Jump to content

Православље


Guest 10 dinara

Recommended Posts

3 главна зла су жеље за: уживањем, поштовањем, и поседовањем. сластољубље се најчешће испољава као забава и весеље, частољубље као таштина и сујета, среброљубље као немилост и тврдоћа срца. Хришћанину је то довољно да батали музику.

Хришћанство је врло проста религија што се тиче моралног живљења. Шта год није од вере- грех је. (Рим. 14, 23) дакле, Хришћансто није јуридичка вера- не смеш то то и то, а оно што није забрањено је дозвољено; такве вере су Јудаизам, Ислам, и Римокатолицизам; Православље је вера посвећености Богу, и светог живљења- тј. оно што не приводи Богу треба избегавати. зато Апостол каже- оно што није од вере, грех је, и зато Христос каже- ко не сабира самном расипа.

за јуридичаре пише црно на бело:

 

СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ВЕЛИКИ, ТРАГОМ ЈЕВАНЂЕЛСКОГ ПОДВИГА

Правило 2. О томе да усрђе оних који желе да угађају Богу не треба да се помеша ни са чим супротним, већ да буде чисто.

Поглавље 1. Они који се мешају у дела која су туђа богоугађању не могу бити у стању да служе Богу.

да- толико је просто- слушање музике није дело богоугађања, самим тим, ко жели да буде Хришћанин, неће је слушати.

 

Правило 27. Поглавље. Не треба да се уподобљавамо онима који су туђи учењу Господњем. Напротив, по даној нам сили од Бога, ми треба да подражавамо Богу и Његовим светим.

и о5- ниједан светитељ није слушао музику- самим тим, ко жели да буде Хришћанин, неће је ни он слушати.

 

како може неко ко слуша музику да се моли Богу молитвом "Оче наш"- сем лицемерно и ругајући се Богу? јер том молитвом тражимо од Бога- нека буде воља твоја на земљи као и на небу. а ако се не трудимо да живимо као светитељи и анђели (који су на небу) како онда можемо то да изговоримо? само лицемерно.

Share this post


Link to post
Share on other sites

3 главна зла су жеље за: уживањем, поштовањем, и поседовањем. сластољубље се најчешће испољава као забава и весеље, частољубље као таштина и сујета, среброљубље као немилост и тврдоћа срца. Хришћанину је то довољно да батали музику.

Хришћанство је врло проста религија што се тиче моралног живљења. Шта год није од вере- грех је. (Рим. 14, 23) дакле, Хришћансто није јуридичка вера- не смеш то то и то, а оно што није забрањено је дозвољено; такве вере су Јудаизам, Ислам, и Римокатолицизам; Православље је вера посвећености Богу, и светог живљења- тј. оно што не приводи Богу треба избегавати. зато Апостол каже- оно што није од вере, грех је, и зато Христос каже- ко не сабира самном расипа.

за јуридичаре пише црно на бело:

 

СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ВЕЛИКИ, ТРАГОМ ЈЕВАНЂЕЛСКОГ ПОДВИГА

Правило 2. О томе да усрђе оних који желе да угађају Богу не треба да се помеша ни са чим супротним, већ да буде чисто.

Поглавље 1. Они који се мешају у дела која су туђа богоугађању не могу бити у стању да служе Богу.

да- толико је просто- слушање музике није дело богоугађања, самим тим, ко жели да буде Хришћанин, неће је слушати.

 

Правило 27. Поглавље. Не треба да се уподобљавамо онима који су туђи учењу Господњем. Напротив, по даној нам сили од Бога, ми треба да подражавамо Богу и Његовим светим.

и о5- ниједан светитељ није слушао музику- самим тим, ко жели да буде Хришћанин, неће је ни он слушати.

 

како може неко ко слуша музику да се моли Богу молитвом "Оче наш"- сем лицемерно и ругајући се Богу? јер том молитвом тражимо од Бога- нека буде воља твоја на земљи као и на небу. а ако се не трудимо да живимо као светитељи и анђели (који су на небу) како онда можемо то да изговоримо? само лицемерно.

