Jump to content

Leaderboard

Popular Content

Showing content with the highest reputation since 12/03/21 in Posts

  1. Kidnapovaću ovu temu za jedan post da ispišem moje utiske sa ovogodišnjeg Hellfesta. Možda nekolicini ovde bude zanimljivo, a možda se i neki mladi Jovica metalac zaebe pa svrati na forum sa TikToka i poželi da ode na neki koncert nakon čitanja utisaka. Nikad se ne zna. Elem, bio sam samo na „drugoj polovini“, pošto je ovogodišnji fest bio 3 + 4 dana, a ja zbario kartu prošle godine kad su pustili za drugi deo. Iako sam čovek više za niche (metal) festivale, kopkalo me je da bar jednom posetim neki od mega metal festivala, i kad sam skontao da mi geografski ovo nije preteško da odem, odlučio da se oprobam. Bio sam prošle godine i na Alcatrazu, bio sam prethodno i na par Brutal Assault-ova, ali oba su jedno 3x manji festivali od ovoga. Zvanično je prodato 60k karata po danu, ali na udarne dane vikenda je sigurno bilo i više (pozivnice, novinari štaveć). 6 stejdževa (+1 na ulazu pred ulaz ), skoro 200 bendova, gomile i gomile ljudi, i glavni utisak pre svega je koliko je sve zaprepašćujuće dobro organizovano. Pre svega bendovi, satnice i sl., bez greške. U proseku poredivši eto sa Brutalom, daleko veći procenat boljeg ozvučenja po bendovima. Bine su isto jako lepo strateški nameštene tako da se minimalno izgubi vremena u trčanju od stejdža do stejdža. Postoje dve glavne main bine, gde se smenjuju bendovi posle 5 min, pa još tri šator bine, gde su dve jedna pored druge sa takođe smenom na 5min, dok se treći šator preklapa sa jednom od dve. I 6. bina sa punk/hc bendovima na kojoj nisam ni stigao da obitavam jer se vazda preklapalo sa, jebiga, bitnijim metal nastupima. Nekako sam imao baš sreće da sam gledao bar 95% stvari koje sam hteo, odnosno minimalno su me zajebali sa preklapanjima, koja su na ovaj broj bendova bila neizbežna. Usput kad smo kod preklapanja i tako toga, preporuka za sajt clashfinder.com, sastavio svoj program preko toga i onda samo to pratio na festu. Od ostalih stvari, jako lep, bogat izbor hrane inače, pa i kul izbor piva, ali ono što me ovako, sa nemuzičke strane, najviše zaprepastilo je što postoje ekipice volontera koje idu preko dana i čiste sve jebene toalete. I dalje mi je neverovatno da se setim da ulazim u tipa 9h uveče u tolaet na festu gde ima toliko ljudi a da nije ceo unakažen. Takođe, 2/4 dana je bilo kiše, a samo jedan stejdž od šest je imao problema sa blatom. Takođe, gomila metal artsy limenih đinđuva na sve strane, neka display fontana, Lemmy statua od 15mkolkoveć...na dosta stvari se mislilo. I zadnje, čak i sam Clisson je jako lep gradić da se poseti i prošeta. Nant takođe, iako je kanda veći i manje simpatičan. Od mana festa, pre svega što nisam ništa od mercha uzeo, jer su redovi bili apsolutno nenormalni, a između majice i gledanja bendova ću jebiga uvek ovo drugo da biram. Prevoz od lokacija do lokacija isto nije bio najbolji, ali bar funkcionisalo. Najviše vremena def uštedeli kamperi. Ali, glavni problem u stvari mi je što ima ipak previše „turista“. Vikend kad su headlineri bili GNR i Metallica je najviše patio od ovoga. Gomiletina ljudi je blejala po ceo dan na glavnim stejdževima da bi uhvatili mesta za glavne „atrakcije“, a ostali stejdževi su maltene bili poluprazni. Sa jedne strane, bolje za nas ostale, manje guranja, ali ipak bilo i tužno povremeno. Metaliku sam gledao sa jedno 200 plus metara jer se Mercyful Fate završio tipa 5 min pre njih. I, zadnje kukanje, jebo mater ala su Francuzi zavisni od cigara. Bilo je i vutre (na Ruins of Beverast kao na Exitu da sam bio od mirisa ), ali sa duvanom su baš preterivali, pogotovo u šatorima. Summa summarum, preko 40 bendova sa manje od 20 sati spavanja ukupno između, jako lepa stvar da se preživi. I jeste mi bilo kul da vidim neke stvari koje nikad ne bih išao da gledam na solo koncertu, ali ovako na festivalu sam davao šansu i povremeno bih se i iznenadio. Ne znam da l bih opet išao, verovatno se do daljnjeg držim "manjih" festivala. A sad, reč koja dve o par highlight bendova. Mercyful Fate – Neizbežno, odmah ovo, em sam ih gledao na samom kraju festa pa su mi utisci najsvežiji, em je bila stvar koju sam interno ponajviše hajpovao za sva 4 dana. Prvi put da sam uspeo da ne gledam setlistu benda pred koncert posle dužeg vremena, i to je takođe doprinelo guštu, nisam ni videoe nastupa gledao, tako da mi je i setlista i dizajn stejdža sve bilo "iznenađenje" uživo. Ne znam šta reći sem savršenih sat vremena, bukvalno jedino moglo da bude bolje da su im dali duži nastup, što i zaslužuju. King u 66(6) godina jebe keve i sa vokalom i izgleda i dalje zlokobnije lajv nego 99% blekmetalaca. Mogu samo da se nadam da će biti i neki solo run nastupa, a ne samo festivali. Moonsorrow – Da nisam gledao MF, mislim da bi mi ovo bio najbolji nastup festa. Epic raspič po svakom nivou, kada krenula Kinvekantaja na startu umalo nisam zagrlio Francuza pored mene (srećom imao cigaru). Čak I jedan od koncerata sa boljom atmosferom u šatoru, valjda pomoglo što većina turista bilo tad na GNRu, hah. Blind Guardian – Bili posle GNRa na stejdžu pored i svirali za bar 2x manje ljudi mislim, ali pošteno raspičili. Ceo SFB i par starih hitova, predobra lista. Hansi i dalje super, skontao sam da bolje sad zvuči nego 2000ih na nastupima. Andre i dalje cepa lead-ove ka’ sa diska. Iskupili mi se iskreno sa ovim nakon onog prevarantskog nastupa na KITR. Helloween – I dalje sam zvanično protiv cele ove Avantasiaween ideje, ali ne mogu da ne priznam da je bio jako ubav nastup. Kisketa sam nekako metalno otpisao odavno, iako mi jeste zaigrala srčka kad je krenuo „Eagle Fly Free“ da peva, a pravi gušt je bio WOJ medley sa Kaiem na vokalu koji me je vratio 20godina nazad u vreme. Kai i dalje predobro zvuči kad peva, valjda pomaže to što peva sve manje i manje jebga. Lista 95% WOJ/KOTSK što jeste malo bilo čudno, ali sve u svemu, na kraju mi nekako prijatno iznenađenje koliko se dobro provedoh. Hällas – Prelepo zvuče na disku, a uživo još prelepšije. Jedna od retkih koncerata koje sam gledao na Valley bini (glavno skloniše pušotravaca na festu), i atmos je bio super, čak sam se i iznenadio koliko ljudi ih zna u stvari. Jedini minus vokal, koji još gori nekako nego na disku, a em se i slabo čuo, najgora kombinacija. Ali kad ne smeta Ghostu da se probija, valjda neće ni ovima, hah. Arcturus – Još jedan bend koji baš glupo rano stavljen (17h), ali ajde bar ne toliko kratak nastup. Elem, bili mi raspič na Exitu onomad, sad još i bolji (pomaže i bolje ozvučenje). Vortex i dalje “king of not giving a fuck”, volim taj pristup, i neka ga dok mu ne utiče na vokal previše Najjači momenat kad je usred neke pauzice prosledio raćiju Hellhammeru, ovaj se nećkao pa ipak uzeo. Ostatak pesme delovao malo uzrujano Demilich/Blood Incantation – Ova dva ću u paketu, svirali jedan za drugim na istom stejdžu i to u glupo ranim terminima (13-14h), plus brat iz Demilicha gostovao posle na BI pesmi. Demilich nisam znao da je toliki zaebant uživo, čak se i žalio kako nema vremena da kenja između pesama, tako da to mora negde da se uhvati solo pod def. BI šta reći, do jaja su mi bili studijski, ali su me baš kupili posle ovog nastupa. „Awakening....“ lagano jedna od highlight pesama na celom festivalu. Nine Inch Nails – Nikad bio neki fan, ali moram priznati da ovo jebe keve uživo. Audio-vizuelni spektakl. Pre bih ovo gledao live opet nego tipa Rammstein. Killing Joke – Nikad slušao, ali hteo da dam šansu uživo i baš mi odlično bilo, još tad najgora kiša na festu bila. Discog na skidanje za budućnost. Honourable mentions: The Ruins of Beverast – Ovo je bilo tipa u pola6h popodne, ali je pre za pola6h ujutru, jedna od stvari koje def treba više da izvrtim doma, pretenduje da mi se solidno svidi. Sorcerer – Nikad neću biti neki fan, ali stoji da super zvuče uživo, pogotovo vokal. Therion – Christopher konačno batalio šešir i cvikere! Vikstrom malo nije u formi, ali su generalno bili super i dobra lista. Izašli iz Antichrist bunara reklo bi se. Moonspell – Glavno pravilo bilo kog festivala – ako je Moonspell na listi, uvek gledaj Moonspell. Nikad ne razočaraju. Čak i ako se preklapaju sa nekim drugim, uvek gledao Moonspell. Jebo mrtvi Kreator. Mgla – Uvek sigurica live. Enslaved – Bili mi kanda bolji na Prognosisu, ali opet kul nastup, dobri uživo. Samo im one video i svetla kerefeke ne trebaju imho. Ili bar redizajn neki. Alice Cooper – Oriđinale King Dajmond na delu, ovo mi jako drago što sam gledao. Pentagram – Besmrtni Bobi i neki anonimusi pokidali. Bobi mislim da bio življi sad nego 2013. kad sam ih gledao. Vltimas – Bend zvuči super, iako mi nije jasno što i dalje vrte jedan isti material već evo 4-5 godina (jes kul album ali ne toliko). Ali, veći utisak Vincent, preplakao sam na najave pesama. I par anti-highlightsa, da ne kažem najgorih bendova: GNR – Preklapali se sa Moonsorrow-om, pa naravno nisam gledao ceo nastup, ali sam bio za prvu i zadnju trećinu. Ako neko hoće da vidi kako izgleda korporacija uživo, skupina ljudi koji su plaćeni da sviraju uživo i to je to, treba da gleda GNR. Mrtvo i bezdušno, sa Axlom koji je očajno zvučao. S obzirom na opštu gerijatrijsku postavu, čak nije ni u top 20 najstarijih pevača festa, a zvučao je među najgorima iskreno. Ali, masu boli kurac, masa voli paradajz siti i tako te kerefeke. Scorpions – Da nije Miki Dija verovatno bi bili još dosadniji nego Gansi. Cult Of Fire - Ono je presmešno uživo. Ceo taj Batushka-style gang može da odjebe u skokovima, daleko daleko. Metallica – Bend kao bend je zvučao sasvim dobro, štaviše sviđa mi se kako su malo izpremeštali listu, tako da nije više NEM/Sandman dosada za kraj. Završili koncert sa Damage/One/MoP, apsolutno prebrutalan kombo. Veći mi je antihighlight što je sam festivalski dan propatio zbog gomile ljudi koji su došli samo zbog Metalike, i onda samo stajali većinu koncerta, jedino vadivši telefone na pomenute Black album hitiće. Mislim da ovaj jedan video govori više nego hiljadu reči - https://www.youtube.com/watch?v=XaeD3PY65pQ Takođe, jebao ih Dirty Window, i sad su ubacili neke random introe pred Bell Tolls i još neke pesme, niđe veze nema. TLDR: Hellfest not bad.
