Jump to content
Sign in to follow this  
Jabba the Hutt

Ateizam

Recommended Posts

[rogi]

to ne vazi za religije koje imaju neverovatan obim neverovatno obimnih religijskih spisa kao hinduisti i budisti

[/rogi]

 

ukratko, fali mi rogi

  • Upvote 1

Share this post


Link to post
Share on other sites

i meni.

skoro nikad se ne slazem sa njim, ali on bar napise zasto i sta misli, ma kako to bilo smisleno ili besmisleno.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ovo za termodinamiku je jedan velika sprdačina :D Jbt, ko smišlja te argumente protiv nauke? :D Za ostale sam uglavnom čuo, ali ovo mi je tako smešno, mada me uopšte ne čudi da se (najbitniji možda) deo preskače, jer to je uglavnom ključ 'argumenata'. Isto kao što se kod osporavanja evolucije preskače genetika, nebitna grana nauke koja se uopšte nije razvila neverovatnom brzinom poslednjih 20-ak godina :mhihi:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Te gluposti šta je bilo pre velikog praska, pa nauka ne daje odgovor. Samo bih pitao ko je stvorio Boga? sam se stvorio? Kako se sam stvorio, kada se stvorio i slično ... To što nauka nije dala odgovor na sva pitanja ne znači da je Bog odgovoran za sve što ne znamo, bar ne Bog u onom obliku u kome ga predstavljaju semitske religije.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Treba izbaciti nauku iz antireligijskog diskursa, time se samo zamagljuje sustina, a to je da bogovi ne postoje s jedne strane (logika) i sa druge strane, da je imanje uverenja koja nisi spreman da kritikujes i da ih se odreknes jedno pogresno i destruktivno ponasanje (etika). Ne treba nam nauka za to. To mesanje nauke i ateizma se desilo u americi zbog kreacionista, s obzirom da je amerika izrazito religiozna zemlja i direktan napad na religiju bi marginalizovao svakog ko bi na taj nacin kritikovao fundamentaliste.

Ja se ne lozim na razne scijentiscke argumente protiv religije jer je to mlacenje prazne slame po mom misljenju.

  • Upvote 1

Share this post


Link to post
Share on other sites

U pravu si da religija nije samo davanje odgovora na naučna pitanja, ali sama osnova nekih religija (napr. hrišćanstva) kreće od prve stranice sa stvaranjem sveta i tu odmah nastaje problem, jer je pitanje stvaranja sveta prvo i osnovno pitanje i nauke i religije. Ako su na prvoj stranici Svetog pisma postavili neke pretpostavke koje nauka opovrgava, sve ostalo se može smatrati podjednako neispravno.

 

Tu je i problem. To što se neke postavke i pretpostavke religije protive naučnim saznanjima, nije samo po sebi razlog da tvrdimo da Bog ili stvaralac u bilo kom obliku ne postoje. Takođe to nije razlog da neke moralne vrednosti raznih religija odbacujemo.

 

Što se mene tiče, semitske religije koje su najrasprostranjenije u svetu mene nisu ubedile da Bog postoji na način i u obliku kako oni to propovedaju. Možda neke religije i imaju odgovor koji bi me ubedio da verujem, ali ja na takve još nisam naišao.

 

Na mnoga suštinska pitanja o postanku sveta, kosmosa i veremena ni religija ni nauka nisu dali adekvatne odgovore, pa ne možemo biti sigurni kako je sve oko nas nastalo, delovanjem neke inteligentne više sile ili samo po sebi.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Te gluposti šta je bilo pre velikog praska, pa nauka ne daje odgovor. Samo bih pitao ko je stvorio Boga? sam se stvorio? Kako se sam stvorio, kada se stvorio i slično ... To što nauka nije dala odgovor na sva pitanja ne znači da je Bog odgovoran za sve što ne znamo, bar ne Bog u onom obliku u kome ga predstavljaju semitske religije.

Ко је створио Бога ? Ако идеш том линијом,мораш доћи до краја приче,не постоји низ без краја... Тојест неко мора постојати а да није сам себи узрок.

Науку не интересује шта је било пре "великог праска",а и оно што даје,на пример теорију о "великом праску"... Је као и све друго,теорија... Која је свакако прихваћена у научном свету.

Али ако може да дође и друга теорија која ће бити прихваћенија од те. А и не мора. Све је то релативно у том домену где не знамо ништа поуздано.

601099_350431981693687_21971309_n.jpg

 

Ово није тачно. Просто из разлога што подсећа на вештачку и непотребну полемику наводног "рата" између науке и Библије.

Свакако да и вера и наука имају различитих тачака,али имају и сличних,не треба од тога правити претерану причу.

Изједначавати религију са необразованим људима,је нешто што је превазиђен концепт,још од пре педесетак година када су појединци тврдили да ће се једног дана наука толико развити да ће религија једноставно нестати.

Тј. да нам више неће бити потребна.

 

To mesanje nauke i ateizma se desilo u americi zbog kreacionista, s obzirom da je amerika izrazito religiozna zemlja i direktan napad na religiju bi marginalizovao svakog ko bi na taj nacin kritikovao fundamentaliste.

