Haos sam ja

Dobra pesma, unikat od benda.

Meni CBP zvučao kao neke malo alternativnije i gotivnije Neverne bebe, dosta toga pokušavaju al nikakav x faktor ne postoji niti da se vežeš za nešto konkretno. E da, zaboravih da pomenem, Grave Miasmu sam slušao kratko ali ono što sam čuo je bilo baš bezveze, naspram ovih DM udarnika su zvučali kao srednjoškolski bend.

Ajd i ja da krenem, ko zna kad ću da završim. Za mene ima malo veće sreće u životu nego da se pojavim na omiljenoj tvrđavi, taj osećaj deteta u prodavnici igračaka je nenadjebiv. Ovoga puta smo bili smešteni dosta daleko, u planinskim predelima zapadno od Trutnova, bilo je nekih booking peripetija ali skroz nebitna stvar. Što je kolega napisao gore - cene su dosta pojačane u odnosu na ranije ali i dalje je ovaj festival apsolutni best deal for money tako da jebiga, život ide dalje. Jednoj stvari cene nisu dignute a to je najvažnije - to su diskovi. Kiša je pretila prvog dana i stvorilo se solidno blatište ali ljudi iz organizacije su to lagano rešili postavljanjem slame na sporna mesta tako da nije bilo velikih neprijatnosti i to kažem ja koji na festival uvek idem u patikama umesto u čizmama ili onim gadnim planinarskim bagerkama. Ako može da se nešto zameri to su redovi za vodu, al ja sam vode ionako pio minimalno prethodnih dana, samo pivčuga i po koja kofola. Nego da vidimo kako je to bilo jer muzika je daleko najvažnija ovde a raspored je bio muški: DAN PRVI: Stižemo pred kraj ANGELUS APATRIDA i mene odmah kreće da radi hajp žešći pa su mi i ovi realno prosečni španski thrasheri bili super i lagana erekcija je krenula. Nema ovde velike filozofije, klasičan thrash novije škole, krompir i meso. FIT FOR AN AUTOPSY su meni u ovom trenutku verovatno najbolji deathcore bend jer ne preteruju sa imbecilnostima a i sve više naginju ka nekom Gojira zvuku. Dobar zvuk, dobro zezanje u publici, kreće da se zagreva atmosfera. Sledeći na meniju je BE'LAKOR pa iako volim neke njihove studijske radove jako, posebno Stone's Reach i Of Breath And Bone, uživo su realno druga liga kako zvukom tako i nekim opštim utiskom, tanko je to posebno kad se poredi sa nekim gromadama sa festivala. Neki Kuglaš/Ciklon vajb. Propustih Crowbar ali u preklopu sa IMMOLATION nemaju šta da traže u mojoj knjizi barem. Immo je imao nekih tehničkih problemčića ali generalno zverski kao i uvek dok je sunce već lagano počelo da biva neprijateljski nastrojeno poput muzike ovih legendi. Set lista šarena ali oni ionako nemaju nekih fejlova u karijeri tako da svega mi daj. A onda nešto sasvim drugačije na Obscure bini i moj prvi uživo susret sa TRIBULATION (propustili onomad na BA zbog zastoja u saobraćaju jebem ti). Ovi zavodljivi gotičari su svakako vodeće ima ovakvog izraza i imali su jako lep zvuk i scenski nastup, posebno ako otvorite nežniju stranu svoje ličnosti. Ne znam na šta je to ličilo ranije sa Hultenom, ali Adam Zaars je dovoljno ženstven sam po sebi uz sad već ne tako novog drugog gitaristu koji je neka švedska verzija Marka Gengbengera. Sa moje pozicije sam slabo čuo činele na Children of the night, to je jedina zamerka. Onda po prvi put ove godine probijanje do Oktagona da se vide češki death metalci HEAVING EARTH, a oni su još jedan iz kategorije bendova - bolji na traci nego uživo plus su imali pomalo socijalan zvuk, jbga koliko para toliko muzike. Generalni utisak je da svi ovi "manji" bendovi koji se dosta hajpuju po underground krugovima uglavnom zvuče prilično drugoligaški u odnosu na jača imena, sve ima