sa bilo čim što sam iskusio, ako je nešto sigurno na RB to je da će zvuk biti perfekcija da li svirao headliner ili neki opskurni queer pokušaj od benda. Iscepaše momci svoj post metal meets screamo zvuk i bili su dobri ali u stvarno žestokoj konkurenciji na kraju dana odlaze u fioku osrednjih jer se ničim nisu posebno izdvojili. Zatim trk na mejn gde su ORANSSI PAZUZU svirali Muuntautuja u celosti i gde se "tražila karta više", definitivno najveća gužva prvog dana. Jedva smo uspeli da se uglavimo po sredini nastupa ali dovoljno da upijemo magiju. Za mene def bend koji je moćniji uživo nego na traci i zajebaće se grdno svako ko propusti njihov predstojeći koncert u NS, gde se nadam da će audio-vizuelni uslovi biti barem na pristojnom nivou iako oni svoju punu moć isijavaju baš u "skupom" okruženju kakvom sam imao prilike da prisustvujem. Takođe, ni domaći šiptar nije isto što i od vlade Holandije odobren maćado al daj šta daš. Dakle, Oranssi mora da se konzumira svim čulima. Ostali smo na mejnu da dočekamo KYLESA-u i njihov povratnički nastup nakon 8 godina neaktivnosti. Moram da priznam da nikad nisam bio baš mega fan i uvek sam ih smatrao bendom koji se pomalo šlepa uz Mastodon/Baroness vajb te činjenicu da su u tom nekom periodu kao i pomenuti izašli na veliku scenu i utisak mi je potvrđen i uživo. Laura i Phil dobro kokaju svoje rifove ali je suviše u centru pažnje bio Roy Mayorga koji im sad lupa bubnjeve i meni je to onako. Zvuk je doduše bio planinčuga ali pesme su subpar u odnosu na najjače predstavnike podžanra. Zato ide furiozni power trio uragan u likovima momaka iz GREAT FALLS koji su rasturili pičke svima na maloj Hall of Fame bini. Verovatno i najglasniji nastup RB2025 iako je sve bilo baš glasno. Ja sam ih gledao kao predgrupu za Botch prošle godine pa sam znao otprilike da će biti jebeno ali su mi i premašili očekivanja, strašna energija, lomatanje i jedan opšti haos. Nazad na mejn gde su kultni Japanci ENVY svirali svoj A Dead Sinking Story album iz 2003-e i bez obzira što im sve pesme imaju sličnu stukturu kroz koju se prepliću razigrani post rock i oštri screamo sa vokalima u pokličima, vala sam uživao i podsetio se starih dana kad sam ih otkrio. Ima nešto u tim Japancima, legende. Nije bilo vremena za sabiranje utisaka jer je trebalo završiti veče uz teške boje, a red za BLACK CURSE se stvorio u dužini od bar 200 metara. Naravno da smo morali da izvedemo "srbovanje" i napravimo se ludi nacrtavši se odmah na početku reda, u toj Evropi je ionako fin svet koji samo može da prokomentariše da smo seljoberi. Naravno da se isplatilo jer su Denverčani riljali sve u 16, baš zlo i naopako i za nepropuštanje nikako. Tu već krenu da mi se gubi šta je java a šta san jer sam prethodne noći spavao cela 2 sata, pa sam potpomognut alkoholom i ostalim bio u nekom stanju somnolencije i pala je odluka da propustimo Concrete Winds, a i gledao sam ih već ko ga jebe. DRUGI DAN: Nakon debelog sna, debljeg doručka i istakanja znojčine u sauni falilo je samo još da mi neka rasna germanka ponudi tijelo nego i to bih odbio jer je MESSA za nas otvarala drugi dan i ceo novi album je bio na repertoaru. Hajp je bio maksimalan i sve je bilo ubavo ali nekako je brka na gitari pomalo ukrao šou i dosta bio u prvom planu, čak i u odnosu na Saru. To je eto ta začkoljica koju bih definitivno promenio da sam mogao, bend je nekako bio koncipiran kao da je on glavni. Album je fenomenalan ali trebaće ti neki detalji malo da se dorade i da pesme dobiju koncertnu kilometražu. Ona miluje glasom a bogami vidi se da se radila teretana junačkim tempom, ako smem da primetim. Uradili smo zatim transfer na Terminal binu koja je ovog puta bila odvojena od Engine Room-a i tu zna da se stvori gužva na ulazu. Gledali smo HIRS COLLECTIVE, duo koga čine ćelavi debeli pevač trandža i gitarista batica iz kladionice. Bilo je zabavno i debeljko se ludirao i pravio haos, al ipak nikad nisam bio fan live muzike sa trake i tu odmah idu minus poeni. Modern Envy set smo preskočili jer mora se i jesti ali zato smo se nacrtali na finoj poziciji da vidimo prvi ikada PYGMY LUSH nastup na evropskom tlu. Oni su i generalno uvek bili sve što mi treba od te indie/folk/punk priče i dobar vam stojim da pišaju po svim mnogo popularnijim pokušajima ovakvog zvuka, braća Taylor raspoloženi i srećni što su tu, set