 

pa evo cestitam dostigao si najvisi nivo pravoslavnog fundamentalizma koji postoji

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Muzika je umetnost... slikarstvo je umetnost... književnost je umetnost... Bog je (po mojem mišljenju) čoveku uskratio (bar za života) spoznaju onozemaljskog sveta, ali mu je zauzvrat dao nagoveštaj toga... a to je sklonost ka umetnosti i inspiraciju povodom koje se umetnost stvara.

evo malo o rok umetnosti, ali se mozhe primeniti i na bilo koju drugu.

 

Монах Никодим (Богосављевић)

Христос је мера и суд свему. При суђењу и процени појава као што су рок култура и музика треба стално имати на уму два система веровања: један који важи у свету и други у Цркви. Мерила света су релативна, односно, неистинита. Били су и прошли хуманизам и ренесанса, барок и рококо, сецесија и поп-арт, били су и прошли. А истинито је само оно што је слободно од епохе, моде и времена, од пролазности, истинито је само оно што је вечно, непролазно. Суд Цркве је апсолутан, непроменљив,не подлеже утицају и удару времена, он је увек исти, дакле, увек истинит из простог разлога јер је сама Црква вечна. Према свету рок је као и сви претходни изрази врста музичке уметности, док ће то Црква врло лако побити тврдњом да је истинита и права уметност једино она уметност која је сведочанство и израз вечних, непроменљивих истина. Отуда је права једино она уметност која говори, велича и слави Бога и живот вечни који Он једини поседује и даје; права уметност је она која је сама животворна, која приводи и даје посредно силу вечног живота; права уметност силином божанске вечности у себи служи као моћно оружје против греха, стихија, пролазности, ђавола и смрти. Из овог угла и према овом суду рок култура нема вечности у себи, она је вапај смртника који - противречно-славе, уживају и обожавају ту своју немоћ, страдање, и, у крајњој линији, своју смрт. Рок уметност нема огња бесмртности у себи, отуда она није права уметност нити права култура јер у своме средишту нема култ прослављања јединог достојног прослављања - Најпрослављенијег Богочовека Исуса Христа - јединог победитеља смрти, већ за своје било има лажни култ лажних идола и богова, почевши и завршно са ђаволом.

 

О свему овоме нам недвосмислено сведоче непролазне истине Божијих речи исписаних на страницама Јеванђеља, које су непристрасне и једине судије наших живота и дела. О односу православља и рока најнепосредније говори Христово сведочанство да не можете истовремено служити два господара:...јер или ће једног мрзити, а другога љубити; или ће се једнога држати, а другога презирати. Не можете служити Богу и мамону (Мт6,24). Или:...какву заједницу има свјетлост с тамом? А какву сагласност Христос са Велијаром (2 Кор6,14-15)? Не може се, дакле, у исти мах бити и за храмовном певницом и на рок концерту. У том смислу и речи: Не дајте светиње псима; нити бацајте бисера својих пред свиње, да их не погазе ногама својим, и окренувши се не растргну вас (Мт 7, 6), морају се схватити као упозорење да своју боголику чистоту наши млади не смеју бацати свињама (демонима) ниских страсти на прљање, јер ће се након што их обесвете окренути и духовно их растргнути, односно повести за собом у крајњу таму вечне погибије.

 

pa evo cestitam dostigao si najvisi nivo pravoslavnog fundamentalizma koji postoji

kamo srecje.

Edited by рогозуб

Share this post


Link to post
Share on other sites

evo malo o rok umetnosti, ali se mozhe primeniti i na bilo koju drugu.

Христос је мера и суд свему. При суђењу и процени појава као што су рок култура и музика треба стално имати на уму два система веровања: један који важи у свету и други у Цркви. Мерила света су релативна, односно, неистинита. Били су и прошли хуманизам и ренесанса, барок и рококо, сецесија и поп-арт, били су и прошли. А истинито је само оно што је слободно од епохе, моде и времена, од пролазности, истинито је само оно што је вечно, непролазно. Суд Цркве је апсолутан, непроменљив,не подлеже утицају и удару времена, он је увек исти, дакле, увек истинит из простог разлога јер је сама Црква вечна. Према свету рок је као и сви претходни изрази врста музичке уметности, док ће то Црква врло лако побити тврдњом да је истинита и права уметност једино она уметност која је сведочанство и израз вечних, непроменљивих истина. Отуда је права једино она уметност која говори, велича и слави Бога и живот вечни који Он једини поседује и даје; права уметност је она која је сама животворна, која приводи и даје посредно силу вечног живота; права уметност силином божанске вечности у себи служи као моћно оружје против греха, стихија, пролазности, ђавола и смрти. Из овог угла и према овом суду рок култура нема вечности у себи, она је вапај смртника који - противречно-славе, уживају и обожавају ту своју немоћ, страдање, и, у крајњој линији, своју смрт.

