Leaderboard

Zašto dolazi ovaj bend, bio je Zašto dolazi ovaj bend, nije bio ali ne treba sad da bude nego pre dve godine kad je valjao Zašto svira ovaj bend previše je komercijalan Zašto svira ovaj bend previše je mali Zašto svira ovaj bend koji ja ne volim Zašto festival nije na liniji busa koji staje ispred moje zgrade Predaleko je Preblizu je Pivo je skupo Pivo je jeftino i sranje Nema ništa da se jede Ima da se jede sranje je Zašto nisu poneli majice Zašto su poneli majice koje su skupe Zašto nisu poneli fizičke medije Zašto koristi neko striming servise, mora da raskine s partnerom, odjebe prijatelje i izbriše društvene mreže da bi kvalitetno poslušao album I još masa drugih faktora koji valja da se poklope

stigao deo kupovina iz poslednja 3 meseca, ostale su još u transportu

Čitam poslednjih dana svaki oproštaj od Brenta koji mogu da nađem, lik je bio lud do daske i svi se zapravo ustručavaju da iznesu previše detalja. Ja verujem da brat nije bio strejt nijednog dana u poslednjih 30 godina. A opet, bio je potpuni unikat i kao muzičar i kao lik, autentični rockenrolla u okeanu pozera i lažnjaka. Verujem da bez takvog jednog ludaka ni Mastodon ne bi postao to što jeste, bez obzira što su i ostala trojica neverovatne glave i vanvremenski muzičari. Nikad nisam bio slab na smrti selebritija ali Brent je bio u mojoj kući prisutan od ranih 2000ih i ni u jednom momentu se u životu nisam ohladio od Mastodona od kada sam ih prvi put čuo. Jedan od mnogo retkih bendova koji kod mene imaju taj status. Mislim da za njega i na onom svetu baš pristaje ona čuvena - shine on, you crazy diamond.