lista uglavnom sastavljena od komada sa Old Friends albuma, čista milna i jedan od naj nastupa festivala za mene. Taman što su me sentimentalno dotukli, hitao sam u mali jazz klub Paradox gde je 40 WATT SUN tj. Patrick Walker sa akustarom i čarobnim glasom rešio da me podseti da i od setnog ima setnije. U teoriji ne bi trebalo da radi njegova kombinacija dobrog britanskog humora između pesama i kompozicija koje uglavnom teraju na suze no u praksi je to bila savršena kombinacija. Najavio je da će neke Warning pesme uskoro uvrstiti u akustični repertoar, ne i Footprints doduše. Skinut sa bucket liste ovaj divni čovek. Sve to je ipak bio uvod za uživo izvođenje jednog od najboljih rock albuma ovog stoljeća, CAVE IN i njihov Jupiter imaju posebno mesto u mom srcu. Sve najbolje stvari prođu kao tren tako da se ja ove svirke i ne sećam, znam samo da je bilo savršeno i da mi je proletelo za tili čas. Treba nam svet u kome je Cave In jedan od najvećih rock bendova današnjice. Predah i kratka intospekcija i onda je mejn binu zauzela trupa THOU i odsvirala svoj novi album Umbilical u celosti, šta odsvirala - raznela sve po prostoriji. Kažem vam, totalna dominacija a isto tvrdim da Bryan Funck ima jedan od najjačih vokala u ekstremnom metalu. E sad, kako će sve ovo nakon hale od 5000 ljudi sa perfektnim zvukom i svetlom zvučati pred stubom KC Grada na leto ostaje da se vidi, ali topla preporuka i ovde, be there or be squared. TREĆI DAN: Nije to to ako se na Roadburnu ne pogledaju i neke opskurnije stvari pa smo rešili da vidimo vredi li hajp u vezi WITCH CLUB SATAN, red ispred je bio kao za neki velik bend a na kraju se ispostavilo da 3 devojke 30% vremena sviraju nešto što bi trebalo biti black metal ali nije, a 70% vremena izvode neki pseudo veštičji pozorišni performans sa feminističkim narativom i rečenicama poput "I won't clean ever again", jezus marija. Srećom, naš stari poznanik Vicotnik u pratnji još 5 muzičara dokazao je kako je Black Medium Current monument od albuma i to je bila prava predstava za naše oči i uši pre svega. Gledali smo nedavno svi DHG na komemoraciji u Drugstore-u ali ovo je nebo i zemlja, dajte majstoru alat kakav zaslužuje i nastaće mađija. Fenomenalan nastup, bend i album. Moj me screamo kompas podsetio da je vreme za vrištanje i GILLIAN CARTER su se našli u pravo vreme na pravom mestu, još jedan šuriken od nastupa, konačno i malo talasanja u publici, pevač/gitarista naložen kao mlad majmun a kako i ne bi, kratko i jako jako slatko. Opet full albumski koncept ovog puta uz UNIFORM i njihov prošlogodišnji American standard, nisam se ovome nadao ali oprali su svetski, glasno, nihilistički, sa dva bubnjara koji su obojica debeljaneri i goli do pojasa u disharmoniji mrdali salce a mrdala se i cela sala sa njima. Michael Berdan pocepao grlo i pičke naokolo. Dobri su bili i švajcarci COILGUNS koji su prezentovali svoj album Odd Love, skroz eklektično i dosta pod konac, mada je znalo da zasmrducka malo na At The Drive In za sirotinju, valjda jer pevač 100% ima Cedricov poster u spavaćoj sobi i vežbao je njegove pokrete pred ogledalom. Luc Hess podsetio kako je sjajan bubnjar ko ga se seća iz Heliocentic/Antropocentric/Pelagial faze The Ocean. Kud ćemo gde ćemo, završismo na nastupu tri male Japanke pod imenom KUUNATIC, no kad je prošao momenat procesuiranja egzotike pred očima u ušima nije ostalo bog zna šta, bend za Ring Ring otprilike. Hteo sam da vidim i Doodseskader ali je gužva bili nenormalna pa sam rešio da mi je bolje da hvatam mesto za ono što će se ispostaviti kao lični hajlajt festivala. PAGENINETYNINE gledamo sad u Evropi pa ko za kad i sve što ste ikad čuli o njihovim nastupima je istina. Totalni haos koju ova devetorica izazivaju na bini nije ostavila ravnodušnom ni pomalo uštogljenu RB publiku pa se sala najednom pretvorila u mesto gde se više nije znalo ko pije a ko plaća dok su Chris Taylor i Blake Midgette veći deo nastupa proveli u publici i u stagedive-u nego na pozornici. Kult. Nego napet raspored nije ostavio prostora za bilo šta drugo nego za trk nanovo na mejn gde su ultra vrući CHAT PILE potvrdili reputaciju benda koji trenutno pleni gde god se pojavi. Jako krljanje, zvuk bas gitare najjači na svetu, Raygun raspoložen i sa brutalnom harizmom, prava priča za kraj i tačka na i. Voleo bih da idem i dogodine ali ko zna.