svoje. Ipak, jedan suprotan primer je SIJJIN koji me nisu impresionirali studijski ali zato uživo Mors i ekipa jebu matere i bili su jedno od prijatnijih iznenađenja. Posebno me zadivio gadni ali prebrzi Španac za gitarom, vidi se da je ozbiljna death/thrash njuška u pitanju. I dalje žalim za rahmetli Necros Christos ali Sijjin je jedna prava priča i neka obrati pažnju ko do sad nije. I AM MORBID nije Morbid Angel ali jeste 2/3 zlatne postave, a pesme koje su izvodili su ionako vanvremenske tako da je lagano preteglo na tu stranu umesto Heavenshallburn na mejnu kojima su ionako najveći hitovi - obrade. Ne znam ko je ekipa koju je Vincent okupio na gitarama ali su bili dobri a i vizuelno interesantni - neki hardcore batica i neki midžet na steroidima, čisto da stari gotik kauboj ne bude najinteresantnija persona na stejdžu, barem dok je Sandoval sa dredovima zaklonjen bubnjevima. Matori je inače razorio svojim unikatnim stilom. A onda MESHUGGAH i opet taj poznati osećaj kad se sve okolo trese i vanzemaljci sleću na planetu zemlju da poharaju poliritmijom i osmožičanim oponašanjem tutnjanja hiljadu godzila. Jednostavno nije fer prema ostalim bendovima kad se Močuga pojavi, prosto imaju najveću močugu. Trip samo takav ali to smo znali. Teško je posle njih ali raspored je namestio moj omiljeni CONVERGE na to mesto pa se nisam bunio. Zanimljiva set lista, dosta sporijih pesama, malo hitova ali nije marilo, kad ovi prže to se gleda otvorenih usta. Nije bio tako dobar nastup kao prošlog puta ali ne tako dobro za Converge je nedosanjani san za 99,9% svega u životu tako da sam opet uživao. RUSSIAN CIRCLES su onda dobro došli da se malo predahne, prija takva muzika ali rekao bih da su oni odavno izlizali sve svoje fore i bend mi više uopšte nije zanimljiv. U 02:15 su za najhrabrije i najpametnije ARTIFICIAL BRAIN izašli na binu i odrali svoj futuristički lavirintski DM pred ne tako brojnom ali posvećenom publikom. Voleo bih njih da vidim sa dužim setom jer su dakako opravdali visoka očekivanja. DAN DRUGI: Nerealno je bilo uslišiti moju želju da se dođe već na Capru (počeli u 10:30), tako da je prvi bend drugog dana bio DEATH BEFORE DISHONOR, bostonski brocore koji je pomamio publiku na circle pitove i solidno zezanje iako su segunda division ovakvog zvuka. Još bolje zezanje je usledilo tokom nastupa britanskih gmizavaca INGESTED čiju deathcore/slam kombinaciju nikad ne bih pustio kod kuće ali uživo može, čak i nije bio toliko debilan bend koliko sam očekivao ali svakako tek fusnota u ovogodišnjoj ponudi. WOLFHEART nikad nisam preterano cenio ali meni su bili sasvim dobri uživo, dosta bolji od Be'Lakor ili Insomnium prošle godine, a to je taj neki setni melodeath bez previše finti. Korektno. Jedno od zabavnijih iskustava su onda priredili MALEVOLENCE koji su znalački igrali na svoje najjače karte a te su energija, groovački rifovi i hardkor dizelaški ložački pristup koji je 100% kupio publiku. Veoma robustan i namuđen zvuk, neprekidne šutke i circle pitovi, kompadre kedlavi u sevdahu, sve je bilo na svom mestu. Jedan od boljih bendova ovog tipa definitivno. Saborci kažu da je MOONSPELL pokidao i odsvirao jednu deep cuts listu, ja sam samo u prolazu snimio Fernanda sa eyelinerom i produžio ka oktagonu da čujem nove nade blasfemičnog finskog death metala, CONCRETE WINDS. Ovaj trio je divljački iscepao svoj gadni i nemilosrdni set i prilično me kupio uživo plus braća izgledaju baš nekako finski, mladoliko ali vidiš da nema zajebavanja. Pravi uvod za oldskulčinu