Evo još jednog predugačkog posta, kako to obično biva sa ovim izveštajima sa omiljene češke tvrđave. You’ve been warned. Putovali smo noću da bismo bez problema stigli da se smestimo, odmorimo i onda pravac na warm up party. Ovom prilikom ne bih pominjao neprijatnosti na Kelebiji osim što bih citirao Eufrata: “ne bih da se hvalim, al panduri, kurac mi popušiste.” Smeštaj naš prošlogodišnji u Češkim Škalicama, samo još bolji i veći bungalov, imamo deal i za naredne godine, sve ukupno manje od 15 minuta vožnje do parkinga 1. NULTI DAN: Stigli smo na FUNERAL tokom kojih je pala jedina kiša za sve ove dane, čak je i začinila nastup ovih Norvežana koji su odavno od funeral dooma pošli gotičarskim stazama, pa je takva i bila setlista. Postava je novijeg datuma izuzev OG bubnjara, ali ne bi se reklo, fino su uigrani. Pevač bi svakako imao šta da kaže među ovdašnjim posetiteljkama Kuglaša i Vrtoglavice, dobar glas i outfit, uredno sve al davno beše. Zatim sam ukačio malo lokalce PAN LYNX o kojima inače nisam znao ništa. Korektan alt rock/metal sa pevačem šeširdžijom tako da je u tom momentu broj šešira po bendu bio 2 od 2. Nemam šta previše da napišem, solidan bend za koji verovatno znaju samo u Češkoj. Onda je nastupio CARNIVORE A.D. za koje znam samo da je Peter Steele bio u bendu, da su izdavali za Roadrunner, a od pesama samo Jesus Hitler. Rekao bih da je glavni čovek trenutne postave neki lik koji po svemu imitira Petera, dubok vokal, nabildovan u siledžijki, čak i mimika i pokreti. Nisam očekivao ništa specijalno, ali dobili smo pristojan nastup koji je publika svojski podržala. Meni ipak meh ovaj dosta bezlični crossover, prelazna ocena svakako ali neće mi ovo dugo ostati u pamćenju. Ali zato legendarni murder metalci MACABRE itekako hoće, baš dobar nastup ove trojice veterančina (posebno je bubnjar razvalio), potpomognutih četvrtim likom koji je menjao maske i fizički na bini dočaravao sve te divne ljude o kojima Macabre peva. Lance nas je počastio kratkim pojašnjenjem svakog od tih slučajeva, serial killers tematika vazda nepresušna među metalcima, za neke od tih slučajeva sam znao, za neke baš i ne ali eto edukaciji nikad kraja. Odličan nastup da zaokruži warm up party. Pukotine među nastupima sam iskusno koristio za prebiranje po diskovima, obično sve što valja ode do kraja festivala pa je dobro obezbediti se na vreme. PRVI DAN: Pred sad već dobro osunčanim mejnom smo se nacrtali negde pri drugoj polovini BLOOD RED THRONE nastupa, tako da ni ovde nemam previše utisaka. Pošten bend su uvek bili, pošten ali ne baš upečatljiv. Međutim, zato je WARBRINGER bio jedno od prijatnijih iznenađenja i iskokali su svoj moderni thrash furiozno, circle pitovi su se nizali u prašini dok je pevač rukovodio paradom, jedno vreme uz pomoć mača koga je isukao. Baš dobar bend koji nisam previše studijski ispratio ali kad se uželim thrasha ne vidim zašto oni ne bi bili jedno od prvih imena koja padaju na pamet, ne računajući legende iz prethodnih dekada. CRYSTAL LAKE možda dolaze iz Japana (baš dosta japanskih bendova ove godine btw) ali im je muzika totalno korporativno američka, sa američkim baticom za vokalom. Jesam ovo poslušao samo ovlaš i u prolazu ali bilo je mega dosadno i bez trunke bilo kakvog egzotičnog začina, za razliku od svih njihovih sunarodnika na ovogodišnjem festivalu. NE OBLIVISCARIS je bend koji me je lako kupio sa svoja prva dva albuma ali nakon toga su upali u ozbiljnu kreativnu krizu koju nikakvo pompezno i često virtuozno muziciranje ne može da povadi. Nastup je bio dobar i kompetentan ali em je setlista bila sačinjena uglavnom od novijih dosadnijih komada, em sam se pomalo ohladio od njih. James Dorton (ex-Black Crown Initiate) je novi urlator, korektan posao al kao što rekoh, celokupna ocena je bezobrazno osrednja. Idemo zatim na omiljenu Obscure binu, a tamo su Kanađani 3 INCHES OF BLOOD veoma prijatno iznenadili, doneli dozu hevijane na tvrđavu i itekako opravdali slot. Jes da su najpoznatiji po nekadašnjem hit singlu “Deadly sinners” ali ima očito tu još štošta da se probere u diskografiji, odličan set, ozbiljna energija i na bini i u publici i poprilična metalna pobeda na kraju. Ostajem na Obscuretu da vidim i ja taj RIVERS OF NIHIL koje mnogi tradicionalniji death metalac popljuva nedavno, međutim meni su uradili posao, dosta dobar nastup iako neujednačen. Npr basista se baš muči kad treba nešto clean da otpeva, a gitarista Andy se nije baš lako svojim vokalom probijao kroz miks ali kad se sve sabere i oduzme - pošten nastup vrućeg benda koji se možda dobro kotira u američkim medijima ali još treba da se dokazuje pred sumnjičavim, konzervativnijim metalcima. Rekao bih da je atmosfera u publici naspram imena benda bila dosta mlaka. Saksofon je lepo začinio priču al možda ga ima i previše, a da pri tome ne pomaže uvek. DARK ANGEL sam uhvatio tek toliko da vidim da Hoglan ubija i da mi se pevač ni malo ne sviđa, žurio sam na prvi sustret sa Oktagon binom gde je INTER ARMA oprala. Vrlo jak nastup koji mi se pomalo izgubio u “best of” pričama ali sad kad se prisetim baš je bilo dobro, a posebno je bubnjar lud kao kurac. Jako dobar i zanimljiv bend, što je eto potvrđeno i uživo. Zbog njih sam malo okasnio na SIGH, a tamo je imalo šta da se vidi - kompletna Kawashima porodica na bini, gde je gospođa mama posebno porobila, skakala, vrištala, pevala, polivala se lažnom krvlju i generalno zasenila sve ostale, čak i doktora Miraia i onog egzotičnog shreddera koji im trenutno cepa gitaru. Klinke su imale dijametralno suprotne pojave, starija je nepomično stajala na bini tokom celog seta, dok je mlađa dosta uživala, dizala rogove i dodatno potpaljivala fasciniranu publiku. Sigh je nacionalno metalno blago Japana i kao takvog ih treba i tretirati. Nikad ne iznevere. E sad kreću gadni preklopi u rasporedu gde se nešto moralo žrtvovati. Svakako nisam želeo da to budu SLEEPYTIME GORILLA MUSEUM, koji su svojom avangardom na granici cirkusa opasno zasenili svakog ko pretenduje da bude nešto “lud” na bini, jaki kostimi, jaka muzika, jaki instumenti, jake egzibicije. Voleo bih da sam odgledao do kraja ali nisam mogao jer jebiga najbolji rokenrol bend 21.veka se ne propušta ni pod razno. MASTODON je razneo, rekao bih da su tri originalna člana u top formi u svakom smislu (posebno vokalno), baš su rešeni da ovu ružnu epizodu sa Brentom stave ad akta i da se fokusiraju na ono što najbolje rade. Bill upadljivo naložen, rekao bih mnogo više nego na nekim ranijim koncertima kad sam ih gledao. Ovaj Nick Johnston me ipak nije do kraja kupio, dobro svira baja ali harizma mu je u minusu i nekako je delovao kao na civilnom odsluženju vojnog roka, nikako da se opusti čovek ili jednostavno i nije neki gaser pa onda odudara od ostalih na bini. Sve u svemu odlično odlično, neka se opuste svi koji misle da će ovi da krenu nizbrdo bez Brenta, sve je pod kontrolom. Trk ponovo na Obscure da se uhvati poslednjih par ORANSSI PAZUZU pesama, treći put ove godine ih gledam i nije mi dosta al ipak nisu bili prioritet s obzirom na tu činjenicu. Sve pod konac standardno, al već viđeno nedavno. Tako su Zemial i Ruim ispali iz priče, iako sam hteo i njih da overim ali avaj. Lična poslastica dana su bili BETWEEN THE BURIED AND ME i njihov vanvremenski Colors album. Iako sam tih sat vremena proveo u transu ocena je ipak 9/10 jer su mi na momente