 

ali klasicna muzika ima vecnosti u sebi zasto onda hriscanin nebi trebao da je slusa?

Share this post


Link to post
Share on other sites

ali klasicna muzika ima vecnosti u sebi zasto onda hriscanin nebi trebao da je slusa?

 

И да има вечности не може се видјети,може се само осјетити.То може да буде само неко замишљање вјечности.Чуо сам негдје да је музика језик најближи души.Али кад се данас каже музика у глави се истетура доста тога.

 

Оци нас опомињу: није толико страшно пасти, колико је страшно остати лежати доле, у паду. Јер је и Господ рекао: "Колико год пута да паднеш, устани и подигнуħе те Господ!".

Edited by SixStepsOnTheMoon

Share this post


Link to post
Share on other sites

И да има вечности не може се видјети,може се само осјетити.То може да буде само неко замишљање вјечности.Чуо сам негдје да је музика језик најближи души.Али кад се данас каже музика у глави се истетура доста тога.

 

Оци нас опомињу: није толико страшно пасти, колико је страшно остати лежати доле, у паду. Јер је и Господ рекао: "Колико год пута да паднеш, устани и подигнуħе те Господ!".

 

ako bi trazio dokaze za postojanje boga umetnost bi bila najveci dokaz koji bi mogao da pronadjem

Share this post


Link to post
Share on other sites

ako bi trazio dokaze za postojanje boga umetnost bi bila najveci dokaz koji bi mogao da pronadjem

 

Па да,слажем се,неки мирјани,уствари сви ми,можемо само на тренутак да се задивимо дјелима архитектуре,склуптуре,вајарства,сликарства,књижевнос

ти...

А њихов највећи процват и развој управо је тежио ка нечем уневразлном,вечном.Погледајте најлепша дјела посвећена хришћанству? Погледајмо ранИ Египат,Персију,Халдеју и њихово обожавање разних божанстава у облику животиња (Египат) у облику људи (Грчка).Погледајмо дјела посвећена тим божанствима.Па на крају погледајмо и најраније пећине у којој су налазили разне цртане отиске природе и животиња.Али знате ли што је најчудније?Те слике у пећинама на којима има понекад и по стотину животиња разних размера,могле су бити насликане и гледане једино при вјештачкој свјетлости!Па зашто се онда мучило око њихове израде?

Edited by SixStepsOnTheMoon

Share this post


Link to post
Share on other sites

Čemu svi ti citati, ako oni opravdavaju reči onoga koga bi ti da demantuješ?

Монах Никодим je rekao nešto vrlo slično onome što sam ja rekao na prethodnoj strani.

Христос је мера и суд свему. При суђењу и процени појава као што су рок култура и музика треба стално имати на уму два система веровања: један који важи у свету и други у Цркви. Мерила света су релативна, односно, неистинита. Били су и прошли хуманизам и ренесанса, барок и рококо, сецесија и поп-арт, били су и прошли. А истинито је само оно што је слободно од епохе, моде и времена, од пролазности, истинито је само оно што је вечно, непролазно. Суд Цркве је апсолутан, непроменљив,не подлеже утицају и удару времена, он је увек исти, дакле, увек истинит из простог разлога јер је сама Црква вечна. Према свету рок је као и сви претходни изрази врста музичке уметности, док ће то Црква врло лако побити тврдњом да је истинита и права уметност једино она уметност која је сведочанство и израз вечних, непроменљивих истина.

prema ovim rechima, koje su potpuno pravoslavne, rok umetnost, kao i svaka druga svetovna umetnost, su iz hrishcjanske perspektive- lazhne umetnosti, a svaki hrishcjanin zna ko je otac lazhi.