Ja se ne lozim na razne scijentiscke argumente protiv religije jer je to mlacenje prazne slame po mom misljenju.

Сами креационисти су доста агресивни,али мешање науке и атеизма је кренуло још одавно...

Када су тражили грешке у Библији,и самим тим што нешто географски није тачно у Библији...

Неки су хтели тим путем да оборе саму веру у Бога.

 

U pravu si da religija nije samo davanje odgovora na naučna pitanja, ali sama osnova nekih religija (napr. hrišćanstva) kreće od prve stranice sa stvaranjem sveta i tu odmah nastaje problem, jer je pitanje stvaranja sveta prvo i osnovno pitanje i nauke i religije. Ako su na prvoj stranici Svetog pisma postavili neke pretpostavke koje nauka opovrgava, sve ostalo se može smatrati podjednako neispravno.

Па ако гледаш на Библију као књигу која је уместо уџбеника географије,онда разумем како размишљаш,али не тумачи се све што тамо пише буквално,од речи до речи.

Веровати да Бог постоји је нешто што се не може схватити само умом,и мишљу,исто је и за питања о стварању света.

Што каже Кант,Бог се не може ни оспорити,нити доказати,већ се треба оставити простора за веру.

Слична прича је и када је стварање света у питању.

Вера и претпоставке постоје,питање је ко и како верује у њих.

Edited by C.A_R.I.A.

Share this post


Link to post
Share on other sites

religioznost i verovanje u bogove su rudiment ljudskog duha, kao slepo crevo, nemaju nikakvu funkciju.

religija je parazit ljudskog drustva kojeg ce se vremenom ljudi otarasiti.

 

ateizam kod neke jedinke je solidan indikator razvijenog i jakog duha. :D

  • Upvote 2
  • Downvote 1

Share this post


Link to post
Share on other sites

@soli: umesto citiranja pobrojacu pasuse:

 

1) Te tvrdnje o postanku i neke druge su od pocetka bile simbolickog i deklarativnog karaktera (nesto da popuni praznine, nije preterano bitno sta je), malo ko je bukvalno verovao u to, nije to sustina i razlog hriscanske vere. Hriscani i jevreji su od samog pocetka objasnjavali da se tu ne radi bukvalno o danima, nego nekakvim erama itd. uglavnom su ti utemeljitelji hriscanstva i rani hriscani, jevreji i anticki svet u celini bili mnogo mudriji od nekakvog danasnjeg fundamentaliste.

No ako uzmemo tvrdnje doslovno, opet nam nije potrebna nauka, jer ako one za prvi uzrok uzimaju boga, a bog ne postoji (a za to nam treba logika, nauka onako, manje; ne u onom smislu u kojoj se najcesce koristi za argumente) onda i tvrdnje padaju u vodu i religija s njima.

 

Ako samo kritikujemo biblijske protopseudonaucne-odnosno-mitoloske tvrdnje koristeci naucna saznanja, a ne taj prvi uzrok, dolazimo do racvanja zakljucaka od kojih je jedan deizam, ili nesto drugo, pitaj rogozuba. Uglavnom, dolazimo do nekog kritikovanja religije ali ne tako temeljitog.

 

2) Postoje razlozi da se moral odbaci u svakom slucaju, religije ili nereligije, no na stranu to. Ako odbacimo temeljne stavove, veru i s time i religiju, moramo dosledno odbaciti i zapovesti te religije. Ono sto ne moramo odbaciti su filozofski delovi ucenja, teologija i ucenja mudraca u smislu da svakako jedna ljudska mudrost lezi u svemu tome. Ljudska mudrost nije savrsena, ne uzima se zdravo za gotovo, moze nam pomoci na naslutimo neku istinu, da joj se priblizimo, ali moral je nesto drugo, on zahteva zapovest, a za nereligioznog coveka nema zapovesti u religiji.

 

3) To je najposteniji ateizam i onaj koji najvise cenim. Ja isto dajem takav odgovor kad me pitaju da li verujem u boga, ja kazem da ne verujem u one bogove za koje sam cuo, o ostalima ne mogu da se izjasnim. Nauka mi nista ne pomaze da saznam o bogovima o kojima nista ne znam da bih mogao da zakljucim da oni ne postoje. To je trcanje pred rudo i samo slabi ateizam.

Naravno, mogu da ustvrdim da je sansa da necu poverovati u svakog boga za kog budem cuo enormna, ali postoji distinkcija svejedno i nije samo retoricke prirode.

 

4) Ateizam i religija po strani, ali teorija o velikom prasku je vrlo uverljiva, u poredjenju sa drugim opsteprihvacenim teorijama, podjednako "jaka" i dozrela. Nije neka placeholder teorija, ono da se lupi nesto da se popune supljine, kad budu dokazi bice. Da postoji inteligencija izvan zivotinjske zasad nema nikakvih dokaza, a da verovatno ne postoji, svakako ima pokazatelja, sto je po misljenju mnogih ekvivalentno dokazu, naime moze se dokazivati i nepostojanje samo malo slabije nekad. Ali to je za ateizam potpuno nerelevantno jer se upotrebom logike dolazi do zakljucka da se tvrdnja o postojanju boga ni ne kvalifikuje za razmatranje o tome da li je istinita ili ne zbog unutrasnje nekoherentnosti.

