David Bowie

[VoivodBG]

Nisam primetio da je postavljala. Ne gledam joj pazuhe. Jebiga.

 

Evo još malo da pustiš koju suzicu, radosnicu!

 

This is a real gem with great sound in rehearsal for the Outside tour from back in 1995 in London. The quality is concert material. I only wish it had been filmed. The songs and arrangements are delicious. Peter Schwartz was the musical director on that leg of the tour and his arrangements, especially of "The Man Who Sold the World" is fabulous. Of course, Reeves, Gail and Zach are spectacular. What an amazing rhythm section. An especially inspiring "My Death" as well as many other great moments. Please enjoy.

 

 

http://youtu.be/1tDtc5GDOKw

[Demon Seed]

Poslušao sam to uzduž i popreko

 

Dlakav pazuh sam pomenuo više kao simbol toga šta ona radi i predstavlja poslednjih 10ak godina

 

Nisam je nešto pratio do besvesti, ali taj vajb baca...

[Machka Naopachka]

Ona je uvek bila dlakava, i u DD. Brije obrve.

 

Inače, sad je keva, s Gejmenom ima klinče. Voli da priča u besvest i piše predugačke blog postove, al blesava je, gotivim je.

 

A, da, proslavila se kad je na kikstarteru napravila uber kampanju koja je pokupila nešto tipa deset puta više nego što je bio goal.

 

Slušala je uživo s grand theft orchestra, peva ko slavuj.

 

Eto, ukratko.

[Face Of Melinda]

Zanimljiva analiza, samo je malo nepotrebno trpao ove osmine u objašnjenju (slažem se za ovo prvo 3x 2/4 + 4/4, ovo drugo je čorbica), ko nije slušao pesmu pomislio bi da se dešava kakva King Crimson solaža, a ono sve vreme isti tempo...

 

Ma jok dobra i detaljna analiza za one koje poznaju ritmiku ovo je laganica narafski ali dobro ukompanovano.

Kad smo kod toga da citiram Rush

[Demon Seed]

Ma jok dobra i detaljna analiza za one koje poznaju ritmiku ovo je laganica narafski ali dobro ukompanovano.

Kad smo kod toga da citiram Rush

 

 

Ne znam ide li zarez posle ''detaljna analiza'' pa nisam 100% siguran šta si htela da mi kažeš, ali jok, ok je ceo tekst, jeste ok i cela knjiga siguran sam, ali je taj drugi deo ritmičke analize višak, i za one koji znaju. (Za one koji ne znaju su višak obe polovine ritmičke analize )

 

To kažem zato što nema svrhe da tri loopa iste deonice grupišeš - dva u jedan 4/4 takt, a treći u 2/4, a onda da jedan u prvom delu pomenut 4/4 sa 'internal syncopated accents' iscepkaš tako da za svaku sinkopu napraviš odvojen takt.

[Face Of Melinda]

Kontam kada slusas pesmu to je ocigledno, ali neko ko nije slusao pesmu a eto cita knjigu moze lepo da skonta kako bi pesma isla. Isti slucaj kad pevas i citas note znas tacno kako zvuce u tvojoj glavi dok citas bez obzira da li si ranije slusao pesmu ili ne

tako sam ja skontala

[VoivodBG]

 

vickast, energičan, i poptuno nestvaran intervju.

[Demon Seed]

Ae da se igramo, obrnuh tokom proteklih mesec i po dana celu diskografiju, već sam to jednom radio prošle godine, ali samo studijske albume, ovaj put sam bio malo temeljniji.

 

Albumi:

 

1967. David Bowie ............................. 5.0 (/10)

Prvi album, dosta dosadan, ponese te svako malo poneki refrenčić da zapevaš, al' onda samo skontaš još više koliko je bezveze.

Bitl frizura, a ispod nje početak evolucije ideje o kosmičkom spasiocu koja će se razvijati u pojedinim pesmama na svakom od sledećih nekoliko albuma.

