Leaderboard

I ja mrzim opoziciju koliko i vlast. Posebno ovu trenutnu, u kojoj su većina ljudi koji nikada nisu bili vlast ili bar ne na nekim visokim funkcijama (niko osim Đilasa praktično). Kako je (jebeno) moguće da iko normalan izjednačava bilo koju opoziciju sa ljudima koji su u prethodnih 13 godina: - ubili 8 ljudi u padu helikoptera jer je ministar hteo da ispadne heroj - ubili 17 ljudi u poplavama jer je gradonačelnik Mali rekao da nema razolga za paniku i evakuaciju - ubili 8 ljudi u rudniku Soko jer su direktor i ministarka ignorisali upozorenja da je bezbednost ugrožena - ubili Olivera Ivanovića i Vladimira (Cvijana) - direktno odgovorni za ubistvo 8 dece u Ribnikaru jer ne moraju naši ljudi da poštuju zakon - ubili 12 ljudi u Duboni jer su naši nasilnici sa oružjem manje opasni od opozicionih sa tviterom - ubili 16 ljudi na stanici u NS - ubili porodicu u automobilu kad je pijani komandir vozio oklopno vozilo kao Šumaher - ubili vojnika na vežbi jer ministar dezerter bolje poznaje uslove od (pod)oficira - ubili ženu na naplatnoj rampi - ubili radnika u Savamali kada su srušili pola grada da operu pokradene milijarde - napravili državni narko klan - koriste narkodilere i ubice u borbi protiv protestanata - napravili državnu plantažu marihuane doke šalju ljude u zatvor zbog džointa - opustošili istočnu Srbiju u kojoj su dozvolili Kinezima da naprave državu u državu - spremaju se da isto urade i u zapadnoj sa Nemcima - organizovali radniek fabrike da pljuju roditelje čiji je sin poginuo - zaposlili pedofila u vrtiću - izbacili iz vrtića (koji mi plaćamo) decu čiji su roditelju opozicionari - koriste na protestima oružje koje trajno može da ošteti zdravlje ljudi - podigli dozvoljen nivo kancerogenog otrova u mleku da bi mogli da ga prodaju - ukinuli (već otrovanu) vodu Novom Sadu, jer ipak ne može ono đubre u centru i dodikovski urbanizam na postojeću infrastrukturu I to je samo ono što mi prvo padne na pamet dok kucam post. Ali ok, svako ima pravo na svoje mišljenje. Tako i ja mislim da su ljudi kojima je SNS isti kao opozicija, ili isti kao i naprednjački šljam ili ograničenih mentalnih sposobnosti. Ove druge ne krivim ni za šta.

kad budeš slušao:

Highlight svih Mastodon albuma su mi uvek bili Brentovi iščašeni rifovi i solaže, kao potaž svih tih surf, rokabili, psihobili uticaja, i taj višak emocije, mraka i melanholije u njegovom glasu, a voleo sam (volim) i njega lično najviše od sve četvorice zbog toga što je evidentno najnesposobniji da se izbori sa svojim demonima i što mi deluje kao čovek koji 24/7 ima urge da iskoči iz sopstvene kože. Uvek sam mislio da je upravo on dominantna autorska ličnost u bendu, da su svi progresivni i psihodelični začini koji su ih učinili senzacijom dok su bili u kreativnom zenitu na Blood Mountain i Crack the Skye 95% njegova zasluga i da bend iz albuma u album gubi na autentičnosti (ne i na kvalitetu) od kada su Brann i Bill preuzeli kormilo i krenuli ka tim nekim umivenijem, radio-friendly vodama, a on krenuo da se polako povlači u drugi plan, iako naravno volim sve što su izdali. Guess I'm trying to say - težak smor. Koga god da dovedu i kakvi god da budu naredni albumi, to za mene više nikada neće biti isti bend.

Pince haul

Ne znam što se uvek stavlja neki znak jednakosti između Rumuna i Bugara. Ko je bio u obe zemlje zna da su Rumuni ozbiljna gospoda i artistički a i ovako naspram Bugara, a ni nama ne priliči da ih nešto gledamo sa visine s obzirom da smo teška duhovna sirotinja sa grotesknim razmerama podaničkog mentaliteta.