    12 points
  2. Ovako je baceno ispred moje kapije a ovakvo je sada
    10 points
  3. brutal + došao poštar, mislim da ću da iskuliram sa kupovinom neko vreme:
    10 points
  4. Najzad reizdato, tako da mogu da mi ga poduvaju slepci koji The Sham Mirrors na Discogsu prodaju za 350 eur
    10 points
  5. Lep ulov na berzi danas
    9 points
  6. Пред скандинавски улови - vol. I Немачка (Remedy records) Скандинавски хаули - vol. II Шведска (Sound pollution) Скандинавске аквизиције - vol. III Финска (Kvlt) Скандинавске аквизиције - vol. IV Норвешка (Neseblod/Katakomben) Скандинавски хаули - vol. V Данска (Mephisto) Пост скандинавске аквизиције - vol. VI Чешка (нека фенси радња типа Вулкан)
    9 points
  7. kontam zato i ima 0.6 promila
    9 points
  8. 9 points
  9. No Solace keva stiglo za deset dana, nikakvih dodatnih troškova nije bilo gospoda
    9 points
  10. Nikako da napisem utiske sa koncerta. Four Stroke Baron sam preskocio. Iako mi je njihova muzika zanimljiva, onaj vokal nikako ne mogu da svarim. 5-10 minuta pre nego sto ce Voyager poceti nastup, skoro nikoga nije bilo u sali. Vec sam mislio da ce Madjari po prvi put razocarati (obicno je a38 prepun), ali je srecom masa krenula da pristize. Voyager je imao odlican nastup. Ne mogu da kazem da sam ogroman fan (na svakom albumu mi se svidja po 2-3 pesme), ali mi je drago sto sam ih cuo uzivo. Sviraju i pevaju skoro kao na albumima, a iznenadilo me je sto basista bas dosta peva (skoro sve visoke deonice). Falile su neke pesme, ali i ovih 8 je fino zagrejalo masu. Ne secam se kada sam poslednji put bio na koncertu gde je bilo toliko ocigledno da je bendu jako drago sto nastupa. Nasmejani tokom citave svirke, a kasnije je i pevac sisao do mercha i pricao sa fanovima. Vola mi je medju omiljenim "novijim" bendovima. Zbog ove teme sam nabavio Inmazes koji me je toliko odusevio da sam cak i majicu narucio (sto skoro nikada ne radim). Applause mi se jako svideo, a i potrefilo se da je to prvi album koji sam krenuo da slusam posle smrti caleta. Witness je dobar album, ali sam ocekivao vise i bio sam uveren da nece bend podici na visi nivo (sto je izgleda bila greska). Izvinjavam se na privatizaciji etra, post bi trebalo da bude o koncertu, a ne o tome koliko volim ovaj bend. Krenuli su sa 24 Light-Years i vec od prvih tonova je postalo jasno da publika prati bend. Dosta ljudi je pevalo, a cini mi se da se i pevac malo iznenadio, pa nas je cak i pustio da sami otpevamo deo pesme. Gledao sam na yt snimak sa nastupa od pre 3 godine i masa ni izbliza nije bila ziva kao sada. Bend je odlicno uvezban, sve zvuci kako bi trebalo, mada mi se cinilo da je Voyager imao za nijansu cistiji zvuk (devojka koja je bila pored mene se ne slaze). Vokal je bio korektan - ni blizu kako zvuci na albumima, ali dovoljno dobar da ne pokvari utisak (osim na Napalmu, tu se bas mucio). Vilson je pricao kako je setlist.fm "pokvario" dozivljaj odlaska na koncerte i slozio bih se sa tim, ali sam nazalost previse slab i skoro uvek pogledam sta ce bend svirati. Sve je islo po planu, dok nije krenuo Your Mind Is a Helpless Dreamer. Obozavam tu pesmu i jako mi je drago sto su je odsvirali. Posle svirke mi je basista rekao da je ovo prvi put na turneji da je sviraju. Merch je bio dobar, ali prilicno skup. Uzeo sam majicu koja je bila 30e...jbg, ipak sam fan. Nisam mnogo snimao, ali evo nesto kratko, cisto da docara atmosferu:
    8 points
  11. glupo da odes u Grcku a da ne kupis nesto
    8 points
  12. SADA ZA VREME TVOJIH CRVENIH NIKAD GORE....ZAJEBALI I MILOŠEVIĆA njihovog političkog oca KOLIKO KOMUNISTA U OVOJ SRBIJI sunce ti jebem JEBEM LI VAM MAJKU KOMUNISTIČKU U PIČKUUUUUUUUUUUUU
    8 points
  13. ma u pravu su što su ga izbacili da je samo bilo do toga da je imao koronu i dobio izuzeće, a onda ga oni izjebali, to bi bilo sranje naši mediji tako prenose, ali nije bilo ni bilizu tako u stvari, digle su se sumnje o celom našem sistemu testiranja, lažno je popunio formular, slikao se sa decom 17. decembra, bio sa francuskim novinarima 18. decembra, dve godine titrao status anti-vaksera... sve to pre odlaska u zemlju u kojoj je imao najviše uspeha i gde nije tako omražen kao na RG i Vimbldonu, već je zapravo i voljen, a prema kojoj je pokazao nepoštovanje, jer je tamošnje stanovništvo od početka korone pod stalnim zabranama, zaključavanjima i teškim merama i sad dolazi on, nevakcinisani filozof dobro je što ministar nije morao ništa da objašnjava, nego poništio vizu na osnovu diskrecionog ovlašćenja, bez potrebe da precizno objašnjava šta kako naravno da su i Australijanci ispali retardirani zbog cele zbrke i cirkusa, ali Đoković je to i te kako zaslužio o njegovoj familiji ne treba trošiti reči Jelena ispala najbolja u ovoj situaciji, dok su njegovi roditelji i braća još jednom pokazali kakvi su imbecili kreten
    8 points
  14. Da se ispišem u stilu sa haulovima od poslednja dva meseca. save the tapes Svim kolekcionarima sve najbolje u novoj, da prodavci budu milostivi i da sam ja uvek korak ispred vas u lovu.
    8 points
  15. Boris Bizetic >>>> demon sidic
    7 points
  16. Поздрав за све позере и лицимуре с јума
    7 points
  17. Izgledaju maloletno, ja da ti kazem Kiselo grozdje, prazan koncert buuuuuuu klinci klosari ne dolaze na svirke Dupke puno, buuuuuu pozeri ne znaju gde su došli Bilo je oke, nikad neću biti zadovoljna zvukom uživo na njihovom koncertu i to je to - osim toga, kapa dole, jako lepo sviraju momci
    7 points
