Najts Blad, nisam na tebe mislilia... k'o sto rekoh, svakom moze da se desi... na greskama se uci i tako to

A je l' iko skontao da u naslovu piše Srpski?

 

 

:P

Ma joook, bas je neupadljivo

Upravo Kao što anglisti vremenom počinju da pišu imena dana i mjeseci velikim slovom U italijanskom se malim slovom pišu narodne pripadnosti, npr. americano, italiano, inglese...

Хоћеш да кажеш да је то професионална деформација?

 

Пре бих рекао да је то непознавање сопственог језика.

I onda će neko ko studira nemački sve imenice pisati velikim.

 

 

Да, и то што кажеш. Још кад би почео све германизме да изговара правилно, а не како смо их ми извитоперене примили, нпр. ауспуф (ауспух) или шлаг (удар, тј. шлог).

Edited May 25, 200916 yr by RNA

Хоћеш да кажеш да је то професионална деформација?

 

Пре бих рекао да је то непознавање сопственог језика.

 

Ne, ne, nesporazum. Njima je to izgovor, a u stvari je upravo kao što si naveo - nepoznavanje sopstvenog jezika. I onda se čude što ih profesori obaraju na tim "sitnicama"...

Da bi neko bio dobar prevodilac ili da bi naučio kako treba strani jezik, mora prvo odlično znati svoj.

 

 

Da bi neko bio dobar prevodilac, mora da zna prvo mnogo toga i da poznaje mnoge oblasti.

Radis na prevodjenju iz ruskog tekst o delovima automobila.Ja to moram znati prvo sve na sprskom.Da ne pricam recimo biologija, itd.

I posebno, posebno duh jezika treba preneti dobro.

Edited May 26, 200916 yr by VeronikaJeOdluchilaDaUmre

Да, и то што кажеш. Још кад би почео све германизме да изговара правилно, а не како смо их ми извитоперене примили, нпр. ауспуф (ауспух) или шлаг (удар, тј. шлог).

 

 

Strefiće me šlag, hehehe... Jednom dok sam radio na radiju sam napravio foru i pitao narod kako Nemci kažu šrafciger, narod je uglavnom odgovarao: Pa ne znam, neki su rekli valjda isto šrafciger, samo je jedan čovek rekao šrafcigever

Da bi neko bio dobar prevodilac, mora da zna prvo mnogo toga i da poznaje mnoge oblasti.

Radis na prevodjenju iz ruskog tekst o delovima automobila.Ja to moram znati prvo sve na sprskom.Da ne pricam recimo biologija, itd.

I posebno, posebno duh jezika treba preneti dobro.

Rekla sam da mora PRVO znati svoj jezik. Naravno da uz to ide još gomila stvari koje mora znati.

Da bi neko bio dobar prevodilac, mora da zna prvo mnogo toga i da poznaje mnoge oblasti.

Radis na prevodjenju iz ruskog tekst o delovima automobila.Ja to moram znati prvo sve na sprskom.Da ne pricam recimo biologija, itd.

I posebno, posebno duh jezika treba preneti dobro.

Pa naravno. Prevodilac nekog strucnog teksta mora poznavati struku iz teksta koji prevodi. Dobijem ospice kad neki nasi majmuni iz moje struke pocnu da prisvajaju neke izraze koji se kod nas do sada nikada nisu koristili u toj struci.

Da bi neko bio dobar prevodilac, mora da zna prvo mnogo toga i da poznaje mnoge oblasti.

Radis na prevodjenju iz ruskog tekst o delovima automobila.Ja to moram znati prvo sve na sprskom.Da ne pricam recimo biologija, itd.

I posebno, posebno duh jezika treba preneti dobro.

 

Da bi neko bio dobar prevodilac stručnih tekstova, treba da upiše specijalizaciju za konkretnu oblast da bi nakon toga stekao Master.

 

Ja sam završila engleski jezik i književnost, ali nisam još uvijek upisala Master jer ne znam šta bih i kako bih. (Mala digresija: Voljela bih fonetiku sa fonologijom, ali ko zna...) Honorarno sam prevodila svakakve vrste tekstova, književne najmanje, uglavnom je u pitanju ekonomija ino firmi, njihovi načini poslovanja, arhitektura, filozofija ski staza () itd. Mnogo mi je to teško palo, ne što ne želim da prevodim, već što nisam previše upućena. I onda guglam po netu o ne znam ti ni ja kakvim oblicima arhitekture da bih znala šta me čeka... Imam jako dobar rječnik koji me spašava, jer u arhitekturi recimo ima milion nekih arch-eva, dok se kockice poklope, ništa bez njega. Naravno, džaba ti rječnik ako prevodilac ne zna da stvori konkretnu sliku, a potom i priču. To nema (toliko) veze sa inteligencijom, nekome je jednostavno jako naporno to da radi, pa ne želi da shvati, nekome je dosadno, razlogi mogu biti svakojaki. Zato ako se upuštam u nešto, moram dobro da porazmislim šta i kako. Imam obavezu prema tom tekstu i osobi koja me plaća.

 

A prevodim iz finansijskih razloga, logično. Da sam željela da se bavim takvom vrstom stručnih tekstova, nastavila bih sa tim, ali kao što rekoh, ne privlači me. Možda krenem sa dizajnom naredne godine pa spojim engleski i to, što da ne, ima tu raznih mogućnosti

Ja sam na faksu ucio strucni engleski. Do tada nisam znao nista da beknem na engleskom iz struke.

Da, ja sam govorila iz perspektive jednog angliste. Naravno da će neko ko završava menadžment u pomorstvu recimo znati da navede djelove broda na eng. Šteta što je manjina na tom studijskom programu svjesna da će im to možda nekad i trebati.

E pa nisi u pravu! Vidis po njihovim gramatickim pravilima ne cu se pise odvojeno dok se odricna recica sa ostalim glagolima pise sastavljeno...O tome sam se pre par nedelja dopisivala sa jednim ujom i on me je pitao " Sta? Jeste vi Srbi toliko nepismeni da i necu pisete sastavljeno?'... I ja sam bila u fazonu...OK...

 

Toliko nisam mogao da verujem u ovo da sam danas okrenuo ortaka u Splitu da mi pogleda novi pravopis iz 2006... I jesam u pravu. Sva pravila za rečcu "ne" identična su srpskom, sa tim izuzetkom da nema izuzetaka kao kod nas (dakle, ne ću umesto neću). Ili ti je uja pogrešno informisan, ili je ne pismen

Pre će biti da je ovo drugo.

A meni pak tako deluje maloumno, kao kad ljudi kazu 'gilice', a ne 'girice'

 

Jaoj, majko mila... Ovo me podseti na moju "prefinjenu" kumu koja naručuje giLice u restoranu i na mene koja sam se maltene udavila od smejanja

 

Kamenujte me!!! Zbog greske.

 

Hvala Anja, sad mi je lakse.

"pomfrij" u menijima kafana je najjača reč.

glas javnosti,naslovna strana:

"propis za deranje vozača"

 

Na autobusu reklama velika...

Ne znam o cemu, ali bitno da pise ODELENJE.

Eh, common mistake.

Meni se sviđaju topli napiTci u svakom kafiću.

Meni se sviđaju topli napiTci u svakom kafiću.

kad ne pijes pivo