DISMEMBER i njihov efektan repertoar koji je privukao mnogo mase. Iako danas ima mnogo onih koji emuliraju ovakav zvuk, uvek je dobro podsetiti se zašto su legende to što jesu i zašto su zaradili takav status. Death metal dan je bio u punom povoju. Sad već solidno fizički istrošen popeo sam se na brdo da malo bacim pogled na BIOHAZARD. Nikad nih nisam nešto voleo i taman sam ih mimoišao da me formiraju svojevremno kad sam se zainteresovao za hardcore, ali bilo je dobro, bend raspoložen i srećan što su opet na okupu, oldskulerska čuprica i jumpdafuckup za one koji su ih se uželeli. DYING FETUS me je zato prijatno iznenadio (za razliku od prošlog puta kad su bili ravni i suvi), pa iako ovaj technical death gubi bitku sa sterilnošću DF su sa pravom kolovođe ovog diskursa jer zaista jebu i dominiraju, a sad je to imalo i zrnce melodije da priču učini prijemčivijom i lakše svarljivom. Super nastup. Belphegor i Sepultura me nisu previše zanimali a i već sam ih gledao, tako da sam ispravno izabrao da na sprčenom oktagonu uživam jer je MESSA opravdala očekivanja i taj eterični orijentalni doom još bolje zvuči uživo nego na traci, a fan sam. Baš je prijao njihov mlečni ali niskoregistarski zvuk nakon Dying Fetus burgije. Idu ovi uskoro u stratosferu. Izbor između ENSLAVED i In Flames je za mene bio ne baš lak ali ne baš ni težak, vikinški progresivci su pružili jedan od boljih nastupa festivala skroz obgrlivši svoje psihodelične i prog tendencije tako da sam baš uživao. Miks starijeg i novog je super potrefljen i sve je bilo nekako u balansu, kao da sviraju jedan album. Debeli bubnjar je super otpevao prateće i nekako bio najsrećniji. Gospoda. A onda mi moj unutrašnji tinejdž ja nije dao mira, batalio sam pokušaj da se probijem do Spectral Wound i stigao na poslednjih 5 pesama IN FLAMES. Nesreća je što ništa nije bilo starije od Come clarity dana (staru turu ispucali dok sam bio na Enslaved), sreća u nesreći je što me boleo kurac i što postoji nešto šećerno privlačno i u tim novijim stvarima (pri čemu ne mislim na jedan baš užasan noviji period). Anders vrlo dobar, bend kao kuća i opravdan slot jednog od hedlajnera, jebiga sila su i nekako sa Broderickom deluju povampireno. Za kraj dana, spektakularna scenografija i odličan nastup WATAIN čisto da se potvrde kao ozbiljno ime, mada stojim pri stavu da je Erik znatno bolji frontmen nego vokal i da bi ovo sa nekim jačim urlatorom bilo baš bomba. A i ovako je bilo prilično spektakularno. E da, bio je i Carpenter Brut ali to mi je bilo baš smeće i smaranje. DAN TREĆI: Nažalost, većina weird core bendova koje sam želeo da vidim su dobili baš rani tretman pa iako zamalo da ubedim fellow metalce da poranimo na The Callous Daoboys, nije bilo doboljno energije, jebiga postoje i to neko spavanje i doručkovanje. Muška suza i idemo dalje, na nešto žensko. Prvi bend dana dankinje KONVENT koje imaju zvuk kakav mome srcu godi ali treba tu još kilometraže i nekog x faktora da bi Amenra iz Pakistana rifovi sa monotonim growlom preko impresionirali, ali svakako palac gore za bend i prate se u nastavku karijere. Žurku festivala priredili su ARCHSPIRE koji su iskombinovali svoj upeglani tech death sa sjajnim stand up momentima frontmena Olija ("molili smo organizatore brutala da sviramo ovde i oni su nas odbili pa smo ih opet molili i opet su rekli ne, pa smo rekli da ćemo svima da im popušimo kurčeve...i evo nas sada ovde"). Ovi ljudi su brutalno zezaju i imaju baš dobre fore za razliku od nekih drugih pokušaja nekih drugih