delovali malo stegnuto, kao da im je jako bilo stalo da nešto ne zajebu. Tommy lagano najveći šmeker među svim prisutnim mužjacima na tvrđavi, najveće bojazni sam imao u vezi njega ali je i on ubio bez problema. Mlađani session gitarista smešan kao pojava ali zato tehnički šurač bez pardona, mada je fizički jako odudarao od ekipe koja je dobrano u 40ima. Za kraj dana, stari dobri ROTTING CHRIST koji uvek zvuče veliko i moćno, čak i kad je setlista dosta sastavljena od novijih ritualnih komada koji mi studijski ne znače mnogo. Ova dvojica tezgaroša koji sviraju sa braćom Tolis su dosta komični, čekiraju svaki kliše groteskno naloženog metalca bildera novije generacije. DRUGI DAN: Drugi dan je bio prepun pravih poslastica, tako da mi CAR BOMB koje inače obožavam nisu bili nešto specijalno. Dobro su oni otpašili, da se razumemo, ali em mi taj slot u 13h po najgorem suncu ne ide uz njih, em su pevač i posebno basista bili pomalo statični na bini za tako razuzdanu muziku. Zato je Greg batica razneo na gitari, sreo sam ga posle u prolazu i prozborio par reči sa njim, dobar lik. HIGH PARASITE je bio ok i to je to, ništa za padanje u nesvest ali ima tih nekoliko gothic hitića koje su Aaron i ekipa prezentovali. On mi je inače delovao kao da pomalo tezgari, a odeždu za nastup je verovatno pozajmio od Bišketa iz Pera deformera. Zato su braća iz GREEN LUNG ostavili srce na terenu, jako dobar koncert sa mnogo emocije i delirijuma, odličan gitarista, vokal solidan ali dobar frontmen, ma sve na mestu. Mislim da od njih tek možemo očekivati velike stvari u budućnosti, bolji su uživo nego studijski, fali da malo dodaju ličnog pečata pesmama i svet može da bude njihov. Kad je NILE u pitanju, nema iznenađenja, rokanje strahovito uz ubitačni Kolliasov propeler i lepu setlistu sastavljenu iz svih delova bogate diskografije. Jednostavno su institucija kad je u pitanju brutalna i tehnički jaka muzika. Would watch again. Sloba mi se pridružio u nameri da malo promenimo vajb sa Francuzima SLOW CRUSH, oni sviraju taj sada popularni slowcore/shoegaze sa ženskim vokalom u stenjanju i iako je muzika lepa, definitivno mi spadaju u kategoriju suvog proseka kad je ovakav fazon u pitanju. Prijalo je ali može to i bolje. I dok je većina posetilaca hrlila na mejn da se zabave uz prolivski humor Gutalaxa (kažu svi da je bila žurka sezone, al to nek bolje posvedoči neko ko je video iz prve ruke), ja sam hteo da overim REZN iz Čikaga i njihov psihodelični doom. Bili su dobri i masni, mada fali tim pesmama još malo supstrata i x faktora, hoćemo Elder uskoro koji ovakve bendove jede za doručak. Opet promena vajba, stari znanci SUFFOCATION su odradili svoj set bez greške, generalno su mi oni onaj legendarni death metal bend koji je izrodio mnogo loših đaka (čitaj: deathcore reptila), ali učitelji su jebiga učitelji. Cepanje za preskakanje čuke i mislim da su baš uboli finu zamenu za Franka u liku ovog latino Mikrija iz Disgorge, baja je baš jak frontmen i grlom i izgledom. Idemo na Oktagon gde je za mene opet palo prelepo iznenađenje, CRYPT SERMON do sada nije bila moja šolja čaja ali to je zato što sam do sad slušao samo poslednji album i kičastu Key of Solomon, očigledno je da njihovo bogatstvo leži na prva dva albuma i nastup je bio bombona. Pevač jeste goofy i dosta smešan ali je dao sve što ima i rukovodio paradom. Ćelavi gitarista je oprao, jedini je smešan bio ovaj baja iz Majesties/Obsequiae koji im sad svira klavijature ali je stajao sve vreme kao kip i više podsećao na obezbeđenje nego na muzičara koji nastupa. Opasan, opasan bend koji tek ima da kida. Ako bih neku pesmu morao da izdvojim da mi je najviše ostala kao lajtmotiv ovogodišnjeg Brutala, to je svakako njihova Christ is dead. Vaistinu mrtav. Otvorio se onda procep u rasporedu gde je jedino vredno pažnje bilo pogledati LEPROUS i podsetiti se koliko su zapravo oni dobar bend. Nisam očekivao mnogo jer sam se odavno ohladio od njih međutim jebali su kevicu svi od reda. Einar mislim da nije omašio nijedan ton, možda mu lakše da se opusti u ovom sportskom outfitu umesto u standardno tesnim pantalonama i konobarskom prslučetu. Nove pesme koje su generalno bulja dobijaju dosta na kvalitetu u live izvedbi ali jasno je koja je faza njihove karijere vrhunac, a tako je bilo i tokom nastupa. Nazad na oktagon gde su meni vrlo dragi WAYFARER odradili odličan posao. Iako se prodaju za atmo black, meni su oni uvek bili više neka post priča sa dosta ovih wild west elemenata koji su posebno prisutni u live stanju. Isaaca Faulka (na USA turneji sa BI) je na bubnjevima vrlo uspešno menjao Lev Weinstein iz Krallice. Dobra priča. E onda je krenulo da se zakuvava. Inicijalno sam ipak hteo da pogledam Gojiru međutim bilo je praktično nemoguće doći do iole pristojne pozicije, naime ovakvu gužvu kao na njima nisam video nikad za svojih 10 godina pohođenja Brutala, jasno je da su veliki i da bi svaki kežualac hteo da ih vidi. Batalih zajebanciju, odradih brzopotezni tranzit kroz publiku do Obscure bine i napravih odličan potez jer je THE KOVENANT pružio nezaboravan set. Dobro je bilo podsetiti se koliko su te pesme sjajne, ekipa na bini u full gasu (sa akcentom na nenormalnom Hellhammeru), žurka u publici na nivou, Gojira who? Odličan zvuk, miks fantastičan, svi instumenti i vokali u balansu, ma prelepa jedna predstava kako god okreneš i jedan od top nastupa festivala za mene. A onda još jedan kontroverzan potez, cela ekipa je otišla na Bathory tribute (ova all star postava je ošišala kako sam čuo sa svih strana) ali ja sam poslušao srce a ono je reklo - BTBAM. E sad su se već momci kompletno opustili i raspištoljili i pružili 10/10 nastup gde sam posle toga 15 minuta skupljao vilicu po podu. Generacijski bend, samo to ću reći. Za kraj večeri opet ostaje žal što propustih Fear Factory i ovde i u Beogradu, al jebiga - ABSU mi je omiljeni američki BM bend i pre koje veče jasno je bilo i zašto. Proscriptor je zaista presmešna pojava, ono se ne da rečima opisati, kao neki porno aerobik praktičar iz pakla - međutim Zemial postava oko njega je šibala za sve pare, pa je sve to u paketu bilo sjajno iskusto i otišli smo doma prepuni utisaka i naravno oponašajući Proscriptora i njegove komične manirizme. TREĆI DAN: Odspavalo se malo duže, doručkovalo malo jače, smejalo malo glasnije tako da je prvi bend trećeg dana bio osrednji MONOLORD. Iskreno, očekivao sam više a dobio jedan prosek stoner nastup uz koji može da se njiše i headbanguje ali to je otprilike to u ovako oštroj konkurenciji. Zato je vilenjakinja SYLVAINE prijatno iznenadila i odradila taj nežni Alcest zvuk kako treba i još po nešto. Fino su mi legli i njeni studijski radovi ali sad se dobija potvrda i da je uživo sve to legit. Lepo. Dok sam hvatao mesto za PIG DESTROYER, podsetio sam se koliko je Prong na susednoj bini golo govno od benda, jebote koja dosada. Što se tiče Baltimorskih art grajndera, možda sam očekivao malo više al opet barem 8/10 ocena, pogonjena neverovatni zvukom gitare Scott Hulla, šta gitare, uglavnom je delovalo kao da u rukama drži neko oružje ili cirkular. Očekivao sam malo raspoloženijeg JR-a, daleko od toga da je bio loš al sam se nadao nekom specijalu koji nisam dobio. U publici naravno delirijum, ja na kraju zadovoljan, videćemo se još koji put sigurno. Odmorilo se malo jer smo ipak ljudi od krvi i sve više mesa, dobro