Share this post


Link to post
Share on other sites

[rogi]

to ne vazi za religije koje imaju neverovatan obim neverovatno obimnih religijskih spisa kao hinduisti i budisti

[/rogi]

Fala kurcu da je iko ishta nauchio.

 

Samo bih pitao ko je stvorio Boga? sam se stvorio?

Nestvoren je, mora da bude, tj. mora da postoji prvi tvorac, jer je alternativa nemoguca- beskrajni regres bica ne moze da postoji, nemogucnost beskrajnog regresa kao koncepta postoji i u teoriji, sve epistemoloshke ideje su nastale kao pokushaj odgovora na taj problem, a taj beskrajni regres je josh vecji problem kada se radi o bicjima, a ne o idejama, tj. josh je "neophodniji" pochetak, tj. nepokrenuti pokretach, tj. prvi tvorac, tj. bog.

 

religioznost i verovanje u bogove su rudiment ljudskog duha, kao slepo crevo, nemaju nikakvu funkciju.

Zapravo imaju ogromnu funkciju. Dovoljno je upoznati se za osnovama kriminologije i kriminalne psihologije. Skoro svaki zlocin- oko 90 odstvo, su zlocini prilike (crimes of opportunity) ili zlocini strasti (crimes of passion) a ne isplanirani zlocini (crime of premeditation). Takodje je u kriminologinoj psihologiji poznato kako kako se desavaju neplanirani zlocini, a to je takozvani OAI- opportunity, ability, intent, i zovu se crimes of opportunity, zato sto je to najbitniji uslov. Vecina ljudi zivi impulsivno, kao zivotinje, i ono shto religija "iskushenja" imaju na dosta ljudi presudan uticaj. Dakle, kada se nekome ko nije imao svesno razmishljanje o etici i svesnu odluku da cje zhiveti po etichkim pravilima pojavi iskushenje- opportunity, prvo shto mu padne na um, nije da li treba ili ne treba to da uradi u smislu da li je to ispravno/ moralno, nego da li ima mogucjnost da to uradi ili ne- ability. Kada shvati da ima mogucjnost, namera, koju on u sushtini ne kontrolishe umno, nego se vodi svojim impulsima, se sama stvara. Prilika i mogucjnost se najbolje sklanjaju iz priche kada se mogucjem pochiniocu predocji da ga neko gleda i da postoji mogucjnost da cje biti kazhnjen, zato se u radnjama koje stave nalepnicu na izlog "pod video nadzorom" smanjuju kradje i pljachke iako ni nemaju video nadzor, a tamo gde radnje stave veshtachke kamere da "pokrivaju" radnju, zlochini padaju za dve trecjine i vishe. Zamisli da imash zdavu religiju, koja ima ispravni etichki sistem i u njoj odgajash ljude, umni ljudi cje je ili prihvatiti svojim razmisljanjem ili odbaciti svojim razmishljanjem, a oni koji ne razmishljaju cje je prihvatiti jer su odgajani u njoj i verovacje da su stalno posmatrani i da mogu da budu kazhnjeni za svoja zlodela. Zhan Zhak Ruso je josh pisao o korisnosti "civilne religije" u kojoj treba odgarati sve gradjane, sa dva osnovna uchenja- da postoji bog i da je dusha besmrtna, tj. da dusha prezhivljava smrt i biva kazhnjena / nagradjena za svoje zlochine / dobrochinstva. Umni ljudi cje prepoznati ta uchenja kao plemenita i istinita, dok cje anti-socijalni elementi biti time obeshrabreni da chine zlochine.

 

 

ateizam kod neke jedinke je solidan indikator razvijenog i jakog duha.

Ateizam je indikator nedovoljno razmishljanja, jer je ateizam fideistichka ideja, kao i teizam. Racionalistichke ideje su deizam i agnosticizam.

 

Ateizam i religija po strani, ali teorija o velikom prasku je vrlo uverljiva

To mozhe da kazhe samo neko ko ne poznaje tu teoriju ili jeste al je budala. Teorija velikog praska pricha o pochetku vremena i prostora i shirenju prostora shto su kontradikcije u pojmu.

 

Ali to je za ateizam potpuno nerelevantno jer se upotrebom logike dolazi do zakljucka da se tvrdnja o postojanju boga ni ne kvalifikuje za razmatranje o tome da li je istinita ili ne zbog unutrasnje nekoherentnosti.

Jel treba ponovo da postavljam svoj argument da bog postoji? Samo sa razlikom sada shto imam logichki dokaz (ne samo upucjivanje da sami empirijski to potvrdite) da postoji slobodna volja, tako da se sad stvarno radi o neoborivom i neodbacivom dokazu da bog postoji.

