Ar condicionado (2020)
Pratimo dane u životu čuvara-domara Matacedo-a, unutar velikog kompleksa zgrada u gradu Luandi. U poslednje vreme dešava se sijaset neobičnih događaj gde klime padaju sa zgrada i ubijaju ljude. Njegov šef ima pokvarenu klimu i naređuje Matacedo-u da je opravi što pre. Pratimo dogodovštine na tom putu.
Ovo su baš nahvalili na Mubi, kao ne znam kakav film gde se spaja magija realizma i iskrenog prikaza života u Africi. Stoji da donekle imamo priliku da zavirimo kako je živeti u betonskoj džungli i da im ne cvetaju baš ruže tamo, ali ja sam je žarko borio da ovo privedem do kraja.
Narativ je poprilićno linearan i ne dešava se puno stvari, verujem da je režiser hteo da nam dočara kroz polu dokumentaristički pristup kakav je život tamo, i ubacio je par scena gde ima interakcija između nekolicine likova.
Film je odlično snimljen, kamera nam prenosi te zapuštene ulice i zgrade i razne lokalitete, a bogami i neugodnost koju ti ljudi trpe bez klima uređaja. Ima interesantnu boju paleta koja se smenjuje i sa tehničkog aspekta film je veoma dobar.
Pohvalio bih i izbor muzike, koju sam već delio na hitovima, ostala mi je u glavi i pošto se film završio.
Fali ovde više mesa u samom narativu, nije dovoljno biti samo nemi posmatrač. Lomatao sam se šta da mu dam i mislim da zbog kopetentnosti i izbora muzike 4, ali ne više od toga.
Judex (1963)
Moćni bankar Favraux je prevario mnoge ljude tokom godina i ostavio ih bez prebijene pare. Najavljujući svoje venčanje, dobija pismo od misterioznog Judex-a, koji zahteva od njega da vrati novac svim oštećenim ljudima, i ako to ne učini snaći će ga kazna pravednika.
Nasumično sam skinuo film, jer sam prekop Critterion collection sajta gledao šta su sve izdavali u poslednje vreme. Interesantno omotsko rešenje me je privuklo, a i rekoh sebi, francuski film i pride polu interesantna premisa, mora da tu postoji nešto što će držati pažnju.
I ispalo je i više nego dobro, ovo je u suštini superherojski film pre superheroja, ako ste nekada čitali i gledali stare heroje poput Zoroa ili Fleš Gordona, obične ljude koji nisu imali super moći, ali su uvek mogli da se snađu u raznim situacijama, Judex je direktan nastavak takve loze heroja.
Ono što mi je isto prolazilo kroz um dok sam gledao film, glavni junak je zavijen u crno sa plaštom i šeširom i ima čitavu organizaciju oko sebe, to me je podsetilo na jednog drugog lika iz Francuske pop kulture Fantomasa, koji je poznatiji kao anti heroj, čist kriminalac koji je služio u raznim novelama i radio razna zlodela i krađe, i ispade da ima dodirnih tačaka i da su ga na neki način sa Judex-om, soft reboot-ovali.
Ako se obrati pažnja, vidi se da je Judex-Fantomas lik dosta uticao kasnije na Američke likove poput The Shadow i Batman-a, lepo je videti da je Evropa prednjačila sa idejama pre Amerikanaca po običaju.
Prvih sat vremena su poprilično jaki, i dosta je fascinantna fotografija i enterijeri koji se koriste, bal pod maskama je jedna od najlepših scena u filmu, ali ne bih da kvarim nekome ko bude gledao, ali obratite pažnju na istu. Iznenadio me je spoj nekih starih stvari i futurističkih koncepata koji su prednjačili našem razvoju tehnologije tokom decenija, u neku je ruku i vizionarski film bio.
U narativnom smislu, film se brzo raspada, jer sve deluje kao da su sastavljali te kratke epizode i priče iz časopisa, i druga polovina je čisto preterivanje i kemp, i samo gleda kako da se digne tenzija bez ikakvih pojašnjenja i da dođemo do krajnjeg rešenja.
Iako ima dosta nedostataka, brzo se rasplinje sam zaplet i drži se o konce koji mogu pući, a i nekom pokvariti gledanje, ipak zbog jake vizuelne naracije, intrigantnih inkorporiranja stare i tada nove tehnologije i poprilično dobre muzičke podloge, ovaj je dobro izdražo test vremena. Stoga jedna jaka 5.
Šarlo Te Gleda (2003)
Meni je žao što ću ovo da napišem, generalno sam voleo Sonju Savić kao glumicu, i u ono malo intervjua što sam je video po televiziji delovala mi je kao emotivna i inteligentna osoba. Ali ovakvo sranje da napraviš stvarno nema leba od toga. Koristeći se raznim slikama koje ćete možda videti prvi put, mešajući ih sa tragikomičnim efektima i pokušava da napravi neku vrstu istorijata i niti o čitavom Novom Talasu i raznim umetnicima i šta je tu pošlo po zlu. Jedino što sam osećao dok sam ovo gledao, je koliko je isprazno, i u suštini koliko se vidi koliko je ta nostalgija bolesna stvar....