mi je došlo da malo predahnem. U bogatoj ponudi datog trenutka opredelio sam se za staru ljubav PELICAN. Oni su bili kako treba, baš taj hydrahead zvuk iz prajma, dosta starog materijala i nostalgije, korektno od publike, od benda i više nego korektno. Ima ovakva muzika svoje limite, ali sve je zvučalo maksimalno utegnuto i profesionalno. Ostajem na obskuretu za nešto posve drugačije. HALLAS su bili med koji nam je trebao među svim ovim burgijatorima. Malo su se duže nameštali i picanili međutim jednom kad je počelo, poveli su nas na astralno putovanje i samo učvrstili moju želju da moram jednom i na neki full prog / retro rock festival u životu da odem. Publika je ispratila bogovski, odlično zezanje, energija, suptilnost. Gledajte Hallas ako ste ikad negde u prilici. GRAVE ne bih komentarisao jer sam uhvatio sam ovlaš, meni su uvek bili sekundarni predstavnici švedske škole DM pa mi nisu bili na listi prioriteta. U izboru između Pyrrhon, Gaerae i PARADISE LOST odlučih se za engleske legende i…mogao sam i bolje da biram. Setlista je bila dobra ali bend je bio vrlo osrednji, umoran, tezgaroški nastrojen i ne baš preterano dobro zvučno namešten. Čućete uostalom i jače kritike na njihov račun. Ne mogu reći da su bili baš bulja ali sve vreme sam imao utisak da nastupom nisu zavredeli dodeljeni slot (20:45h na mejn bini). Nije prvi put da ih gledam u skromnom izdanju dok studijski i dalje rade dobar posao. Šteta. Kako se opravdava slot pojasnili su poljaci OBSCURE SPHINX. Nisam ih gledao onomad kod nas (Danguba beše?) ali sada je to mnogo veći i moćniji bend. Zofia je razorila na vokalima, veoma profesionalan nastup, zvuk bomba, vizuali sjajni. Hoće ponekad da zasmrdi na kopiju CoL/Amenra ali ima tu i dosta modernije sedmožičane gitare a i, kao što rekoh, vokal je glavna priča. Sjajno. A onda eto i taj DIMMU BORGIR. Nisam gejtkiper ali za mene oni zaista ništa dobro nisu izbacili još od 2003-e (a i DCA je nategnut), doduše prva faza karijere je fanrazija i nadao sam se prevlasti iste nad ovim novim sranjima. Nažalost, dobar deo setliste su zauzele novije gluposti, a kad se zažarivao stari plam to je bilo sjajno, međutim sve ukupno nisam nešto bio fasciniran. Jes, sve to izgleda bogato, samo tako, al audio receptor je najvažniji a on je bio samo delimično zadovoljen. Skinuto sa bucket liste, veći fanovi od mene nek ih jure dalje ako žele. I od CULT OF LUNA sam se dobrano ohladio studijski u poslednje vreme pa sam njihovom nastupu pristupio na bazi kurca kad ne lezi vraže - odmah su od prvih taktova pojasnili zašto su tu gde jestu i kako moćno zvuče, do kraja nastupa sam već bio u ekstazi opsednut jakim svetlosnim efektima i pretećim milozvučjem što je dolazilo sa bine. I pun mesec je davao tonus svemu kako treba, tako da i ovo ide među najbolje nastupe BA 2025. ČETVRTI DAN: Rešeni da u poslednjoj četvrtini odigramo kako treba, bili smo spremni za finale. Stigosmo pred kraj HIDEOUS DIVINITY koji su zvučali značajno bolje od očekivanog (očekivao sam klasičan propeler tech death, a ipak je bilo znatno dinamičnije). Ništa za padanje u nesvest ali sasvim korektno. Oldskul je bio namiren uz PROTECTOR, death/thrash starog kova u svakom smislu. Takođe ide u prijatna iznenađenja, kod kuće bih ovo slabo slušao ali uživo radi posao. Brka frontmen jako simpatičan i harizmatičan na neki Žikina dinastija/Tesna koža način. KING WOMAN sam željno iščekivao jer sam veliki fan poslednjeg albuma, međutim nastup je mogao biti bolji. Kristina kul, ali ova raznorodna ekipa oko nje tu i tamo. Nisu svirali najbolju pesmu (Entwined) na čemu im jebo ja mater, posebno što su zatvorili sa glupom Stone Roses obradom. Oh well, idemo dalje. Čitav dan bio je u melanholičnom tonu, pa je jedan od vrhunaca takvog senzibiliteta bio tokom HARAKIRI FOR THE SKY nastupa. Gledao sam ih pre par meseci u Pešti i sad su bili još bolji. Baš fokusiran i tight nastup, sa obesno debelim gitarošem i opasno depresiranim pevačem u glavnim ulogama. Baš lepa deprica. Za promenu vajba i da ne bih prerezao vene, odoh malo na grindcore i simpatične šveđane GADGET. Bilo kul al ipak trećeligaški naspram glavnih vedeta festivala. ENVY ubiše, jako dobar nastup i verovatno najdinamičniji bend na bini tokom svih dana. To se traži, totalna lomljava. Naravno, presečena setnim i sanjivim post rock pasažima. Ja sam svakako fan a mislim da su se svideli i mnogim tevtoncima koji su bili u fazonu šta koji kurac. Sa brda pogledah AGNOSTIC FRONT, međutim u pitu je bila totalna ludnica a oni su kevtali kao da sutra ne postoji pa siđoh dole da budem bliže ostarelim hardcore tatama sa manjkom IQ-a. Stigma je već dugo više u ulozi maskote nego gitariste, ali s obzirom da će čoveku uskoro punih 70 svaka mu čast što još uvek radi to što radi, malo ko je takav život proživeo. Šizofreni raspored je posle bazičnog hardkora na binu pored doneo dugo očekivani KARNIVOOL. Njihova moderna, suptilna muzika bila je sušta suprotnost skoro svemu. Dobili su baš jak slot, ja bih rekao najviše na konto toga što su jako retko u Evropi, međutim sve to izgleda i zvuči svetski. Best of setlista, muziciranje precizno u ton, a Ian Kenny me je potpuno kupio svojim ležernim ali ultra preciznim nastupom, lagan lik skroz. Nažalost, trebalo je hvatati poziciju za tate, pa sam poslednje dve pesme ispratio sa udaljenosti. A kad smo kod tata, OPETH je meni bio nastup festivala iako je setlista bila daleko od one kakve bih ja birao. Međutim, u tome i jeste magija, što oni mešaju stalno i nikad ne dozvole sebi da budu bend koji samo egzistira na konto stare slave. Ne može se opisati rečima milina koju oni izazivaju i u meni i u svim ovim ljudima oko mene. Stvarno su giganti i jedan od najboljih bendova koje je muzika iznedrila. Mika krenuo malo rezervisano, da bi se potom skroz razuzdao i krenuo da baca forice, koje su kao i uvek bile pronicljive i inteligentne. Scenski nastup takođe besprekoran, kao i vizuali koji su pičili u pozadini sve vreme. Fantazija. Nije bio kraj, trčah na Bohren međutim nešto sam permutovao u ludoj glavi pa se ipak vratih na mejn i na još jednog dobro poznatog švedskog Mikaela. THE HALO EFFECT su bili daleko bolji i zabavniji nego što sam se nadao, meni lično i značajno bolji nego Dark Tranquillity sa nedavnih nastupa. Ipak je ova priča podmazana In Flames melodijama koje su jebiga zarazne kao covid 2020e. Momci raspoloženi, bina uglavnom u zelenim tonovima svetla, probrana lista da hitovi jako udare. Baš baš dobro. Za DARK FUNERAL sam znao da neće biti greške. Možda njihova muzika nije najuzbudljivija moguća i nemaju previše trikova u rukavu ali to što rade - rade na svetskom nivou. Ovog puta su se opredelili za neki midtempo set i malo pitomije pesme što nije sprečilo ovog Jalomaaha da se razmaše, zaista paklen bubnjar za ekstremni metal. Dakle, DF jesu neki safe fazon kad je BM u pitanju, ali malo ko im može na crtu u njihovom reonu. Za kraj svega - final boss Brutala, gospodin HELLBUTCHER i njegova manijakalna ekipa priredili su black/thrash žurku za najupornije. Neverovatno dobra energija i atmosfera, dobre, nabrijane pesme i sam Hellbutcher koji reži kao da će posle svirke odmah pod zemlju. Nula zadrške, mnogo muda i srca, to je uvek dobitna formula. Za kraj, hvala kao i uvek najboljoj ekipi koja mi je ulepšavala ove dane. Da ne palamudim previše, vidimo se večeras u KC gradu svakako.