 

 

1969. David Bowie (Space Oddity) .... 7.5

Space Oddity je previše dobra pesma u odnosu na sve ostale, i dovoljno dobra da album na kome se nalazi bude vredan posedovanja.

Ali ima pored ostalih njanjavih i par dobrih, Cygnet Committee je interesantna mada malo naporna za varenje, A Memory of a Free Festival je baš dobra jedna himnica za decu cveća, a singl verzija je još zanimljivija i neočekivano tvrđa.

 

Glavni akter Major Tom u pesmi koja je imala najbolju reklamu u istoriji - sletanje na Mesec.

Naravno, postoji

snimljenih za istu priliku, ali ova je najbolja.

 

 

1970. The Man Who Sold the World ... 8.0

Neočekivano hard/heavy album, dosta masnih bluesy rifova koji podsete na Sabat i Cepelin, ljubaznošću Micka Ronsona. To obeležava i početak benda koji će da svira na naredna 4 albuma.

 

 

1971. Hunky Dory ................................. 9.0

Nežniji album, al' malo bogatiji, prednjače Changes, Life on Mars? (Na klaviru - Rick Wakeman) i Andy Warhol.

 

1972. The Rise and Fall of Ziggy Stardust and Spiders from Mars ....... 9.3

Opet malo žešće, ne baš toliko heavy kao pretprošli, ali fenomenalan album i definitivno Bouvijev vrhunac dotadašnjeg (legit reč) toka karijere, kao i apsolutni vrhunac glam rok ere uopšte.

Odavde ne vredi izdvajati, ali ako mora, Moonage Daydream, Starman i Ziggy Stardust (U tekstu ove poslednje Bowie daje ime jednoj odličnoj pesmi sa albuma Master of Puppets )

 

1973. Aladdin Sane .................. 8.3

Opet malo žešće nego prošli, ovaj put za sitnu nijansu, nastavak u sličnom fazonu, a izmenjeni likovi da se razbije monotonija. Omiljena pesma mi Cracked Actor.

 

1973. Pin Ups ........................... 6.5

Na trenutke interesantan album, a verujem da bi mi bio dosta interesantniji da bolje poznajem originale pesama, doći će i to nekad možda na red. Kraj Spiders from Mars benda.

 

1974. Diamond Dogs ............... 8.5

Novi koncept i album koji predstavlja ono što je ostalo i šta je mutiralo iz projekta za 1984 mjuzikl koji nije realizovan jer senilna udovica Džordža Orvela iz sebi znanog razloga i paranoje nije dozvolila, pa sad imamo jednu stvar manje da istražujemo. Album sadrži dobro poznati hit koji je najobrađivanija Bowie pesma ikada, a meni je omiljena Sweet Thing (cela )

Na albumu većinu gitara (pored klavijatura i redovnog saksofona) svira Bouvi, i radi odličan posao, ali se takođe u nekim deonicama oseća da traže Ronsonovu mađiju. Sa druge strane - pesma Rock'n'Roll Suicide obeležava prvu pojavu Earla Slicka koji je mnogo dobar jedan gitarista.

 

1975. Young Americans ......... 8.5

Lep soul album i beg iz glam rok ere, na vreme, pre nego da se puder otopi. Fenomenalna funky ritam sekcija, milina da se sluša, svejedno je koja je pesma + jedan vanvremenski hit, od priloga gostovanje Džona Lenona, da se uzmu pare za kvalitetnu drogu za narednih nekoliko godina, da ima.

 

1976. Station to Station .......... 9.8

Poslednji album sa Earlom Slickom, ali i početak benda koji će da svira još 4 albuma. Ludi portorikanac na gitari + nerealno dobra ritam sekcija, da slušaš i da balaviš, svakom instrumentu da posvetiš slušanje ponaosob.

