Leaderboard

Treće Roadburn iskustvo za mene pa evo izveštaja ako nekog zanima: PRVI DAN: Program otvaraju nove vedete goth rock / noise scene CRIPPLING ALCOHOLISM i uglavnom sviraju komade sa poslednjeg, prilično hvaljenog Camgirl albuma. Dobar zvuk i solidne pesme, prilična gužva što je problem kod tunelaste The Terminal bine ako ne zauzmeš poziciju na vreme. Slušao sam ih samo ovlaš do sada ali ovaj nastup bi mogao da me natera da im malo provrtim radove, posebno jer će me dočekati live i na Brutalu na leto. Zatim idemo na klupsku Hall of Fame binu gde će svoje da pocepaju MACHUKHA, Ukrajinci stacionirani u Berlinu čiji sam debi album Mochari izrazito hvalio ovuda i bio mi je jedan od top albuma iz 2024e. Razneli su sve naokolo, a posebno dobra/dobar je bio gender-fluid bubnjar (jedan od mnogih trans osoba tih dana u Tilburgu). Jedan od upečatljivijih poteza festivala je izveo basista/saksofonista Mykola koji se ničim izazvano bacio u publiku koja to nije očekivala pa se dosta razbio i usput izlomio cvike nekim matorcima koji su se tiskali u prvim redovima. Natalia ne vriši uživo baš kao na disku ali je opet odličan vokal ovakvog tragičnog izraza. Potom sam overio PAIN MAGAZINE koji je bend - kolaboracija članova Birds in Row i elektronskog umetnika Maelstroma. Ovo mi se nije svidelo, industrial koji ode i u pop i u neki post punk ali pesme nisu neke, a ja nisam fan industriala ni kad je mnogo bolji od ovoga. Selidba u Engine Room, salu u kojoj je zvuk bio najnestabilniji, na moje voljene mehikanere HABAK koji su sad već vrlo popularno ime u tim melodic crust screamo goes post rock krugovima. Pevačica Alejandra je glavna zvezda i stvarno dobro riče, mada malo monotono i sve vreme u nižem registru, fali malo varijacije. Ipak, meni su bili super i viđao sam ih tokom celog festivala kako se dobro provode, prisećajući se ranih dana iz neke garaže u Tihuani. Vreme je za malo repčuge, a misteriozni BILLY WOODS je pravo ime da malo promeni ploču. Obavijen dimom iz fog mašine, u rastafarijanskoj adidas treši i bez ikakve podrške bilo koga osim ritam mašine kojom sam upravlja, prilično nadahnuto je terao u klimoglav publiku koja je uglavnom došla na festival zbog gitara. Meni je prijao nastup kao mali presek stanja, mada u retrospektivi naravno da ne može da se poredi sa nekim drugima. Kasnije je imao i secret show sa Elucidom ali to nisam pogledao. Sledeći su bili psihodelične legende iz Japana ACID MOTHERS TEMPLE koji su imali 3 seta na ovogodišnjem izdanju festivala, ja overih verovatno najgori nastup koji je više bio neko izdrkavanje, džemovanje i loša zvučna bahanalija nego koherentan koncert, al ajde. Mnogo su mi bolji bili nekoć u tami Drugstorea. Kraljevi inače imaju 80 albuma od 96e na ovamo + još bezbroj raznih izdanja pod drugim imenima, dakle total psych rock đir. Neka mene, to mi dobro dođe kao povremeni začin ali ne i za glavno jelo. Prvi dan se zatvara jako. CULT OF LUNA early era set je bio savršenstvo, nabadanje glavom o glavu sa selekcijom pesama sa prva 4 albuma, gde su čak prvi put uživo izveli The Sacriface sa debija, a mene posebno bacili u trans sa komadima poput Adrift, Leave me Here, Finland i monumentalnom završnom Dark city, Dead man sa meni omiljenog njihovog albuma. Pričati o koncertnoj produkciji kad su oni u pitanju je naravno izlišno, nažalost ode mi baterija taman kad su počeli. Onda brz trk nazad na Terminal da uhvatim