 

ali klasicna muzika ima vecnosti u sebi zasto onda hriscanin nebi trebao da je slusa?

pravoslavlje na to gleda isto kao i na druge religije. ima istine i u islamu, i u judizmu, i u hinduizmu, i u sikizmu, ali ako nije potpuna istina- to je lazh. isto tako- mozhesh ti da nakalemish rechi istine na melodije svetovne muzike, ali to necje osvetiti tu muziku, vecj cje samo da se izruguje tim rechima istine. to je meshanje Hrista sa Velijarom,

 

ako bi trazio dokaze za postojanje boga umetnost bi bila najveci dokaz koji bi mogao da pronadjem

 

 

Па да,слажем се,неки мирјани,уствари сви ми,можемо само на тренутак да се задивимо дјелима архитектуре,склуптуре,вајарства,сликарства,књижевнос

u pravoslavlju je potpuno drugachije. to su sve stvari koje se tichu dushe, a Bog se ne spoznaje dushevno, nego duhovno. uskoro cju postaviti na internet odlichan tekst arhimandrita Karelina o sportu, umetnosti, i nauci, pa da vidite shta je Pravoslavno gledishte, a ne sami da umujete, nagadjate i izmishljate, uvek dolazecji do liberalnih i razvodnjavajucjih zakljuchaka.

6speps, tvoji poustovi mi sve vreme zvuche na pisanja nekog melanholichnog filozofa u pokushaju, stalno, ali stalno shirish prichu na stvari o kojima niko nije pitao, a na kraju ne dash korenkretno odgovor na ono o chemu se pricha.

Edited by рогозуб

Share this post


Link to post
Share on other sites

evo dokaz da po nekome da je po hriscanstvu muzika zlo

 

GardenED_edit1.jpg

 

ova slika prikazuje tri faze razvoja coveka.prva faza je boravak u raju druga faza je ovozemljaski zivot i treca faza je sam pakao.primetite da u paklu je gomila muzickih instrumenata

Share this post


Link to post
Share on other sites

на иконама се ђаволи обично сликају у одећи скомороха- путујућег комедијаша који свира, пева, и игра,

прави шале, и забавља људе. па ми реците какав је то "хришћанин" који уместо да се уподобљује светима,

имитира ђаволе.

Share this post


Link to post
Share on other sites

evo dokaz da po nekome da je po hriscanstvu muzika zlo

 

ova slika prikazuje tri faze razvoja coveka.prva faza je boravak u raju druga faza je ovozemljaski zivot i treca faza je sam pakao.primetite da u paklu je gomila muzickih instrumenata

 

Ko se može usprotiviti neumitnosti ovakvog dokaza? Ubedio si me, idem sutra da se krstim.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Заправо слика нема поенту, не за ову тему. А и само објашњење шта слика представља је безвезе, први људи, овоземаљски живот и пакао. Где је Рај?

------

У ствари ОК, на "овоземаљском" животу све нека оргијања и слично. Није ни чудо да нема Раја.

Edited by Axeanosilas

Share this post


Link to post
Share on other sites

6speps, tvoji poustovi mi sve vreme zvuche na pisanja nekog melanholichnog filozofa u pokushaju, stalno, ali stalno shirish prichu na stvari o kojima niko nije pitao, a na kraju ne dash korenkretno odgovor na ono o chemu se pricha.

 

Немам навику да пишем директно и сажето кад је Православље у питању.Последица тога је сигурно доста слабашно и хладњикаво познавање исте.Са друге стране из искуства знам да кад је форум у питању и било који други вид виртуелне комуникације да је љепше и често и дјелотворније мало правити чвршћи и стабилнији круг око самог центра,него некада гађати директно у центар а са тим покушајем промашити читаву таблу.

----------------------------------------

Било би лијепо да неко постује у већој резолуцији икону Страшнога Суда па да је протумачимо.