Pesma Station to Station počinje zvukom vozova, nastavlja zakucavajućim rifom koji ide tri kruga u 2/4, pa onda perlazi u 4/4 sa sinkopiranim prelazom, na kraju koga je melodijski pasaž od par tonova odsviran na melodiki. Razume se, samo najveći gospodar kosmosa može smrtno ozbiljan da kombinuje melodiku i Kabalu, i da to funkcioniše sjajno.

Da ne pominjem svaku pesmu, sve su fenomenalne, eventualno mi je Word on a Wing malo dosadna.

Stay je bolja Young Americans pesma od celog YA albuma.

Približavamo se kritičnoj tački.

 

1977. Low .......................... 10.0

 

1977. ''Heroes'' .................. 9.7

Omiljene pesme prva i poslednja, fantazija.

 

1979. Lodger ..................... 8.0

Look Back in Anger i DJ fenomenalne.

 

O 'berlinskoj trilogiji' ne bih da drobim mnogo, Low savršen, Heroes za nijansu manje savršen, to su već neke subjektivne nijanse. Lodger već slabiji od ta dva ali solidan.

Pored pomenute standardne ekipe za taj period, tu je Brian Eno koji je bog, na Heroes Fripp na gitari, na Lodgeru Adrian Belew. Muvao se i Iggy tu i tamo

 

 

Live albumi i ostalo:

 

1991. Early On (1964-1966).............. 7.0

Kompilacija svih pesama snimljenih pre prvog albuma. Ne znam šta ljudi misle, ali meni je ovo bolje nego album.

 

1973. Live at Hammersmith Odeon, poslednji Ziggy Stardust and the Spiders from Mars koncert,

izdato tek '83. kao Ziggy Stardust: The Motion Picture......... 8.3

Slušao sam samo live album, nisam gledao video verziju. Odlično!

 

1974. David Live ............................................... 8.5

Još bolje, fantastičan spisak pesama i odličan izbor obrade - Knock on Wood.

Nije Spiders from Mars postava nego Earl i ekipa.

 

1978. Stage ............................................. 9.0

Fantastično, D'Artanjan berlinske trilogije

Lista fantastična, ekipa: ludi portorikanac i pomenuta ritam sekcija (Alomar - Murray - Davis), uz Adriana Belewa sveže maznutog iz pratećeg benda Frenka Zape.

 

 

 

Mogu od zanimljivosti još da se pomenu i sjajni singl The Laughing Gnome, John I'm Only Dancing ('sax version' je najbolja), Arnold Corns snimci i Live Santa Monica '72. koji je sigurno takođe zabavan da se čuje, ali sam ga ja preskočio jer je skoro ista lista kao Ziggy Motion Picture.

I

sa Cher je jako šarmantan.

 

Sad gledam ovo, posle ove ture slušanja, najboljih mi 5 albuma: Hunky Dory, Ziggy, StS, Low, Heroes. Sreća pa rezultati glasanja nisu sačuvani pa možemo opet da glasamo

 

Time kompletirasmo šezdesete i sedamdesete, javljam se sa još kad stignem. Ako nemate ništa protiv

Edited February 24, 2016 by Demon Seed

[Zen]

Zbog festa bice retrospektiva filmova koji imaju veze s bouvijem u kinoteci

[Face Of Melinda]

@Simone divan post!!! Samo bih ja dodala i pesmu Aladin Sane sa istoimenog albuma, fenomenalan uvod na klaviru koji bih mogla danima da slusam

@Zen izbaci raspored kad ti bude bio pri ruci

[Demon Seed]

Blagodarim!

+1 za taj raspored, uzeo sam i ja da gledam, ali ne mogu da se nateram da zapocnem Just a Gigolo

[Kumodraski Vo]

Bas mi je drago sto ti je legao Zigi tako je i meni posle par slusanja..

I taman da vidim kakvi su ti ostali albumi koje niko nije slusao dobro Outside ne racunam znam znam bice desteka tu..