drugu polovinu MARUJA nastupa i to je takođe bilo silno. Generalno su mi bendovi koji voze na RATM i blatantne poruke mira i ljubavi malo krindž, ali ovi Englezi imaju nešto svoje i veliki sam fan Pain to Power albuma kojeg su izveli u celosti i bili verovatno najnaloženiji na bini od svih izvođača na festivalu. Top nastup. Hteli da vidimo još i Unsane ali njih su iz nekog razloga stavili na mali Next stage gde se stvorila nesnosna gužva, a oči su se već sklapale i glava pucala od nespavanja i koječega pa je tu bio kraj. DRUGI DAN: YELLOW EYES imaju dobar prošlogodišnji album iza sebe pa je to valjalo ispratiti jer su uglavnom svirali pesme sa njega. Objektivno, nisu neka prva liga ali rade posao, a posebno je upečatljiv bio bubnjar koji se na kraju nastupa latio mikrofona da i on izurla nešto za svoju dušu. Mislim da smo na tom nastupu spazili brata koji nosi "true hipsterian black metal" majicu, a da je takva bila u prodaji bez razmišljanja bih je kupio Grobodanu da mu krasi kolekciju. Idemo dalje, RB svake godine daje prilike nekim manjinama da se istaknu pa je tako u okviru "commissioned" projekta priliku dobila Kim Hoorweg (they/them) sa njihovim bendom Teardrinker. Oni su imali čak i nalepljene neke disclaimere na ulazu da bi vizuelni materijal mogao da bude uznemirujuć za gledaoce ali zapravo sve je bilo još jedno mediokritetsko rantovanje o pravima žena i trans osoba, te istoriji eksploatacije kapitalizma bele supremacije nad ostalima, a posebno nad vešticama koje su nekoć bile nosilac plamena bunta i drugačijosti. Iako lično podržavam sve te stvari, jako je teško danas na neki kreativan i inteligentan način izneti takve ideje, a da ne bude krindž i for dummies. Elem, muzika Teardrinkera vrlo dobra, uredan post metal sa nabadanjima i meditativnim deonicama začinjenim violončelom i lepim pojanjem. Ajmo na mejn gde su sada u kolaboraciji momci iz WIEGEDOOD i duvački kvartet BL!NDMAN. Prvih 20ak minuta je bio baš test za živce i čisti minimalizam koji je rasterao dosta publike ali ne i mene, jer sam znao da jednom kad krene prava stvar - biće dobro. Čim se Wim latio bubnjeva, a Gilles i Levy gitara, brzo su našli zajednički muzički jezik za gospodom saksofonistima i to je onda bilo kao Ex Eye i ostali Colin Stetson projekti na steriodima. Posebno dobra fora što su za kraj ostavili mikrofon da se njiše i tek kad je klatno prestalo dobili su gromoglasan aplauz. Pamtiću ovo. Ostajem na mejnu do daljnjeg jer prvo su AGRICULTURE potpuno oprali svirajući svoj poslednji, odlični album Spiritual Sound - jedan od boljih nastupa festivala po objektivnim merilima i baš fino su iskoračili nakon mršavog debija koji ih u ovim krugovima drži samo zahvaljujući tome što i oni imaju trandžu, a zatim su me potpuno dotukli KRALLICE za čiji sam se early era set opredelio od 3 koja su imali na RB 2026. Potpuno jebanje matere i totalno životinjski nastup, gde mi je posebno impresivan bio Mick Barr koji naprosto jede gitaru. Veoma astralno putovanje i ova era benda mi je najbolja. Nisam uspeo da uletim na Backengrillen mada drugar reče da su bili vrlo osrednji, pogledah još malo CULT OF LUNA nastupa, ovog puta sa novijim materijalom što je kidalo naravno, ali ipak pođoh putem gliba na PORTRAYAL OF GUILT gde se održavala zvučna tortura i neprijateljski nastrojeni Teksašani su uglavnom riljali sladžerske momente svoje diskografije. Oni su mi onako bend, nit screamo