Overkill

[Vlaja Buraz 564]

Да, што каже Куруз, за Европу су већ 10-ак година под Нуклеаром, али не бих рекао да то игра неку улогу односно свакако није негативно: албуме, са изузетком 1996/97. издају на двије или три године јер су у тим неким циклусима за турнеје и тако су поставили фирму - Оверкил је, прије свега, мала приватна фирма; њихов први албум за Нуклеар је био квантни скок у односу на два говнета која су претходила. Штавише, мислим да их ови из Нуклеара натјерају да узму доброг микс-мајстора (2010. Тагтгрен, 2017. Снип, 2019. Зеус) кад ови у својој бесконачној шкртости лошим миксом сјебу албум (нпр. Иморталис очајан звучно, а пјесме нису тако лоше за разлику од Реликсива који је трагичан по свим питањима)...

Мени су управо поменути "добро измиксовани" албуми (2010, 2017. и 2019. година) врло добри, отприлике за 3,5-4/5 што је сасвим солидно за њихову километражу.

[Angelystor 3197]

"Ironbound" u top5 thrash albuma ovog milenijuma bez ikakvog problema. Još je veći uspeh kada se pogleda da im je to u tom trenutku bio 16. album. I to posle manje-više mlrjavog niza od 3-4 albuma (doduše slažem se sa Vlajom da je Immortalis pre svega sjebala skrnava produkcija).

[Сале 2486]

А видиш мени су тих 3-4 пре њега далеко бољи од тог ајронбаунд. Чак и тај реликс који је у најмању руку чудан, мени је тотално ок и чешће га слушам него ове касније. Од ајронбаунд па на овамо све на исти калуп а на то нисам баш навикао од њих (узимајући у обзир раније радове).

[Angelystor 3197]

S obzirom da se tebi, ako se dobro sećam, ni M-16 ne sviđa, nisam iznenađen

[Сале 2486]

Па није да ми се не свиђа али мислим да је један од слабијих албума.

[Descender 1992]

On 11/28/2020 at 10:22 PM, Сале said:

Од ајронбаунд па на овамо све на исти калуп а на то нисам баш навикао од њих (узимајући у обзир раније радове).

Isto, ubi me jednoličnost nakon Ironbound, nemam ni gram volje da pustim bilo koji. I Immortalis i ReliXIV su mi draži od njih, a da ne pričamo o I Hear Black ili WFO ili The Killing Kind od tih ne-klasika.

[Vlaja Buraz 564]

ЊФО је албумчина коју само квари трагичан тон бас гитаре односно микс - нумере су идеална доза спида и грува - као да се сами себи извињавају за комерцијални покушај са Чујем чрно, а комплет Џо трилогија (1996-1999) је култ за себе.

Овај актуелни нема хита, можда ова локал патриотска да се издваја ("Добро дошли у Земун") али је добар албум, добро осмишљен, одсвиран и измиксован, Линск се потрудио око својих сола (за разлику од неких албума гдје је на Кирковом нивоу), а и овај прије њега је истог квалитета, чак мало ширег захвата (насловна је баш еп на трагу "Година пропасти")... Дајте им шансу.