  18. Odakle početi? Možda najbolje od osećaja sreće i zadovoljstva što se konačno, posle 3 duge godine čekanja, BA desio u svom punom sjaju. Sve je prošlo brzo kao san, evo šta sam uspeo da procesuiram: DAN PRVI: Dok smo čekali red za inicijalni top up, prvi bend koji smo uhvatili su Japanci SABLE HILLS, ništa za pisati detaljnije, osim što su Japanci zvuče kao svaki moderni melodeth injected metalcore druge klase. Usledili su slemeri DEVOURMENT, verovatno trenutno prvo ime ove ne preterano inventivne ali veoma razarajuće podvrste death metala, tika taka, cika caka i tako dalje, beše zabavno. Jedan deo ekipe je želeo da vidi Induse BLOODYWOOD a kako se u to vreme festival tek zahuktavao ajde i ja da vidim to čudo. Kao što se dalo pretpostaviti, južnoazijska braća kasne za tokovima jedno 25 godina, izgleda da je kod njih tek nedavno stigao nu metal, taman kad su ga već i Bugari izgustirali. Donekle simpatično a donekle neprijatno zvučala je njihova nasušna želja da sa bine kažu sve što im je na duši i šire već izlizane poruke borbe protiv sistema i establišmenta, zlih medija i još gorih seksualnih prestupnika. Dosta loš bend, kad se podvuče crta. Zato su sad već kultni Mađari THY CATAFALQUE pružili jako dobru svirku. Ovaj do nedavno samo studijski projekat Tamaša Kataija itekako ima i svoju live komponentu, jedna lepa, pitka, melodična ali i uzbudljiva svirka, prvo fino iznenađenje festivala. Zauzeo sam dobro mesto za RIVERS OF NIHIL a oni su pokazali zašto su trenutno prilično vrući i popularni. Doduše, poslednji album im je golo govno, ni moćan live te pesme ne može mnogo da popravi ali zato su ostale stvari, posebno sa sjajnog Where owls know my name zvučale izvanredno, dobar zvuk, ne preglasan već taman. CLUTCH je dobar bend ali se nekako našao na pogrešnom mestu, odudarali su na dosta loš način od atmosfere metal festivala, nije bio jedan od onih momenata kad malo drugačiji zvuk bude sa oduševljenjem prihvaćen, upravo suprotno, baš je zvučalo kao da su veštački nakalemljeni na line up i taj osećaj mi je bio dominantan tokom većeg dela njihovog nastupa. Na nekom drugom mestu i u drugom kontekstu - može, ovde na Brutalu jednostavno to nije bilo to. Jedan od top 5 nastupa BA 2022 je zato pružila VOLA, premoćno, u ton precizno i sa mnogo samopouzdanja kupili su prisutnu publiku na mejnu. Zvuk im je stvarno ogroman, prosto guta okolinu, nisam bio veliki fan benda ali sam u međuvremenu postao. Jebeno baš. Oprostićemo pevaču čak i skarednu modnu kombinaciju koja uključuje sako i donji deo trenerke. Potom sam se po prvi put prebacio na Obscure binu koja od ove godine nema prekrivač, dakle šator je otišao u prošlost, sada je bina dosta veća, ima više prostora ali nema skloništa od kiše, što će doći na red u nastavku priče. PALLBEARER je odsvirao najdoomy nastup koji imaju u repertoaru, dobar zvuk, spore i dugačke pesme na meniju, čak i večito tanki vokal je zvučao kako treba. Ništa hitovi sa Heartless, uglavnom se prangijao klasičan doom, dobra svirka, nisam do sada bio prezadovoljan njihovim live nastupima ali ovo je bilo najbolje od moja ukupno 3 uživo iskustva sa njima. Da napomenem ovom prilikom da su Voices dan ranije objavili da Nick Barker (koji menja Davida Graya na bubnjevima) neće moći da nastupi i da će imati eksperimentalni set bez bubnjeva, to je bio isuviše veliki turn off za mene, bacio sam sluš par minuta i nije mi bilo zanimljivo, tako da smo ostali uskraćeni za jedan od iščekivanijih nastupa, jebiga. At the Gates sam propustio, energiju je trebalo štekati za ostatak programa, posebno sada kad je festival produžen na 5 dana umesto dosadašnja 4. Tako je prvo veče zatvoreno kako i dolikuje na BA, uz funeral doom. EVOKEN su bili dobri, koliko se sećam, mešaju mi se neki utisci, mnogo toga je prošlo kroz uši i mozak kasnije. Sećam se zagrobne atmosfera i izvanzemaljskog senzibiliteta. DAN DRUGI: Pocimao sam ljude da uhvatimo DARKEST HOUR koji na ovoj evropskoj turneji sviraju Deliver Us album, a taj je jedan od najboljih melodičnih metalcore albuma ikada za mene, i to svakako nije bila greška. Iscepali su svoje dok je rano popodnevno sunce pržilo a publika na BA obično napravi dobru žurku na bendovima ovog tipa. Tu sam prvi put ove godine zapazio čoveka koji je za mene simbol BA i koga viđam svaki put, gospodin dlakavi nije izneverio i sjajno je bilo ponovo ga gledati u mosh pitu. Hail kedlavi. Uhvatih i završnicu nastupa EVERGREEN TERRACE, taj bend mi je uvek bio bulja i dok sam više slušao metalcore, nisu bili loši ali brzo će u zaborav. HEATHEN je zato bio super iznenađenje, jedna od boljih thrash svirki u skorijoj memoriji, baš dobro, ludo brzo i sa dosta harizme ćelavog pevača koji je blistao od zadovoljstva što su tu i što sviraju za manijake iz raznih zemalja. LORNA SHORE jesu deathcore (doduše sa baš mnogo sympho začina) kojega nisam fan ali su brat bratu vodeće ime podžanra i zaista su dominantno odradili svoj nastup uz vrlo moguće najveću ludnicu u pitu na čitavom festivalu. Očekivao sam da simfo trake pojedu sve osim duple bas pedale međutim zvuk je bio jako fino balansiran, baš sam prijatno iznenađen. Mali fegeto-reptilčić za mikrofonom jest zajeban i uživo, kao i na snimcima. Nešto dosta drugačije usledilo je potom - BLOODBATH u svom jako dobrom izdanju. Videlo se odmah da je entuzijazam na nivou, pržili su opasno a i Nick Holmes je zvučao dosta dobro i utegnuto, dakle glavna bojazan je bila otklonjena. Hajlajt svakako pesme sa Nightmares made flesh albuma, sve pod konac i jedna lepa oldskul poslastica. Opet se vraćamo modernizaciji sa TESSERACT ali oni, iako nesporno dobro usvirani i naoštreni, jednostavno više nemaju tu auru benda na koga treba obratiti pažnju. Meni deluje da je njihovo udarno vreme prošlo i tako je sve i zvučalo, neinspirativno. Vola je obrisala parket ovom modern ekipom i nekako mi je sve posle njih bilo mlako u tom departmanu. Ne pomaže ni to što Tesseract već dugo nemaju neki značajan studijski iskorak i još uvek se šlepaju na Concealing fate slavu. ALCEST je prijao izmučenim ušima, lep zvuk i bend koji može lagano i van okvira metal festivala da ode. Dobra set lista i jedan od onih nastupa koji je toliko sladak da za čas prođe. Prijao je i organski zvuk bubnja nakon dosta cepača doboša. JINJER su imali dosta fanova, delom i zbog stanja u Ukrajini. Ja sam želeo samo da čujem da li Tatyana može da izvuče i uživo pevanje kao sa albuma i ne da može, nego to radi prilično rutinski. Odličan