VoivodBG

Kada budeš spreman da uđeš u totalnu tminu, prepusti se. Nećeš pogrešiti.

Affliction (1997) Sinopsis: Pandur (Nick Nolte) iz malog gradića nosi se raznim problemima u porodici i sa problemima sa alkoholom, uz sve to pojavljuje se slučaj koji ga dovodi do tačke pucanja. Zalomio mi se u poslednje vreme Schrader maraton, a čini mi se da će se i nastaviti do daljnjeg. Kao što sam spomenuo u The Card Counter (2021), Schrader je oduvek bio zaljubljen u likove sa margine i koji su tačno pred tačkom pucanja i čini mi se da je dekonstrukcija policajca iz malog gradića bio pun pogodak. Wade kojeg Nolte tumači je poput utvare, dosta se stvari nakupilo i unutrašnjeg besa koje ne može da izbaci iz sebe jer je u suštini nemoćan. Imamo jedan od najjačih i najneprijatnijih performansa, način na koji se kreće pogrbljeno, dok hrapavim glasom ili mrmori sebi ispod brade ili urliče na ostale likove su odglumljeni sa takvim intenzitetom da Nolte kao glumac više ne postoji, samo je lik Wade ispred vas i pali čovek koji nestaje u svojoj čamotinji i maelstromu ludila. Naravno nije to jedini odličan performans u filmu, imamo i legendu James-a Coburn-a koji glumi Glen-a, Wade-ovog oca i alkoholičara, neprijatna uloga od kojeg se ledi krv u žilama jer kada razmislite koliko je bilo tih domova gde su očevi bili pijanice i nasilnici spram ostalih ukućana i imate pravi horor koji se odvija spram vas. Dva odlična, glasna i efektivna nastupa, dva prejaka glumca, Schrader je dobro odabrao njih za ove uloge i njegov scenario je baš zasijao, iako je jedno od najneprijatnih gledalačkih iskustava. Prošao bih još i sporedne uloge Sissy Spacek , ima sjajnu sporednu ulogu kao Wade-ova devojka Margie. Posve je svedena, podržava Wade-a, ali se vidi da nije tu sve sjajno, i manirzmi poput kakvih pogleda i govora tela su maestralno odglumljeni i šteta je što nisu dali više pohvala za ovu ulogu. I kako da prođe Schrader film bez William Dafoe-a u njemu? On je dobio ulogu naratora i brata, ali je nekako nebitan za čitavu priču, moglo je i bez njegove naracije. Postoji i misterija koja treba da se reši, osećamo terete i tenziju pod kojom se lik nalazi, i ništa ne možemo da učinimo, već da budemo bespomoćni i da gledamo skoro dva najneprijatnija sata kako se čovek raspada ispred nas. Ovo je bilo u ciklusu Schraderovog režiserskog života kada je još pokušavao da nađe svoj jezik, režija i montaža nisu jače stavke, ali film ima slične crte sa filmovima Atom-a Egoyan-a zato što dele isto direktora fotografije i to filmu zaista daje apokaliptični šmek dok ste u tom malu prčnju od gradića zavejani u konstantnom snegu. Znam da film neće biti za svakoga, teška je tematika, ali retko je Schrader ovako potentan sa idejama i likovima, neki bi čak i zlikovci napisali da se konstantno ponavlja sa određenim lajtmotivima kod skršenih likova, ali ovde je većina stvari legla na mesto. Jaka 8.

Mogao bih da budem slep na kult ličnosti, kao mnogi, pa da mu progledam kroz prste. ali kada imaš sranje proizvod i kada ga upakuješ u nešto interesantnije pakovanje, i dalje će biti govno u pakovanju. 🙂 Nema ničega novog u Prisoners, sve je gomila pastiša iz već viđenih i kultnijih filmova, možda se ovde Sono i ponajmanje pitao u vezi scenarija jer nije ništa pisao, već nekih par likova. Jednostavno loše je nakalemljeno i sklepano, prepuno pastiša i opštih mesta i ne dostiže ni blizu kvalitet kakav bi trebao kada je takva ekipa ljudi u pitanju. Ako su ti se dopali Get Out i Us, verujem da ćeš biti oduševljen novim Candyman-om, vidim da baš publika voli da guta te filmove, bez pardona. 😄

