Православље

[SixStepsOnTheMoon]

http://www.pecat.co.rs/2011/08/vladika-david-u-srbiji-danas-prevladava-zamor-od-promasaja-i-uzaludnosti/

 

........................................

 

VLADIKA DAVID U Srbiji danas prevladava zamor od promašaja i uzaludnosti

 

Razgovarala Zorica Zec

 

Duboko ostrašćene medijske vedete i estradne zvezde, magnati biznisa i zabave pod pokroviteljstvom kreatora bogatstva i moći, u sadašnjem trenutku zajedno čine zvezdano nebo nad nama i nemoralni zakon zlatnoga teleta u nama

 

 

Episkop kruševački David (Perović – krsno ime Miroslav) rođen je 17. jula 1953. godine u Đurakovcu, na Metohiji (Eparhija raško-prizrenska). Osnovnu školu je pohađao u Istoku, Đurakovcu i Peći, gde je 1972. godine završio gimnaziju. Proveo je godinu dana na radu u fabrici nameštaja u Sent-Etjenu u Francuskoj (1972-1973), posle čega se posvetio studijama književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu (1973-1974), a filmskoj i televizijskoj režiji na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu (periodično 1973-1976). Vojni rok je odslužio u Ljubljani (vezista i intendant 1974-1975). Bogoslovske studije okončao je na Bogoslovskom fakultetu Srpske pravoslavne crkve u Beogradu (1977-1983) i istovremeno sedmogodišnje iskušeništvo.

Monaški postrig je primio u Carskoj Lavri Visoki Dečani (1983).

Predavao je bogoslovske predmete kao suplent u bogoslovijama Sveta Tri Jerarha u Krki i Svete braće Kirila i Metodija u Prizrenu (1983-1989). Doktorski rad na temu „Zajednica Duha Svetoga po učenju svetog Vasilija Velikog“ pripremao je pod mentorskim rukovodstvom patrologa Stilijanosa Papadopulosa, na Teološkoj školi Univerziteta u Atini (1989-1994). Kontinuirano predaje Hrišćansku etiku (sa Asketikom) i Asketsko bogoslovlje, i to kao asistent, a zatim kao docent Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu (1995-2011). Bavio se francuskom filologijom na Sorboni i na Francuskoj alijansi za jezik u Parizu (1995-1997. i 1999).

Sa blagoslovom episkopa za Francusku i Zapadnu Evropu, gospodinom Lukom Kovačevićem, i zajedno sa njim, učestvovao je u crkvenoj misiji za prijem pravoslavnih starokalendaraca Francuza – Oksitanaca (oblast Gaskonja) u krilo SPC, kao i u pregovorima sa Francuzima, pripadnicima Pravoslavne katoličke francuske crkve (LECOF), radi njihovog prijema u krilo iste eparhije (za Francusku i Zapadnu Evropu 1998-1999).

Sa blagoslovom patrijarha Pavla boravio je u Pećkoj patrijaršiji periodično, tokom 2000-2002. godine radi ispomoći, kao i sa blagoslovom nadležnog episkopa raško-prizrenskog u misiji opstanka pravoslavnog srpskog življa na Kosovu i Metohiji, i spasavanja crkvenih svetinja i dragocenosti eparhije raško-prizrenske koje su tada bile izložene uništenju.

Doktorski rad na dogmatsko-patrološku temu „Pnevmatologija svetog Vasilija Velikog“ odbranio je na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu Univerziteta u Beogradu (2002). Za docenta na katedri za Hrišćansku etiku (sa Asketikom) Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta postavljen je 2002. godine, a u daljem periodu (2005-2007) i za predavača na katedri za Asketsko bogoslovlje (Opšti i praktični smer) matičnog fakulteta, na kojem predaje do danas.

Književne i teološke radove (članke, studije, knjige, prevode) objavljuje u crkvenim časopisima, i kod drugih izdavača. Prevodi bogoslovske članke, studije i knjige s grčkog, francuskog, engleskog i ruskog jezika. Sarađivao je kao stručni konsultant i koautor u stvaranju dokumentarnih filmova i televizijskih emisija i serijala: „Bukvar pravoslavlja“, „Veroučitelj u kući“, „Crkva i jezik“, „Planeta Kosovo“, „Patrijarh Pavle –Život po Jevanđelju I-IV“.

Saosnivač je i scenarista filmskog studija „Naos“ pri Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu, a u okviru Izdavačkog fonda „AEM/SPC“-e, kao i radija „Slovo ljubve“, Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke.

Učestvuje u realizaciji projekta Izdavačkog fonda Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke i patrijarške Štamparije za pripremu i štampu sabranih dela patrijarha Pavla.