front(wo)man, mnoge mogu da uče od nje. Zavodljiva pojava koja dominira scenom. Momci za instrumentima jako dobri isto, ali žurilo se na malu Bastion scenu gde je nastupao IMPERIAL TRIUMPHANT. Gledali smo ih skoro u Beogradu, pa sve znate, manje više ista svirka sa istim foricama i ludim ponašanjem basiste Stevea Blanca. Ko ih je gledao prvi put mogao se proveseliti, meni su bili super, al postojala je ta mala skrama činjenice da sam ih gledao skoro pa je ta ubedljivost malo iščilela. Zato nekoliko godina nisam gledao VULTURE INDUSTRIES i hteo sam da podržim ovu hrabru ekipu jer njihove svirke baš i nisu etalon posećenosti, ne znam zašto jer je bend i dalje zategnut kao praćka, Bjornar sjajan frontmen i uvek je sa njima zabavno i uzbudljivo. Doduše, mogao bi uskoro neki novi album jer im se setlista dosta izlizala sa poslednja dva albuma koja čine 100% iste. A onda - pravac na Obscure binu i SIGH, bio sam skeptičan kako će to zvučati ali sve je bilo bajno, veoma atmosferičan i nekako oldskul nastup, brzina i oštrina uz neizbežnu trapavost tu i tamo ali to i daje njima šmeka. Mnogi su bili omađijani gospođom Kawashima, ali ja bome više brzim gitarskim solažama koje su se jako dobro uklapale u zvučnu podlogu. Kjut je bilo slikanje sa fanovima Miraia i gospođe sa sve njihovim klincima. DARK FUNERAL nije više nešto uzbudljiv bend studijski ali uživo su baš paklena mašina, kucanje strašno, možda jedan od boljih bubnjarskih performansa bar kad je brzina u pitanju. Heljarmadr brka je bio jeben, odradio je nastup u ton, stvarno su sila bili svi skupa. Program je zatvoren sa bendom u koji se kunem live - AMENRA ovoga puta na mejnu ali ništa manje impozantno nego na manjim binama. Navukao sam još jednog ortaka na njih - mission accomplished. Kao i prema očekivanjima, vrlo verovatno najbolji zvuk gitare na festivalu, jezivo. DAN TREĆI: Dok je Grob žurio na Onslaught, a izvestan deo drugara želeo da vidi BUTCHER BABIES, ja sam sa strane malo posmatrao ove pornićarke najgrđe kaste. Iako im je muzika kerov kurac, dosta dobra žurka uživo, ali kapiram da je ovde veći deo ljudi došao da malo vidi sisotres. Iskulirao sam malo čekajući PUPIL SLICER, ali su mi oni bili dosta manje interesantni nego studijski. Zastava u duginim bojama je prekrivala pojačalo dok se glomazna frontmenka (a možda je i non binary, pardon me) trudila da epileptičnim pokretima malo razdrma masu, međutim nije to bilo tako bombastično kako je trebalo biti. Ponovo na mejn a tamo su CATTLE DECAPITATION orali sve u 16, a Travis Ryan demonstrirao sav raspon svog manijakalnog vokala. Ne znam doduše ko ga je ubedio da peva one Paja patak klinove, neko to voli, meni je poprilično debilasto i ne paše mi ta komponenta. Opasan nastup sve u svemu, dugo će još oni ordinirati po modern DM elitnim krugovima. KATATONIA je bila super, akcenat set liste je bio na Great cold distance, a Jonas je bio vidno raspoložen (možda i pijan), ni traga onoj depresivnoj figuri iz poslednje školske klupe. Ipak, ni njegovo veselo izdanje nije pokvarilo jedinstvenu atmosferu kojom ovaj bend već decenijama odiše, Roger Ojersson je izneo lavovski deo posla kako na solo gitari tako i na pratećim vokalima. Može Kata uvek. Brz prebac na Obscure binu opet a tamo je CONJURER pokazao zašto su vrlo potentni, odličan, čvrst i robustan zvuk, sjajne pesme i posebno kucački sludge segmenti, jedan od “malih” bendova koji mogu biti veliki i to sa razlogom. Sjajan nastup koji je većina propustila jer je na mejnu cepao Asphyx. PARADISE LOST su bili ok (bila neka buva da će svirati isključivo pesme sa Draconian times ali ništa od toga), ali ja sam znao da ću njihov nastup ispratiti samo ovlaš jer sam se opet telepromptovao (prim. Babić, jebem li mu seme krvavo) na Obscure jerbo se BLOOD INCANTATION nije smeo propustiti. Ne samo da su zvučali zverski i opravdali epitet možda najuzbudljivijeg novijeg death metal benda na svetu trenutno, već su bacali i dobre fore tipa da smo svi ovde samo da prođe vreme do MF nastupa. Uhvatiti njih uživo ako već niste, jebanje matere svima redom. Dok smo hvatali pozciije za Kinga i družinu, na bini pored je AS I LAY DYING dobio priliku da prezentuje svoj zvuk kome je rok trajanja istekao još pre 15ak godina, meni je bilo fino jer sam imao drive down the memory lane dok mi je još ovaj bend značio nešto, u principu best of setlist tako da je bilo fino. Naravno, bilo je pošalica na steroidno deformisanu pojavu bivšeg robijaša i hrišćanina Tima Lambesisa, baš ga je preterao sa teretanom. Šta reći za MERCYFUL FATE? Neću da lažem da sam neki veliki heavy metal fan ili super poznavalac njihovog opusa, ali ako ste se bilo kada i kako očešali o metal morali biste ostati impresionirani nastupom matore gospode. Ne samo da je King kao iz pičke izvlačio svoje prepoznatljive visoke, nego su svi prangijali kao da sutra ne postoji, sve je bilo na nivou - muzika, teatrika, atmosfera. Ne viđa se ovo svaki dan i jasno je bilo ko je headliner ovde. Brzo smo se prebacili par desetina metara dalje da čujemo CRADLE OF FILTH kojima je dopao nezahvalan zadatak da sviraju posle MF, ali su dali sve od sebe. Dani i sad već dominantno češki ostatak benda je bio na visini zadatka, pa iako je popularno hejtovati Krejdl ovih dana, mislim da će brzo da odagnaju takve misli i da se vraćaju dobrom materijalu. Gitare malo tiše, al jebaga. Za kraj dana - funeral doom, ovog puta u izvedbi finskih mračnjaka SKEPTICISM, sprovod je počeo i završio se prema očekivanjima, crno od najcrnjeg crnog, sporo i bolno, ali introspektivno. DAN ČETVRTI: Ajmo dalje. Nakon ubitačnog četvrtka, za petak smo rešili da na tvrđavu dođemo (ne)opravdano kasnije. Dok smo pristizali BENIGHTED je raskivao svojim miksom grindcorea i tika taka death metala, ovaj bend ne pleni nekom originalnošću ali ko je propustio Aborted dobro dođe ovakva slična burgija. Malobrojna publika na Obscure bini je dočekala FRONTIERER, a ovi Škoti su se trudili da animiraju posetioce bacakajući se uz svoj