Scott Pilgrim vs. The World (2010)
Edgar Wright je napravio odličan omaž tadašnjem indie stripu koji je bio popularan i nedovršen. Jarke boje (inače strip je crno beli!) dosta zvukova i efekata koje su preuzete kao iz video igara, i to sve i dalje dobro izgleda jer se vidi da su korišćeni praktični efekti gde je bilo moguće. Oduvek će mi to biti jedan od najlepših filmova koji imaju predivnu kinematografiju, efekte i ceo vizuelni pizzaz! Andre Rublev (1966)
Osim što je epski film, fotografija je nestvarna u mnogo instanci, Tarkovsky je zaista imao oko za fotografiju i da to uspe da isfura u filmu crne bele boje je domaći zadatak za mnoge režisere. Da li je to scena proterivanja "pagana-bogumila" u močvarama u po noći, ili dok grade enormnu crkvu ili nazire se najezda mongola, ovaj film zaista ostane sjajno zabeležen kao masterpis vizuelnog dela. Parasite (2019)
Jedan od najlepših azijatskih filmova, simetrija, boje, kadriranje. Nije ni čudo što sam ga dva puta izvrteo (a hoću u budućnosti još) i kada vidiš making of da su sve scene postavljene u story boardovima kao u grafičkoj noveli i da je direktor fotografije tatko, ostaje urezano u sećanju. The Master (2012)
Paul Thomas Anderson mi je među omiljenim režiserima i stvarno sam se lomio šta da stavim od njegovih filmova kao najlepše, jer da sam odabrao There Will Be Blood, Boogie Nights, Magnolia pa čak i Phantom Thread ne bih pogrešio. The Master dajem prednost jer je odlično zahvaćen taj posleratni period i ima par epskih kadrova (scena sa pustinjom kada Hoffmanov master vozi motor ili Phoenix-ov lik ima svoje halucinacije) Tokyo Drifter (1966)
I Japan ima svoje šarenoliko ludilo za izvoz, priča je možda isfurana ali kada sam počeo da otkrivam Azijatski film, sa ovim sam skapirao da ne mora sve što je lepo za gledanje da dođe iz Holivuda. Zbog vizuelnih rešenja i boja treba ga pogledati. The Thing (1982)
Carpenter je bog. Led i sneg, izolacija, iako je film u suštini depresivan, prelepo je sve to preneto na veliko platno taj koktel tih emocija, i dalje tvrdim najbolje stvoreni praktični efekti Rob-a Bottin-a. Bronson (2008)
Kao kakav avangardni dokumentarac izvučen sa VHS kopije zaboravljenog u nekakvom skladištu. Grain efekat koji se samo pojačava kako Hardy odlazi u Bronsonovo ludilo. Suspiria (2018)
Već sam torokao o filmu na preporukama. Vizuelno sve je top. Iako je ponovo horor u pitanju. Emma. (2020)
Bazirano po knjizi Jayne Austen, prelepa kostimografija, ultra jarke boje, i baš pozitivan vajb. Inače prvi film režiserke koja je prevashodno radila spotove i to se ovde vidi.