nit metal faza nisu za najviše ocene, ali uživo dosta kolju i sve to je bilo ono što mi treba. Za kraj drugog dana jako loš preklop gde sam izabrao BOSSE-DE-NAGE ispred Nothing jer mi se novi album šugejzera iz Filadelfije sviđa koliko i okretanje ventilatora. BDN su bili dobri, ali def bolji na ploči nego uživo, a i zvuk tokom njihovog nastupa je bio verovatno najslabiji za sve dane. Jebiga. Inače, dobar bend i novi album je odličan, pazarih i cd. TREĆI DAN: HEAVEN IN HER ARMS nikad nisam nešto previše detaljno slušao, al ajde da se čuje taj novi album jer drugari rekoše da su drugog dana prilično pokidali sa starim setom. Mogu reći da su me baš dobili, novi album odličan, red pesama koje bi pobedile na evroviziji da se održava u Japanu, red vrlo sofisticiranog kokanja u Envy maniru, sve u svemu - bombon. BLACKWATER HOLYLIGHT su tipičan RB zvuk - tri žene koje masiraju prijatan ali relativno osrednji doomgaze, ima dosta boljih bendova ovog tipa. Ako ništa, gospođice su imale najbolji dizajn mercha na festivalu, kapiram da je išlo kao alva među hipsterima. Onda stiže najava da TERZIJ DE HORDE sviraju secret show u skate parku koji nikad do tada nisam posetio i bejaše odlično. Hvalio sam njihov prošlogodišnji album, u principu crusterski levičarski black metal, solidno jaki čurovi i baš filmične scene iz skejt parka. Može. U to vreme negde je i kiša prestala pa je užitak bio sesti u lokalnu pivaru na okrepljenje. Ali nikakvo okrepljenje nije moglo da pripremi za PRIMITIVE MAN koji cepaju toliko nihilistički da to boli, zvuk kao planina, izlaziš usranih gaća. Suvi su mi za često slušanje kod kuće ali uživo spektakularno ispiranje telesnih šupljina. Ajd na nešto jeftinije, AMERETAT imaju super hardkor album sa iranskim začinima i jedna intimna, neposredna svirka (kažu njihova druga u životu) je itekako prijala nakon primitivaca. Simpatična pevačica/gitaristkinja je ukrala šou mada sam je sve vreme bio pod utiskom koliko je drugi pevač pljunut Kene Beri. Dobra pankerska žurka. A onda sledi delikatesni triptih za sam kraj. U OATHBREAKER se kunem oduvek, a Rheia je jedan od meni omiljenih albuma u poslednjih 15 godina, taman na desetu godišnjicu tog čeda su se stekli uslovi da ih opet vidimo uživo i to je čista magija. Caro lagano najbolji vokal festivala, a i ostali su se potrudili da dostojno isprate i podsete zašto su mi emocije uz ovaj bend tako jake. Dominacija. E sad, tu okasnih na prvih 10ak minuta još jednog benda zbog kog sam potegao put (jebo ja mater onome ko ih preklopi pa makar i malo) ali nema veze, SAETIA uživa u ovom early 2000s screamo revivalu i uvek su bili jedan od najjačih bendova sa te scene. Zvuk perfektan, Billy i ekipa raspoloženi, u publici dosta dinamike kako treba, set lista savršena (nije kao da imaju neku veliku diskografiju), šta reći nego jedan od top 5 nastupa bez problema. Uf što volim ovakve stvari. Za kraj je ostao još jedan nastup kome sam pristupio malo potcenjivački i naravno se zajebao. SLIFT totalno šure, mnogo dobro sviraju i bukvalno su trenutno među top imenima ove space rock / stoner / psych rock priče, zvuk od milion dolara i pravi završetak prelepog trodnevnog iskustva. Poslednji dan nažalost nismo posetili, on jeste bio najslabiji ali naravno da ostaje žal za pre svega Warning, Kiss the Anus of a Black Cat, Chained to the Bottom of the Ocean i još nekima, ali ima dana za megdana. Dogodine u Tilburgu.