mathcore sa elektronskim efektima. Ipak, utisak je da zvuče kao kad bi Dilindžeri odbacili 70% svog zvuka, to što ostaje je nedovoljno zanimljivo. Usled nekih permutacija rasporeda, na mejnu su lep pir napravili momci iz COMEBACK KID, mislim da sam već pisao više puta utisak u vezi njih, kod kuće ih ne bih nešto slušao ali uživo ubijaju i baš su fino potpalili publiku da isprati ovu hardcorepunk priču kao malo osveženje. Sasvim drugačiji sentiment od bro corea su odmah zatim isporučili SWALLOW THE SUN. Jako volim ovaj bend, super nastup i sve, ali jeste utisak koliko fali klavijaturista koji je nedavno izašao iz benda, više fali kao odličan prateći vokal. Za one koji su se pitali, jeste Mikko na 35 stepeni nastupio sa zimskom kapom. Dobar zvuk ima StS, baš punačak. Mali odmor se hvatao na brdu koje sam upražnjavao ređe nego inače, dok je SICK OF IT ALL bez bolesnog/povređenog Pete Kollera standardno drao svoje, ništa naročito zanimljivo al ni ne smeta. A onda jedno od prijatnijih iznenađenja. DECAPITATED su zvučali brutalno dobro, a Vogg je ukrao šou većini gitarista u ovih 5 dana. Nisam slušao novi album ali ću da ispravim tu grešku ubrzo. Ovo je bio nastup tek da overim malo (ko se još seća svirke iz Ciklona pre x godina), međutim baš su me oduvali salatom rifova, solaža i bubnjarskih egzibicija. Red je da se na festivalu ovog tipa čekira i neki nepoznati bend i ovo je bilo dobro veče za glavolome po malim binama. OTTONE PESANTE nastupaju u sastavu truba, trombon i bubanj i to zvuči jako lepo ali i više heavy nego što mislite. Trijumfalan nastup i obaveznu napomenu novopoznanicima poput mene da provere i njihov studijski rad pokvarila je jedino činjenica da sam nastup ipak prekinuo ne bih li slušao PANZERFAUST. Sad već dobro poznati Kanađani jebali su đecu, mnogo dobar zvuk i odlična atmosfera zaposela je impresioniranu publiku. Ovi na mala vrata ulaze u modernu black elitu i sa razlogom, jako zanimljiva svirka takođe. Blekersko veče je potrajalo uz avangardiste SLAGMAUR koji su jezivu kostimografiju poduprli veoma uzbudljivim muziciranjem, nije za svakog ali preporuka da se proba. Za finale pretposlednjeg dana ostao je MYSTICUM. Industrial black nije moja šolja čaja i bilo mi je jako dosadno, ali mora se priznati da je scenski nastup bio dobar, kao i mizantropska atmosfera kojom su nemilosrdno zasipali ono što je od nas ostalo. DAN PETI: Poslednji dan je počeo dobro. GOROD su moji favoriti sa prošlog Brutala, njihova tehnička tika taka ima i dosta melodije i fluidnosti pa dobro paše na prazan stomak, a i publika ih očito voli i dobro se zabavlja kad oni deru. Za njima su nastupili španski jazavci HAEMORRHAGE koji, uprkos hirurškim odelima i veštačkoj krvi, nisu uspeli da me privuku muzikom, dosta je to naivno i amaterski zvučalo, posebno posle Goroda. UNEARTH me je opet provozao kroz studentske dane, pošten nastup još jednog premium metalcore benda s početka milenijuma, dobre šutke uz dominaciju gospodina dlakavog razume se. SOEN je imao najtanje gitare na festivalu, pa je to malo oduzelo draži njihovom melanholičnom nastupu koji je inače bio sasvim ok. Imao bih zamerke na setlistu ali su oni ioanko ovu svirku iskoristili kao poziv publici da ih ubrzo posluša na celovečernjem nastupu u Pragu. VOIVOD sam uhvatio ovlaš jer nisam fan, mada se mora priznati da je to zvučalo odlično uz uvek raspoložene članove benda, svakako zvuk kao oni nema niko. Između Dool i INSOMNIUM izabrao sam potonje i sasvim moguće se zajebao jer melodični Finci uživo su goli prosek i ništa za nepropuštanje. Volim jako neke njihove albume ali uživo je to tanjušno. GAAHLS WYRD je bio dosta bezveze, jeste, ima nekih iskakanja iz blekerskih klišea ali nedovoljno da preterano pojača osrednju svirku koju sam skoro i zaboravio. Pobegli smo na LEPROUS koji je zvučao kao kuća (kao i uvek) ali em uz pesme sa poslednja dva albuma em uz Einarovo ponašanje poput dive. Shvatio sam da je Malina taj album koji smo čekali, kao i da verovatno lepuškasti norveški mladići jedu svoja muda sada jer im je ime benda kao da su neki grinderi a ne pretendenti na mejnstrim uspehe. ARCTURUS je prethodni put na Brutalu zvučao baš loše ali ovog puta su se iskupili za sve pare. Dok je kiša započeta tokom Gaahlovog nastupa nemilosrdno pojačavala svoj intenzitet, Vortex je sa kompanijom vodio u neke druge dimenzije gde nema takvih pojava kao što su mokre gaće, bol u donjim leđima ili hroničan umor. Izuzetan nastup i jedan od top momenata festivala za mene. Hajp je jak oko portugalaca GAEREA, ali uživo je to jedan sasvim dobar nastup, nešto između Mgle i recimo Panzerfausta, melodično ali zavodljivo (Uada kao najblatantniji predstavnik melo škole otkazala nastup). Više zakucavanja nego što sam očekivao, dobro zezanje po kiši. Ipak, bežalo se kroz blato opet na obscure da se uhvate malo AD NAUSEAM. Gitarista/vokal je priznao da je sjebao glas i rešili su da odsviraju svoj poslednji album u instrumentalnoj verziji. To je možda još više doprinelo efektu da samo gledaš gde svi ti prsti lete i šta se tu dešava. Jeben bend. Opet natrag na malu binu gde je AHAB dobro kasnio ali jednom kad su počeli da nas uvode u doom okean nije više ništa bilo važno. Predivan koncert, predivan bend, sve verzije doom zvuka su uspešno prezentovali, od mučnih funeral varijanti do progastijih razigravanja. Bližio se kraj ali ne pre nego što MAYHEM podere svoje, teško dosadi ovaj kombo Hellhammerovog čukanja i Atilinog teatralnog oponašanja mentalnog bolesnika u završnom stadijumu. Ostalo je za kraj da nas ORANSSI PAZUZU uvere da 60, 70 bendova kasnije oni jesu unikat. I bilo je unikatno, psihodelično i gotovo savršeno. Verujem da je na punom koncertnom nastupu to još luđe iskustvo. Na kraju, još jedno super festivalsko iskustvo lagano odlazi u arhivu. Dobro smo se zezali, cirkali, smejali se i growlovali, kupovali diskove i radovali se frikovima oko nas. Jedna avgustovska nedelja je svake godine zakucana u kalendaru i tako će i ostati.