  • Upvote 2
  • Downvote 2

Share this post


Link to post
Share on other sites

 

 

Zapravo imaju ogromnu funkciju. Dovoljno je upoznati se za osnovama kriminologije i kriminalne psihologije. Skoro svaki zlocin- oko 90 odstvo, su zlocini prilike (crimes of opportunity) ili zlocini strasti (crimes of passion) a ne isplanirani zlocini (crime of premeditation). Takodje je u kriminologinoj psihologiji poznato kako kako se desavaju neplanirani zlocini, a to je takozvani OAI- opportunity, ability, intent, i zovu se crimes of opportunity, zato sto je to najbitniji uslov. Vecina ljudi zivi impulsivno, kao zivotinje, i ono shto religija "iskushenja" imaju na dosta ljudi presudan uticaj. Dakle, kada se nekome ko nije imao svesno razmishljanje o etici i svesnu odluku da cje zhiveti po etichkim pravilima pojavi iskushenje- opportunity, prvo shto mu padne na um, nije da li treba ili ne treba to da uradi u smislu da li je to ispravno/ moralno, nego da li ima mogucjnost da to uradi ili ne- ability. Kada shvati da ima mogucjnost, namera, koju on u sushtini ne kontrolishe umno, nego se vodi svojim impulsima, se sama stvara. Prilika i mogucjnost se najbolje sklanjaju iz priche kada se mogucjem pochiniocu predocji da ga neko gleda i da postoji mogucjnost da cje biti kazhnjen, zato se u radnjama koje stave nalepnicu na izlog "pod video nadzorom" smanjuju kradje i pljachke iako ni nemaju video nadzor, a tamo gde radnje stave veshtachke kamere da "pokrivaju" radnju, zlochini padaju za dve trecjine i vishe. Zamisli da imash zdavu religiju, koja ima ispravni etichki sistem i u njoj odgajash ljude, umni ljudi cje je ili prihvatiti svojim razmisljanjem ili odbaciti svojim razmishljanjem, a oni koji ne razmishljaju cje je prihvatiti jer su odgajani u njoj i verovacje da su stalno posmatrani i da mogu da budu kazhnjeni za svoja zlodela. Zhan Zhak Ruso je josh pisao o korisnosti "civilne religije" u kojoj treba odgarati sve gradjane, sa dva osnovna uchenja- da postoji bog i da je dusha besmrtna, tj. da dusha prezhivljava smrt i biva kazhnjena / nagradjena za svoje zlochine / dobrochinstva. Umni ljudi cje prepoznati ta uchenja kao plemenita i istinita, dok cje anti-socijalni elementi biti time obeshrabreni da chine zlochine.

 

A da li je religija bila uspesna u sprecavanju zlocina? Da li u religioznijim drzavama ima manje zlocina nego u ateistickim? Nije,bas naprotiv. Statistike pokazuju da su vecina zatvorenika religiozni (veci procenat nego u celoj drzavi sveukupno) . To sto veruju,nje dovoljno da ih spreci . Uzevsi i u obzir da religija podrazumeva i pokajanje, to stvara utisak da se pocinjeni "gresi" mogu otplatiti tako sto se iskreno "pokaje" ,sto cini situaciju jos gorom.

 

U muslimanskoj i hriscanskoj religiji, mnogi zlocini su pozeljni : ubijanje nevernika ,diskriminacija zena , homoseksualaca itd itd itd . Mozda si ti ogradjen od te institucionalne religije ( koja dokazivo pospesuje kolicinu zlocina) ali samo verovanje u vise bice,je potpuno neutralno po tom pitanju. Koliko god sprecavalo zlocin,toliko moze i da ga ohrabri. Mozda najbitniji faktor bi bila ekonomska situacija. Ukoliko gora,utoliko vise zlocina,logicno. Ukoliko gora,utoliko su moralne vrednosti , vaspitanje, zivotna filozfija, pokvarenije.

 

Lepo si rekao,da zlocini uglavnom nastaju kad postoji prilika za nekaznjen beg. Znaci,ako hvatanje i kaznjavanje zlocinaca nije na najboljem nivou,postoji veca mogucnost da se dogodi. Dakle,ovozemaljski sud je onaj koji sprecava,a ne onozemaljski. Taj primer "civilne religije" je imao puno prilika da se pokaze. I ne samo zbog toga,zbog svega je religija potpuno nepotrebna da bi funkcionisalo drustvo kako treba.

  • Upvote 1
  • Downvote 1

Share this post


Link to post
Share on other sites
A da li je religija bila uspesna u sprecavanju zlocina?

Ja nisam ni prichao o tome da li je bila, vecj da li mozhe da bude.

 

Da li u religioznijim drzavama ima manje zlocina nego u ateistickim? Nije,bas naprotiv.

Zapravo ovo je pogreshno iz vishe razloga. Prvi razlog je shto drzhave koje su ateistichke, dakle ne sekularne, nego ateistichke, su pobile vishe ljudi nego sve ostale zajedno. A cak i da si mislio na sekularne (a ne ateistichke) drzave, drzave koje su religiozne, kao sto su Iran i Saudijska Arabija, imaju neuporedivo nize stope kriminala od sekularnih zemalja i ta razlika uveliko nadomeshcjuje sistemske zlochine (ubijanje homoseksualaca, nevernika isl).

 

Statistike pokazuju da su vecina zatvorenika religiozni (veci procenat nego u celoj drzavi sveukupno) . To sto veruju,nje dovoljno da ih spreci

Etiketa i formalno pripadanje religiji nemaju veze sa religioznoshcju.