Već i ova bogata biografija dovoljan je razlog da prvi put na stranicama „Pečata“ objavimo intervju sa episkopom kruševačkim. Obnavljanje Eparhije kruševačke, u gradu cara Lazara koji se opredelio za nebesko carstvo, samo je dodatni razlog.

 

Vaše Preosveštenstvo, šta je povod i podsticaj da se obnovi Eparhija kruševačka, prvi put od 1833. godine?

Nasušna potreba njenih pravoslavnih hrišćana da bituju u punoći i bogatstvu crkvenog predanja.

 

Voljom Božjom i voljom Sabora SPC došli ste u srce Srbije, najblagosloveniji deo srpske države i srpskog naroda, kako je istakao i patrijarh Irinej. Predstavite Vašu eparhiju.

Pet namesništava: Ćićevačko, Temnićko, Kruševačko, Trsteničko i Župsko. Veći gradovi: Ćićevac, Varvarin, Kruševac, Ražanj, Stalać, Trstenik, Aleksandrovac, Brus. Oko 89 parohija, 98 sveštenika, 13 manastira – Drenča, Naupare, Rudenica, Veluće, Ljubostinja, Lepenac, Strmac, Milentija, Lešje, Svojnovo, Mrzenica, Bošnjane, Pleš, Mojsinjska sveta gora; oko 230.000 stanovnika, na hiljade pravoslavnih hrišćana mučenički postradalih za veru, ekološki i etnološki raj, jednostavnost, dobrota i darovitost naroda sa svešću o svojoj carskoj prošlosti i precima.

 

U svojoj prvoj besedi posle Svete Liturgije u crkvi Sv. Georgija, rekli ste da se „Čudesna promena vremena Gospodnjeg zbiva ovih dana, ovih sedmica“…

„Čudesna promena Desnice Gospodnje…“ Čovek snuje, Božji ljudi određuju, Gospod dopušta, Crkva se izgrađuje…

 

Veruje se da ćete uložiti veliki trud i rad na duhovnoj obnovi svoje Eparhije, da ćete se truditi da hrišćanski moral bude prisutniji, izraženiji, da će prave hrišćanske vrednosti naći više mesta u životu Srbije danas.

Treba živeti za to.

Da li obnavljanje Eparhije kruševačke u principu doprinosi pronalasku identiteta, duhovnoj obnovi, izvesnosti i budućnosti?

Verujem u to.

 

Šta Vas je opredelilo da ostavite književnost, film, režiju i počnete monaški život?

Čežnja za živim Hristom. A on jeste živ, među nama je, i sa nama!

 

Vi ste profesor Hrišćanske etike na Bogoslovskom fakultetu. Da li ćete zadržati katedru i time i dalje biti svojim predavanjima smernica mladima?

Hrišćanska etika opstaje među mladima blagodareći hrišćanskom etosu, i njima samim od nasušne potrebe.

 

Imate odličnu komunikaciju sa mladima željnim istine, znanja, pouka… Odgovarate na pitanja, pišete pouke… šta biste danas poručili mladima?

Isto što i sveti Despot Stefan Visoki: „Da nikakvom varanju u ljubavi nema mesta; da ljubav prevazilazi svaku vrlinu; da prikladni za ljubav uzljubljuju ljubav pravo i nezazorno i da mladićstvo i devstvo ne povređuju“, eda bi tako dostigli celomudrije.

 

U besedi ste govorili o sveštenoslužiteljima. Da li su oni danas apostoli i svetlost svetu, kako kažu sveti oci i da li bi se mogla pojačati prekopotrebna misionarska delatnost?

Prekopotrebnoj spoljnoj misionarskoj delatnosti prekopotrebna je liturgijska unutrašnja delatnost, sama po sebi par excellence misionarska.

 

Vi ste duhovno čedo blaženoupokojenog patrijarha Pavla. Uz njega ste proveli dve godine na „VMA“. O vremenu patrijarha Pavla i vremenu Vašem provedenim pokraj njega.

Ni težeg vremena, ni čoveka više doraslog tom vremenu; vremenu provere sebe, drugih i svega u vezi sa nama, njegovim savremenicima.

 

U gradu cara Lazara koji se opredelio za nebesko carstvo upravljate rečju istine. Šta pristoji u ovim teškim vremenima čoveku i hrišćaninu da traži?

Istinu koja je Hristos – naše videlo. Da se ne plaši onih koji ubijaju telo, a duši ne mogu nauditi.

 

„Oni koje je istorija učinila pravim zvezdama jednako sijaju nad svodovima naše istorije, dok oni koji su u njoj nekada ostavljali demonskoga traga i danas gase našu sveopštu nasušnu ljubav u našem podnebesju“, Vaše su reči…

O onima koje klevetaju kao mrakonosce, a oni su svetlonosci; i opet, o onima koje opravdavaju kao svetlonosce, a oni su pomračeni.