 

[Totamealand]

Dohvatio i ja posle sto godina da slušam post-70s albume, osamdesete nisu loše.

[Kumodraski Vo]

Ajde dimone jos..

[Demon Seed]

Haha sad baš se muvam po kući i razmišljam o tome, al' džaba, ne mogu da stignem, možda sutra uveče

 

@Simone divan post!!! Samo bih ja dodala i pesmu Aladin Sane sa istoimenog albuma, fenomenalan uvod na klaviru koji bih mogla danima da slusam

 

Oh da, ima i posle solo sa mnogo moćnim momentima sa Tequila Song melodijom

To je inače isti gospodin manijak koji ubija klavir na Outside, tamo je još malo artikulisaniji, ostaralo se 20 godina u međuvremenu, ali jednako lud

[Totamealand]

Jako si lepo sročio sve za 70s albume, čeka se update.

[Demon Seed]

Napisao sam sinoc 95%, i krenulo zgebe da mi se penje na glavu, pa sam prebacio u word, izbacicu popodne

a taman sam ga bio utempirao da bude prvi post na strani xD

[Demon Seed]

@Melinda, klavir na Aladdin Sane:

U stvari je Garsonova pojava jedna od bitnijih stvari na Aladdin Sane, kako mi ne pade na pamet da to pomenem.

U poslednjoj pesmi ga je baš ubio, slično kao na A Small Plot of Land što ga gazi...

 

Ae kad mi je već Vol dao elana:

(EDIT: i Totamealand )

 

1980. Scary Monsters (and Super Creeps) ............. 8.0

Dobar album, dobre Up the Hill Backwards i naslovna, Fashion fantastična, al' zbog Frippa, pitanje je kakva bi mi bila da neko drugi svira. Ona gitara nije normalna, direktno u mozak golica. Ashes to Ashes jedna od najboljih pesama karijere.

Nije mi jasno samo čemu reciklaža na albumu, mislim na Heroes leadove u Teenage Wildlife, čini mi se da ima i na još jednom mestu nešto.

 

 

1983. Let's Dance .............................. 8.0

Koga je briga ako neka pesma i postane dosadna u trenutku, kada sledi SRV solaža!

Ostalo popunjava Najl svojim ukusnim akordima.

Nekako mi Cat People najinteresantnija u poslednje vreme, podseća me na kasniji Sisters of Mercy ili tako nešto.

 

 

1984. Tonight ....................................... 7.0

Tu i tamo, najviše mi se sviđaju Loving the Alien, Don't Look Down (tu je Vo zaslužan, prisviđala mi se tek kad sam je njemu poslao ovde), i Neighboorhood Threat. U prevodu, planiram i Igija da preslušam.

 

 

1986. Labyrinth OST ............................................. šalim se

E ali jesam ga preslušao. Ima jedno 2-3 simpatične pesme, na jednoj od njih bocka neke boleštije basista Paul Westwood, koji je inače autor knjige istovremeno primamljivog i odbijajućeg imena - The Bass Bible.

 

 

1987. Never Let Me Down ....................................... 6.5

Bezveznjikav album, ali mi je Time Will Crawl bolja od celog Tonighta zajedno.

 

 

1989. Tin Machine ...................................................... 6.5

1991. Tin Machine II ................................................... 6.7

1992. Tin Machine Live: Oy Vey, Baby ...................... 6.9

 

Ovo sam se toliko nadao da će da bude nešto super, na papiru mi je tako delovalo (nešto u fazonu hard rock and grunge predecessor) ali mi je uglavnom doživljaj bio kad pustim kao da nisam ništa posebno slušao, nit smrdi nit miriše, baš mi beše žao. Tek posle par puta mi par pesama pomalo ušlo u uvo, live album je za nijansu zabavniji (a i kraći), a npr. Shopping for Girls mi se prisviđala tek kad sam je čuo u nekoj Live & Acoustic '96-97 varijanti.