da nije isto, Immolation stancuje sve iste dobre albume a ovi stancuju male-fronted nightwish albume

Uleti ti kurčina

japanci u nekom atheist/pestilence/vektor gasu, ali sa vecom dozom psihodelije https://polarisdm.bandcamp.com/album/drifting-through-voids

Što da se ne smatra?

https://cruelhandhardcore.bandcamp.com/album/promo-2026

Haha, isto veče Biohazard u Novom Sadu, kakvi su ovo papani koji organizuju datum...

Vule iz Kule na forumu, siva eminencija rok svirke. Gde je distorzija tu je i on. Legenda.

posle molocha još jedan teškaš i instant favorit da citiram: ''pissed off and caustic in all the right ways!'' crust/sludge prožet blackened doomom i tu i tamo grindom i deathom pa kaže, ffo: full of hell, his hero is gone, catharsis, black breath, primitive man i nije bombonica, ovo je kao da umesto kornfleksa i sličnih čuda staviš žilete

Možda smatra da im sleduje brodolom, što je izvesno bez obzira na status i kvalitet, svemu dođe kraj. Meni ovo odlično zvuči, zrelo i prepoznatljivo. Prija mi i kraća forma pesama, jer danas se preteruje s numerama od 8+ ili 10+ minuta.

Pa ne znam kakav je to Titanik koji razbija glecere i idalje plovi..

favorite track: АНАРХИЈА МАГИЈА

Prva dva minuta do jaja, posle progresivno postaje manje tight - zvuci kao da Waits nije cuo muziku kad je snimao svoj deo, sto je verovatno i bio slucaj, ali su mogli malo da ga autotuneuju i seckaju. I fali neko sranje da se desi u toj drugoj polovini - kulminacija. Ali vredelo je izvaditi matorog iz penzije da bi rekao "big titties" u mikrofon.

je l' može da se slikaš sa Miletovim krilima

novi Poison Ruïn je baš super, najbolji njihov zasad kako se čini i dalje se drže svoje čudne formule koju su sad potpuno usavršili - sirovi post punk sa dungeon synth među-delovima i nekom herojskom heavy mistikom + malo nekih momenata kao Lake of Tears i sl, jako težak bend za opisivanje ali sve zvuči smisleno i diše album samo tako

Išli smo u ponedeljak u Peštu na Nails / Exodus / Carcass / Kreator. Uz put smo videli još našeg sveta, pa ako je neko sa foruma bio, neka se oglasi. Bilo je solidno puno, tipa 2,5 do 3,000 ljudi. Sve na vreme Nails taman da otvore i da ne preteraju sa dužinom nastupa. Solidno naroda ih je gledalo. Exodus su sve podigli na puno viši nivo. Malo jače od 45 minuta, dve nove pesme, ostalo hitovi, tri sa prvog albuma. Rob Dukes mi je antipatičan tip, ali odlično peva uživo, Lee i Gary špartaju po bini poput mladaca, Jack više u fazonu: dovoljno je da podignem nogu na monitor, ali meni je najbolji bio Tom koji je svirao sa toliko uživanja da je to bilo prelepo videti i čuti. Carcass su na pola turneje imali smenu bubnjara, stalno zaposleni se vratio doma, a sada svira neki baš klinja koji ako se lepo ne zagledaš izgleda kao žensko. Bil u fazonu Djuan Almana, a i onaj drugi gitarista je takođe hipi stajlinga, no pobednik je Jeff koji izgleda kao da je pošao na svadbu: komotne farmerice i bela košulja. On se baš primio na komunikaciju sa publikom, stalno je izlazio napred, bacao trzalice, vodu, ložio raju... Bas svira reda radi, otprilike gde baš mora, ostalo koliko da ga ima, no zato pjeva sve ono što raja želi da čuje. Kao i Exodus, dve novije pesme, ostalo provereni hitovi, uz jak feedback iz publike. Svirali oko 50 minuta. Kreator počinju tačno u pola 10 uz Pit Sigera, što je dokaz koliko je predaleko sve otišlo xD Odsvirali su pola novog albuma, prve četiri i poslednju pesmu. Za onu četvrtu je izlazilo i devojče koja valjda peva i na ploči, vrlo razmahana i entuzijastična. "Novi" basista je kud i kamo atraktivnija pojava od prethodnika mu. Osim njega, ostala trojica par kila podgojeniji nego pre recimo 5-6 godina. Ventor je čini mi se u par momentara imao muke da uvati pravu brzinu i ritam. Godine, jbg... I Mile je malo tanje počeo vokalno, ali se doterao kasnije. Kao i obično ostatak repertoara su im činile naslovne pesme, sem u slučaju Extreme Aggression albuma (Betrayer) i Gods of Violence (Satan is Real). Devedesete ništa, treći album ništa, deo naslovne sa prvog i parče Coma of Souls rifa (svirali People of the lie posle). Vatre i sukanja plamenova koliko hoćeš, imaju i neke rogove na naduvanje ili od stiropora preko cele bine, palili su i neke lutke, Mile natakinjao neka krila za onu poslednju sa poslednjeg albuma i dramski deo nastupa je generalno fina kičerica. No, barem se nešto dešava. Nema bisa, već nakon Pleasure to Kill ide pozdravljanje u čemu se naročito Ventor istakao. Generalno smo se lepo proveli, pivo nije bilo skupo. Publika očekivano matora uz nešto mlađih. I Kreator i Exodus su davili sa onim wall of deathom. Merč skup, motivi najlepši kod Carcassa. Hrana skupa, ali ukusna.