 

Tražimo identitet i dalje? Opominjete: „Mnogobrojni od naših hrišćana još šezdesetih i sedamdesetih, a kamoli osamdesetih i devedesetih godina prošlog stoleća, sa strahom Božjim izgovarali su reč: ‘Zapad, Zapad!’ – kao magičnu – onako kako se danas izgovara magična reč: ‘Evropska unija!’ Mnogi su odlazili dalje, i sve dalje u traženju novog identiteta. Odlazili su i zato što im se činilo da moraju otići, i zato što su hteli da nađu nove idole i bogove.“

Obletimo planetu u poletu za njim, pa se vratimo svome ognjištu, kamo on iskri iz domaćeg nam ognja.

 

Kakvi smo vernici danas? „Kakvi su protestanti nekada bili u praksi, takvi su danas rimokatolici. A kakvi su rimokatolici nekada bili u veri i praksi, takvi su danas mnogobrojni pravoslavci. Pravoslavci opet, sa svesnom i nesvesnom težnjom ka još otvorenijoj latinizaciji vere, protestantizaciji prakse i vulgarizaciji crkvene estetike. Za mnogobrojne i među prvima i među drugima i među trećima zaživelo je nepisano pravilo da svakodnevni život treba graditi na imidžu paganskog heroizma jelinskog i rimskog, ali sada dizajniranog u ključu postnuklearističkog kiča i šunda, zvezda i heroina“, jedna je od tema kojima se bavite.

Kada se sve sabere i oduzme, oni su bogotražitelji kao i pređe.

 

Kažete: „Monetarnu osnovu i dekonstruisanu estetiku globalizma stvorio je postnuklearistički sekularizam, odveć sofisticiran da bi svakodnevni život u njegovom duhu, imidžu i brendu bio neprijatan. Zato bankari – koji vladaju političarima, ovi generalima, a oni svetom – finansiraju sinkretističke religijske i ezoteričke krugove, a oni kultove“. Kako čovek ovog vremena da prevaziđe globalizam?

Tako što će postati sagovornik svih ljudi i dobroželatelj svim ljudima.

 

O kloniranju pišete: „Epidermičkim estetskim metodom kloniranja narcisoidni čovek želi da se ogleda u drugome kao u idealnom i žuđenom. U poistovećenju sa likom svoga idola obožavalac ili klon učestvuje u njegovoj slavi, i jednako tako u prisvajanju njegovog identiteta, eda bi se on sam ovekovečio.“

Ako ih bude bilo i oni će biti ličnosti sa posebnostima Hristove ikone, i mogućnostima njegova podobija.

 

Još jedna vaša misao: „Moderan čovek modernoj ženi, i obratno žena čoveku, vrlo brzo postaju muka duhu i telu. A industrija zabave i virtuelnih intimnih odnosa sve češće i sve upornije predstavlja njihov odnos iluzionističkim…“ Kako da moderan muškarac i moderna žena ponovo uspostave harmoniju odnosa, sačuvaju porodicu kao osnovu postojanja nacije?

Kroz svete tajne pokajanja sa ispovešću i Evharistijom.

 

O medijima govorite: „Duboko ostrašćene medijske vedete i estradne zvezde, magnati biznisa i zabave pod pokroviteljstvom kreatora bogatstva i moći, u sadašnjem trenutku zajedno čine zvezdano nebo nad nama i nemoralni zakon zlatnoga teleta u nama“.

Slepo se veruje palom arhanđelu, poznatom po veštinama pretvaranja u svetlog anđela.

 

„Sa mnogobrojnim scenarijima jugoslovenske kinematografije, kao i književnim i pozorišnim delima, zajedno sa njihovim tvorcima, čitaocima, izvođačima, gledalištem i slušalištem, nije došla blagodat, već zlodat, nije došao blagoslov, nego vragoslov.“ Šta preovladava u Srbiji danas?

Zamor od promašaja i uzaludnosti, želja za smislom i dostojanstvom.

 

Vaša poruka Srbima…

Poruka jednog deteta, polaznika veronauke: Čestiti Srbi! Molite se Bogu! Volimo jedni druge da bismo jednodušno ispovedali i slavili Oca i Sina i Svetoga Duha, Trojicu jednosuštnu i nerazdeljivu… Ispovedajmo blagodat, propovedajmo milost i ne tajimo dobročinstva!

[SixStepsOnTheMoon]

Pa da,ljudi,kao i majmuni predstavljaju vise primate.