Candyman (2021) Videh da baš zuje online, kako je dobar film, i da je postavio nove standarde u vezi horora. Morao sam da se nateram da ga pogledam, prvi deo mi je ostao u dragom sećanju jer je imao uznemirujuće scene i prave efekte sa pčelama i Philip Glass-ov hipnotizirajući OST. Ali je posedovao neke klasične stereotipne stvari sa početak 90tih koje su još gore ostarile i ima buđav svršetak. Šta očekivati od novog Candyman-a? Režija je kompetentna, ima moćnih kadrova gde ćete videti invertne nebodere i izgledaće zaista zlokobno. Dosta dobro osvetljenje i fotografiju, ponajviše se osećaju ti slatki uticaji giallo filmova. Muziku je radio nekadašnji član sastava OM, nije ponavljanje Glassovog stila što jeste dobra stvar, ali ne mogu da kažem da bih ga puštao van gledanja filma. Gluma je solidna, Yahya je uverljiv u tome kako polako tone u ludilo i kako ga kao svakog umetnika rastapaju i razdiru unutrašnje nesigurnosti. Ali avaj scenario je mnogo loš, jer se oseća uticaj previše kuvara u kuhinji i onda nastaje papazjanija. Kao i svaki soft reboot, rimejk, nisu mogli da odole da povežu sa prvim filmom sve, i posve je trapavo to odrađeno, ali sam i nekako očekivao i otkrovenje na kraju mi nije bilo interesantno. Novi Candyman ima problem sa tonalitetom, za horor film, ni u jednom momentu se nisam osetio neprijatno, jer koliko god da me ne plaše danas horori, uvek tu u potiljku glave imam osećaj kako bi izgledalo da se nađem u tim situacijama kao i sami likovi iz filmova i to zaista igra veliku ulogu. Nema nijedne strašne scene, i više se čini da se išlo na tu atmosferičnost, što i nije bio loš izbor, ali ponavljam zbog previše slabog scenarija i što film nije znao čemu želi da se posveti i koja glavna tematika da mu bude, pada na Bechdel testu. Šteta za par solidnih performansa, dobru fotografiju i montažu, kada je ovo sve jedna velika papazjanija. Ovde je zaista postojao potencijal da bude nesvakidašnji film, pogotovo što se vidi da su neke od stavki odrađene dobro. Trebalo je otići u široko ludilo, čak do granice jave i noćne more (što recimo prvi film daleko bolje radi od novog) ali je sve vreme sveden. Ujedno najveća greška koja je načinjena je u vezi samog Candymana. U prvom je bio morbidan i zastrašujuć, tome je doprineo ponajviše Tony Todd i njegova harizmatičnost. I menjanje narativa i mita samog lika, da bi se iskoristio kao trapava kritika na današnja dešavanja u Americi sa BLM, je posve nesposobno izvedena i oseća se da je na silu ubačena. Zaista mi je žao što je ovako ispalo, jer ovde je postojao potencijal da imamo novi horor klasik, pogotovo što je dobro izabrana glumačka ekipa, režiserka i direktor fotografije su doneli nešto osvežavajuće u Holivudski film, ali džaba kada se sve to raspadne kao kula od karata jer nema jake temelje. Od mene 2, više naginje ka 3 zbog svih tehničkih aspekata. Prisoners of the Ghostland (2021) Odmah da rasčistimo, volim Nicolas-a Cage-a kao glumca, pojavu, čoveka. I pogledao sam preko 40 filmova iz njegove filmografije, i dalje mi je u planu da pogledam sve na čemu je čovek ikada radio. Imali smo bezmalo skoro malu reneseansu u obliku Pig-a, gde smo imali priliku da vidimo njega ponovo u svedenijoj glumačkoj formi koju dugo nije praktikovao jer je zašao u zečiju rupu impresionističke glume, koju često ljudi poimaju kao meme-ove koje posle dele na internetima. Slobodno mogu reći da kombinacija Sion Sono-a i Nicolas-a Cage-a na papiru deluje kao moćna kombinacija, i pride sam zaplet gde pljačkaš treba da oslobodi devojku od strane mutiranih zombija i vremenski ograničen bombama deluje kao kakav dopadljiv materijal da se gleda sa ekipom. Imam jako loše vesti, nisam gledao dosadniji i razvodnjeniji film. Ako su oni imali u planu da naprave namenski loš film, i da stekne so bad it's good status, pohitajte dalje jer ovde nemate šta da tražite. Velika je šteta jer film ima dobru scenografiju i kostimografiju, ali je toliko neinspirisan sa režijom i nekohorentnim scenarijem (nije Sono pisao) koji vazda ulazi u anale najlošijih. Ujedno film poseduje dosta stereotipa i ideja iz raznih kultnih filmova (dosta Carpenter uticaja, Troma prljavog humora) ali sve to pada u vodu jer u skoro dva sata, jesam se nasmejao na preteranog Cage-a, ali me ništa drugo nije držalo da budem dovoljno investiran. Možete slobodno da preskočite 1.

😆 Ne liči toliko vaginalno per se, zavisi kako posmatraš omot. Dok na novom omotu sve puca od majčinstva sve u 16. I dalje je krindž. Suglasan da je Impact Is Imminent zabavan omot i lako se pamti, ali i Fabulous Disaster isto ima dobar b movie šmek.

Ako ikada napraviš hip hop projekat, da nađeš ploču i odradiš sempl. Valjalo bi.

https://rs.n1info.com/vesti/vulin-na-molbu-vucica-povucen-nacrt-zakona-o-unutrasnjim-poslovima/

Borba sa vetrenjačama. Podržavam sentiment koji je izrazio i Haos, mislim da kod nas nije bilo nekog ko ide dalje od bazičnih pitanja još iz dana Butcherian Vibe kada su intervjui sa metal muzičarima. Ako već nema tu isplativosti da sam to sve radiš, zašto ne pokušaš sa stranim portalima koji se specijalizovani za metal? Imaš dosta intervjua ovde, skoro svaki bitan UG i da kažem već pomalo poznatiji bend se oglasio, to bi ti valjda otvorilo vrata da pišeš i za njih i da se još više proširiš i razgranaš i da uleti neka šuška, zar ne?

Šta znam, ovo je meni nekako prihatljiviji cover. Imaš demona koji svira orgulje palim dušama. Ima više finese nego nadolazeći omoti. Klasik. Priziva Terminator 1 budućnost mod, i Twisted Metal ludilo. Lobanje čine omot još moćnijim, a pogotovo mašinerija oružja. Prihvatljiv metal omot. Ovde se vec oseća zamor, znaš kao Isus Hrist analogija, i sve te lobanje, takva je i bila muzika na njemu kilava. Cringe. Baš težak cringe. I zaboravan omot i album. Fabrika koja pravi fetuse ima lice dok se zombiji izjedaju sami i sve je osijano narandžastom, skoro bojom pišaćke kada si dehidriran. Lenjo, i glupavo. Koji se pak nadovezuje na novi omot, jer očigledno da imaju neku fiksaciju sa matrix pod bebama. 😄