Sve informacije o magazinu nalaze se u nastavku, na engleskom jeziku. Jedina bitna napomena je da je cena za Srbiju 1000 dinara. "Embrace Death" is an exclusively interview-based magazine that aims to support everything worthwhile in the contemporary underground extreme metal. The magazine has risen from the ashes of the "From the Bowels of Perdition" webzine (formerly "Towards the Inevitable"), which ceases to exist as this very announcement is being posted. "Embrace Death" is a professionally printed publication, in full colour, on 115 gsm paper of the highest quality, with covers printed on 200 gsm glossy paper. The first issue of the magazine (available via the "Embrace Death" webstore: https://embracedeath.rip/) features introspective, in-depth interviews with the following bands: • Stress Angel • Drowned • Malokarpatan • Funereal Presence • Thy Darkened Shade • Sweven • Mortuous • Phrenelith • Qrixkuor • Predatory Light • Sijjin • Nekromantheon • Cryptic Shift • Verminous Serpent "Embrace Death is a fantastic publication with thought-out questions that make the interviews stand out and keep it interesting for both the interviewee and the reader. Sösö puts a lot of passion into his work which shows not only in the way he approaches his interviews but also in the aesthetics of the zine. Overall, it's an absolute joy to follow what he does with the zine." Anastasis Valtsanis (Dead Congregation) "I was always very picky in terms of webzines and actual zines. I demand a certain level of seriousness and dedication. It is obvious that we offer our very souls to our black art. Therefore, when someone speaks or writes to me about Thy Darkened Shade I can only take it seriously when I understand that there is more than a fiery passion and adoration behind the words used to describe it. When I first got the interview by Embrace Death I was very pleased to answer the questions. Apart from the fact that I felt a deadly passion behind them, I also believed that they were different and, of course, very interesting to answer. Last but not least, it was one of the first zines that didn't mindlessly speak about our influences and mentioned Magma, that was certainly something I appreciated too." Semjaza (Thy Darkened Shade) "Unlike the standard interviews that usually scratch the surface with all the expected inquiries about band biography, studio and live routines, Embrace Death can place the interviewee into positions they might not have thought of themselves previously. This can then lead to an unexpectedly personal experience, or at least one that touches elements of their music or themselves, that would otherwise remain in the dark." Adam Sičák (Malokarpatan)

Može jedan blast from the past?

🤔

persiranje na yumu bi bilo baš do jaja "poštovani, smatram da je Somewhere In Time kerov kurac za Master of Puppets, a možete i da mi popušite kurac. s poštovanjem kuruz"

dinara ne bi dao ovim smecarima..

kad smo isli ja i zena da ih gledamo 2017, koncert je bio u nekom selu pored Milana, Mezzago, krenuli smo tamo autobusom pa se izgubili, padao je mrak, setamo po putu jer ne postoji trotoar, mislili smo da smo zavrsili i da ce babe morati dete da odgajaju. onda mi neki italijani spazili toxik backpatch, stali, i pokupili nas i odveli nas do kluba. nikad nisam posle toga cuo od zene da mi je ruzna jakna.

moras da razumes da Gojku "vanilla drustveni stavovi" znaci da nisu nacisti

Nisu oni naterani nego su genetski govna od ljudi čim prihvataju to da rade.

Ovde me odavno bilo nije, poyy

Ova tema in a nutshell:

Možda zbog toga što me boli kurac ko je kakvog seksualnog opredeljenja nego me isključivo zanima kakva je osoba. Lep pozdrav i uživaj na državnim jaslama i u sendviču, još malo pa nestalo.

Ja nikad neću zaboraviti, opušteno ali opušteno smo pešaka iz Pančeva otišli za BG 😄 Evo i jedne fotke, neke ljude znam, neke ne 😄

Ова фотографија је, наравно, у међувремену нестала са интернет локације на којој је првобитно била... Зато ево опет: Бонус гратис: 24/1/2005, NS Time, Мире, Фриш, ЊЕГА СВИ ЗНАТЕ и ја... равно 20 година.