ljudi da unesu malo humora među prašinu Jaromjerža. U pitu ludnica, na bini kokanje ozbiljno, hajp opravdan. Sledeći je bio LLNN na Obscuretu, industrijalizovani post sludge koji me nešto ne radi sa trake ali uživo su bili prilično dobri i tokom vremena su pridobili u početku nezainteresovanu publiku, polomiše se na bini i tako treba. Skoknuh malo da vidim ima li vajde od KNOCKED LOOSE ali iako je bilo i šutki i lomljenja, ne kapiram hajp oko njih suštinski i mogu da nabrojim bar mnogo boljih bendova ovog tipa. Zvuk velik i nadrkan al muzika manje više breakdown za breakdownom, maloumna varijanta. Nešto skroz drugačije za nas emotivce - SATURNUS sa odličnim nastupom, boljim nego u NS barem meni. Iako je bilo preko dana nije marilo, baš su verno dočarali tu melanholiju kojom melju, mnogo lep nastup taman tolikog trajanja da ne udavi. Bend dana je ipak bio BORKNAGAR koji je u svojih 50ak minuta prikazao svu raskoš svog zvuka. Sa Vortexom se nikad ne zna u kakvom će se stanju pojaviti ali ovog puta je bio u dobroj formi i zajedno sa ekipom odradio posao vrhunski. Možda bi bilo sve još lepše da je bio večernji nastup ali i ovako nemam drugih zamerki, što sam želeo to sam i dobio. Mnogo ubavo. Potom nazad u prkno oktagona na NERO DI MARTE. Meni se jako svidelo, mnogo bolje nego kod nas kad su bili, pre svega čistiji zvuk bez zujanja i sad su se već mogli razaznati poneki lavirinti njihove uvrnute i disonantne muzike. Opet trčanje, sada na Obscure, gde su orali WIEGEDOOD i bacili većinu blekera u kantu za đubre. Mnogo dobro da ti kaem, bubnjar je izdominirao a i preostala dvojica su prali kao da im život od toga zavisi. Do sad su mi oni uvek bili onako, solidan BM projekat Amenra/Oathbreaker ekipe ali ovaj bend treba shvatiti ozbiljno jer su baš ozbiljni. Onda jedna duža pauza za jelo, piće i šoping pa na kraju umesto na Obituary (koji su poklali kako sam čuo) zanimalo me da čujem LAMP OF MURMUUR i mogu vam reći da je bilo baš dobro, nisam znao šta da očekujem a dobio sam dosta, vrlo kompetentna svirka, dosta interesantne ideje i neka muzička rešenja, prilično širok dijapazon zvuka, veoma lepo i ima da se prati. Ostao sam na oktagonu da u raku ispratim SOLOTHUS, poslednji nastup u karijeri ovih death/doom Finaca i odradili su ga pošteno. Nije za prepričavanje ali vrlo dobro, a kad jednom iz glave ispari muzika ostaće lik frontmena koji bi najlaganije prošao kao neki child molester sa terabajtima dečje pornografije na kompu. BELL WITCH su, naravno, svirali jednu pesmu svih 50 minuta i jes bilo malo naporno čak i za nas kojima funeral doom nije stran, međutim bilo je tu i momenata za fantaziranje i duboku introspekciju. Kraj dana su bogovski zatvorili MISTHYRMING koji su sad već dosta veliki a tako su se i ponašali i zvučali na bini. Prerasli su oktagon od pre koju godinu i sada su apsolutno konkurentni mnogo dugotrajnijim i izvikanijim imenima. Vrhunski nastup, jedan od top na celom festivalu. Pobedu odnosu basista đavolak koji se baš uživeo ali ako, zaslužio je brat. DAN ČETVRTI: Stigli smo bukvalno na poslednji ton koji je proizvela ITHACA, još jedan žal za propust al biće prilike. Moji omiljeni progeri novije generacije CALIGULA'S HORSE su dobili gadan termin po najgrđem suncu ali uspeli su da pridobiju gadne metalce i da odsviraju svojih 5, 6 pesama, među kojima i megalodonsku Graves. Sranje je što nastupaju sa jednom gitarom i što je druga snimljena, pa iako je Sam Vallen izuzetan gitarista ta zamerka ostaje. Lepi, medeni zvuk, taman kako treba. Zbog