 

BOŽIJI UDAH U TELO ČOVEKOLIKOG MAJMUNA - DR ALEKSANDAR KALOMIROS

 

 

 

(Iz pisma o. Serafimu Rouzu o evoluciji čoveka)

 

 

 

Evolucijski uznapredovala životinja i razumno stvorenje

 

 

 

Adam je bio evolucijski uznapredovala životinja, koja je u svoje najunutarnjije bitije primila udah Božanski, pečat Božije ikone (obraza), i postala čovek. "I stvori Gospod Bog čoveka od praha zemaljskoga i dunu mu u nos dah životni i posta čovek duša živa" (1. Mojs.2,7). Pogledajmo kako je jedan od duhonosnih ljudi (Crkve) čitao Sveto Pismo.

 

U svedivnom otkrivenju sv. Serafima Sarovskog N. A. Motovilovu čitamo sledeće:

 

"U današnje vreme, zbog svoje gotovo sveopšte ravnodušnosti prema svetoj veri u Gospoda našeg Isusa Hrista, zbog toga što nimalo ne obraćamo pažnju na ono što čini Njegov Božanski Promisao za nas, kao i zbog toga što ljudi zaboravljaju da opšte sa Bogom, došli smo dotle da smo se, može se reći, gotovo sasvim udaljili od istinskog hrišćanskog života. Nama sada izgledaju čudnim reči Svetoga Pisma...

 

I zato neki govore: "Ta mesta su neshvativa...". Ali, tu nema ničega neshvativog. Do tog neshvatanja došlo je zbog toga što smo se udaljili od prostodušnosti duhovnoga znanja prvih Hrišćana i, pod izgovorom prosvećenosti, zapali u takvu tamu neznanja, da nam se već teško shvativim čini i ono što su naši stari jasno razumeli...

 

Postali smo već sasvim nepažljivi prema delu svoga spasenja, otkuda i dolazi da i mnoge druge reči Svetoga Pisma ne uzimamo u onom smislu u kome bi to trebalo. A sve je to došlo otuda što ne ištemo blagodati Božije, niti joj dopuštamo, po gordosti uma svoga, da se useli u duše naše, pa zato ni nemamo istinskoga prosvetljenja od Gospoda, koje se nispošilje u srca ljudima koji su svim srcem gladni i žedni pravde Božije. Eto, na primer, kada se u Bibliji kaže "duhnu Bog dah životni u lice Adamu prvozdanome, kojeg sazdade od praha zemaljskog" - mnogi ovo tumače kao da to znači da do toga trenutka u Adamu nije bilo duše i duha čovečijeg, no da je postojalo samo telo, stvoreno od praha zemaljskog u onom sastavu, kako to baćuška sveti apostol Pavle potvrđuje: "Da bude svesavršen vaš duh, duša i telo, za dolazak Gospoda našega Isusa Hrista!" (1.Sol.5,93).

 

Sva tri ova dela našega bića, dakle, behu sazdana od praha zemaljskoga, tako da Adam nije stvoren kao mrtvo no kao delotvorno [dejstvujuće] živo biće, slično ostalim na zemlji živećim i oduševljenim Božijim stvorenjima. Ali, evo u čemu je suština čovekova: da Gospod Bog potom nije duhnuo u lice njegovo ovaj dah životni, tj. blagodat Gospoda Boga Svetoga Duha, Koji od Oca ishodi i u Sinu počiva i radi Sina se šalje u svet, Adam - ma kako da je bio savršeno sazdan, prevashodeći sva ostala Božija stvorenja, kao kruna tvorevine na zemlji - ostao bi, ipak, u unutarnjosti svojoj bez Duha Svetoga, Koji ga uzvodi do bogopodobnoga dostojanstva. I bio bi kao sva ostala stvorenja, jer, iako bi imao telo i dušu i duh, unutra u sebi ne bi imao Duha Svetoga. Kada je, pak, Gospod Bog duhnuo u lice Adamu dah životni, tek tada je, po rečima Mojsijevim, 'Adam postao duša živa' (l.Mojs. 2,7), tj. savršeno podoban Bogu, i, kao i On, besmrtan u vekove vekova"[1].

 

I upravo je ta, kako kaže sv. Serafim Sarovski, "natprirodna blagodat Božija, koja mu je bila nisposlata dahom životnim"[2] bila ono što je Adama učinilo kadrim "da vidi Gospoda kako hoda po Raju, i da Ga poziva i da razume Njegove reči"[3]. Upravo je tom natprirodnom blagodaću Adam, koji je do tada bio poput ostalih o-duše-vljenih[4] stvorenja Božijih, koja žive na zemlji, postao čovek. Kada je Gospod Bog duhnuo u lice Adamovo dah životni, tada je evolucijski uznapredovala životinja postala razumno stvorenje, preobražena iznutra i u svojim dubinama, ali ne anatomski već duhovno, blagodaću Duha Svetoga.