Nisu oni naterani nego su genetski govna od ljudi čim prihvataju to da rade.

Ovde me odavno bilo nije, poyy

Ova tema in a nutshell:

Možda zbog toga što me boli kurac ko je kakvog seksualnog opredeljenja nego me isključivo zanima kakva je osoba. Lep pozdrav i uživaj na državnim jaslama i u sendviču, još malo pa nestalo.

Ja nikad neću zaboraviti, opušteno ali opušteno smo pešaka iz Pančeva otišli za BG 😄 Evo i jedne fotke, neke ljude znam, neke ne 😄

Ова фотографија је, наравно, у међувремену нестала са интернет локације на којој је првобитно била... Зато ево опет: Бонус гратис: 24/1/2005, NS Time, Мире, Фриш, ЊЕГА СВИ ЗНАТЕ и ја... равно 20 година.

Cekaj da puste za koji mesec dnevne ulaznice na tixa.hu pa ces videti koje ce cene biti. Prosle godine nisam ni gledao jer je line up za moj ukus bio jako los, a 2023. sam hteo odgledati samo Vader i jednodnevna ulaznica za taj dan je bila 20.000 HUF, sto je 48 i kusur eura. Platis Fee Tixi, dodjes na okruglo 50. Sta je mnogo, mnogo je. Oni namerno stavljaju skuplje dnevne ulaznice da bi kupio ulaznice za sva 4 dana i da ti to onda izgleda kao odlicna cena. Za 4 dana u presale periodu jeste trenutno 90 eura, redovna cena pre dve godine je bila 110e. Odakle ti dolazis, jel doleces iz Los Angeles-a kada su ti toliko skupi troskovi prevoza, hrane i pica? Brate mili Beograd (neka to bude neka sredina odakle ljudi dolaze na fest)-Srbobran ima oko 130km. Neka je to i oko 4000din za gorivo (i to je ako ides sam, ako idete vas troje-cetvoro jednim kolima, smesna cifra kada se podeli). Ako ides tamo da se ubijas od alkohola to je tvoja stvar, a ako imas neku granicu u svemu za dva dana ako si tamo sa nekim drustvom 6000din je i vise nego dovoljno. 17.000din za dva dana da provedes na festivalu iliti 145e prevoz, hrana, pice, ulaz. Daj brate mili ako ti je to mnogo pa ti neces nikada ni iz kuce/stana izlaziti jer ti je onda sve drugo preskupo. Kome se ide, makar i rekreativno da odes sa drustvom i sprdate se dva dana i ne moze da izdvoji 1900din mesecno za takav trosak. Onda najbolje sedeti kuci i vrteti YouTube, kucati na Yumetalu kako kod nas niko ne dolazi i kako nam je sve sranje, a kod drugih je bolje Nerealno je da poredis Exit koji ima daleko veci budzet, posecenost i finansijsku podrsku sa festivalom koji je underground, imace u najboljem slucaju podrsku od 200-300 ljudi i dovode underground bendove koji su vec u blizini da bi smanjili sebi troskove. Imam utisak da ti ne bi dosao ni da dovedu Sodom i Dismember, digli bi cenu karte pa bi ti bilo skupo.