preklopa nisam video Hypno5e ali dobar izbor jer su GATECREEPER iscepali za sve pare. Iako u njihovoj muzici nema previše iznenađenja nekako je sve na svom mestu i sve kako treba, dok je sunce pržilo kao u njihovoj Arizoni publika ih je ispratila manijakalno i u vrtlogu. Za njima su na mejnu nastupili OMNIUM GATHERUM i bili dosta fini, nekako u zapećku bend, malo neopravdano jer su stvarno svirački odlični, malo i opravdano jer ima nekih njanjavih momenata koji nisu tako dobri. Ukačih malo i DOWNSET, nije da nije bilo bar malo zabave na ovom rapcore događaju ali brzo me je ipak smorilo repovanje i čuvao sam snagu za kasnije. Predah od klanja su ponudili postrockeri MAYBESHEWILL i prijalo mi je to. Nisu prva liga bend ali legli su mi kao kofola kad preseče pivo. Neki drugari su gledali INFECTED RAIN, ali ja sam samo ovlaš iz prikrajka ispratio ovaj moldavski korn i njihovu porno frontmenku. Not impressed. ANAAL NATHRAKH onako, ima dosta istine u ovome što je dimmu1 gore napisao. Ekipa iz Akercocke je instrumentalna podrška Daveu i odradili su korektan mada ne baš sjajan posao. Zvuk je bio onako. Dave je nešto laprdao između pesama, bio je u nekom hajpu ali nije baš najsrećnije leglo. Čak su izvukli nekog lika iz publike da otpeva nešto sa njim i taj se dobro snašao, čak i glasnije zvučao od Davea. Sve u svemu, znatno slabiji nastup nego kad sam ih svojevremeno gledao pod šatorom gde su poklali. Onda sam poslušao 20ak minuta THE OCEAN koji su imali neki tehnički problem i pauzu od 5-10 min, do tad su bili ok al sam ipak rešio da overim BIRDS IN ROW na oktagonu. Sumnjičava publika (osim onih koji već znaju bend) je brzo shvatila o čemu se radi kad su ovi krenuli da deru, impresivan nastup i nešto sasvim drugačije od svega ostalog ovde. Skinuto sa bucket liste. Nisam uhvatio Deicide, Human da piše minuse tamo. CRIPPLED BLACK PHOENIX su isto fino legli za promenu atmosfere mada su na kraju dana bili jedan od manje dobrih bendova, ima tu svašta ali ni tamo ni vamo, sve neki peting bez prave penetracije. Gledao sam zatim TRIVIUM i mogu vam reći da nisam zažalio. Jeste, sve ste u pravu, jeste to povremeno cheesy pokušaj da se bude novi veliki heroj američkog mejnstrim metala ali uživo su jezivo upeglani i sve zvuči i izgleda kao milion dolara. Dobro, pevanje baš i ne ali ide i tu prelazna ocena. Bubnjar Alex dere a i ostali su odlični. Publika u apsolutnom delirijumu iako je Matt bacao neke loše američke fore za loženje mase. Set lista onako, središnji deo karijere nisam nešto ispratio pa su me te pesme malo smarale ali bilo je i pravih hitova. Tu sam se dosta ispraznio i polu-zainteresovano se smestio da čujem HYPOCRISY kad ono međutim - jedan od najboljih nastupa festivala. Nemoj neko da vas laže, Pera i drugari su razvalili i prošarali čitavim dijapazonom od melodike, preko kucanja, do blacka i doom primesa, sve je bilo zastupljeno. Za kraj - CULT OF LUNA, šta reći, ko voli ovako nešto nema šta da zameri (osim jednom ispadanja kabla) čak po prvi put da čujem od njih uživo i neka soliranja i slično. Dva bubnjara su takođe doprinela njihovoj veličanstvenoj atmosferi a Johannes se baš postavio dominantno - kao pravi frontmen. Koliko god mi meh bili albumi u poslednje vreme, uživo je to jedan događaj za strahopoštovanje. Od mene više nije ostalo ništa, nisam imao snage za Marduk već sam bauljao okolo trošeći ostatke budžeta. Zaključak je uvek isti na kraju svakog Brutala - vidimo se sledeće godine opet i mislim da ću tako dokle god stojim na nogama.