U okviru Tin Machin turneje bilo je i koncerata gde je svirana In Every Dreamhome a Heartache od Roxy Music, ne mogu da nađem snimak toga, nek mi se neko pridruži u traženju

 

 

Tako da nije baš da 80te nisu loše, ali kad se podvuče crta, ima nekoliko odličnih pesama, sreća pa Bowie i u kreativnom čabru napravi bar jednu odličnu po albumu. Ashes to Ashes i Time Will Crawl su mi baš 10/10 pesme. Šteta je samo što ne pije vodu ova priča kako je hteo da pobegne iz svojih Fil Kolins godina tako što će da oformi hard rok grupu, jer je ta hard rok grupa pokazala da nije problem žanr, nego kreativna suša.

 

Pozitivna strana TMa je početak saradnje sa Gabrelsom (prvi snimak sa njim je rimejk pesme Look Back in Anger '88, ima je kao bonus na reizdanjima Lodgera i ima bockanje na gitari koje mnogo fino miriše na Voyeur of Utter Destruction) i što je u to vreme nastala pesma

(početak i kraj ove verzije je u stvari intro/outro pomenutog Anger rerecorda) - napisana ne u saradnji sa Gabrelsom nego sa Armstrongom, 'petim članom' Tin Machinea na prvom albumu.

 

 

Live i razno:

 

1982. Baal EP

Zanimljivo ali ne preterano, ne znam kako funkcionišu pesme u kontekstu predstave, nisam je gledao.

 

1982. Bowie Rare: Heroes na nemačkom i odlično mu stoji, Space Oddity na italijanskom (Ragazzo solo, ragazza sola ), naravno italijanski tekst nije o svemiru, već o ljubavi, Italijane ne zanima sletanje na Mesec, već da vide kako Mjesec lopov,

 

1983. Serious Moonlight ............................................. 8.5

Nema SRV

Al' vratio se Earl Slick. Dobar izbor pesama, u novim aranžmanima kao što bude za svaku turneju.

 

1987. Glass Spider ....................................................... 7.5

Novi aranžmani, više zanimljivi jer su novi nego da su bolji od prethodnih turneja.

Jedini put live Time Will Crawl. <3

Peter Frampton najzanimljiviji član pratećeg benda.

 

1990. Milton Keynes Bootleg, Sound+Vision turneja ...... 8.0

Išao prenos na BBC radiu, pa snimak toga, napravio čovek turneju između dva Tin Machine albuma, da 'penzioniše' svoje hitove, to je intenzivno korišćeno za promociju turneje, 'poslednji put u vašem gradu', ko će ga znati, verovatno da se uzmu pare da bi Tin Machine mogao da nastavi da radi.

Svi hitovi odsvirani tokom te turneje su svirani opet u nekom trenutku kasnije, naravno.

Ruku na srce, ovo jeste poslednja turneja gde su svi na jednom mestu.

Opet lepi novi aranzmani, zajebancija sa orijentalnim saksofonom u Ashes to Ashes, odličan crni Turčin na basu.

Pored toga ovaj BBC snimak uključuje i intervju gde Bowie pored hvaljenja Tin Machina pominje i knjige, i šta je slušao u tom momentu od muzike (pominje Dinosaur Jr)

Bouviju je malo puknut glas na ovom koncertu, možda prvi put da nije besprekoran.

 

Možda je izlišno zapažanje, ali mi je Interesantno koliko snimci sa svih turneja zvuče besprekorno, poslednji sloppy momenti su na Ziggy Stardust turneji. Zaboravi čovek dok sluša koliki je posao da bend uvežba i utegne sve ono...

 

Na kraju se najviše raspisah o najmanje bitnom snimku

 

 

 

Ete, planirao sam da obuhvatim sve do kraja, al' može 80te i Tin Machine, i bolje tako, malo manje tldr.