 

Taj primer "civilne religije" je imao puno prilika da se pokaze.

Zapravo nije, jedino je Robespjer uspostavio takvu religiju, ali je njegov projekat unishten zajedno sa francuskom revolucijom.

Edited by рогозуб
  • Downvote 2

Share this post


Link to post
Share on other sites
Zapravo imaju ogromnu funkciju. Dovoljno je upoznati se za osnovama kriminologije i kriminalne psihologije.

velika vecina kriminalaca su religiozni.

stavise, religija podstice zlocinacko ponasanje zato sto postoji mogucnost "oprosta". religija se tako zloupotrebljava za ispiranje osecaja krivice, sto kriminalce motivise da nekaznjeno vrse zlocine. u ostalom, najmanje po zatvorima ima ateista.

 

Zamisli da imash zdavu religiju, koja ima ispravni etichki sistem i u njoj odgajash ljude, umni ljudi cje je ili prihvatiti svojim razmisljanjem ili odbaciti svojim razmishljanjem, a oni koji ne razmishljaju cje je prihvatiti jer su odgajani u njoj i verovacje da su stalno posmatrani i da mogu da budu kazhnjeni za svoja zlodela.

kao sto svedoce milione primera iz realnosti - religija ljude nije sprecila da cine razne zlocine i pogresne stvari.

 

 

Zhan Zhak Ruso je josh pisao o korisnosti "civilne religije" u kojoj treba odgarati sve gradjane, sa dva osnovna uchenja- da postoji bog i da je dusha besmrtna, tj. da dusha prezhivljava smrt i biva kazhnjena / nagradjena za svoje zlochine / dobrochinstva. Umni ljudi cje prepoznati ta uchenja kao plemenita i istinita, dok cje anti-socijalni elementi biti time obeshrabreni da chine zlochine.

poserem se ja na zan zak rusoovo pisanje na tu temu (ili na interpretacije njegovih reci, ne znam) - zato sto se on tim svojim stavom posrao na kompletno covecanstvo i stavio nas sve u istu ravan sa zivotinjama. na tom primeru se najbolje vidi da je jedina upotrebna vrednost religije - u svrku kontrole, kroz sistem laganja ("kaznice te bog"), zastrasivanja i tretiranja ljudi kao stoke. zbog toga je religija nazadna i primitivna stvar, jer ne daje ljudima priliku za duhovni razvoj.

 

najmanje zlocina ima tamo gde su ljudi najsrecniji, a ne gde ima religjie.

 

Ateizam je indikator nedovoljno razmishljanja, jer je ateizam fideistichka ideja, kao i teizam. Racionalistichke ideje su deizam i agnosticizam.

gresis. agnosticizam je "ateizam za picke".

oni ljudi koji su u stanju da za trenutnak iskljuce sve animalno u sebi i da makar za trenutak razmisljaju racionalno - postace svi od reda ateisti. bilo kakvo odstupanje od ateizma je pouzdan znak da duh i svest te jedinke nisu na najvisem mogucem nivou za coveka.

Share this post


Link to post
Share on other sites
velika vecina kriminalaca su religiozni.

Ni blizu. Mnogo manje od promila kriminalaca su religiozni, uglavnom muslimanski verski teroristi.

 

stavise, religija podstice zlocinacko ponasanje zato sto postoji mogucnost "oprosta".

To mogu da tvrde samo budale koje nikad nisu upoznale religioznu osobu.

 

kao sto svedoce milione primera iz realnosti - religija ljude nije sprecila da cine razne zlocine i pogresne stvari.

Zapravo jeste, religija je donosila ljudima civilizaciju, zato je evropa i postala hrishcjanska, zbog toga shto su ljudi bili zgrozheni ne toliko samom dekadencijom u koju je rimsko carstvo upalo, nego razbojnishtvima i nasiljem koje su ushle ruku pod ruku sa tom dekadencijom i naravno da su masovno prelazili u religiju chiji propovednici su bili pravedni i skromni ljudi koji su ishli okolo i pomagali drugima. Cela istorija pobozhnih hrishcjana- monashtva, svetaca, i obichnih vernika asketa se sastoji od ljudi koji su ostavili puteve nasilja i nepravednosti radi necheg plemenitijeg.

 

- zato sto se on tim svojim stavom posrao na kompletno covecanstvo i stavio nas sve u istu ravan sa zivotinjama.

Ljudi sami sebe stavljaju u tu ravan.

 

. na tom primeru se najbolje vidi da je jedina upotrebna vrednost religije - u svrku kontrole, kroz sistem laganja ("kaznice te bog"), zastrasivanja i tretiranja ljudi kao stoke.

Sto je potpuno opravdano za ljude koji se ponashaju kao stoka, koji se umesto idejama vode nagonima.

 

oni ljudi koji su u stanju da za trenutnak iskljuce sve animalno u sebi i da makar za trenutak razmisljaju racionalno - postace svi od reda ateisti.

Oni koji za trenutak razmishljaju nacionalno cje postati ateisti, da; oni koji nastave da razmishljaju vishe od trenutka cje postati ili agnostici ili deisti.