Izuzetan album i povratak ovih Montrealaca posle 14 godina:

Stiže novi Sulphur Aeon u oktobru.

Pokušao sam više puta da slušam ovaj novi. Ništa nisam ispratio bend još od City of Evil, a video sam dijametralno različite recenzije pa kao hajde da probam. Vidi se da su svi odlični svirači i pevači, produkcija je holivudska. I tu otprilike svaka pozitivna stvar staje. All over the place u najgorem smislu te reči, sa bezveznim rezultatom koji nit je hitičan niti je smislen kao celina, najviše je generator krindža i sveopšte usiljenosti u kojem god pravcu da se zapute. Šteta.

Prema trenutnoj prognozi kreće da se razvedrava od utorka, a tokom trajanja festivala neće biti padavina. Nije poljana kao na Wackenu tako da sam ja optimističan što se tiče uslova na tvrđavi.

Meni bezveze što je promenjen naziv teme, Crosses su realno samo fusnota bend u odnosu na Deftones.

Otišao je svinjski main vokalista iz benda, ali ne znam da li su zadržali i dalje taj stil. Proverićemo na Brutalu u 2 ižjutra.

Haha, bullseye Btw, šta znam, ekspanzivniji mi je dosta Periphery, šire im je polje delovanja od Tesseracta. Ne ispadne to uvek dobro ali nisu baš tako skučeni, naprotiv.

Odlična mathkorčina

Kad iza ovog stoje Alex CF i njegov kompadre Dave iz Morrow zna se da je kvalitet: https://wreathepunx.bandcamp.com/album/the-land-is-not-an-idle-god?fbclid=IwAR0ZWQmZPI1w3ubSrMr_w7Gh3V1deE7rltYg1LtiEPrb5sdlE6_AZUslhw0

Vrhunski je montiran spot. Pregej naravno al očekivano. Dobar Port Noir na Artmaniji ali moraju nešto da urade kako bi bili popularniji, imaju sve što treba al nikako da se prebace iz uloge malecnog benda.

Ja baš mislim da ne bi bilo šanse da omanu sa novim materijalom i da bi Ihsahn bio dovoljno pametan da proceni šta bi bilo pogodno za Emperor etiketu a šta bi ostavio eventualno za ostale svoje projekte. E sad, možda bi to opet bilo ispred svog vremena pa bi ljudi tek naknadno shvatili priču, kao što je slučaj bio sa Prometheus. Ja mislim da su dve potpuno podjednake komponente veličine Emperora: 1. to što imaju savršene sympho BM albume, kao i 2. to što su izašli izvan zone komfora kad su praktično bili na vrhuncu i objasnili i u tom departmanu.