 

Sada jasno vidimo čemu nas uči Sveto Pismo:

 

1. Čovek je po svom sastavu poput ostalih životinja, ima istu prirodu sa svim ostalim stvorenjima. Po prirodi, čovek je "prah zemaljski".

 

2. Čovek je različit od svih ostalih stvorenja zato što je jedini primio u svoje unutarnje bitije, u svoje srce - dah životni, to jest energiju Duha Svetoga, pečat obraza (ikone) Božijeg.

 

Eto zbog čega je čovek toliko nalik na životinje i, istovremeno, toliko različit od njih. Biološki, čovek je životinja; duhovno, čovek je ikona Božija.

 

Prvi Adam je primio dahom životnim ikonu Božiju, to jest ikonu Drugoga Adama (Gospoda Isusa Hrista), koju je kasnije izgubio svojim prestupom, tako da su u njemu ostali samo tragovi te ikone, u koju se čovek ponovo oblači na Svetom Krštenju. "Oni koji se u Hrista krstiše, u Hrista se obukoše", peva Crkva.

 

Ovaj "dah životni", ova osobena natprirodna Energija Božija data čoveku jeste ono što čoveka čini podobnim Bogu, ono što ga čini ikonom Božijom. Čovek nije po prirodi (prirodno) ikona Božija. Po prirodi (prirodno) on je životinja, evolucijski uznapredovala životinja, prah zemaljski. Čovek je ikona Božija natprirodno.

 

Isključivo dar Duha Svetoga jeste to što čoveka čini suštinski različitim od svih ostalih stvorenja. Bez tog dara, čovek ne bi bio ništa drugo do tvoračkom energijom Božijom sazdana životinja. Ovaj dar Duha Svetoga je čovek izgubio (Adamovim) prestupom i prima ga ponovo u Hristu, Svetim Tajnama Crkve i svojim ličnim asketskim trudom. Od vremena grehopada Adamovog pa sve do dolaska Hristovog, Njegovog Raspeća, Vaskrsenja i Pedesetnice, bogotvoračke energije Duha Svetoga nije bilo u srcu čovekovom i ona je delovala na čoveka isključivo od spolja. U Pedesetnici dar Duha Svetoga ponovo ulazi u srce čovekovo, u srce onoga čoveka koji verom i Svetim Tajnama učestvuje u Ikonomiji Logosa, vraćajući ga na izgubljeni put Božiji, od koga je ovaj otpao.

 

Ovo su osnove naše pravoslavne hrišćanske vere, od kojih su otpali svi zapadnjaci, sledeći racionalističko učenje Avgustinovo, koji ih je u toj meri opčinio da su počeli da ga smatraju svecem i najvećim "ocem" svoje "crkve". No zapadna propaganda je, nažalost, uhvatila korena i u umu mnogih pravoslavnih Hrišćana, te i među nama, pravoslavnima, vidimo iste fundamentalne (zapadne) zablude, u neverovatno "razrađenim" varijantama. Borba protiv (činjenice) evolucije je u pravoslavnim zemljama, zapravo, bila plod zapadnog nadahnuća. Ljudi koji su se borili protiv evolucije su u svom mišljenju ponavljali mnoge zapadne greške.

 

Za zapadnjake, čovek jeste ono što jeste po prirodi. Za Pravoslavne čovek jeste ono što jeste po blagodati Božijoj. Eto zašto suština Grehopada jeste u otpadanju od životodavne energije Božije. Otpadanje od životodavne energije Božije jeste smrt. Bez Boga, čovekova priroda je ništa, zato što je njegova priroda - prah zemaljski, slična prirodi životinja. Ali, čak i taj prah, taj materijalni kozmos biva održavan u bitiju energijom Božijom. Ono što jesmo i što imamo dugujemo Bogu, Njegovoj životodavnoj Blagodati, Blagodati Duha Svetoga, koja kao dah životni uzvisuje čoveka, čineći ga podobnim Bogu.

 

Ovo je istina, čak i ako to vređa našu satansku gordost. Pagani su čoveka smatrali besmrtnim po prirodi, tj. onim koji po prirodi ima božansku substancu. Mi, Hrišćani, znamo da je čovek besmrtan isključivo zato što Bog hoće da je čovek besmrtan, isključivo zato što Njegova životodavna blagodat drži čoveka u bitiju zanavek. Čovek nije biće koje može da živi samo od sebe. Smatramo da je uvreda kada nam se kaže da imamo majmuna za pretka. Ali, Sveta Biblija nam govori ono što je za našu gordost mnogo teže: da smo poreklom od i da je naša substanca - prah zemaljski, da smo - prah: "I stvori Gospod Bog čoveka od praha zemaljsko? i "Prah si i u prah ćeš se vratiti". Prah smo poput svih životinja, poput većine nižih životinja, poput biljaka, poput kamenja, poput zvezdi iz dubina kozmosa. Mi smo jedno sa svim stvorenjima materijalne tvorevine.