  • Downvote 1

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ni blizu. Mnogo manje od promila kriminalaca su religiozni, uglavnom muslimanski verski teroristi.

to mozda po nekom "pogodnom" tumacenju religioznosti. ali ako pitas kriminalce da li veruju da bog postoji, videces da je tek neki mali procenat ateista. verovanje u bogove je jedini indikator (a)teizma, a ne neki drugi kriterijumi.

 

stopa kriminala nije u korelaciji sa religijom ili ne-religijom, nego sa nekim drugim stvarima. zbog toga je pokusaj da se religja predstavi kao "lek za kriminal" samo jos jedna u nizu lazi koje se ljudima podmecu iz glavnih stabova ne-vladinih organizacija, poznatijih kao crkve. ;)

 

Zapravo jeste, religija je donosila ljudima civilizaciju, zato je evropa i postala hrishcjanska, zbog toga shto su ljudi bili zgrozheni ne toliko samom dekadencijom u koju je rimsko carstvo upalo, nego razbojnishtvima i nasiljem koje su ushle ruku pod ruku sa tom dekadencijom i naravno da su masovno prelazili u religiju chiji propovednici su bili pravedni i skromni ljudi koji su ishli okolo i pomagali drugima. Cela istorija pobozhnih hrishcjana- monashtva, svetaca, i obichnih vernika asketa se sastoji od ljudi koji su ostavili puteve nasilja i nepravednosti radi necheg plemenitijeg.

ovo naravno nema veze sa istinom. vadjenje stvari iz konteksta i cherypicking (odabih onih cinjenica koje nam odgovaraju, a sakrivanje i precutkivanje istine koja nam ne odgovara) - jos je jedana alat u arsenalu propagandne masinerije crkvi i religija.

 

dekadencija evrope u vreme kad je crkva imala najveci uticaj - je vreme najvece dekadencije u ljudskoj istoriji, naravno.

nije religija donela civilizaciju, nego nauka, renesansa i oni periodi istorije kad su ljudi bili slobodniji. sadizam, orgijanje, pedofilija i sve ostali vidovi dekadencije su i te kako bili pristuni u hriscanskoj evropi, kao i za vreme rimskog carstva.

 

a ta prica o dobrim monasima koji su isli i pomagali drugima - bojim se da je toga bilo u nedovoljnom procentu da bi imali ozbiljan uticaj na civilizacijiske tokove. plasiranje tih prica je naduvano od strane marketinga crkve kako bi se dalo moralno pokrice za kriminal i zlo koje je bilo prisutno u onim segmentima crkve koji su imali (a i dan danas imaju) uticaj na drustvo.

 

Oni koji za trenutak razmishljaju nacionalno cje postati ateisti, da; oni koji nastave da razmishljaju vishe od trenutka cje postati ili agnostici ili deisti.

ponovo gresis.

oni koji nastave da razmisljaju racionalno, postace anti-teisti. shvatice koliko je religija veliko zlo, i angazovace se aktivno da se religija postavi gde joj je i mesto, a to je proslost i knjige iz istorije. oni koji nastave da razmisljaju logicno, shvatice koliko je bitno da religija ne bude deo ljudske svakodnevice, obrazovanja, vaspitanja i drustva uopste. :D

Share this post


Link to post
Share on other sites
to mozda po nekom "pogodnom" tumacenju religioznosti.

 

Po definiciji reci "religiozan".

 

religious- "manifesting faithful devotion to a religion", "scrupulously and conscientiously faithful",

Examples of RELIGIOUS

My religious beliefs forbid the drinking of alcohol.

 

religiozan- побожан, богоугодан, богобојажљив, смеран; савестан, дубоко прожет осећањем дужности према себи и другима.

 

Dakle, religiozan ne znaci "onaj koji formalno, nominalno pripada nekoj religiji".

 

vadjenje stvari iz konteksta i cherypicking (odabih onih cinjenica koje nam odgovaraju, a sakrivanje i precutkivanje istine koja nam ne odgovara) - jos je jedana alat u arsenalu propagandne masinerije crkvi i religija.

Sto ce onda reci da je ateizam religija i da si ti zajedno sa ostalim ateistima pripadnik (ateisticke) crkve, jer se kritika hrishcjana sastoji u kritici hrishcjana na vlasti, ne monashtva, svetitelja i pobozhnih (religioznih!) hrishcjana.

 

dekadencija evrope u vreme kad je crkva imala najveci uticaj

Rechenica kontradikcija. Ako postoji dekadencija to pokazuje da crkva nema uticaj, obratno bi bilo sluchaj da crkva propoveda dekadenciju, shto nije sluchaj.

 

sadizam, orgijanje, pedofilija i sve ostali vidovi dekadencije su i te kako bili pristuni u hriscanskoj evropi, kao i za vreme rimskog carstva.

Poshto je hrishcjanstvo protiv sadizma, orgijanja, pedofilije i slichnih nasilja, ovde se radi o tome da ti mislish da prichash protiv hrishcjanstva, a ustvari ne kritikujesh hrishcjanstvo, nego upravo nedostatak hrishcjanstva, tj. hrishcjanskog ponashanja. Dakle, nije problem bilo hrishcjanstvo, vecj upravo suprotno- manjak istog.