    7 points
  19. Prvo, jako loša organizacija da se ne najavi da će redosled biti Baroness, Kvelertak i onda tek Mastodon, jer kako su najave išle sve je sugerisalo da će Kvelertak da otvore i da možda ne bi bilo loše preskočiti ih, jer se nisam zagrejao za bend. Ipak desilo se da je koncert krenuo pre otvaranja u 19 i Baroness su prvi svirali, a dok smo našli Halu Park Zagreb došli smo na poslednju pesmu. Ipak Baroness ostaju da budu uhvaćeni negde niz put, po rečima prisutnih jako kratka setlista jedva 50-tak minuta. Sam prostor gde se odigrao koncert je ogroman i dobar, prostran je i bilo je potaman da se u njega napakuje preko 2k ljudi, barem toliko kažu da je bilo i mogao bih delimično da se usaglasim. Bina je ogromna, možda niža nego na šta smo navikli, ali ugođaj prave ii razne platforme sa strane gde se može sesti i na miru sa štandova sa pićem i merchom da se isprati na miru sve. Što naravno nismo uradili već otišli u prve redove ko pravi metal ratnici. Osvrnuo bih se na merch štand, mislim da je u današnje vreme zaista bezobrazno skupo naplatiti majice skoro 40 eura, a o duksevima i da ne pričamo koji su išli još više. A i nije bio toliko interesantan dizajn istih. Bilo je uglavnom Baroness vinila poslednjeg albuma i nekih singlica. Ali da se vratimo na bendova i zbog čega smo ovde došli, jako brzo posle Baroness na binu izlazi Kvelertak. Pokušao sam da izvrtim zadnjih par albuma, i ono meni oni esencijalno zvuče kao dad rock bend, što i nije daleko od istine, mešavina speed-thrash metala sa 70s hard rock estetikom i vokalima koji bi legli kakvom punk-crusty bendu više. Međutim ova opaka 6-torka je bila crni as! Bukvalno od prve pesme nisu stali i samo su rokali kao da je to najbitnija stvar na svetu. Jako su svi simpatični uživo dok se klibere međusobno i pentraju po pojačalima, pogotovo ćelavi gitarista koji me podsetio na najdobroćudnijeg medu. Uzgred pevač je najsmešnija karikatura tipa koji živi i dalje sa roditeljima i imitira Axl Rose-a i Joey Ramone-a sa onim kožnjakom, dok se razbacuje stalkom ili poliva pivom i dok u najgorem ćaletovskom maniru loži masu na tapšanje i da viču oi, ali mu to uspeva. I maltene izgleda kao da živi sa roditeljima i da ga puštaju da izađe na turneje od po mesec dana i onda nazad u podrum na skidanje od lepka. Njihov set je maltene proleteo i izneadio sam se kako su uspeli da dignu masu, čak i ljudi koji sigurno nisu slušali bend do tog momenta, su mogli da nađu nit i da samo hedbenguju i đuskaju uz gitaroške eskapade. Verovatno najefektivniji momenti koncerta su gde pevač vadi zastavu bena i odlazi na prošireni deo bine tik uz ogradu dok maše ispred same publike, i za kraj najvrednija slika koju je Simadin spomenuo na njihovoj temi je što je natopljen pivom i znojem, jer nije stao i bio kao navijena igračka, samo uzeo na kraju i iscedio svo to pivo i znoj sebi u facu i usta sa takvim osmehom da bi mu roditelji kupii Sunđer Boba Kockalona da to lakše podnese. Iako ovo nije tehnički moja šolja čaja od benda, odlično zezanje i binski performans, ako ikada naletite negde na njih pogledajte ih nećete se pokajati. Ali svi znamo zašto smo ovde ipak inicijalno došli, na bend koji je na sve probleme koje je naišao od uličnih pacovskih dana, pa sve do maltene komercijalnog probijanja i dokazivanja da metal itekako može biti i pristupačan i žestok i pre svega progresivan, ali i dalje potentan. Naravno pričam o najpoznatijim sinovima grada Atlante, koji su održali reputaciju najmuzičkog grada Amerike, i ponosno ga i dalje predstavljaju. Izlazak na binu je najavio titane metala koji su ovog puta potpomognuti petim članom, klavijaturistom, koji nosi najsmešniji šeširić ikada posle Slash iz GNR. Zadnjih par albuma ima dosta kljavi i logično je bilo da se sve to i odsvira, a ne da se ide na matrice. Hushed i Grim je dominirao setlistom, i Brann se odmah razmahao na introu Pain With an Anchor, i bilo je prelepo videti da ljudi znaju tekstove i da od samog starta kreće unisono pevanje publike i benda. I to nije sve odmah pa iz nedra u bedra uleće Crystal Skull gde se oseća sva silina benda kao jedne kompaktne jedinice gde bez pardona isporučuju bezgrešno svaki rif, i možda najveća bojazan je iskorenjena, žirafini vokali, nisu postojali ove večeri, svako od njih je doprineo na svoj način da sve pesme zvuče priblnižnije studijskim verzijama i što je po meni najveći uspeh da se tesktovi lako razazaznaju jer uglavnom se kod metala nešto izgubi u lošem ozvučenju ili kada tonci pojačajaju namerno sve instrumente da bi sam bend zvučao megalomanski glasnije. Ovde to nije bio slučaj, dobili smo prime time Mastodon, zategnut i potkovaniji nego na bilo kojem snimku koji sam pre gledao (meni je ovo prvi njihov koncert, i nadam se da neće biti jedini) i sve je teklo odličnim tempom, prelazak u Megalodon je napravio jednu od najnasilnijih šutki u kojoj sam učestvovao iako sam odavno prestao da ulazim u iste. Ima nešto primordijalno u metalu i rifovima i atmosferi koja nas zavede i probudi naš primatski mozak da se resetujemo na inicijalno stanje svesti, što bi zapevao Max Cavalera back to the primitive. Nekako je i zahvalno što su posle nje odmah prešli na The Crux gde vidiš kako se Brent i Bill sjajno nadopunjuju dok Brann i Troy kidaju te vokale, i dalje mi je fascinantno kako može poletnije da zvuči nego na albumu, čist banger u već jakom katalogu benda. Dobro je da su tu uleteli i sa Teardrinkerom jer da su nastavili tempom da udaraju bez pardona, svima je legao predah, a i ponavljam, bilo je prelepo gledati kako svi uglas pevamo refren i da Mastodon pogađa u dušu kao i najjača kafanska pesma. I da nisu završili još sa Blood Mountain albumom uleće Bladecatcher, koja je najpakleniji haos ponovo napravila u masi koja se izvozala u još jačoj šutki, i to je ponovo jedan od svetlih primera gde možemo da čujemo i vidimo svakog od članova benda kako rade kao švajcarski sat. Onda smo se vratili na The Hunter sa Black Tongue, u suštini dobra je pesma, ali bih nekako voleo više da je tu uleteo Stargasm, zapostavljena pesma, publika naravno nije jenjavala sa mosh pitom koji je postajao sve pakleniji. I kao u poručenom momentu došlo je do malog odmora sa Skeleton of Splendor, dopada mi se što je evidentno da su dobro iskalkulisali kada treba dati predaha publici jer da su u konstantnom borbenom modu, ne bi ni oni, a bogami mi dole ostali čitavi. Ali zna se koja traka se očekivala, postojala je manja bojazan da će je preskočiti jer su na festivalima uglavnom kratili setlistu, ali prvi uvodni taktvoi The Czar su najavili putovanje kroz univerzum, ako bih morao da pitam iz čitave