čekajte mene

Evo i moj izvestaj. Prvo vece, nazalost, nisam stigao na Leatherhead, album novi mi je bas vrh, neka Agent Steel energija ali melodije iz neke Vicious Rumors, Crimson Glory price, gledao sam neke klipove na netu, deluje kao da je bas grmelo. Taj pre-party klub je prilicno uzasan, neki vajb Akademije/KC Grada sa stubovima, ali je u Exarchiji pa je vajb ispred bio bas dobar. Dexter Ward i Battle Ram sam malo gledao, nije za mene. Eternal Champion bili odlicni, kao sa diska, grci ih vole, odlicna atmosfera. Prvi dan festivala Vultures Vengeance bezveze, nije za mene. Old Season sam malo slusao pre festa i jako su mi se svideli, nastup im je bio odlican. Isto malo osvezenje, klavijature, melodika, pevac jako simpatican i odlican glas ima. odlican nastup. Wratheblade, sto kaze Igor, izgledaju kao da su izasli hleb da kupe ali kul neki opskurni epic metal, svidelo mi se. Pevac je inace rodjeni brat Grega iz Eat Metal Records, koji je manje vise founding father cele scene i sad nakon nekoliko bleja u atini, mogu da kazem da mi je prijatelj. IronSword i Riot City sam preskocio i cirkao ispred, Riot City sam vec gledao i bezveze mi bend generalno, a i znao sam da su headlineri na after partyu pa kao, aj gledacu ih tamo. Liege Lord odlican, Joe mator ali izvalci vokale posteno, dobar cert. Za Solitude Aeturnus smo vec pricali, jbg, bend ubija, Rob mrtvak. Alo dobro, bar sam ih gledao, da su mene izveli na Haunting the Obscure sa 15 piva u sebi otpevao bih bolje, ali sam pevao sebi sve vreme, i grci su bili glasni pa sam ipak uzivao. Drugi dan festivala, Dark Nightmare preskocio. Phantom Spell vrhunski. Vrlo jasno da mi je jedan od omiljenih bendova trenutno, ali sto kaze Igor, Grci bas nisu ispostovali te neke tihe momente, pricali sve vreme, ali ni oni se nisu najbolje snasli tu. Ti neki akusticni, opusteni momenti kidaju na disku, ali su malo nespretni bili live. basista pokusava nesto perkusivno da radi na basu, udara zice u ritmu, ali to sto radi je preglasno. Klavijaturista definitivno najveca rupa u bendu, ispadao dosta i najveci minus svirke su bili njegovi backing vokali koji su bili losi i preglasni, ali sve u svemu, bend ubija, Kyle pevao savrseno, drugi gitarista bio super, bubnjar odlican, svirka bila bas jaka. Ja mislim da je njima bolje da se presaltuju na neku prog pricu, bolje da idu na prog festivale nego na ove ratnicke. Seven Sisters su po meni bili bolji na Up the Hammers kad sam ih gledao, jer su em duze zajedno i vise upelgani, i vise su cist heavy metal, savrseni za ovakav dogadjaj. ali generalno sam presrecan sto sam ih gledao i nisu me razocarali. Triumpher su meni bas super lozana ovako na disku, narocito mi je novi album super, ali su generalno na ivici da budu parodija. Pevac je presmesan, bas lozana, kao neki Eric Adams Kubanac, kapiram da je to taj duh, ali jeste tesko da ga ozbiljno shvatis. Imali su jednu gitaru, a prilicno smo siguran da imaju dve, tako da ne znam sta se desilo. Ali je svakako i gitara bila tanka. Oni nekako imaju dva mode-a. Jedan je neki Power of Thy Sword na koksu, drugi je neki Blood of My Enemies za siromasne. Super je i zabavno sve, doveo bi ih u Fest odmah da mi sviraju ovo na uvce, ali realno nije bend da seces vene. Ali dobro, lepo da postoji tako nesto. Blaze sam preskocio, nije to za mene, ali su kod tih matorih grka bas kult. to sam najvise izvalio u prici sa tim 45+ grcima da su oni sve bendove ovog zanra gledali 50 puta i da bas vole taj neki naivni heavy metal, da nije nesto impresivno sviraci ni muzicki ali da postoji taj neki pravi HM duh. Greg iz Eat Metal mi pricao kako je on u zivotu najvise od svih albuma u zivotu slusao taj prvi od Blaze, koji je izasao 2007 ili tako nesto, kaze godinama u radnji pustao po 3 puta dnevno bas voli, ali jbg, ne razumem ja to. Atlantean Kodex konacno odgledao, sto kaze Igor, cudna malo setlista, dosta starijih stvari, pevac malo umire, gitarstkinja malo zabusava, ali meni bilo super sve u svemu. dobra i nova pesma bila, dosta hiticna. Sa While Heaven Wept ima jako dugu i cudnu vezu. Zaljubio sam se u njihov zvuk odmah, ali cinjenica je da je nije za svakog zvuk. Ne znam kako bih opisao, kao neki optimisticni doom, klavijature su cheesy, vokal i tekst isto cheesy, ali nekako sve radi kako treba zajedno. Uvek sam bio u fazon da mora da postoji bend koji moze sve ovo da spoji bolje od njih, ali realno, nikad se nije pojavio taj bend, stvarno su jedinstveni. i uz Solitude su sigurna jedini OGs americkog epic dooma. Odlican koncert meni bio, jako emotivan, svirka odlicna. Raina znam jos od Alture, bio je super, malo se ispaljivao, sto rece vec Igor, ali to mi nije bilo toliko strasno jer realno nije neki vokal, a ni WHW nikad nisu imali nekog vrhunskog vokala. Tako da sta god da je malo ofrlj otpevao mi mnogo manje smetalo od Roba iz Solitude, jer je on ipak jednom bio bog nad bogovima. Ali jako lepa i emotivna svirka, gledao sam ih i na ProgPoweru 2011, ali mi ovo bilo jos lepse, jer znas da je poslednja ikad svirka, svi su jako emotivni, i kad su svi pevali Voice in the Wind, to mi je bilo to, sve sto sam zeleo. Manilla Road tribute sam odgledao 4 pesama i otisao. Ako nisam gledao MR pravi jbg, glupo mi ovo da gledam. Kul bio onaj tribute ali u sam se bas smorio koliko smo matori svi, bukvalno 20 ljudi sto su svirali na festu sa pokojni, morace neki 90s worship uskoro da krene, eno ga Timo Tollki jedva ziv, a kamoli ovi dinosaurosi iz 80ih. After Party, Arham Witch sa preskocio, Valor solidan grci epic power, Reflection su mi bili bas dobri. Jako izvaljena, prezvakana svirka, ali su pesme odlicne. Poslusao sam taj novi album jedno 5 puta kad je izasao, a na svirci sam odmah svaku prepoznao. jednostavno pisu odlicne, pamtljive pesme. i pevac je bio odlican, bas izvlaci visoke note iz picke, jedini minus mu se sto lici previse na Adama Sandlera. Sacral Rage sam vec pricao, najbolji bend festivala, nesto razmisljam da dovedem njih i Leatherhead u BG i da puknem mnogo. Savrsen koncert, i jedva cekam da izbace novi materijal. Za kraj sam ipak odgledao pola koncerta Riot Citya i stvarno razumem zasto su popularni. vrhunska energija, mladi, ludi, pevac vrsti kao ne zdrav, ali su meni njihove pesme bas sranje. nista upecatljivo, nista zanimljivo, samo neki copy paste vec vidjen speed/heavy. Pevac vristi kao n zdrav, ali melodija nijedna da mu upeca, svakao pesma od 4 minuta kao da traje 8. Blaze su opet svirali posle RC, ali sam ja na pola RC otisao da spavam malo jer sam morao da budem na aerodromu u 5. Ja sam inace planirao da odem u Solun da gledam SA i EC opet, ali sam se predomislio kad su najavili Sacral Rage za After Party. Najbolja odluka realno. Ali sam vec uzeo kartu kuci iz Soluna, tako da sam morao da uzmem kartu iz Atine do Soluna, na kraju, ali nije mi zao jer sam gledao jeben SACRAL FUCKING RAGE. plus sam otisao u Steel Gallery shop da uzmem Power of Omens demo, sto je bio najvazniji zadatak putovanja. Isto kao Igor, ne peca me lineup za sledecu godinu tako da verovatno preskacem ako ne bukiraju Watchtower slucajno.

6666 post 90s Death Metal

Омануо си тему. Страница ХУМОР се налази ван ових музичких секција.

jel ovo pitanje za bendove?

zar nisi ti kukao najvise sto su Bohren svirali kad je bio generalni strajk?

kod vas samo Svetofor metal

Kod mene Bolt Thrower na diskovima

S jedne strane razumem šta hoćeš da kažeš i činjenica je da Rusi idu na kurac sa potpunim odsustvom ikakve volje za integracijom u društvo u kom žive godinama. Ono, govoriš slovenski jezik, stvarno možeš da naučiš srpski na A2 nivou mater mu jebem. S druge strane nisi ni svestan koliko sreće imamo da najveća skupina imigranata u državi gleda svoja posla, troši pare, plaća porez, a da istovremeno ne traži državljanstvo, ne osniva političku partiju, kulturno je uglavnom kompatibilna i, što je najvažnije, nema poriv da od Beograda napravi isto okruženje kao što je ono iz kog su došli. Ukratko, bilo koja zemlja zapadne Evrope bi dupe dala da joj imigranti budu tog profila.