 

U 11. omiliji na Šestodnev sv. Vasilija Velikog čitamo sledeće:

 

Razmišljao sam o tome kako je moguće da je čovek nešto veliko... (čovek) koji je truležan i pod dejstvom tolikih strasti od svog rođenja do svoje končine, o kome prorok-car (David) izreče sa omalovažavanjem: Gospode, šta je čovek te ga se sećaš?". Ali, moju zbunjenost razveja povest o stvaranju čoveka, zato što ona kazuje da Bog uze prah zemaljski i stvori čoveka. Iz tih reči, razumeh da je čovek u isti mah i bezvredan i veliki. Jer, ako gledamo isključivo njegovu prirodu, čovek je bedan, bezvredan, ali ako mislimo na čast kojom ga počastvova Bog, čovek je veliki... Kada mislimo na prah, čovek je ništa; kada gledamo u Tvorca Boga, čovek je veliki; jer zbog praha je ništa, a zbog časti je veliki."

 

Dakle, vidimo da je čovek po sebi - ništa, i zato nemojmo da se sablažnjavamo zbog njegovog prirodnog porekla. Čovekova vrednost ne dolazi od njega samog, već od energije Boga Koji je proslavio čoveka nad svim ostalim živim bićima i počastvovao ga Svojom ikonom (obrazom). Ono što je čoveka učinilo ikonom Božijom jeste Blagodat Duha Svetoga. Bez te blagodati čovek ostaje samo najsavršenija od svih životinja, najviši stepenik na evolucijskoj lestvici.

 

Božiji dah životni (udahnut Adamu) preobrazio je životinju u čoveka, a da pritom nije izmenio nijednu jedinu anatomsku odliku njegovoga tela, niti ijednu jedinu njegovu ćeliju. I ne bi se trebalo nimalo iznenaditi ako je Adamovo telo u svim svojim aspektima bilo telo jednog čovekolikog majmuna. Jer razlika između čoveka i životinje ne leži u telu kao takvom, već u dahu koji je Bog udahnuo u prah zemaljski, u dahu koji je učinio da ista životinja od nerazumne postane razumno i slobodno biće i gospodar svekolike tvorevine.

 

Sv. Serafim Sarovski vrlo jasno govori o ovoj istini. On veli: "Adam nije stvoren kao mrtvo, već kao delotvorno [dejstvujuće] živo biće, slično ostalim na zemlji živećim i o-duše-vljenim Božijim stvorenjima". To jest, on nije bio kao kakav mrtvi kip načinjen od blata, kome je kasnije dat život i kretanje, već kao životinja poput svih ostalih životinja. Ono što ga je kasnije učinilo različitim od ostalih životinja jeste to što je "Bog duhnuo u lice njegovo dah životni (to jest, blagodat našeg Gospoda Boga Duha Svetoga)". "Da Gospod Bog nije potom udahnuo u lice njegovo ovaj dah životni... Adam bi bio... u unutarnjosti svojoj bez Duha Svetoga, Koji ga uzvodi do bogopodobnoga dostojanstva... i ostao bi poput svih ostalih stvorenja".

 

Ove reči, moji oci, nije izgovorio neki materijalistički nastrojeni nastavnik iz neke kalifornijske srednje škole, već duhonosni Svetitelj Crkve. Zato se ne smemo sablažnjavati kada takvi nastavnici uče da je čovek potomak majmuna ili nekog drugog primata ili čovekolike životinje. Čovek je životinjski potomak životinja, ali on u sebi ima moć da postane, ako to hoće, ili demon ili bog.

[SixStepsOnTheMoon]

Inače da skrenem pažnju da je ovo pismo gore jedno iz čuvene prepiske Dr.Aleksandra Kalimorisa i Jeromonaha Serafima Rouza po pitanju evolucije,i koja je veoma zanimljiva.E sad,nisu neka otkrovenja po tom pitanju,ali obojica u pravoslavci i postovljaju se neka temeljna pitanja vezana za hrišćansku antropologiju i kosmologiju.Može se naći na ovom linku na dnu kao dodatak :

 

DODATAK

PREPISKA OCA SERAFIMA ROUZA I DR ALEKSANDRA KALOMIROSA

 

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Apologetika/SerafimRouzTumacenjePostanja/Lat_SerafimRouzTumacenjePostanja.htm

Edited August 17, 2011 by SixStepsOnTheMoon

[HADES]

http://blog.b92.net/text/18476/Ministru-prosvete-Zarku-Obradovicu/

[Thrones]

Ovo mi malo pre deluje kao pravljenje magarca od komarca. Ali samo da objasnim par pitanja koja se pominju u tekstu:

1. Ateizam jeste fenomen sadašnjega doba. Iako on jeste dosta star kao pojava, on nikada nije predstavljao mnogo više od stavova nekih filozofa. Danas ateisti već predstavljaju jednu brojnu grupaciju tako da i nije problem to nazvati fenomenom sadašnjeg doba. Inače, Stari Zavet pod nevernicima podrazumeva one koji ne veruju u jevrejskog Boga, a ne nužno ateiste.