Mastodon diskografije, onda definitivno Crack The Skye ima najskuplje pesme i ovde se vidi i čuje čitava nadmoć benda, kristalniji i savršeniji zvuk nije mogao biti i to se ceni. I hvala im na tome. Posle ove epske pesme se ponovo šaltamo na Hushed & Grim pesmama Pushing the tide - More than I could Chew koji ponovo daju mali predah, jer onda je usledilo totalno uništenje sa najmrsnijim rifovima iz ranijih opusa, pogađate Mother Puncher je u kući i izazvao je takvu eksploziju "nasilja" da je letelo svo piće u vazduhu, a neki su i skoro bili pregaženi u stampedo šutke koja se širila sve više od samog centra ka ostatku prostora. Vidno pogođeni takvim prijemom ulazimo u zadnju fazu koncerta gde završavaju sa Gobblers of Dregs i Gigantium, koja mi je postala lični favorit sa poslednje i zaista je epska i kolosalna pesma da se zatvori koncert. Inicijalno je delovalo kao da je to sve što imaju u svojem arsenalu i stvarno su ostali zatečeni tolikom količinom entuzijazma od strane publike, da su ipak morali najskuplju da ostave za kraj, pogađate Blood and Thunder koja je nezaobilazna u njihovom repertoaru je najtvrđa tačka koju možeš staviti na bilo koju setlistu. Na kraju nje se ben povlači sa bine i sam Brann ostaje sa gomilom palica dok se od srca zavhaljuju Zagrebu i kako ih je iznenadilo što su posle 5 godina ponovo tu i što je ovo bitan dan jer je bio poslednji dan turneje sa Baroness i Kvelertakom i da mu je drago da su uspeli da ponove uspeh prvog koncerta i onda je pobacao palice po publici i obećao da će se vratiti mnogo ranije i da pauza do sledećeg koncerta neće biti dugačka. Nekako mi je puno srce, kada vidim da bend iz moje mladosti zvuči ovako potentno i bezgrešno u živom nastupu. Kao jedinica ratnika su, sve se zna šta i kako da se odradi bez da se pogledaju, a ostavljaju svoj znoj, dušu i osmehe na terenu jer vole to što rade iskreno, a i ujedno su dokazali da konstantne kritike na određene aspekte, recimo te vokale koji su svi spominjali, a i oni dokumentovali na živim albumima benda bez blama, govori da se radi o opuštenoj bratiji, koja je pošteno i vredno radila u sada već poznim godinama, i da mogu bez ikakve sramote da ponosno stave čitavu diskografiju koja i dalje isporučuje kvalitenu muziku i pre svega pesme, jer džaba sav taj metal i mast, ako nemaš tako zarazne rifove i refrene koji su eto noćas dokazali da su i dalje najbolji i na visini zadatka. Mastodon je sve, Mastodon je čojstvo, Mastodon je ljubav. Videćemo se u budućnosti negde. I jedva čekam da vidim šta njihova budućnost donosi. U to ime, živeli! Edit: John Baizley bratina bio većinu vremena u publici u prvim redovima na Mastodnu pa je palo slikanje, baš kul i opušten bratan. Malo mi je samo žao što nisu svirali pesme sa Emperor of Sand i Once More Around The Sun, ali to će da se izmeni u budućnosti. Svakako koncert godine za mene.
    7 points
  20. Jedna od omiljenijih nabavki u poslednje vreme
    7 points
  21. 7 points
  22. Ових 4 наслова горе су продати у рекордних првих 2 сата како сам их избацио овде. Без увреде члановима који ово слушају али од сад да знам па да набављам и продајем само ђубре од музике
    7 points
  23. Koliki god cinizam da mi je nabio novi album (i dalje mi je isti utisak kao i ranije), live iskustvo je jedna potpuno druga stvar, i jak je i veliki Porcupine Tree, to je jasno posle sinoć. Pre svega, šokantno mi je u kolikom su prostoru svirali. Ista sala gde je skoro Pearl Jam jebeni svirao, doduše oni su rasprodali istu, ali je i za PT bio pun parter, prvi prsten tribina i dosta drugog prstena. Ne znam, sulud mi je kontrast da sam ih pre 12 godina gedao u klubu od cca 1000 ljudi a onda ovo. Nove pesme me nisu ni live nešto kupile. "Harridan" je recimo tu najkvalitetnija stvar koju bih očekivao da će držati za budućnost (a posle sinoć mi je stvarno suluda pomisao da ovo bude zadnja turneja, iliti "closure"), ovo ostalo tjah, apsolutno nikakav staying power. Mimo toga, dosta bombonica u listi, konačno "Anesthetize" ceo, Collapse, Last Chance, Hearse (najbolja sa Incidenta ubedljivo), i moj lični momenat večeri "Buying New Soul", lagano top10 PT pesama, spucale me emocija i nostalgije na istu kao nikad. Bend na visokom nivou, kakve god da je muzičare sa sobom SW vodao prethodnih 10 godina, neverovatno je koliko jedan Gavin Harrison znači za kolektiv, apsolutna zver i dalje. Odvlači pažnju od video ekrana jednostavno Nova momčad su sasvim uredni, gitarista mislim da ne može više da liči na John Wesleya, bar iz publike sa neke srednje daljine, a iskreno rekao bih da je bolji na backing vokalima. Basista sa druge strane liči kao da privremeni basista za Leprous na severnoameričkoj turneji, taj neki random prog vibe. Barbieri dosta visok u miksu rekao bih, bar nešto ne bih rekao pre toliko upfront da je bio na prošlom koncertu. Wilson i dalje u svom elementu, awkward banter na nivou (ne kenja o popu i dalje, ali nije mogao da ne baca par opštih mišljenja), vokali ga fino služe, doduše čini mi se da se na određenim mestima kanda više napreže nego ranije, ali ništa strašno. Koncert inače sniman, da li kao solo gig ili kombo sa drugim ne znam, ali eto biće lepo i to da se ima kao "suvenir". Lista je valjda i zbog snimanja bila sa svim pesmama sa turneje (do sad su rotirali Sentimental i Hearse), tako da nas to fino usralo. Fingers crossed da Steva neće nekim novim mudrim solo planovima da opet saseče PT vozove, stvarno bi bilo besmisleno posle prisustvovanog.
    6 points
  24. keva ti je razvedena i ima novog decka automehanicara koji je ponekad tuce, natera te da odes na njegovu svirku u Kuglasu i to ovako zvuci
    6 points
  25. ovo "Greek cunt" pred morem Grka neprijatnije nego sama baklja
    6 points
  26. Evo još jednog izveštaja https://plejer.net/imperial-triumphant-u-kc-gradu-ironicni-propovednici-iz-sredista-zla/
    6 points
  27. Pitam ja prodavačicu "Pošto vam ovaj Bölzer"? "Soma." "Da, Soma." "..." "Pa koliko je?" "Soma" "Da, Soma, koliko je?" "Pa soma" "Nema veze, dajte mi Auru"
    6 points
  28. popio sam osam ili devet piva, zato sam se i dernjao ko mahnit inače jedna slika samo za ovaj forum nisam video šta je napred, tj. da li nosi majicu sa sopstvenim likom
    6 points
  29. da se ne vraćam na postove sa prethodnih strana - hvaljenje standarda i uređenosti zemalja koje su izgrađene na uništavanju, porobljavanju i ekonomskom eksploataciji drugih država i delova sveta je van pameti
    6 points
  30. Mayhem, Burzum i Bathory SU patriotske majce. Slipknot je drugosrbijanska, izdajnička majca.
    6 points
  31. Da vratimo temu na pravi tok....
    6 points
×
×
  • Create New...