VoivodBG

https://www.oblakoder.org.rs/voda-u-srbiji-uskoro-privatna-svojina-a-ne-javno-dobro/ Imate na kraju članka da potpišete peticiju, valjda ne moram da pričam da se radi ovde o dobru svih nas, i nećemo vazda da dozvolimo da budemo indiferentni i da to uzmu i raščereče. Hvala na pažnji.

Na konto živog nastupa sa Exita. Znam da su mnogi tada bili nije to ni delić toga pre 2000tih, ili još ranije, to je barem bio utisak ljudi koji su njih gledali live u tim najboljim godinama. Meni je ceo nastup bio potaman i ložački. To mi je i donekle povratilo veru da nije sve baš mrtvo u vezi benda. Ali sa svakim novim izdanjem potvrđuje da su sive ćelije pregorele od alkohola i narkotika skroz i da sada lupa kao kakav dementni đed. Nema više finese u svirci, jebiga, titani pali, šta da se radi. Osim sveća i tamjan da gari!

Za mene je ovaj bend ispucao svoje kredite od 2008. godine. Svaki novi album izvrtim jednom, prekrstim se, popijem vruću i ne vratim mu se više.

Kuki, ako slušaš ovo samo zbog ribe... Bitno je da se pojavio novi talas klinaca i da rade nešto moderno i drugačije. Izvrti malo bolje taj tejp i podari im šansu. A ovo je recimo novonastali klasik od pre neku godinu, mogao bi Vlado da njemu plati što ga vratio u žižu interesovanja:

Dobra je Žad, ali mi je ova bolja: Po običaju Summer Deaths-letnje smrti šije sa produkcijom i bitovima. Ko bi rekao da će iz metalca da se razvije takav wunderkind za produkciju. Ubedljivo mi najslabiji na ovom tejpu Kene Beri, i žao mi što su se raskantali sa Noksijem.

Uskoro! Druga knjiga naše biblioteke Zona biće prvi strip-album Filipa Drijea objalvjen na srpskom. „'Noć je moj rekvijem, moj Tadž Mahal.', zapisao je Drije. 'U transu sam. Ne spavam. Ludim. Pijem šest boca dnevno. Uništavam se. [...] Triput sam završio u bolnici. Ali nastavio sam da se opijam sa prijateljima. Ipak, došao je čas da se vratim, Nikol me čeka. Stigao sam kući. Prazno je. Moja voljena, moja ljubav nije tamo. Užasno je...' Nakon smrti supruge Nikol, 1975. godine, Drijea je obuzeo mahnit bes. Mrzeo je bolest koja mu je uzela ženu, lekare koji nisu mogli ništa da učine i za koje je sve to bilo samo statistika, društvo koje se sakriva i ne želi da išta nauči o smrti. ” Bujicu sumanutih vizija Drije je poetski artikulisao u svom delu „Noć”, alegorijskoj postapokaliptičnoj priči o kraju sveta. O gubitku. Smrti... O kojoj, kako je rekao, tek treba da učimo.

Pogledaj Des mini seriju sa njim, glumi serijskog ubicu. Ono što je najbolje kod serije je to što su postavili kao klasičan policijski procedural sa intervjuima sa njim, bez ikakvog pokazivanja grozota koje je učinio, i mogu ti potvrditi da je efektivnije nego sve grozote koje su mogle da se vide u Hannibal seriji, recimo. Tennant je tu briljirao i bukvalno se utripuješ da je šenuo skroz i postao dotični ubica. Pride je kratka mini serija. Uživaj.

Kako kome, meni je bilo bespotrebno. Mogli su da idu i rutom prikvela onda i da pokažu u celini kako je to delovalo u prvih par meseci sa svime. Svakom svoje na kraju dana.

Ravenous je suvoparni klasik. Robert Carlyle na vrhuncu igre, Guy Pierce ćuti većinu filma, i predivno je prikazan beznadežni život u to vreme kada se išlo po zemlji i kolonozivalo. Pride muzika je opaka i čudna i dan danas. Babadook nisam i dalje pogledao, stoji mi na lageru, poteraće se u nekoj instanci definitivno.