Pozdrav, druže. U konstantnom smo dogovoru sa organizatorom, do te mjere da sam promijenio kud ću slaviti Novu Godinu kako bi se mogli naći uzivo i popričati još detaljnije. Ako se sve potvrdi i bude po planu, dolazi nas četvorica...plus još 60 ljudi 🙂 Ne mogu više o tome dok se sve ne potvrdi i dok organizator ne objavi detaljno o tome, ali svakako ćemo doći i potruditi se napraviti jedinstveno iskustvo scenski i sa efektima. Živi bili pa doživili! 🤘

18 Mar. Novi Sad RS | CK13 with Nick Hudson 19 Mar. Belgrade RS | Sprat with Nick Hudson

ćao drugovi i drugarice, nije loš album

na prvoj slici u sedini Charon - Sulphur Seraph, a gore desno Akhlys - Hose of the Black Geminus

U zahodu.

meni uopste nema smisla rangirati ove albume jer nikakav ocigledan pad u kvalitetu ne postoji, neverovatan niz stvarno. i ovaj album mi je predobar. malo siroviji zvuk mi uopste ne smeta, i najagilniji gitarski poduhvati su kristalno cisti. kao i uvek, bar 10 puta vise riffcina i zanimljiv aranzmanskih zapleta u 44 minuta nego sto vrsnjaci Mejdeni mogu da smisle za 3 dupla albuma. glavni utisak mi je da su ovog puta ubacili malo onog spooky In Solitude zvuka. Era i Whore of Babylon narocito vuku na taj stil meni, koji im naravno savrseno lezi kao i sve ostalo sto pokusaju. Era mi jedan od boljih refrena iz njihovog opusa. verujem da ce onaj NERO PLAYED THE VIOLIN WHILE THE CITY BURNED DOWN deo u Whore of Babylon da bude bas veliko lozenje uzivo. Sacramental Rites jos jedna mid-paced himna, riffovi na pocetku su mi Mustaineovski dosta. Najbolja solaza na albumu mi je ova. Martyrdom prava 70s festa, Deep Purple, UFO. najbolji refren na albumu WE CAN BE MARTYRS IF WE KILL OURSELVES TODAY. Turn of the Tide je pracka klasicna, nema tu sta da se prica previse. Captives glavni riff krece kao malo iskomplikovani Four Horsemen (jos Mustaine riffova hehe), ali mi verovatno najslabija na albumu, ali ima sjajnih momenata. onaj vokalni bridge pre solaze "NOW'S THE TIME FOR YOUR PEOPLE TO RISE UP FULFILL THEIR OWN PREDESTINATION" recimo, i solaze opet ubice. Curse in Disguise opet ulazi u ta neka In Solitude-like resenja pre nego sto ubace u petu brzinu za refren. neverovatno idalje kad slusas Satan koliko puta se desi neka promena koja nije nimalo ocekivana aranzmanski, sto nije slucaj za 99% trad metal bendova. nema dosadnih heavy floskula, matorci nece sebi to dozvoliti. Iako nema losu pesmu album, opada malo intenzitet posle Turn the Tide, ali ne i kvalitet. slusace se mnogo kao i sve ostalo sto su izbacili otkad su se vratili. Mozda nije bolji od Earth Infernal ali je bolji od svih drugih trad metala isprdaka iz ove godine sigurno. ako ste izdrzali do kraja posta, uzivajte u slici iz 2002, Yumetal tvorac King Diamond, Rob Rock, ja, i Brian (svirao sa Blitzkrieg na festivalu)