Edited by SixStepsOnTheMoon

Share this post


Link to post
Share on other sites

Bora Đorđević o pravoslavlju

 

Цела варошица се дигла у организацију тог концерта, да би успели. Требало је да скупимо 10.000 евра. Упрскали смо ствар, скупили смо 12.000 евра. Успео сам да направим програм који је те године био најрепрезентативнији у Србији. Свирали су „Рибља чорба“, „Бајага и инструктори“,Ђорђе Давид, „Неверне бебе“- гомила извођача. Концерту су присуствовали и монаси из манастира Студенице. Надлежни владика је сматрао да није у реду да новцем зарађеним од роцк н’ ролл-а, без обзира колико је то хуманитарно, покривају цркву. Срећом, приход је био прихваћен и црква се покрива.

 

***

 

- Колико се уметност и хришћанство међусобно допуњују и инспиришу у садашњој српској рок сцени?

 

- Отац Герасим и монаси Ђурђевих Ступова, који су ми јако драги, раде на тој мисији окупљајући одличне музичаре. Ипак, мислим да најбоље свирају „Бијесови“ из Горњег Милановца са фронтменом Маринком који је дубоко религиозан човек и одлично повезује уметност и религију.

 

Наравно, ја сам у суштини остао рокер. За мене је рокенрол био превратничка музика. И када је нешто скоро забрањено, када се борите за његово право грађанства, то је оно што вас мотивише, много више него када нема никакве препреке. Због тога и данас волим рокере када препознам у њима истинску снагу. Ни у једној музици не можете тако препознати аутентичност и снагу као у року.

 

http://www.pravoslavlje.org.yu/broj/986/te...a-zaboravljamo/

 

Žitije sv sedam Otroka u Efesu 17/4 avgust.

 

Велико гоњење хришћана беше за време цара Декија. Сам цар дође у Ефес, и ту приреди хучно и бучно празновање у част мртвих идола али и грозан покољ хришћана. Седам младића, војника, уздржаше се од скверног жртвоприношења, и усрдно се мољаху Богу јединоме да спасе род хришћански. Они беху синови најугледнијих старешина Ефеских, и њихова имена беху: Максимилијан Јамвлих, Мартинијан, Јован, Дионисије, Екзакустодијан и Антонин. Када и они беху оптужени код цара, они се склонише на једно брдо иза Ефеса, зв. Охлон, и ту се скрише у некој пећини. Кад то цар сазна, нареди, да се пећина зазида. Бог пак по далекосежном промислу Своме пусти на младиће један чудноват и дуготрајан сан. Царски дворјани, Теодор и Руфин, потајни хришћани, дадоше узидати и један ковчежић од бакра са оловним плочама, на којима беху исписана имена ових младића и њихова мученичка смрт у време цара Декија. Прошло је од тада преко 200 година. У време цара Теодосија Млађег (408 - 450) наста велики спор око васкрсења мртвих. Јер беху неки што посумњаше у васкрсење. И цар Теодосије беше у великој жалости због тога спора међу верним; и мољаше се Богу цар, да би Бог неким начином објавио истину људима. У то време буре у цркви чобани неког Адолија, који поседоваше брдо Охлон, почеше правити торове за овце, и узимаху камен по камен од оне пећине. Тада се отроци пробудише одсна, млади и здрави какви су и заспали. И то се чудо разгласи на све стране, те и сам Теодосије дође са великом свитом и с умилењем разговараше с младићима. После недељу дана они поново заснуше сном мртвим, да чекају опште васкрсење. Цар хтеде да положи тела њихова у златне ковчеге, али му се они на сну јавише и рекоше му, да их остави на земљи како су били и полегали.

 

Opširnije u žitijima svetih od oca Justina Popovića

 

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/AvaJ...aSvetih0804.htm

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

dajmonde

 

Правило 27. Поглавље. Не треба да се уподобљавамо онима који су туђи учењу Господњем. Напротив, по даној нам сили од Бога, ми треба да подражавамо Богу и Његовим светим.

 

уподобљивање Светима је Хришћански живот.

 

а текст који садржи "Концерту су присуствовали и монаси из манастира Студенице." незнам зашто си поставио. само ћу ти рећи да узеш Јеванђеље у руке и прочиташ опет онај део- а тешко ономе кроз кога долази саблазан. прочитај Лк.17,2. саблазан је све оно што не приводи Богу. а ти прво прочитај Лк.17,1;2 па онда иди около и причај да музика није ништа лоше. Лк.17,1;2

Share this post


Link to post
Share on other sites

Pa rekosmo ranije,kad sveštenici slušaju muziku,ne vidim u tome ništa loše.

