Kada se pominju konzole, samo ću reći da nikada Super Mario nije bio dobar kao na ovome:

 

 

Dugmići su neuništivi.

lemi,secam se toga,to je bilo predrkano,najdraze osvojena medalje ikada u bilo kom sportu...to i finale vaterpola u sloveniji...jedino mi je zao sto nismo posle bombardovanja bili prvi...

 

posle 2...

 

 

http://www.youtube.com/watch?v=c9WOmPCzBj0

 

i jos milion drugih, ali zbog ovog mi je drago sto sam nekada bila dete.

Uf Mortal Combat. Igrao sam trojku prošle godine na nekom emulatoru, ukrao od drugarice džojstik i ludilo Našao kombinacije za finishe muahaha.

@trne

Medalja nad medaljama.Toliko smo ih sve karali i svrsili im po facama da je to naprosto bilo bolno.

 

ZARKO PASPALJ!

 

Kada se pominju konzole, samo ću reći da nikada Super Mario nije bio dobar kao na ovome:

 

 

Dugmići su neuništivi.

 

Nikada to smece!

 

Samo:

 

Omiljeni crtani

http://www.youtube.com/watch?v=hy-H-KJRYbw

 

zvake koje sam obicno dobijala umesto kusura

 

@lemi...

 

i najjaca pesma ikada...

 

mogu da ti puse paspalje,paspalje...to se peva sta god da osvojimo...

 

 

Ovo je bilo munze-konza,kakve kurac sege i nintendoi

sad se setih ovog kulta...

 

http://www.youtube.com/watch?v=879XMTD62-s

 

super jebeni klinci!

Игра: http://www.rom-world...le.php?id=20685

емулатор да се не мучиш: http://www.rom-world...e_emu.php?id=48

 

E, 'fala ti ko bratu rodjenom , upropasti mi januarski rok

 

Da l se neko seca ovog kulta:

 

 

 

 

http://www.youtube.com/watch?v=0rsAzeKumGE

 

 

 

 

 

Svi su se igrali rata!

 

zace i lopova...

Battle City

 

 

 

 

Nemam pojma sta me vezuje za detinjstvo,sto necu zaboraviti...

 

...sem zrenjaninskog piva

 

Šta, ti si pio pivo u djetinjstvu? Rokerski, nema šta.

Ovo je moja trauma iz detinjstva:

 

http://www.youtube.com/watch?v=eZnDp6pyMxk

 

A ovo jedan od najjačih trenutaka:

 

http://www.youtube.com/watch?v=X12w-0Z7A8A

 

Ovo smo igrali u video klubovima:

 

 

A ovo jedna od omiljenih na Game Boy-u:

 

 

Crtani:

 

 

1000. broj Mikijevog zabavnika, kupljen u jesen 1995, ko zna gde se to denulo:

 

 

 

 

Setiću se još...

Aaaa, Rambo kult. Svaki dan smo nosili dzojstike na popravku. Pet dinara po dzojstiku, koja je to muka bila.

Odlazak kod druga skoro svako popodne da igramo Sega Mega Drive 2 (ili kako se vec zvala konzola), a potom Playstation i PC. Uvek je bio prvi koji je nabavio sve te platforme, a sam odlazak kod njega je uvek bio zanimljiv jer sam, da bih stigao brze, vozio preko poljane izmedjju nasa dva sela gde su me cesto jurile guske i posmatrale besne krave, plus prastari mostic preko kojeg je svaki prelazak uzbudljiv, jednom je moja baba pala na tom mosticu. A tamo je zivelo i dosta roma, bilo mi je uvek zanimljivo da posmatram njih i njihove poluraspale kuce od blata.

 

Odlazak na basket. Nikada necu zaboraviti te nebrizne godine, igrali smo basket po 3-4 sata, vodili zanimljive razgovore, zezali se maksimalno, uopsteno - bili su to dozivljaji koje cu uvek pamtiti. Znali smo da igramo basket po kisi, snegu, letnjim zegama, vetru.. blizu terena je i reka pa bi ponekad prosetali do mosta i zezali se tamo, a kasnije i pili.

 

Takodje mnogo sam voleo pecanje, a posebno u 4 razredu osnovne skole, za vreme letnjeg raspusta, svake nedelje smo isli na kampovanje i pecanje, najvise na reku Tamis. Spavao sam pod vedrim nebom pored vatre i slusao price starijih, kupao se po ceo dan, veslao camac, krao kukuruz iz obliznjih polja i potom nabio na stap i pekao na vatri. Nije da sam morao ali bilo mi je zanimljivo da to radim.