Cekaj da puste za koji mesec dnevne ulaznice na tixa.hu pa ces videti koje ce cene biti. Prosle godine nisam ni gledao jer je line up za moj ukus bio jako los, a 2023. sam hteo odgledati samo Vader i jednodnevna ulaznica za taj dan je bila 20.000 HUF, sto je 48 i kusur eura. Platis Fee Tixi, dodjes na okruglo 50. Sta je mnogo, mnogo je. Oni namerno stavljaju skuplje dnevne ulaznice da bi kupio ulaznice za sva 4 dana i da ti to onda izgleda kao odlicna cena. Za 4 dana u presale periodu jeste trenutno 90 eura, redovna cena pre dve godine je bila 110e. Odakle ti dolazis, jel doleces iz Los Angeles-a kada su ti toliko skupi troskovi prevoza, hrane i pica? Brate mili Beograd (neka to bude neka sredina odakle ljudi dolaze na fest)-Srbobran ima oko 130km. Neka je to i oko 4000din za gorivo (i to je ako ides sam, ako idete vas troje-cetvoro jednim kolima, smesna cifra kada se podeli). Ako ides tamo da se ubijas od alkohola to je tvoja stvar, a ako imas neku granicu u svemu za dva dana ako si tamo sa nekim drustvom 6000din je i vise nego dovoljno. 17.000din za dva dana da provedes na festivalu iliti 145e prevoz, hrana, pice, ulaz. Daj brate mili ako ti je to mnogo pa ti neces nikada ni iz kuce/stana izlaziti jer ti je onda sve drugo preskupo. Kome se ide, makar i rekreativno da odes sa drustvom i sprdate se dva dana i ne moze da izdvoji 1900din mesecno za takav trosak. Onda najbolje sedeti kuci i vrteti YouTube, kucati na Yumetalu kako kod nas niko ne dolazi i kako nam je sve sranje, a kod drugih je bolje Nerealno je da poredis Exit koji ima daleko veci budzet, posecenost i finansijsku podrsku sa festivalom koji je underground, imace u najboljem slucaju podrsku od 200-300 ljudi i dovode underground bendove koji su vec u blizini da bi smanjili sebi troskove. Imam utisak da ti ne bi dosao ni da dovedu Sodom i Dismember, digli bi cenu karte pa bi ti bilo skupo.

Pozdrav, druže. U konstantnom smo dogovoru sa organizatorom, do te mjere da sam promijenio kud ću slaviti Novu Godinu kako bi se mogli naći uzivo i popričati još detaljnije. Ako se sve potvrdi i bude po planu, dolazi nas četvorica...plus još 60 ljudi 🙂 Ne mogu više o tome dok se sve ne potvrdi i dok organizator ne objavi detaljno o tome, ali svakako ćemo doći i potruditi se napraviti jedinstveno iskustvo scenski i sa efektima. Živi bili pa doživili! 🤘

18 Mar. Novi Sad RS | CK13 with Nick Hudson 19 Mar. Belgrade RS | Sprat with Nick Hudson

ćao drugovi i drugarice, nije loš album

na prvoj slici u sedini Charon - Sulphur Seraph, a gore desno Akhlys - Hose of the Black Geminus

U zahodu.

meni uopste nema smisla rangirati ove albume jer nikakav ocigledan pad u kvalitetu ne postoji, neverovatan niz stvarno. i ovaj album mi je predobar. malo siroviji zvuk mi uopste ne smeta, i najagilniji gitarski poduhvati su kristalno cisti. kao i uvek, bar 10 puta vise riffcina i zanimljiv aranzmanskih zapleta u 44 minuta nego sto vrsnjaci Mejdeni mogu da smisle za 3 dupla albuma. glavni utisak mi je da su ovog puta ubacili malo onog spooky In Solitude zvuka. Era i Whore of Babylon narocito vuku na taj stil meni, koji im naravno savrseno lezi kao i sve ostalo sto pokusaju. Era mi jedan od boljih refrena iz njihovog opusa. verujem da ce onaj NERO PLAYED THE VIOLIN WHILE THE CITY BURNED DOWN deo u Whore of Babylon da bude bas veliko lozenje uzivo. Sacramental Rites jos jedna mid-paced himna, riffovi na pocetku su mi Mustaineovski dosta. Najbolja solaza na albumu mi je ova. Martyrdom prava 70s festa, Deep Purple, UFO. najbolji refren na albumu WE CAN BE MARTYRS IF WE KILL OURSELVES TODAY. Turn of the Tide je pracka klasicna, nema tu sta da se prica previse. Captives glavni riff krece kao malo iskomplikovani Four Horsemen (jos Mustaine riffova hehe), ali mi verovatno najslabija na albumu, ali ima sjajnih momenata. onaj vokalni bridge pre solaze "NOW'S THE TIME FOR YOUR PEOPLE TO RISE UP FULFILL THEIR OWN PREDESTINATION" recimo, i solaze opet ubice. Curse in Disguise opet ulazi u ta neka In Solitude-like resenja pre nego sto ubace u petu brzinu za refren. neverovatno idalje kad slusas Satan koliko puta se desi neka promena koja nije nimalo ocekivana aranzmanski, sto nije slucaj za 99% trad metal bendova. nema dosadnih heavy floskula, matorci nece sebi to dozvoliti. Iako nema losu pesmu album, opada malo intenzitet posle Turn the Tide, ali ne i kvalitet. slusace se mnogo kao i sve ostalo sto su izbacili otkad su se vratili. Mozda nije bolji od Earth Infernal ali je bolji od svih drugih trad metala isprdaka iz ove godine sigurno. ako ste izdrzali do kraja posta, uzivajte u slici iz 2002, Yumetal tvorac King Diamond, Rob Rock, ja, i Brian (svirao sa Blitzkrieg na festivalu)