Imam utisak da je novi album preloman momenat za ove ili da se vrate u žižu ili da odlepršaju u nebitnost. Dobri su uživo ali sve vreme imam utisak da su bolji muzičari nego kompozitori. Bilo i par novih, mislim da su bolje od proseka. Mislim da bi Dan dupe dao da peva u Imagine dragons ili tako nekom popularnom sranju.

Super su uživo i konačno malo novih pesama da ne sviraju stalno isti Tower/Stranger times kombo, mada ko ih je ikad gledao uglavnom zna šta da očekuje. Ovog puta su bili pojačani klavijaturistom što je super. Bjornar lud kao struja, al poznati njegovi trikovi. Ja baš volim ovaj bend ali postoji nešto cringe i tužno u vezi s njima, inače imaju sve elemente da budu dosta veći nego što jesu.

Ajde da pomenem da sam i njih uhvatio na Artmaniji. Voleo sam nekada Ceremony of opposites i Passage ali moram da priznam da sam davno prestao da pratim šta izbacuju od kada su u full industrial modu. Mislim da već dugo uživo peglaju bez bubnja tj. samo sa trake ide ritam, meni je to u startu žešći turn off iako kapiram da time hoće da se postigne još veća sintetika i industrijalizacija. Nastup onako, ništa za prepričavanje, treća liga realno danas, mada ja verovatno i nisam merodavan jer prezirem industrial.

Oprljili uživo, baš brutalan nastup, čak i super izgledaju u ovim havajkama i sa fauna pozadinom. Čak mi ni pevač nije smetao, super je bio a ima i dosta delova seta gde se on povuče i onda samo instrumentalno ovi peglaju sve u 16. Novi stari klavijaturista pokidao sa back vokalima, a hajlajt je bio jedan deo gde svi pevaju različite melodije i sve je u savršenoj harmoniji. Baš mi je drago što prave malo otklon od DT worshipa i čini mi se da konačno ganjaju neku svoju priču.

Odlični su bili na Artmaniji, baš bogovsko iskustvo. Nisu čak ni ove smaračine sa poslednjeg albuma toliki smor uživo. Ništa starije od pesama sa In Absentia ali su makar bila sva tri hita sa tog albuma, koji je meni i najbolji njihov. Gavin rasturio, mogao sam da gledam samo njega. Bezveze što nastupaju bez basiste, ne razumem taj potez. Novi gitarista super peva ali ja sam se nešto istripovao da je svirački sve vreme kad solira bio nešto off, bez balansa sa ostalima. Stevan raspoložen i sa frizurom kakvu ima moja oftalmološkinja. Naravno da su razni pajseri ipak snimali i fotkali iako je bend tražio suprotno al takvi smo mi kao vrsta, samo na sebe mislimo.

Gledao ih sinoć u Rumuniji, šteta je što ovaj bend kasapi samog sebe jer i dalje su sposobni za spektakularne stvari ali koriste 30% svojih mogućnosti i bezvezniji deo repertoara. Samo poslednja dva albuma su bili zastupljeni + Used i Perfect element od starog i to je to. Bez basiste sviraju što je baš bezveze i fali tog niskog registra itekako iako su se klavijature trudile da pokriju pa je čak i Daniel svirao niže tonove na gitari prstima bas tehnikom al džaba. Klavijaturista im je sad neki crnja. Svi su pevali vrhunski, posebno bubnjar Leo koji je jedan car. Johan se navikao da peva materijal sa onog albuma na kome nije učestvovao. Daniel je baš smršao i nije više u hulk fazi, čujem da je bio nešto opako bolestan. Bio je fino raspoložen i vedar. Lepo veče sve u svemu uz navedene zamerke.

Surova dominacija uživo. Baš mi glupo narednih nedelju dana da slušam bilo koji drugi bm bend. A možda i ne samo bm. Nadam se da imaju neke nove trake u potaji, prosto nemoguće da se ništa tu ne izrodi za sve ovo vreme kako cepaju opet live.

Šteta što je album bulja

Jedan od boljih albuma ove godine u celoj muzici