 

Pod uticajem Indijane Dzonsa i nekih drugih avanturistickih filmova, cesto smo pravili planove kako da otkrijemo skrivene katakombe i grobnice, a ovde na selu ima dosta legendi o njima. Pravili bismo spisak svega sto nam treba - lampe, konopci i ostale gluposti i onda provodili sate glupirajuci se po raznim zabacenim lokacijama, medjutim nikada se nismo priblizili groblju za koje se veruje da krije ulaz u skrivenu katakombu, neki zbog straha od duhova, drugi od policije..

 

8 dinara

 

 

17 dinara

Edited December 31, 201014 yr by Dead Man Walking

 

Ovo smo igrali u video klubovima:

 

 

 

Auuu kad se setim...osnovna skola,smugnuli mi sa casova....zaglavili se u igraonici(a vlasnik bio neki propali krimos wannabe,sa dve sipke u nogama,stalno lozio nas klince da ga sutnemo u cevanicu iz sve snage....jedan mali saban lezao pola sata u bolovima posle),cepali ovo,do uvece,dok smo imali za zetone,ortakova keva se toliko pogubila da je zvala muriju....good old times.

Odlazak kod druga skoro svako popodne da igramo Sega Mega Drive 2 (ili kako se vec zvala konzola), a potom Playstation i PC. Uvek je bio prvi koji je nabavio sve te platforme, a sam odlazak kod njega je uvek bio zanimljiv jer sam, da bih stigao brze, vozio preko poljane izmedjju nasa dva sela gde su me cesto jurile guske i posmatrale besne krave, plus prastari mostic preko kojeg je svaki prelazak uzbudljiv, jednom je moja baba pala na tom mosticu. A tamo je zivelo i dosta roma, bilo mi je uvek zanimljivo da posmatram njih i njihove poluraspale kuce od blata.

 

Odlazak na basket. Nikada necu zaboraviti te nebrizne godine, igrali smo basket po 3-4 sata, vodili zanimljive razgovore, zezali se maksimalno, uopsteno - bili su to dozivljaji koje cu uvek pamtiti. Znali smo da igramo basket po kisi, snegu, letnjim zegama, vetru.. blizu terena je i reka pa bi ponekad prosetali do mosta i zezali se tamo, a kasnije i pili.

 

Takodje mnogo sam voleo pecanje, a posebno u 4 razredu osnovne skole, za vreme letnjeg raspusta, svake nedelje smo isli na kampovanje i pecanje, najvise na reku Tamis. Spavao sam pod vedrim nebom pored vatre i slusao price starijih, kupao se po ceo dan, veslao camac, krao kukuruz iz obliznjih polja i potom nabio na stap i pekao na vatri. Nije da sam morao ali bilo mi je zanimljivo da to radim.

 

Pod uticajem Indijane Dzonsa i nekih drugih avanturistickih filmova, cesto smo pravili planove kako da otkrijemo skrivene katakombe i grobnice, a ovde na selu ima dosta legendi o njima. Pravili bismo spisak svega sto nam treba - lampe, konopci i ostale gluposti i onda provodili sate glupirajuci se po raznim zabacenim lokacijama, medjutim nikada se nismo priblizili groblju za koje se veruje da krije ulaz u skrivenu katakombu, neki zbog straha od duhova, drugi od policije..

 

Što i sad ne ideš na basket? Ja sa ortacima iz osnovne još uvek igram kad god uhvatimo lepo vreme, tj. temperaturu iznad 10 stepeni. Stvarno, to je najbolje mesto za opušten razgovor. Zna tu često da izleti i par pametnih reči, onako uz cepanje mrežice

 

 

Što i sad ne ideš na basket? Ja sa ortacima iz osnovne još uvek igram kad god uhvatimo lepo vreme, tj. temperaturu iznad 10 stepeni. Stvarno, to je najbolje mesto za opušten razgovor. Zna tu često da izleti i par pametnih reči, onako uz cepanje mrežice

 

Svako otisao na svoju stranu jbg. Posao, porodica, neki se preselili, ne mozemo se vise skupiti kao drustvo ni za novu godinu. Neverovatno je kako te stvari mogu da nedostaju i kako ti trenuci mogu da ispune coveka neopisivim zadovoljstvom.

 

A i vise nije isto. Par puta bi drugar i ja otisli na teren da vidimo kako je..i samo bi se razocarali. Sto se kaze, neki novi klinci, koje nikako ne mogu da svarim, nije to TO.

Edited December 31, 201014 yr by Novaliis

super je zajebavati se,al dodje vreme za kraj...u srednjoj bilo neverovatno dobro i super ekipa,ovo-ono,vidjacemo se kada zavrsimo i te fore...nista od toga...

 

 

 

 

Jedan od prvih crtanih koje pamtim.