Takođe i muzičari u današnjem svetu imaju duhovnike i pričešćuju se.

Episkopi koji pričaju sa muzičarima (bar ja nisam čuo) im ne traže da promene zanimanje.

 

U tekstu koji sam naveo postoji i deo

 

Када је Владика Артемије, који важи за веома строгог човека, благословио да „Рибља чорба“ свира у порти манастира Грачанице, све што је српско дошло је на концерт. Наравно да није било струје, премда је на целом простору било струје, али смо имали агрегат, па је концерт одржан. То је било много више од концерта.

 

Takođe ima i ranijih rock nastupa a čiji je prihod išao na za Kosmet.

 

Cane "Partibrejker"

 

http://www.pravoslavlje.org.yu/broj/914/te...olji-prijatelj/

 

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Pa rekosmo ranije,kad sveštenici slušaju muziku,ne vidim u tome ništa loše.

Takođe i muzičari u današnjem svetu imaju duhovnike i pričešćuju se.

Episkopi koji pričaju sa muzičarima (bar ja nisam čuo) im ne traže da promene zanimanje.

то се зове апостасија- одпадништво од вере. то се зове дух времена (који је дух сатанин).

ако свештеници гледају порниће то неће променити ништа- они ће свеједно ићи у пакао.

ако и проститутке имају духовнике и причешћују се, такође то ништа променити- свеједно ће завршити у паклу.

па и да епископи почну да причају са курвама и не кажу им да промене занимање- опет то ништа неће променити, јер ће такво занимање и даље водити у пакао.

опет и опет кажем- мерило Вере нису ни попови, ни монаси, па макар носили и панагије. мерило Вере су БОГ И ЊЕГОВИ СВЕТИ.

причајући за грех да није грех, ти саблажњаваш људе- тј. наводиш их да чине грех. а пошто очигледно ниси прочитао стихове које сам ти рекао да прочиташ, цитираћу ти их овде: тешко ономе кроз кога долазе саблазни, боље би му било да окачи воденични камен о врат и да га баци у море (Лк.17,1-2). само неко ко није Хришћанин, ко је каменог срца, и мртве душе, може да прочита овако страшне речи Господа и да настави да саблажњава људе (да их наводи на грех говорећи им за грех да није штетан). световна музика, као и свака друга уметност (која служи да забавља људе) је грех.

коме то није јасно из мојих порука на прошлој страници, незнам зашто би се називао Православним, када не прихвата Православље, него само оне делове које му се свиде.

Share this post


Link to post
Share on other sites

то се зове апостасија- одпадништво од вере. то се зове дух времена (који је дух сатанин).

ако свештеници гледају порниће то неће променити ништа- они ће свеједно ићи у пакао.

ако и проститутке имају духовнике и причешћују се, такође то ништа променити- свеједно ће завршити у паклу.

па и да епископи почну да причају са курвама и не кажу им да промене занимање- опет то ништа неће променити, јер ће такво занимање и даље водити у пакао.

опет и опет кажем- мерило Вере нису ни попови, ни монаси, па макар носили и панагије. мерило Вере су БОГ И ЊЕГОВИ СВЕТИ.

причајући за грех да није грех, ти саблажњаваш људе- тј. наводиш их да чине грех. а пошто очигледно ниси прочитао стихове које сам ти рекао да прочиташ, цитираћу ти их овде: тешко ономе кроз кога долазе саблазни, боље би му било да окачи воденични камен о врат и да га баци у море (Лк.17,1-2). само неко ко није Хришћанин, ко је каменог срца, и мртве душе, може да прочита овако страшне речи Господа и да настави да саблажњава људе (да их наводи на грех говорећи им за грех да није штетан). световна музика, као и свака друга уметност (која служи да забавља људе) је грех.

коме то није јасно из мојих порука на прошлој страници, незнам зашто би се називао Православним, када не прихвата Православље, него само оне делове које му се свиде.

 

zar nije sam gospod spasao jednu prostitku??

Share this post


Link to post
Share on other sites

  • Recently Browsing   0 members

    • No registered users viewing this page.
×
×
  • Create New...