Edited March 6, 2016 by Demon Seed

[Totamealand]

Dobro je, mislio sam da sam jedini kome je Teenage wildlife izreciklirana. Prilično overrated stvar.

 

Sličnog sam mišljenja za 80s albume, i ja bih morao da izdvojim Loving the alien i Neighborhood threat sa Tonight, a na Lets dance su prva tri hita ipak najveće bombe, plus recimo Criminal world. Never let me down mi prija dok ga slušam ali nijedna pesma se ne ističe kao vrhunska. Možda Zeroes. Tin machine nisam slušao, odmah sam se bacio na Black tie white noise.

 

Frampton radi solidan posao na Glass spider, samo što mi je krivo što su mu dali neke od vokalnih deonica. Voleo bih da David peva refren na Sons of the silent age.

[Demon Seed]

E da, u toj pesmi se baš čuje da nije on, nisam znao da je Frampton, slušao samo audio, nisam gledao snimak.

 

Poslušaj onda još jednom Time Will Crawl, molim te, ako ga nijesi pokupio.

 

A ovo za Teenage Wildlife, svirana je na Outside turneji, ali barem nije svirana i Heroes zajedno s njom, služila je ko alternativa. Prevara, ako mene pitaš, da se čuje ta pesma uživo umesto Heroes

 

Dajte link za ovaj intervju

 

[Face Of Melinda]

@Melinda, klavir na Aladdin Sane:

U stvari je Garsonova pojava jedna od bitnijih stvari na Aladdin Sane, kako mi ne pade na pamet da to pomenem.

U poslednjoj pesmi ga je baš ubio, slično kao na A Small Plot of Land što ga gazi...

 

 

Divno divno divno!

Da ima opcija da se pinuju postovi treba to uraditi sa oba gde si recenzirao albume

Garson je genije, to se pogotovu vidi u uzivo nastupima, gde zna Bowie-ju da ukrade show sa svojim varijacijama na temu. Bas se odusevim najiskrenije kada neko primeti ovakve stvari. <3 za Simona

Btw dobro si ocenio samo bih ja Let's dance dala i vecu ocenu tipa 9.5 jer je svaka pesma hit i to je zamah koji je on uhvatio u popu i koji ce kulminirati sredinom 80-ih kod bendova kao sto su Talk Talk (rekoh ti vec jedared negde preslusaj nesto od njih i videces zasto isticem komparaciju npr It's my life, najpoznatija stvar i album, plus bend je izabran da bude predgrupa Genesis sa Peter Gabriel-om na celu )

 

I sada u iscekivanju 90s ere

[Demon Seed]

Haha, hvala, ne mož da se pinuje al' može da se prekopira u prvi post na temi kad završim

Mada je meni dosta i da bukmarkujem stranice

 

Dada, baš mi pade na pamet taj bend što si mi preporučivala pre neki dan, i nisam mogao da se setim kako se zove... Nije meni na Let's Dance baš svaka pesma hit, npr. China Girl slušam, pevušim ja i to, bude, al' mi nije nešto pesma, i onda kad SRV odsvira solo, istopim se i oprošteno je pesmi što je njanja

A i teško da mi je bolji album od Scary Monsters...

 

 

Gde da ne primetim Avant Garsona (tako mu se zove prvi solo album ladno, moraću da mu preslušam radove :D ), razbija čovek na Outside, odmah sam tražio da prostudiram ko je gospodin i gde je svirao.

Napisah ti na prošloj strani u poslednjem postu da je to isti pijanista sa Outside, ne znam je l' ti promaklo. Svirao je on s Bowiem tačno 30 godina, s pokojom pauzom.

[Face Of Melinda]

Ma znam nije mi promaklo, nego se odusevim pa se malo pogubim u odusevljenju, dok pisem.

Btw dobra ideja za copy/paste na mestu prvog posta

Odoh cu da zaksnim na film

[Demon Seed]

[Kumodraski Vo]