2. To što neka knjiga ima blagoslov Sinoda nikako ne znači da apsolutno svaka stavka predstavlja zvanični stav Crkve, ili stavove osoba koje su blagoslov dale, više prosto da se udžbenik smatra podobnim za podučavanje veronauke, iliti načelno dobar.

 

Mada se inače u principu slažem sa tekstom, bezveze je napisano u udžbeniku.

[oʞɾoƃ]

Iskreno, iako se načelno slažem sa tekstom, nemam toliki problem sa udžbenikom. Kad sam se ja pred prvi srednje opredelio za veronauku, apsolutno sam znao da zapravo pohađam pravoslavni katihizis, te da takav udžbenik i treba da očekujem. Nije to prvi osnovne, to su ljudi od 14/15 godina. Takođe, mislim da sam bio apsolutno jedini javno deklarisani ateista od nas tridesetak na tim časovima, pa samim tim nisam imao ni želju ni potrebu da ja sad tu nešto trolujem i ulazim u rasprave. Gradivo je tu, ponuđeno ti je takvo kakvo je, uzmi od njega koliko hoćeš. I dan-danas mi je draže što znam npr. svete tajne ili Care Nebeski nego bilo kakvu bljuvotinu koju bi mi servirali na časovima uvredljivo nazvanog "građanskog vaspitanja".

[Lou]

Izdao si.

[oʞɾoƃ]

Naprotiv. Moraš znati protiv čega se boriš.

[Demon Seed]

Scenu. (Edit: fail )

 

I ja sam isao na veronauku kad sam video kako izgleda gradjansko i kakav mi ga kreten predaje, al ne znam svete tajne i Care Nebeski... Eh, secam se kako me je gospodin katiheta izgrdio sto nisam naucio Molitvu andjelu cuvaru...

Edited August 18, 2011 by Demon Seed

[Lou]

Ja sam izabrao građansko i blejao, jer se ništa nije radilo, osim za vreme prve godine, kada je to držala profesorka logike i filozofije, teška lujka.

 

Bleee eee eeejao.

Edited August 18, 2011 by Lou

[SixStepsOnTheMoon]

http://blog.b92.net/text/18476/Ministru-prosvete-Zarku-Obradovicu/

 

Kakav pad na tačku 8,ali to je i najbolnija tačka za ateiste.Dokazi,dokazi,dokazi...Dok ne budem video,neću vjerovati...Pokaži mi ga i vjerovaću...Oni misle da Sveta Trojica može da se uklopi u neku metodologiju koja bi ponudila model po kojem će oni moći da povjeruju.

 

A i ovaj poster da smo svi nekada bili ateisti je potpuno netačan.

[рогозуб]

pa sveta trojca ne mozhe da se uklopi ni u kakvu logiku i razumnost. i samim tim je to pogreshna ideja. ali postoji logichki dokaz da bog postoji. mada bi o tome mogao da nastavim na temi ateizam, ne ovde..

Edited August 18, 2011 by рогозуб

[Quasar]

Kad sam se ja pred prvi srednje opredelio za veronauku, apsolutno sam znao da zapravo pohađam pravoslavni katihizis, te da takav udžbenik i treba da očekujem. Nije to prvi osnovne, to su ljudi od 14/15 godina. Takođe, mislim da sam bio apsolutno jedini javno deklarisani ateista od nas tridesetak na tim časovima, pa samim tim nisam imao ni želju ni potrebu da ja sad tu nešto trolujem i ulazim u rasprave. Gradivo je tu, ponuđeno ti je takvo kakvo je, uzmi od njega koliko hoćeš.

 

Cek', zasto nisi imao zelju, ni potrebu da pitas ("provociras", sto bih ja rekla (i ne samo ja), ili "trolujes" sto bi ti rekao))? OK, uzmi koliko hoces, ali ja sam neka ranija generacija koja nije imala taj izborni (cudno mi zvuci za sr. skolu i dalje, al' ajd'), pa je jedino sto nisam ocekivala od dece tog uzrasta bas to - da osoba u tim godinama tek tako "proguta" sve nebuloze koje mu se serviraju. Vec si znao kakav odgovor mozes da ocekujes, koje god pitanje da postavis, ili sta je u pitanju?