 

a ta prica o dobrim monasima koji su isli i pomagali drugima - bojim se da je toga bilo u nedovoljnom procentu da bi imali ozbiljan uticaj na civilizacijiske tokove.

Zapravo, ti monasi koji su ishli okolo i pomagali drugima ne da su imali uticaj, nego su bili prvenstveni razlog zashto se hrishcjanstvo rashirilo rimskim carstvom toliko da je i sam establishment bio primoran da (makar formalno) prihvati hrishcjanstvo.

 

oni koji nastave da razmisljaju racionalno, postace anti-teisti.

Testo, posto racio pokazuje postojanje boga, sto svojim postojanjem (dokaz koji sam vec postavljao), sto osnovnim zakonima logike (nemogucnost postojanja beskrajnog regresa).

 

shvatice koliko je bitno da religija ne bude deo ljudske svakodnevice, obrazovanja, vaspitanja i drustva uopste

Ne religije, nego fideizmi. Religija postoji raznih, bitnija podela je na fideizam (verovanje) i racionalizam (dokazivanje). Fideizam (teizam i ateizam) je ono sto je pogresno, racionalisticka razmisljanja (deizam i agnosticizam) su ona koja treba gajiti.

Edited by рогозуб
  • Downvote 1

Share this post


Link to post
Share on other sites

Po definiciji reci "religiozan".

 

religious- "manifesting faithful devotion to a religion", "scrupulously and conscientiously faithful",

Examples of RELIGIOUS

My religious beliefs forbid the drinking of alcohol.

 

religiozan- побожан, богоугодан, богобојажљив, смеран; савестан, дубоко прожет осећањем дужности према себи и другима.

 

Dakle, religiozan ne znaci "onaj koji formalno, nominalno pripada nekoj religiji".

kao sto rekoh, ako nekog kriminalnca pitas da li veruje u boga - i on ti kaze da veruje, on jeste religiozan. nije ateista. ima ikonu, mozda ide u crkvu, mozda postuje obicaje, mozda postuje popove, mozda ovo mozda ono.

 

pokusavas da pomocu definicije "religiozan" ocistise sve necasne i lose ljude iz skupa religioznih, sto je apsurd jer ne odgovara stvarnosti. medju religioznim ljudima ima raznih. od dobrih ljudi, do sadistickih zlikovaca.

 

Rechenica kontradikcija. Ako postoji dekadencija to pokazuje da crkva nema uticaj, obratno bi bilo sluchaj da crkva propoveda dekadenciju, shto nije sluchaj.

jedno je sto cvkva "zvanicno popoveda", a drugo je ono sto zaista radi kao institucija i kako zaista utice na neko drustvo. tipican primer su popovi u srbiji koji "zvanicno" pricaju kako su protiv nasilja, a onda ih kamere snime kako predvode bagru koja ide da bije ljude. jedno je sto crkva zvanicno popoveda da treba biti dobar i pobozan, a onda vidimo da su neki propovednici pravosnazno osudjeni za pedofiliju.

 

poruka koja se zaista salje ljudima je - "mozete da radite sta hocete i da budete zli, ali ce se to tolerisati ako ste u nasoj ekipi i ako ste nam odani"

 

Poshto je hrishcjanstvo protiv sadizma, orgijanja, pedofilije i slichnih nasilja, ovde se radi o tome da ti mislish da prichash protiv hrishcjanstva, a ustvari ne kritikujesh hrishcjanstvo, nego upravo nedostatak hrishcjanstva, tj. hrishcjanskog ponashanja. Dakle, nije problem bilo hrishcjanstvo, vecj upravo suprotno- manjak istog.

sta cemo sa nasiljem koje se propoveda u svetom pismu?

sta cemo sa nasiljem koje je isus po bibliji sprovodio kad se par puta razbesneo? ;-)

 

Zapravo, ti monasi koji su ishli okolo i pomagali drugima ne da su imali uticaj, nego su bili prvenstveni razlog zashto se hrishcjanstvo rashirilo rimskim carstvom toliko da je i sam establishment bio primoran da (makar formalno) prihvati hrishcjanstvo.

ne slazem se, i mislim da je ovo neki romantiziran pogled na istoriju koji nije realan.

establisment (onaj koji ima silu, vojsku i mehanizme prinude) - nema nacina da bude PRIMORAN na privati tamo neke mirne monahe. da su im smetali, sve bi ih pobili vrlo efikasno, kao sto su citave narode i civilizacije brisali sa lica zemlje. jer su imali silu i nacin i pre svega - jer su odlucili da im se to vise isplati nego da ih porobe.

 

mnogo je realjniji scenario po kome je establishment shvatio da je crkva odlican mehanizam za kontrolu ljudi, i pre svega jeftin za odrzavanje. jeftiniji od ratovanja i milicije potrebne da se odrzava red. crkva je dobila na znacaju jer je establishemnt namirisao sjajan propagandni i marketinski potencijal te institucije.