Bukvalno da živi ovde bio bi radikal koji je prešao u SNS Pored gomile gluposti za koje se zalagao verovatno najgora je da silovane devočice od 10ak godina ne bi smele da abortiraju, kao i da deca od 12 godina treba da prisustuvju javnim egzekucijama.. dakle bukvalno neka mešavina Šešelja, Vulina, Nestorovića, Petrovića, Kapetana Dragana.. you name it https://www.hindustantimes.com/world-news/charlie-kirks-hardline-abortion-views-resurface-after-his-killing-in-utah-viral-video-101757562999575.html Najgore što on sigurno ne bi ovako postupio da se to zaista desi njegovoj ćerki.. Bukvalno desničarski mozak ne konta da stavovi za koje se zalažu mogu i njih same da pogode.. ali eto ovaj put se bar jedna obistinila, jer vidim da je relativizovao masovna ubistva i imao nula empatije prema tim žrtvama samo da bi opravdao svoje stavove o važnosti naoružavanja

Ostao sam dužan Brutal haul a ovo je stiglo ili se pokupilo pre ili posle

Istina peče kao gitarske solaže gospon Skolnika.

Jebo te bog, kao da mi priča neko o Madagaskaru a ne o Hrvatskoj u kojoj sam bio 100 puta od kad je rat završen. Naravno da ima mentola svuda, pa i ova poseta Tompsonovim koncertima nešto govori i o tome koliko su Hrvati daleko od oslobođenja od tih nacionalističkih svinjarija, ali mene ni ne zanimaju random Domagoji i Hrvoji. Ljudi koje sam upoznavao i među kojima sam se kretao su isti kao i ja. Svima nama je veći neprijatelj prljavi svpski vadikal nego random Hrvat koji gleda svoja posla i boli ga kurac za narode i narodnosti. Čak i prihvata šalu na konto tih exYu bumerskih zajebancija.

Napuše mi se kurca podjednako svi srpski i svi hrvatski nacionalisti i radikalčine, isti je to šljam. Dokle ćete se ložiti na otvrovnu radikalštinu pitam se? Fora je mnogo loša jer je ovaj čovek/bend kroz svoj opus pokazao da nije iz te pogane priče pa makar bio 100 puta iz Vukovara. Ovih dana sam posebno osetljiv na vonj radikalštine kada možda konačno imamo šansu da je stavimo tamo gde pripada.

EMBRACE DEATH #3 IS OUT NOW! • Teitanblood • Ancient Death • Chaos Inception • Necromaniac • Phenocryst • Qrixkuor • Faceless Burial • Obliteration • Tomb Mold • Corpsessed • Lantern • Burial Invocation Profesionalna štampa i raskošan dizajn, u punom koloru, na 115-gramskom papiru najvišeg kvaliteta i 300-gramskim glossy koricama. Cena za Srbiju je 1500 dinara. Magazin možete poručiti na broj 064/8134117 ili na mejl adresu [email protected].

