Totamealand

Pretpostavio sam, mada sam hteo da proverim.

Drugi je Bowie, ko je treći? Pazi kad bi mi to trenutno možda bilo idealno rešenje, baš sam se i pitao na koji bih bend mogao da se bacim.

Sjajan album. Meni lično drag i zbog nekih potcenjenih numera poput Scream like a baby i Because you're young - album je sjajan onda kada su manje poznate, opskurne stvari kvalitetne koliko i hitovi i ovo je sjajan primer. Daću i ja glas pesmi Ashes to ashes kao njegovoj najboljoj. Tu su mi negde i Station to station, Starman, Life on mars i tako to, ali ipak Ashes. Nisam naročito slušao TVU, Vogue. Hteo sam neku godinu da skinem diskografiju i krenem, ali onda je umro Lou i svi su bili u fazonu "aaaa, koliko je TVU dobar!" a tek su jednom čuli debi album. Nisam hteo da budem iz te priče pa sam odložio avanturu.

Moram da probam još svašta nešto iz kasnijih dana, u planu je i Outside svakako.

Plašim se da poslušam ovaj album. Mislim i da neću, bez obzira na to što ima sjajnih imena...

"Well, if you don't like it, I know someone who does." Teško da je to slučaj, verovatno je uzeo po kartu i sebi i ženi.

1. Ziggy 2. Low 3. Station to station 4. Scary monsters 5. The Next day

Tako meni sad počinje da leže In my line of work. Feeding the fire i dalje ubedljivi favorit, doduše.

Ja planiram ali moraće da se još malo približi, kao što je uvek slučaj kod mene sa organizacijom na putovanja preko grane. Voleo bih da ih vidim na ovoj turneji, zaista.

Živa istina, ima dosta albuma koje i dalje nisam obrnuo, ali The Next day mi se toliko dopao da bi mi mnogo dobro došao još jedan album tog tipa.

Okej, muzika za filmove, muzika za Spongebob mjuzikl, a mogao bi neki album?

Ljubljana bi bila cool. Ako je ne bude na finalnoj listi, Beč je više nego odlično rešenje.

Istina, generalno mi nema smisla tapšanje na tihim sekcijama, zna se da će se publika raspasti a da bend može samo da se pogubi, sigurno im ne znači takav vid "podrške". Simfonija je jako elegantno uklopljena u zvuk benda koji je ostao nepromenjen u smislu da nije bilo nekog razvodnjavanja ili preterivanja, sve je bilo na mestu. Tačno se znalo odvojiti gde su gudači u prvom planu, duvački deo orkestra mi se najbolje uklopio na Eternal rains will come, a hor svakako na The Grand conjuration i Cusp of eternity. Violončela i tako neki instrumenti su se teško razaznavali, ali ajde, ko će još da napravi besprekoran ton za metal bend, 30 ljudi u orkestru i 20 ljudi u horu? Međutim, ono što iskreno mogu da kažem je da je drugi set možda i bacio prvi u senku, zato što nisam znao koje pesme da očekujem. Godhead's lament je bila ogromno iznenađenje, The Lepper affinity i To rid the disease takođe, The Lines in my hand je prezabavna uživo, a Advent idealan izbor što se tiče ranijih radova. Pored svega, bilo je zabavno onako kulturiška sedeti i slušati bend ovog intenziteta. To je još jedna stvar koja je učinila ovaj koncert jedinstvenim i dala mu specifičan vajb. Naravno, svi su ustali kad je krenuo outro za Deliverance i krenulo je kolektivno headbangovanje.

Fanovi će sigurno biti oduševljeni što Steva i solo kreće da izvodi pesme iz Porcupine Tree ere. Kao da nije bilo dovoljno komplikovano sastaviti set listu od četiri solo albuma od kojih su tri stvarno kvalitetni, sad ima još desetak izdanja sa kojih može da bira.

Preeeeviše utisaka. Nadam se da će neko biti vredniji i ispisati barem mini recenziju pre mene. Set lista: http://www.setlist.fm/setlist/opeth/2015/ancient-theater-plovdiv-bulgaria-2bf48c92.html

Malo ljubomora neka radila. Zvezda je ipak zvezda.

Kako smo mi broj jedan? Jel' to računaju neke pre-ordere, poručivanja sa sajtova ili kako već?

Uzeo sam danas deluxe u Vulkanu, knjiga opako izgleda, sve je jako pažljivo odrađeno. Kapiram da je slična situacija sa regularnim izdanjem, možda su samo tekstovi malo zbijeniji da bi stalo sve u knjižicu.

Očekivao sam takav odgovor. Zaslužio sam takav odgovor.

Zaista dobar album. Ima dosta deja entendu momenata, možda je malo previše po receptu, ali na nekim pesmama recept stvarno deluje. Feeding the fire (poslednji refren!), Shine in the dark i The Lost saga su stvarno odlične. Sve ostale su prilično cool, Fire in your eyes je možda malo mlaka ali mislim da je Nemesis imao mnogo više pesama koje mi nisu legle - iako je taj album imao neke jače numere od najjačih ovde. Sve u svemu, ja zadovoljan, ali ipak Elysium od post-Tolkki radova.

Nekako je sav... mnogo.

Baš sam došao to da postavim. Indie synthpop bend? Zvuči kao moj sledeći guilty pleasure.

Signals i Fragile maestralni, A Passion play album posle kog sam digao ruke od Jethro tull-a, ali znam da ljudi volU. Pitanje za Prowlera - vulkan? Verovatno ne, doduše.

Plus k'o kuća, sve što si rekao za The X Factor stoji. Ne samo što se Harris pre ovog albuma razveo, u tom periodu mu je i umro otac. Pored toga što je gloomy muzički, kroz tekstove se takođe provlači pomenuta težina ("I felt like suicide a dozen times or more, but that's the easy way, that's the selfish way, the hardest part is to get on with your life.") I onda na sve to, enter Mr. Blaze Bayley, čovek koji je imao savršen glas sa snagom u srednjem registru, fantastičan je na ovom albumu, plus je tekstovima doprineo mračnoj atmosferi - The Aftermath je jedan od njegovih najboljih tekstova. Jedan od mojih najomiljenijih Maiden albuma, odmah iza Somewhere in time i Seventh son. Budući da lično nisam fan Maiden radova iz prve polovine devedesetih, mislim da je The X Factor astronomski skok dalje u svakom pogledu u odnosu na prethodnike. Toliko toga što su pokušali na ovom albumu je bilo radikalno drugačije, posledice se i dalje čuju na kasnijim albumima, pogotovo na A Matter of life and death.

Realno, ako izađe reklama na kojoj lepo piše "sviramo samo ceo TBOS i ništa više", kupujem kartu prvi dan. Ali ne, ne verujem da će se to dogoditi, tipujem na pet pesama sa albuma na predstojećoj turneji.