ovo što izgleda kao čudno sunce je Samael - Solar Soul remaster

Treće Roadburn iskustvo za mene pa evo izveštaja ako nekog zanima: PRVI DAN: Program otvaraju nove vedete goth rock / noise scene CRIPPLING ALCOHOLISM i uglavnom sviraju komade sa poslednjeg, prilično hvaljenog Camgirl albuma. Dobar zvuk i solidne pesme, prilična gužva što je problem kod tunelaste The Terminal bine ako ne zauzmeš poziciju na vreme. Slušao sam ih samo ovlaš do sada ali ovaj nastup bi mogao da me natera da im malo provrtim radove, posebno jer će me dočekati live i na Brutalu na leto. Zatim idemo na klupsku Hall of Fame binu gde će svoje da pocepaju MACHUKHA, Ukrajinci stacionirani u Berlinu čiji sam debi album Mochari izrazito hvalio ovuda i bio mi je jedan od top albuma iz 2024e. Razneli su sve naokolo, a posebno dobra/dobar je bio gender-fluid bubnjar (jedan od mnogih trans osoba tih dana u Tilburgu). Jedan od upečatljivijih poteza festivala je izveo basista/saksofonista Mykola koji se ničim izazvano bacio u publiku koja to nije očekivala pa se dosta razbio i usput izlomio cvike nekim matorcima koji su se tiskali u prvim redovima. Natalia ne vriši uživo baš kao na disku ali je opet odličan vokal ovakvog tragičnog izraza. Potom sam overio PAIN MAGAZINE koji je bend - kolaboracija članova Birds in Row i elektronskog umetnika Maelstroma. Ovo mi se nije svidelo, industrial koji ode i u pop i u neki post punk ali pesme nisu neke, a ja nisam fan industriala ni kad je mnogo bolji od ovoga. Selidba u Engine Room, salu u kojoj je zvuk bio najnestabilniji, na moje voljene mehikanere HABAK koji su sad već vrlo popularno ime u tim melodic crust screamo goes post rock krugovima. Pevačica Alejandra je glavna zvezda i stvarno dobro riče, mada malo monotono i sve vreme u nižem registru, fali malo varijacije. Ipak, meni su bili super i viđao sam ih tokom celog festivala kako se dobro provode, prisećajući se ranih dana iz neke garaže u Tihuani. Vreme je za malo repčuge, a misteriozni BILLY WOODS je pravo ime da malo promeni ploču. Obavijen dimom iz fog mašine, u rastafarijanskoj adidas treši i bez ikakve podrške bilo koga osim ritam mašine kojom sam upravlja, prilično nadahnuto je terao u klimoglav publiku koja je uglavnom došla na festival zbog gitara. Meni je prijao nastup kao mali presek stanja, mada u retrospektivi naravno da ne može da se poredi sa nekim drugima. Kasnije je imao i secret show sa Elucidom ali to nisam pogledao. Sledeći su bili psihodelične legende iz Japana ACID MOTHERS TEMPLE koji su imali 3 seta na ovogodišnjem izdanju festivala, ja overih verovatno najgori nastup koji je više bio neko izdrkavanje, džemovanje i loša zvučna bahanalija nego koherentan koncert, al ajde. Mnogo su mi bolji bili nekoć u tami Drugstorea. Kraljevi inače imaju 80 albuma od 96e na ovamo + još bezbroj raznih izdanja pod drugim imenima, dakle total psych rock đir. Neka mene, to mi dobro dođe kao povremeni začin ali ne i za glavno jelo. Prvi dan se zatvara jako. CULT OF LUNA early era set je bio savršenstvo, nabadanje glavom o glavu sa selekcijom pesama sa prva 4 albuma, gde su čak prvi put uživo izveli The Sacriface sa debija, a mene posebno bacili u trans sa komadima poput Adrift, Leave me Here, Finland i monumentalnom završnom Dark city, Dead man sa meni omiljenog njihovog albuma. Pričati o koncertnoj produkciji kad su oni u pitanju je naravno izlišno, nažalost ode mi baterija taman kad su počeli. Onda brz trk nazad na Terminal da uhvatim drugu polovinu MARUJA nastupa i to je takođe bilo silno. Generalno su mi bendovi koji voze na RATM i blatantne poruke mira i ljubavi malo krindž, ali ovi Englezi imaju nešto svoje i veliki sam fan Pain to Power albuma kojeg su izveli u celosti i bili verovatno najnaloženiji na bini od svih izvođača na festivalu. Top nastup. Hteli da vidimo još i Unsane ali njih su iz nekog razloga stavili na mali Next stage gde se stvorila nesnosna gužva, a oči su se već sklapale i glava pucala od nespavanja i koječega pa je tu bio kraj. DRUGI DAN: YELLOW EYES imaju dobar prošlogodišnji album iza sebe pa je to valjalo ispratiti jer su uglavnom svirali pesme sa njega. Objektivno, nisu neka prva liga ali rade posao, a posebno je upečatljiv bio bubnjar koji se na kraju nastupa latio mikrofona da i on izurla nešto za svoju dušu. Mislim da smo na tom nastupu spazili brata koji nosi "true hipsterian black metal" majicu, a da je takva bila u prodaji bez razmišljanja bih je kupio Grobodanu da mu krasi kolekciju. Idemo dalje, RB svake godine daje prilike nekim manjinama da se istaknu pa je tako u okviru "commissioned" projekta priliku dobila Kim Hoorweg (they/them) sa njihovim bendom Teardrinker. Oni su imali čak i nalepljene neke disclaimere na ulazu da bi vizuelni materijal mogao da bude uznemirujuć za gledaoce ali zapravo sve je bilo još jedno mediokritetsko rantovanje o pravima žena i trans osoba, te istoriji eksploatacije kapitalizma bele supremacije nad ostalima, a posebno nad vešticama koje su nekoć bile nosilac plamena bunta i drugačijosti. Iako lično podržavam sve te stvari, jako je teško danas na neki kreativan i inteligentan način izneti takve ideje, a da ne bude krindž i for dummies. Elem, muzika Teardrinkera vrlo dobra, uredan post metal sa nabadanjima i meditativnim deonicama začinjenim violončelom i lepim pojanjem. Ajmo na mejn gde su sada u kolaboraciji momci iz WIEGEDOOD i duvački kvartet BL!NDMAN. Prvih 20ak minuta je bio baš test za živce i čisti minimalizam koji je rasterao dosta publike ali ne i mene, jer sam znao da jednom kad krene prava stvar - biće dobro. Čim se Wim latio bubnjeva, a Gilles i Levy gitara, brzo su našli zajednički muzički jezik za gospodom saksofonistima i to je onda bilo kao Ex Eye i ostali Colin Stetson projekti na steriodima. Posebno dobra fora što su za kraj ostavili mikrofon da se njiše i tek kad je klatno prestalo dobili su gromoglasan aplauz. Pamtiću ovo. Ostajem na mejnu do daljnjeg jer prvo su AGRICULTURE potpuno oprali svirajući svoj poslednji, odlični album Spiritual Sound - jedan od boljih nastupa festivala po objektivnim merilima i baš fino su iskoračili nakon mršavog debija koji ih u ovim krugovima drži samo zahvaljujući tome što i oni imaju trandžu, a zatim su me potpuno dotukli KRALLICE za čiji sam se early era set opredelio od 3 koja su imali na RB 2026. Potpuno jebanje matere i totalno životinjski nastup, gde mi je posebno impresivan bio Mick Barr koji naprosto jede gitaru. Veoma astralno putovanje i ova era benda mi je najbolja. Nisam uspeo da uletim na Backengrillen mada drugar reče da su bili vrlo osrednji, pogledah još malo CULT OF LUNA nastupa, ovog puta sa novijim materijalom što je kidalo naravno, ali ipak pođoh putem gliba na PORTRAYAL OF GUILT gde se održavala zvučna tortura i neprijateljski nastrojeni Teksašani su uglavnom riljali sladžerske momente svoje diskografije. Oni su mi onako bend, nit screamo nit metal faza nisu za najviše ocene, ali uživo dosta kolju i sve to je bilo ono što mi treba. Za kraj drugog dana jako loš preklop gde sam izabrao BOSSE-DE-NAGE ispred Nothing jer mi se novi album šugejzera iz Filadelfije sviđa koliko i okretanje ventilatora. BDN su bili dobri, ali def bolji na ploči nego uživo, a i zvuk tokom njihovog nastupa je bio verovatno najslabiji za sve dane. Jebiga. Inače, dobar bend i novi album je odličan, pazarih i cd. TREĆI DAN: HEAVEN IN HER ARMS nikad nisam nešto previše detaljno slušao, al ajde da se čuje taj novi album jer drugari rekoše da su drugog dana prilično pokidali sa starim setom. Mogu reći da su me baš dobili, novi album odličan, red pesama koje bi pobedile na evroviziji da se održava u Japanu, red vrlo sofisticiranog kokanja u Envy maniru, sve u svemu - bombon. BLACKWATER HOLYLIGHT su tipičan RB zvuk - tri žene koje masiraju prijatan ali relativno osrednji doomgaze, ima dosta boljih bendova ovog tipa. Ako ništa, gospođice su imale najbolji dizajn mercha na festivalu, kapiram da je išlo kao alva među hipsterima. Onda stiže najava da TERZIJ DE HORDE sviraju secret show u skate parku koji nikad do tada nisam posetio i bejaše odlično. Hvalio sam njihov prošlogodišnji album, u principu crusterski levičarski black metal, solidno jaki čurovi i baš filmične scene iz skejt parka. Može. U to vreme negde je i kiša prestala pa je užitak bio sesti u lokalnu pivaru na okrepljenje. Ali nikakvo okrepljenje nije moglo da pripremi za PRIMITIVE MAN koji cepaju toliko nihilistički da to boli, zvuk kao planina, izlaziš usranih gaća. Suvi su mi za često slušanje kod kuće ali uživo spektakularno ispiranje telesnih šupljina. Ajd na nešto jeftinije, AMERETAT imaju super hardkor album sa iranskim začinima i jedna intimna, neposredna svirka (kažu njihova druga u životu) je itekako prijala nakon primitivaca. Simpatična pevačica/gitaristkinja je ukrala šou mada sam je sve vreme bio pod utiskom koliko je drugi pevač pljunut Kene Beri. Dobra pankerska žurka. A onda sledi delikatesni triptih za sam kraj. U OATHBREAKER se kunem oduvek, a Rheia je jedan od meni omiljenih albuma u poslednjih 15 godina, taman na desetu godišnjicu tog čeda su se stekli uslovi da ih opet vidimo uživo i to je čista magija. Caro lagano najbolji vokal festivala, a i ostali su se potrudili da dostojno isprate i podsete zašto su mi emocije uz ovaj bend tako jake. Dominacija. E sad, tu okasnih na prvih 10ak minuta još jednog benda zbog kog sam potegao put (jebo ja mater onome ko ih preklopi pa makar i malo) ali nema veze, SAETIA uživa u ovom early 2000s screamo revivalu i uvek su bili jedan od najjačih bendova sa te scene. Zvuk perfektan, Billy i ekipa raspoloženi, u publici dosta dinamike kako treba, set lista savršena (nije kao da imaju neku veliku diskografiju), šta reći nego jedan od top 5 nastupa bez problema. Uf što volim ovakve stvari. Za kraj je ostao još jedan nastup kome sam pristupio malo potcenjivački i naravno se zajebao. SLIFT totalno šure, mnogo dobro sviraju i bukvalno su trenutno među top imenima ove space rock / stoner / psych rock priče, zvuk od milion dolara i pravi završetak prelepog trodnevnog iskustva. Poslednji dan nažalost nismo posetili, on jeste bio najslabiji ali naravno da ostaje žal za pre svega Warning, Kiss the Anus of a Black Cat, Chained to the Bottom of the Ocean i još nekima, ali ima dana za megdana. Dogodine u Tilburgu.