Idemo redom. Kamp je besplatan i može da stane između 50 i 100 manjih šatora. Tuševa će biti ( da li će biti iznajmljeni kontejneri sa tuš kabinama ili će biti parkirana cisterna na otvorenom to za sada ne mogu potvrditi jer to rešava drugi deo ekipe )...Toi Toi obavezan i neće se naplaćivati ništa od navedenog. Biće jedna bina 12x10. Svirke će najverovatnije kretati već od 12:00 da ne upadnemo u problem kao sa Ancient i Belphegor 2003. Manji bendovi će otvarati festival, itd po hijerarhiji. No opet čekamo definitivni odgovor policije do kada može trajati. Problema ne bi trebalo da bude jer niko kilometrima ne živi okolo. Koncert može da gleda oko 2000 ljudi. Mada mislim da ćemo ograničiti broj karata da bude komocije i za ljude u kampu i za one koji žele gledati svirku. Ima visokog drveća i hlada bez brige. iznad dela ispred bine. plan je da se nadvije meš platno (nešto slično kao džak za krompir) u recimo zelenoj boji da dodatno napravi hlad. Od hrane, standardno roštilj plus kuvana hrana, pregovori sa Srbobranskim SUR-ovima će početi u dogledno vreme. Predložiću da cene budu normalne kao i kod njih u normalnim situacijama jer ne planiramo da naplaćujemo mesto za tezge kao ovi ostali festivali. Samo za uzvrat da nahrane bendove. dakle ni pod razno da pljeskavica košta 600-800 rsd već 300 do 450 npr. porcija kuvanog jela 300 do 500 itd. Voda će biti besplatna (opet ili u vidu cisterne ili u vidu raspoređenih aparata sa balonima). Pivo je u našoj režiji i koštaće 2€ ili 250 rsd točeno (ne znam tačno koje ali verovatno asortiman Apatinske pivare). Ako bude kraft pivara, za njihove cene ne mogu napisati ništa sada. Ono što nisi pitao a mislim da je korisno. -autobus na svakih sat ili sat ipo od Novosadske Ž stanice do Srbobrana za sve one koji ne žele u kamp. -2003. su radili mladi ljudi bez prebijene pare i nadali se da će sa kartom od 800 dinara pokriti sve. Sada nas je mnogo više u raznim sferama poslovanja, od građevine do logističke podrške i IT sektora. -u slučaju teškog nevremena ako mora da se otkaže svirka ili ćemo strpljivo čekati ili ćemo pomenutim busom preći u zatvoren prostor u Srbobranu sa kojim se pregovara. -smatram da cena nije velika jer ovde po BGu plaćamo i po 3000-3500 da gledamo 3 ili 4 benda. -Biće festivalskog "mrča" 😄 Majice, kape, itd. možda opet kompilacija ako svi bendovi dozvole po jednu pesmu. Danas je malo zajebanije zbog autorskih prava koja se više poštuju nego tada. -obezbeđenje neće biti deo zemunske mafije nego obični normalni redari -u slučaju da neki od headlinera otkaže, postoji rezervni kapital da se odmah angažuje adekvatna zamena U svakom slučaju, rado ću odgovoriti na sva pitanja, ali i predlozi su uvek dobrodošli.

poslednje javljanje godine vrv, srecan lov svima i sledece

ништа није немогуће

Relativno skoro usao u pricu sa vinilima, evo za sada skromno: Disillusion - Back to the times of Splendor (limited edition): Opeth - Ghost Reveries - Limited edition i potpisan od celog benda I pre dva dana kupio na koncertu Thresholda ova dva primerka (remix i remaster Psychedelicatessen i Extinct Instinct):

Samo Istinito