[Lou]

Boleo ga je kurac.

[oʞɾoƃ]

Video sam da je profa priličan fanatik i da bi odgovor na svako moje pitanje završio time što bismo se koncentrisali na mene i moju kratkovidost, a ne na problem koji postavljam. A i generalno se nisam smatrao doraslim takvim raspravama, još uvek.

[Lord Iffy Boatrace]

Video sam da je profa priličan fanatik i da bi odgovor na svako moje pitanje završio time što bismo se koncentrisali na mene i moju kratkovidost, a ne na problem koji postavljam. A i generalno se nisam smatrao doraslim takvim raspravama, još uvek.

ja mislio da si jos u srednjoj bio dorastao sknavljenju grobova,sad si me razocarao...

[kuruz]

Iskreno, iako se načelno slažem sa tekstom, nemam toliki problem sa udžbenikom. Kad sam se ja pred prvi srednje opredelio za veronauku, apsolutno sam znao da zapravo pohađam pravoslavni katihizis, te da takav udžbenik i treba da očekujem. Nije to prvi osnovne, to su ljudi od 14/15 godina. Takođe, mislim da sam bio apsolutno jedini javno deklarisani ateista od nas tridesetak na tim časovima, pa samim tim nisam imao ni želju ni potrebu da ja sad tu nešto trolujem i ulazim u rasprave. Gradivo je tu, ponuđeno ti je takvo kakvo je, uzmi od njega koliko hoćeš. I dan-danas mi je draže što znam npr. svete tajne ili Care Nebeski nego bilo kakvu bljuvotinu koju bi mi servirali na časovima uvredljivo nazvanog "građanskog vaspitanja".

 

Апсолутно исто је било са мном.

[рогозуб]

realno, sa dekijem je bilo okej, moglo je da se pricha o dosta stvari, o svakakvim religioznim temama, a ja se secjam da sam blejao par puta s njim i prichali o politici, chak i o ultimet fajtu. a i neznam koliki fanatik mislish da je, ja sam s njim imao teoloshke rasprave i poshto sam prestao da budem hrishcjanin, nije se postavio prema meni na neki losh nachin uopshte..

[oʞɾoƃ]

Ne znam, prosto nisam imao želju da mi objašnjava kako demoni govore iz mene

 

Drugima se dešavalo

[рогозуб]

neam pojma, meni nije rekao tako neshto..

[Thrones]

Каda sam ja bio u gimnaziji, veronauka je bila potpuno fakultativni predmet... Prvi čas je bio potpuno krcat, tokom drugog polovina odeljenja se osulo, na trećem je bilo samo nas četvoro, i nas četvoro smo dolazili do skoro pred sam kraj dok nije ostalo nas dvoje... Isprva nam je predavao jedan lik, baš gotivac, ali je ubrzo otputovao u Siriju, posle nam došla neka profanka iz dizajnerske koja me je par puta bila ubila u pojam, al' dobro, nije žena bila stručni katiheta.

[SixStepsOnTheMoon]

Код нас у Црној Гори нема вјеронауке у школе,нема ни грађанског.Брутал.Не кажем да је то нешто баш неопходно,али је добро што се нуди као изборни предмет и што човјек из знатижеље може да оде,чује и пита нешто везано за ту тему,барем док је у оквиру основне/средње школе.Овдје већина људи из Црне Горе,млади нараштаји,рецимо моја генерација `87,који нису имали прилику да кроз своје родитеље или ближње приђу Литургији,је потпуно незнавена,а таквих је огроман проценат.Веома је тешко и заиста поражавајуће слушати те људе када крену да омаловажавају Цркву,њено свештенство и уопште хришћански живот без иоле икаквог додира и елементарног познавања рецимо историје цркве,катихизиса и сличних ствари.Буздован умјесто мозга,и то онај тврди ко крш црногорски.Него,и камен се да смекшати.

Edited August 19, 2011 by SixStepsOnTheMoon

[SixStepsOnTheMoon]

Dok su ove vrućine da utolimo žeđ sa bratom Nikolom (izmenavremena).Svirka iz Manastira Podmaine,Crna Gora,Budva 18.07.2011

 

http://www.youtube.com/watch?v=agBo7Dlgejg

[SixStepsOnTheMoon]

http://www.youtube.com/watch?v=NqOz5SV-fsk

[SixStepsOnTheMoon]

Mali gradovi i velika prostranstva

Sneg na Platini i otopljena srca

Noć na Aljasci svetlija od dana

 

http://www.youtube.com/watch?v=vLkxtMjarKI

Edited August 24, 2011 by SixStepsOnTheMoon