Helvete/Beyond the Gates suveniri

svratio u Denerov šop u Kopenhagenu, ispričao se sa čovekom i uzeo

Svaki pripadnik alternativne supkulture misli da je bogomdano biće koje zna tajnu sveta u odnosu na plebs. Rammstein je postao toliki fenomen da jednostavno svako mora da ima neko too cool for school mišljenje. Što reče Rendy lojer, ljudi bili i lepo se proveli, to je to sve okej, vratite se bandcamp iskopinama sad.

А, Б, В, Г, Д, Ђ, Е,....... Kad sam stigao do "E" reko' sam - "E, do kurca......."

Bio sam opet na Roadburnu pa evo izveštaja. Išli smo na prva tri dana, danas je poslednji dan, koji smo morali da propustimo jer Wizz više nema letove za Beograd ponedeljkom nego nedeljom, pa bismo morali do utorka da čekićamo u Ajndhovenu a ipak smo ljudi sa decom i obavezama. PRVI DAN: S neba pa u rebra, prvi bend koji smo gledali je bio GLASSING. Veliki sam fan Twin Dream albuma pre svega, ali i ostalog što rade. Odmah je bilo dobro prisetiti se kako je dobar zvuk na festivalu i neuporedivo sa bilo čim što sam iskusio, ako je nešto sigurno na RB to je da će zvuk biti perfekcija da li svirao headliner ili neki opskurni queer pokušaj od benda. Iscepaše momci svoj post metal meets screamo zvuk i bili su dobri ali u stvarno žestokoj konkurenciji na kraju dana odlaze u fioku osrednjih jer se ničim nisu posebno izdvojili. Zatim trk na mejn gde su ORANSSI PAZUZU svirali Muuntautuja u celosti i gde se "tražila karta više", definitivno najveća gužva prvog dana. Jedva smo uspeli da se uglavimo po sredini nastupa ali dovoljno da upijemo magiju. Za mene def bend koji je moćniji uživo nego na traci i zajebaće se grdno svako ko propusti njihov predstojeći koncert u NS, gde se nadam da će audio-vizuelni uslovi biti barem na pristojnom nivou iako oni svoju punu moć isijavaju baš u "skupom" okruženju kakvom sam imao prilike da prisustvujem. Takođe, ni domaći šiptar nije isto što i od vlade Holandije odobren maćado al daj šta daš. Dakle, Oranssi mora da se konzumira svim čulima. Ostali smo na mejnu da dočekamo KYLESA-u i njihov povratnički nastup nakon 8 godina neaktivnosti. Moram da priznam da nikad nisam bio baš mega fan i uvek sam ih smatrao bendom koji se pomalo šlepa uz Mastodon/Baroness vajb te činjenicu da su u tom nekom periodu kao i pomenuti izašli na veliku scenu i utisak mi je potvrđen i uživo. Laura i Phil dobro kokaju svoje rifove ali je suviše u centru pažnje bio Roy Mayorga koji im sad lupa bubnjeve i meni je to onako. Zvuk je doduše bio planinčuga ali pesme su subpar u odnosu na najjače predstavnike podžanra. Zato ide furiozni power trio uragan u likovima momaka iz GREAT FALLS koji su rasturili pičke svima na maloj Hall of Fame bini. Verovatno i najglasniji nastup RB2025 iako je sve bilo baš glasno. Ja sam ih gledao kao predgrupu za Botch prošle godine pa sam znao otprilike da će biti jebeno ali su mi i premašili očekivanja, strašna energija, lomatanje i jedan opšti haos. Nazad na mejn gde su kultni Japanci ENVY svirali svoj A Dead Sinking Story album iz 2003-e i bez obzira što im sve pesme imaju sličnu stukturu kroz koju se prepliću razigrani post rock i oštri screamo sa vokalima u pokličima, vala sam uživao i podsetio se starih dana kad sam ih otkrio. Ima nešto u tim Japancima, legende. Nije bilo vremena za sabiranje utisaka jer je trebalo završiti veče uz teške boje, a red