zelim da cujem misljenje Razbijaca na ovu temu

i Hearts of Fire, realno je hitčina

roses of thieves isto ciganska tematika 🤣

https://coreradio.online/singles/54569-terror-fear-the-panic-single-2026

VR postali sinonim za usrani matori heavy metal

youth pastor core

Baš dobra starinska brutalica ova Anasarca, krljačina za sve pare, živ bubanj i ostale đakonije. Setih se da imam negde Godmachine, bugarski original sa korektnim omotom bez tekstova. 🙃 Japanci obećavaju, pokloniću im još malo pažnje.

Na današnji dan izašao prvi album. All hail Iron Maiden

imas u Rockfire-u

na Gojkovu dojavu overih Desiderii i Raison d'être u Zagrebu u subotu, bio free ulaz fino veče, sedeća prostorija, setovi po sat vremena, samo svratiš sa ulice i dobiješ tretman. da je više ovakvih stvari i kod nas bilo bi vrh

al ce da kida Nevermore novi kad turcin oplete tekstove o mukama u teretani

https://www.facebook.com/share/r/18U1j3YSQi/

u Novi Sad

Al ko je ove likove nazvao Kraljevima Oriental prog metala na nekim objavama po Instagramu itd 🤣 Bukvalno sam ih gledao u njihovom peak-u kao predgrupu Symphony X-u, pre 8-9 godina, i cak i tad su bili apsolutni mid, bukvalno nebitan bend u celoj prici. Aca Lukas za metalce.

Ma, ja do ''Violent Revolution'' priznajem. Sve posle toga mi je smor..

Nova pjesma i spot, EXHUMED - Shovelhead: Btw. Ovog proleća su na evropskoj turneji sa Gruesome 🤘

Super, još jedan "void" bend 🤘🤘🤘

fixd

Ode i Robert Duvall, a baš sam pre neki dan odgledao Apocalypse Now - kako je izdominirao u onih par minuta... Godfather, MASH, THX1138, The Outfit...jedna od poslednjih pravih legendi holivuda

Zajeb'o matorce da krenu u vinil avanturu pod stare dane 🤣🤣🤣

Standardna Exhumed zajebancija Oduvek sam više bio za Impaled, ali ovo je što bi mladi na internetima rekli "close enough", još samo da se overi uživo 🤘

Isti lik je radio omot, pa ako je ukrao nešto - ukrao je od samoga sebe 🙂

BLABBERMOUTH.NETDEICIDE's STEVE ASHEIM To Release Collection Of Solo Clas...Best known for his work as drummer and songwriter with death metal band DEICIDE, Steve Asheim will release "Volume One", a collection of solo classical piano pieces consisting of originals and covers

Ajde i Čak Noris i Biba Struja i Ross The Boss i Den Simons (od njega sam pročitao samo Hiperiona), ali djeneral Dule... Verujem da i Sreta tuguje.

Zamenjuje ga Jonh Longstreth na predstojećoj turneji

Kako bre.. Gledaću da nahvatam Simonsovu ''Strvinarsku'' ovih dana.