Nož u leđa bugarski stajl Hellhammer festivalu

samo kult

Metal koncertna scena ti je sada uglavnom cosplay za sredovečne ljude koji imaju para, hoće ljudi da se sklone za vikend od porodice i izbleje kako oni vole. Imajući u vidu da svako od nas misli da baš on ima najbolji muzički ukus univerzuma treba tu mnogo faktora da se poklopi da bi jedan takav primerak došao na random festival. Retki su ljudi koji će da idu da peku roštilj tri dana i gledaju dva benda koja mogu da gledaju gde žele, ja prvi to ne bih uradio.

ovaj album ni bliska porodica nije preslusala vise od dva puta

poslednji post ove godine, sa srecom svima

znači kad si se rodio

Mogao je Megadeth da uleti kao predgrupa

Tebi to ostavlja samo jedno mesto u ovoj priči

slusam cigane svakog dana na Dorcolu dzabe

Bukvalno da živi ovde bio bi radikal koji je prešao u SNS Pored gomile gluposti za koje se zalagao verovatno najgora je da silovane devočice od 10ak godina ne bi smele da abortiraju, kao i da deca od 12 godina treba da prisustuvju javnim egzekucijama.. dakle bukvalno neka mešavina Šešelja, Vulina, Nestorovića, Petrovića, Kapetana Dragana.. you name it https://www.hindustantimes.com/world-news/charlie-kirks-hardline-abortion-views-resurface-after-his-killing-in-utah-viral-video-101757562999575.html Najgore što on sigurno ne bi ovako postupio da se to zaista desi njegovoj ćerki.. Bukvalno desničarski mozak ne konta da stavovi za koje se zalažu mogu i njih same da pogode.. ali eto ovaj put se bar jedna obistinila, jer vidim da je relativizovao masovna ubistva i imao nula empatije prema tim žrtvama samo da bi opravdao svoje stavove o važnosti naoružavanja

Ostao sam dužan Brutal haul a ovo je stiglo ili se pokupilo pre ili posle

Istina peče kao gitarske solaže gospon Skolnika.

EMBRACE DEATH #3 IS OUT NOW! • Teitanblood • Ancient Death • Chaos Inception • Necromaniac • Phenocryst • Qrixkuor • Faceless Burial • Obliteration • Tomb Mold • Corpsessed • Lantern • Burial Invocation Profesionalna štampa i raskošan dizajn, u punom koloru, na 115-gramskom papiru najvišeg kvaliteta i 300-gramskim glossy koricama. Cena za Srbiju je 1500 dinara. Magazin možete poručiti na broj 064/8134117 ili na mejl adresu [email protected].

ja pricam o refrenima gde je refren manje vise samo ponavljanje jedne recenice ili samo ponavljanje ime pesme, koja pesma je takva na Youthanasia? bukvalno seres kao grlic Your time will come, your time will come Your time will come, your time will come Your time will come, your time will come Your time will come, your time will come Your time will come, your time will come Your time will come, your time will come A brave new world, in a brave new world A brave new world, in a brave new world In a brave new world, a brave new world In a brave new world, a brave new world A brave new world, in a brave new world A brave new world, in a brave new world In a brave new world, a brave new world In a brave new world, a brave new world We're blood brothers, we're blood brothers We're blood brothers, we're blood brothers Show them no fear, show them no pain Show them no fear, show them no pain Show them no fear, show them no pain Show them no fear, show them no pain Out of the silent planet, dreams of desolation Out of the silent planet, Come the demons of creation Out of the silent planet, dreams of desolation Out of the silent planet, Come the demons of creation Out of the silent planet, out of the silent planet we are Out of the silent planet, out of the silent planet we are Out of the silent planet, dreams of desolation Out of the silent planet, Come the demons of creation Out of the silent planet, dreams of desolation Out of the silent planet, Come the demons of creation Out of the silent planet, out of the silent planet we are Out of the silent planet, out of the silent planet we are Out of the silent planet, out of the silent planet we are Out of the silent planet, out of the silent planet we are Out of the silent planet, out of the silent planet we are Out of the silent planet, out of the silent planet we are

Buxaxaxxaa Tramp veliki patriota i moralna gromada kome ni Palma nije dostojan već sam te jednom pitao čime se ti brate pucaš.. tebi je do jaja baš.. ajd bolje da više ni ne komentarišemo ništa, živi ti u tvojoj mašti gde Tramp pravi neki bolji svet.. vrv po ugledu na Putina, takodje moralne gromade

Da, gde je sad onaj fejk što je srao po festivalu i organizaciji? To za đubre je problem u ljudima što su svinje. neki majmuni na D666 nosili Vinland zastavu i vikali We hate Jews, lepo im je KK rekao We hate you. Nadam se da tih sranja neće biti ubuduće.