 

Ne religije, nego fideizmi. Religija postoji raznih, bitnija podela je na fideizam (verovanje) i racionalizam (dokazivanje). Fideizam (teizam i ateizam) je ono sto je pogresno, racionalisticka razmisljanja (deizam i agnosticizam) su ona koja treba gajiti.

ateizam nije verovanje.

neki ljudi pokusavaju da se koriste oprobanim retorickim alatom "poistovetimo suprotnosti i postavimo se iznad njih da bi plasirali svoj stav kao zreliiji, racionalniji i sveobuhvatnijij". nazalost, to ne funkcionise tako u ovom slucaju - jer je ateizam posledica logickog razmisljanja kod svakog ateiste. cim osoba zastrani sa puta logike i razuma, javljaju se religijiska osecanja. ;) jedini nacin da se odrzi ateizam kod coveka je da mu logicki aparat bude konstantno jaci od primitivnog dela mozga koji izmislja odgovore i umiruje uplaseni duh.

Share this post


Link to post
Share on other sites

agnosticizam u odnosu na deizam je jedino ispravan slazem se. ono do cega dovodi taj agnosticizam je psiholoski efekat nemanja uverenja u istinitost odredjene tvrdnje i to je zapravo ateizam. tako da u slucaju deizma, agnosticizam i ateizam idu ruku pod ruku, s tim da ima agnostika koji nisu ateisti u smislu da imaju odredjena uverenja ali racionalno ne mogu ta uverenja da potkrepe i priznaju to, i to je slucaj sa mnogim popovima i religioznim intelektualcima.***

 

s druge strane, ako je rec o religijskim bogovima, tipa alah, onda nije potreban agnosticizam nego se ateizam, pored psiholoske strane nemanja odredjenog uverenja proteze i u sferu razuma jer su ta zamisljena bica toliko imbecilna i kontradiktorna da nije potrebno mnogo misliti da budes vrloveoma siguran da ne postoje i da su izmisljena i lazna.

s druge strane, imanje uverenja u to da ne postoji bog, to je neki nepravi ateizam, ateizam u sirem smislu, cisto psiholoski; ono kad pitas nekog ateistu zasto ne veruje u boga, kad taj kaze jednostavno ne verujem jer nisam poverovao to je pravi ateizam, ali ako se njihov odgovor svede na (iz mog iskustva cesce) "ubedjen sam da bog ne postoji zbog toga sto bla bla deca umiru od gladi u africi" > takvi mogu da se preobrate u vernike preko argumenata tipa "pa znas sve ima svoje, slobodna volja bla bla", oni prvi jednostavno ne mogu; tim drugima bi bolje bilo da budu "agnostici" makar u odnosu na religiju (ako ne vec na deizam) od cega je jos bolje da budu pravi ateisti u smislu da se njihova uverenja zasnivaju na razumu ali to je verovatno previse traziti od prosecne osobe

 

***> to je cista glupost za mene jer ja smatram da su naprosto duzni prema drustvu, a mozda i prema sebi da se odreknu tih nepotkrepljenih uverenja, naime odgovoran odrastao covek bi svakako trebalo u toj meri da vlada sobom da moze vladati svojim uverenjima onako kako moze argumentovano drzati da je ispravno, a ne da njegova uverenja kakva god bila vladaju njim, to je svesno podvrgavanje sebe nekim impulsima koji onda upravljaju tobom sto je za mene, ukratko, neodgovorno.

u slucaju nekih genijalnih umova to je dovelo do interesantnih pojava, izliva kreativnosti, ono neka vrsta droge, poezija, filozofski, transcedentalisticki spisi, umetnicka dela, mise, katedrale itd ali kod vecine ljudi to dovodi do jedne sveopste zatupljenosti, u najmanju ruku.

direktno se otarasiti sopstvenih uverenja koja nece da odu sama od sebe je, kazu neki, nemoguce, ali ja sam uspeo u par navrata i mislim da se uz izvestan mentalni napor to moze postici.

Edited by Čarli

Share this post


Link to post
Share on other sites
kao sto rekoh, ako nekog kriminalnca pitas da li veruje u boga - i on ti kaze da veruje, on jeste religiozan. nije ateista. ima ikonu, mozda ide u crkvu, mozda postuje obicaje, mozda postuje popove, mozda ovo mozda ono.

Ako je neko kriminalac, ochigledno nije religiozan, jer nijedna religija ne propoveda kriminal.

Citatima iz merijam vebster recnika i iz vujaklijinog leksinona sam ti dokazao sta znaci rec "religiozan" a ti i posle toga insistirash da tu rech koristish za ono shto ona ne znachi. To mozhe da radi samo ili debil ili trol. Koje si od ta dva me u sushtini ne zanima, ali ovo je poslednji put da bacam svoje vreme na chitanje i odgovaranje nekome ko ne ume ili necje da razmishlja.

 

s druge strane, imanje uverenja u to da ne postoji bog, to je neki nepravi ateizam, ateizam u sirem smislu, cisto psiholoski; ono kad pitas nekog ateistu zasto ne veruje u boga, kad taj kaze jednostavno ne verujem jer nisam poverovao to je pravi ateizam,

Samo ime kazhe- na pitanje da li bog postoji, agnosticizam je "ne znam" a ateizam je "nema boga".

  • Downvote 1

Share this post


Link to post
Share on other sites
Sign in to follow this  

  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

×
×
  • Create New...