za BLACK CURSE se stvorio u dužini od bar 200 metara. Naravno da smo morali da izvedemo "srbovanje" i napravimo se ludi nacrtavši se odmah na početku reda, u toj Evropi je ionako fin svet koji samo može da prokomentariše da smo seljoberi. Naravno da se isplatilo jer su Denverčani riljali sve u 16, baš zlo i naopako i za nepropuštanje nikako. Tu već krenu da mi se gubi šta je java a šta san jer sam prethodne noći spavao cela 2 sata, pa sam potpomognut alkoholom i ostalim bio u nekom stanju somnolencije i pala je odluka da propustimo Concrete Winds, a i gledao sam ih već ko ga jebe. DRUGI DAN: Nakon debelog sna, debljeg doručka i istakanja znojčine u sauni falilo je samo još da mi neka rasna germanka ponudi tijelo nego i to bih odbio jer je MESSA za nas otvarala drugi dan i ceo novi album je bio na repertoaru. Hajp je bio maksimalan i sve je bilo ubavo ali nekako je brka na gitari pomalo ukrao šou i dosta bio u prvom planu, čak i u odnosu na Saru. To je eto ta začkoljica koju bih definitivno promenio da sam mogao, bend je nekako bio koncipiran kao da je on glavni. Album je fenomenalan ali trebaće ti neki detalji malo da se dorade i da pesme dobiju koncertnu kilometražu. Ona miluje glasom a bogami vidi se da se radila teretana junačkim tempom, ako smem da primetim. Uradili smo zatim transfer na Terminal binu koja je ovog puta bila odvojena od Engine Room-a i tu zna da se stvori gužva na ulazu. Gledali smo HIRS COLLECTIVE, duo koga čine ćelavi debeli pevač trandža i gitarista batica iz kladionice. Bilo je zabavno i debeljko se ludirao i pravio haos, al ipak nikad nisam bio fan live muzike sa trake i tu odmah idu minus poeni. Modern Envy set smo preskočili jer mora se i jesti ali zato smo se nacrtali na finoj poziciji da vidimo prvi ikada PYGMY LUSH nastup na evropskom tlu. Oni su i generalno uvek bili sve što mi treba od te indie/folk/punk priče i dobar vam stojim da pišaju po svim mnogo popularnijim pokušajima ovakvog zvuka, braća Taylor raspoloženi i srećni što su tu, set lista uglavnom sastavljena od komada sa Old Friends albuma, čista milna i jedan od naj nastupa festivala za mene. Taman što su me sentimentalno dotukli, hitao sam u mali jazz klub Paradox gde je 40 WATT SUN tj. Patrick Walker sa akustarom i čarobnim glasom rešio da me podseti da i od setnog ima setnije. U teoriji ne bi trebalo da radi njegova kombinacija dobrog britanskog humora između pesama i kompozicija koje uglavnom teraju na suze no u praksi je to bila savršena kombinacija. Najavio je da će neke Warning pesme uskoro uvrstiti u akustični repertoar, ne i Footprints doduše. Skinut sa bucket liste ovaj divni čovek. Sve to je ipak bio uvod za uživo izvođenje jednog od najboljih rock albuma ovog stoljeća, CAVE IN i njihov Jupiter imaju posebno mesto u mom srcu. Sve najbolje stvari prođu kao tren tako da se ja ove svirke i ne sećam, znam samo da je bilo savršeno i da mi je proletelo za tili čas. Treba nam svet u kome je Cave In jedan od najvećih rock bendova današnjice. Predah i kratka intospekcija i onda je mejn binu zauzela trupa THOU i odsvirala svoj novi album Umbilical u celosti, šta odsvirala - raznela sve po prostoriji. Kažem vam, totalna dominacija a isto tvrdim da Bryan Funck ima jedan od najjačih vokala u ekstremnom metalu. E sad, kako će sve ovo nakon hale od 5000 ljudi sa perfektnim zvukom i