Neki moji utisci od juce. Pozitivne stvari: Sama lokacija koja je bas odlicna za ovakav festival i ako bi bila dostupna u narednim godinama ne bi bilo uopste straha da ce mesta ponestati. Cimanje same ekipe tehnicara da se zvuk namesti i da se svaki bend ispostuje koliko je god to moguce. To su mi i sami bendovi potvrdili da su prijatno iznenadjeni koliko je sve bilo profesionalno na bini i oko nje. Sam zvuk koji je za neki dogadjaj u Srbiji bio iznenadjujuce pristojan. Neki bendovi su zvucali odlicno, neki ok i generalno je svakom bendu trebalo pesma ili dve da to tonac malo dostima ali posle toga recimo da trenutni prostori u Beogradu i Novom Sadu mogu samo da mastaju da im bendovi ovako zvuce. Mesta za sedenje kojih je za kolicinu posetilaca bilo sasvim dovoljno. Toitoi-ji cisti i uredni. U velikom broju, daleko vise nego sto ih treba za toliki broj publike. Znam da nekome zvuci smesno dok ovo cita sto se hvali toalet ali kada se nacekas u redu na ostalim festivalima da koristis isti, pa jedva udjes unutra i zateknes ga usranog i ispovracanog.. Pocnes da cenis tako neke male stvari u vidu cistog toaleta i slobode da koristis isti kada ti zatreba. Generalno zdravo razmisljanje organizatora sto se tice samog festivala. Nije glava u oblacima i price da se pravi Wacken u Srbobranu vec je tu neko realno razmisljanje sta moze da se ocekuje od prodaje karata, koji se bendovi mogu dovesti i da ce se prvih par godina biti u minusu pa tek onda lagano da se dolazi do nule. Sve sto se u sustini obecalo to je i ispunjeno (oko organizacije festivala, sta ce biti obezbedjeno za publiku itd itd) i za to sto se mene tice ide kapa dole. Koliko je covek ispljuvan da nece biti festivala, kako je scammer, prevarant i slicno cak i pored toliko neozbiljnih bendova i gomile otkazivanja sve je odradjeno da se publika i sami bendovi koji su svirali maksimalno ispostuju. To govori i mnogo pohvala ljudi koji su bili tu oba dana, a i bendova. Ono na cemu se treba poraditi: Znam da je bilo otkazivanja i kakve su sve situacije bile ali barem na socijalnim mrezama je aktuelni raspored sviranja trebao biti okacen. Makar i ako je neko otkazao samog tog dana apdejtuje se redosled sviranja i okacis. Za naredne godine ne bi bilo lose na ulazu da se na kao malim flajerima odstampa redosled sviranja napred/nazad i da se to podeli uz ulazak na festival. Nesto slicno programu na vecim festivalima. Malo bolji fokus na hranu. One pljeskavice su stvarno bile nikakve kao neke veganske prepune soje. Kobasice su bile skroz ok. Da se obezbede kante za smece pored klupa i negde blize sredini festivala gde ljudi najvise i borave. Bilo je kesa za smece sa leve i desne strane festivala to ne sporim. Meni licno nije bilo tesko da se prosetam ali koliko sam primetio nekima je to bilo tesko pa su se bacale case i limenke gde se stiglo. Daleko bilo preci 50m do kese i nazad. Mene je sinoc samo Desaster interesovao i kako sam i ocekivao bili su odlicni. Setlista malo losija nego pre par godina kada sam ih gledao ali svakako ne mogu da im to zamerim. Mora se malo svirati i noviji materijal. Zvuk na pocetku blizu bine bas preglasan, a posle pesme-dve i kako sam otisao vise tu ka sredini (izmedju bine i tonca) se to namestilo i stvarno je bilo skroz dobro. Nekako najpozitivnija i najlepsa strana festivala su mi bili raspolozeni ljudi. Jako puno lica koje ne srecem toliko cesto i nekada jedva jednom godisnje. Ovoliko se nisam ispricao sa ljudima od ne pamtim kada. Dosli smo na festival sa zip hood-ijima misleci da ce biti hladno i posto smo prokuvali krenuo sam prema kolima da ostavim iste. Sat ipo vremena sam ja isao do auta jer na svakih 20-30m sretnem nekoga i stanemo pa se ispricamo. Stvarno je bila vrhunska atmosfera i raspolozenje na nivou. Voleo bih da je bilo znatno vise ljudi jer meni je sinocnja poseta bila ne mogu reci mizerna ali veoma mala. Ne bih rekao kao kuruz da je bilo 500 ljudi. Dok je Desaster svirao sa sve bendovima, ekipom okolo i publikom koja je dosla da ih vidi rekao bih da je bilo oko 250 ljudi i to je mozda na nekoj optimisticnoj strani. Trebate racunati da u taj prostor moze da stane oko 2000 ljudi tako da bi 1500 kako se gore pricalo bilo 3/4 kapaciteta, a 500 1/4 sto definitivno sinoc nije bilo. Nadam se da se sada probio led i da ce svaka sledeca godina biti sve bolja i bolja. Sledece godine dolazimo da kampujemo, krckamo kotlic i druzimo se ceo dan.

Desaster odličan svirali Symphony of Vengeance jbt otvorili sa Satan's Soldiers Syndicate i dalje cepali Nekropolis Karthago, Towards Oblivion, Teutonic Steel, Metalized Blood, Hellbangers... na kraju Black Magic obrada baš su bili raspoloženi i mnogo mi je drago što sam ih konačno video osim njih sinoć svirali i Hypnos - osrednji death metal, sve mi je bilo jasno kad sam video da je glavni lik i u Krabathoru decenijama Puteraeon solidni švedski death sa Lavkraftom kao jedinom temom, nije loše Sear Bliss teška smaračina, nadam se da to više nikad neću imati nepriliku da gledam bilo malo više ljudi, nego u petak, recimo 500, uz malo optimizma ogromne pohvale za organizaciju, sve je ferceralo kao sat minimalno kašnjenje satnice, dobra bina, dobar zvuk, parkinga koliko voliš, hrana bolja nego na većini manifestacija... čak je i točeni Jelen bio nekako svež i nije imao ukus onog otpada iz limenki nadam se da organizator nije završio u finansijskom kanalu i da će festivala biti i sledeće godine

Nažalost, stvarno sam polomio nogu i hodao 2 nedjelje na polomljenoj nozi, a nisam imao pojma da je polomljena. Tek kad je STVARNO počela biti neizdrživa bol sam odlučio, kao svaki pametni Balkanac, otići kod doktora haha Išao sam danima na oporavak kod svih živih da bi mogli svirati, laseri, struja, sta god - no doktor je zabranio. Evo me i sad u Grčkoj, dok se žena kupa, ja na sesijama za nogu. Freeimage.host20250729 084124Image 20250729 084124 hosted in Freeimage.hostFreeimage.host20250729 084930Image 20250729 084930 hosted in Freeimage.host

i plus dole desno je poslednji Ufomammut