A Quite Place Part II (2021) Prvi film mi se dojmio, iako je imao dosta problema sa izgradnjom sveta i pravilima u vezi kreatura. To je uvek bitno za horor žanr kada se pravila lepo postave i onda znaš na čemu si. Kratki sinopsis: Film prikazuje dane kada je počela invazija, bez kojeg smo i mogli da prođemo, ali eto bio je poslednji pozdrav od Krasinskog. Ubrzo kada prođe intro, vraćamo se na ostatak porodice koja pokušava da preživi i pošto su ostali u nemilosti tragaju za novim domom i vazduhom (ne zaboravite bebu u kovčegu) i naleću na osobu iz prošlosti kojoj treba iskupljenje. Kako bih sumirao gledanje i iskustvo drugog dela? Film je daleko jeftiniji od prvog dela, to se da videti po rascvetanim bojama. U neku ruku deluje kao Hallmark produkcija naspram prvog dela koji je imao bolju fotografiju i bio je ipak zavejan pod velom noći, koja je pak veliki saveznik da prikrije nedostatke u animaciji i da održi kakvu misteriju u vezi samih kreatura. Isto tako u ovom filmu nema razvoja likova više, već su to samo situacije, koje se veštački pumpaju da bi se nešto dešavalo i eskaliralo. Neke su dobro odrađene, poput recimo scene sa vozom, ili brodićem, dok je dosta njih, ma šta god, ajde samo da se ovo privede kraju. Ako bih našao najveći plus u filmu to su klinci glumci: Millicent Simmonds i Noah Jupe, lepo je što je Krasinski stavio i svoju ženu po strani, i da mogućnost da ovi mladi naraštaji pokažu šta znaju i umeju, i ako bih morao da navedem kao najveći plus čitavog iskustva, to su njihovi performansi. Ako ste horor komplecionista možda će vam biti simpatično da ispratite i drugi, ali kao i slučaju recimo Conjuring serijala, ovaj gubi snagu već na drugom delu, a ne verujem da ću se vračati za treći. 4, više naginje ka 3. Censor (2021) Ovo je jedan od boljih filmova iz ove godine. Prvo što je prvo dugometražno filmsko izdanje režiserke Prano Bailey-Bond koja je već imala izlet sa kratkim filmovima i pokazala da ima oko za stilizovanu fotografiju i mučnu atmosferu. Sinopsis: Enid (Niah Almgar glumila u Raised By Wolves, Calm With Horses) radi kao montažerka cenzor tokom ozloglašenog perioda u Britaniji kada je vladala hajka nad horor filmovima i kada se pojavio The Amnesiac Killer koji ubija ljude pod uticajem filmova i ne seća se da je to učinio. Tu hajku su zvali Video Nasty panikom, dosta filmova je prozvano degutantnim i nemoralnim, i nisu bili objavljivani, pa čak su i sudski gonili kreatore i zabranjivali naširoko. Sa ove distance interesantno je posmatrati šta je bilo tada kontraverzno i da ti filmovi utiču na svest gledalaca. Imate dosta o tome na internetu, zanimljivo štivo za čitanje. I šta je sve tu moralo da se krati da bi prošlo stroge cenzorske postulate i da konačno ode među publiku. Većina tih filmova je tek dobila priliku da se prikaže u celosti u kasnim 90-tima i 00-tima kako su popuštali i menjali zakone u vezi toga. Malo mi je problematično da Vam pričam dalje o sinopsisu, jer bi bilo koji dalji detalj razotkrio čitav zaplet, a želeo bih zaista da neko pogleda film i da oseti taj nalet vrućice koji sam osetio gledajući ga. Prano je skinula period Thatcher-ove napaćene Engleske, zadimljenih prostorija bez ikakve svetlosti, ulice i hodnike prepune prljavštine i loše rasvete. Čitavim filmom odiše bolesna atmosfera, a na to sve se nadograđuje kroz šta prolazi Enid. Ujedno je imala dobro oko da prezentuje najgore stvari koje mogu da zadese žene u tom periodu, i time predoči da nije njihov položaj oduvek bio dobar i da nisu cvetale ruže svima. Zbog posla kojim se Enid bavi, imamo i sjajne montaže gde se daju omaži tim zabranjenim filmovima i pride se poigrava sa formatima iz doba VHS, mali omaž ali ponovo odrađen sa ukusom i efektivno koji opravdava i izbor hiper stilizacije, pogotovo kada krenu igre sa giallo osvetljenjem. Smatram da je ovo vrlo dobar prvi rad, znala je šta želi da ispripoveda, našla je i dobru glumicu u Niah-i, kojoj skidam kapu na raznim manirizmima koje ispoljava njen lik, ponekada su sitni detalji u glumi poput tikova ili blaziranog izgleda najefektivniji. Ili tipa u odnosu sa rodbinom i u vezi problema koji je i dalje tišti. Lepi i korisni detalji da se izgradi karakter i da bude što uverljiviji. Trebalo bi pogledati film i ispratiti dalji radove režiserke jer mislim da je ovo tek početak dobrih stvari koje će nam pokazati u budućnosti. Jaka 8, ide mi ka 9, ali to možda posle još par gledanja negde niz put.

https://www.instagram.com/barbaramirezz/?hl=en

Da ja vama nešto kažem na tu temu seksi lutaka. Radio sam nekada za najveću online platformu na svetu, i na njoj su imali pedofilske lutke. Da pojasnim, lutka je bila u obliku dečaka ili devojčice i mogao si da im menjaš pol, vadi patku, ostavi vaginu ili obratno. Imao sam interakciju sa živim pedofilom preko telefona koji mi je plakao o njegovom malom anđelu, pride ja sve vreme ne znam šta je poručio jer ne stižem od ridanja i drame da pogledam. Govorim mu ma čoveče, nemoj tako nema potreba za plakanjem, rešićemo to. Čim sam video šta je proizvod, empatija koja bi trebao da postoji spram mušterije i ogadio mi je taj dan. Pošto je slučaj bio povezan sa kineskim prodavcem koji ga je tu zeznuo za pare i slanje lutke. Prebacio sam slučaj specijalistima koji akaju sa prodavcima i ovoga jedva umirio i skinuo sa telefona. Sa jedne strane možda je bolje što takve lutke postoje jer onda osoba takvog mentalnog sklopa, neće krenuti na pravu decu. U svakom slučaju pakao. I stvarno treba nisko da se padne da se pamprči plastika, bila to seks lutkica ili flesh light.