svetlom zvučati pred stubom KC Grada na leto ostaje da se vidi, ali topla preporuka i ovde, be there or be squared. TREĆI DAN: Nije to to ako se na Roadburnu ne pogledaju i neke opskurnije stvari pa smo rešili da vidimo vredi li hajp u vezi WITCH CLUB SATAN, red ispred je bio kao za neki velik bend a na kraju se ispostavilo da 3 devojke 30% vremena sviraju nešto što bi trebalo biti black metal ali nije, a 70% vremena izvode neki pseudo veštičji pozorišni performans sa feminističkim narativom i rečenicama poput "I won't clean ever again", jezus marija. Srećom, naš stari poznanik Vicotnik u pratnji još 5 muzičara dokazao je kako je Black Medium Current monument od albuma i to je bila prava predstava za naše oči i uši pre svega. Gledali smo nedavno svi DHG na komemoraciji u Drugstore-u ali ovo je nebo i zemlja, dajte majstoru alat kakav zaslužuje i nastaće mađija. Fenomenalan nastup, bend i album. Moj me screamo kompas podsetio da je vreme za vrištanje i GILLIAN CARTER su se našli u pravo vreme na pravom mestu, još jedan šuriken od nastupa, konačno i malo talasanja u publici, pevač/gitarista naložen kao mlad majmun a kako i ne bi, kratko i jako jako slatko. Opet full albumski koncept ovog puta uz UNIFORM i njihov prošlogodišnji American standard, nisam se ovome nadao ali oprali su svetski, glasno, nihilistički, sa dva bubnjara koji su obojica debeljaneri i goli do pojasa u disharmoniji mrdali salce a mrdala se i cela sala sa njima. Michael Berdan pocepao grlo i pičke naokolo. Dobri su bili i švajcarci COILGUNS koji su prezentovali svoj album Odd Love, skroz eklektično i dosta pod konac, mada je znalo da zasmrducka malo na At The Drive In za sirotinju, valjda jer pevač 100% ima Cedricov poster u spavaćoj sobi i vežbao je njegove pokrete pred ogledalom. Luc Hess podsetio kako je sjajan bubnjar ko ga se seća iz Heliocentic/Antropocentric/Pelagial faze The Ocean. Kud ćemo gde ćemo, završismo na nastupu tri male Japanke pod imenom KUUNATIC, no kad je prošao momenat procesuiranja egzotike pred očima u ušima nije ostalo bog zna šta, bend za Ring Ring otprilike. Hteo sam da vidim i Doodseskader ali je gužva bili nenormalna pa sam rešio da mi je bolje da hvatam mesto za ono što će se ispostaviti kao lični hajlajt festivala. PAGENINETYNINE gledamo sad u Evropi pa ko za kad i sve što ste ikad čuli o njihovim nastupima je istina. Totalni haos koju ova devetorica izazivaju na bini nije ostavila ravnodušnom ni pomalo uštogljenu RB publiku pa se sala najednom pretvorila u mesto gde se više nije znalo ko pije a ko plaća dok su Chris Taylor i Blake Midgette veći deo nastupa proveli u publici i u stagedive-u nego na pozornici. Kult. Nego napet raspored nije ostavio prostora za bilo šta drugo nego za trk nanovo na mejn gde su ultra vrući CHAT PILE potvrdili reputaciju benda koji trenutno pleni gde god se pojavi. Jako krljanje, zvuk bas gitare najjači na svetu, Raygun raspoložen i sa brutalnom harizmom, prava priča za kraj i tačka na i. Voleo bih da idem i dogodine ali ko zna.

Relativno skoro usao u pricu sa vinilima, evo za sada skromno: Disillusion - Back to the times of Splendor (limited edition): Opeth - Ghost Reveries - Limited edition i potpisan od celog benda I pre dva dana kupio na koncertu Thresholda ova dva primerka (remix i remaster Psychedelicatessen i Extinct Instinct):

Samo Istinito