Jump to content

Православље


Guest 10 dinara

Recommended Posts

О.Јоил, игуман манастира Ћириловац: Да чисти пред Бога изађемо

 

Треба се држати Светог Саве и осталих наших светитеља, како би сачували веру и одолели искушењима времена у којем живимо

Ако се молимо богу, уздржавамо од зла и живимо животом истинских хришћана, ништа нам неће бити тешко и нема тог проблема којег нећемо успети да решимо, поручује нам отац Јоил, игуман манастира Ћириловац и један од духовника наше цркве.

Отац Јоил, у разговору са групом верника стрпљиво је одговарао на многа питања и говорећи о разним темама давао корисне поуке и савете. Овом приликом „Боготражитељ“ ће вам прети неке од њих, за које процењујемо да су у садашњем времену нарочито актуелне.

Говорећи о духовном стању у којем се наш народ налази отац Јоил нам поручује „Све се остварило што је у „Небеској литургији“ говорио владика Николај и што су говорили остали наши светитељи. Српски народ у нашем времену пролази кроз различита искушења и тешкоће. Зато се требамо молити богу, правилно владати у животу и држати онога што су нам у наслеђе оставили Свети Сава, Свети Василије Острошки и остали српски светитељи. Одавно су наши стари рекли да је „муж браник жене и детета, а народ цркве и племена“. Ако, дакле чинимо тако, ниједног се непријатеља и ниједног проблема не требамо бојати“.

Нажалост, сви ми у својим животима, тако често не поступамо и зато нам отац Јоил указује на многе наше мане и недостатке „Бог чека да ми њега послушамо, али, уместо тога, наш народ често одступа од Бога. Узмимо, на пример пост. Наш народ неправилно и нередовно пости, а то је веома штетно, јер ако не постиш правилно, не можеш бити прави хришћанин. Пост је важно средство у борби против греха и многа зла, чији смо у ово наше време сведоци, не би се дешавала када би људи истрајно и правилно постили. Ја често волим да кажем да се ни један светитељ није из мрсне утробе родио и зато нико нема права да некога разрешава од поста. Ако неки верник, попут рецимо трудница, из здравствених разлога не може да дуже пости на води, треба да пости на уљу, а средом и петком на води и видеће како ће све добро бити“.

Неправилан однос према вери, посту и богослужењима, као и искушења којима су људи у данашњем времену изложени, често нас наводе на многе грехове и неумерености. Отац Јоил је говорио и о њима „Велики грех на који су многи, посебно данас подложни је гордост. Ње се нарочито треба чувати, јер се она лако увлачи у људе и многе одвраћа од пута спасења. Зато се морамо уздржавати од неумереног хваљења и себе и других. Исто тако, друге не треба осуђивати већ се молити за њихово спасење и помоћи им да се врате на прави пут. Када су Светог Антонија једном позвали да пресуди брату из другог манастира, који је починио неки грех, он је рекао – не могу, јер од брда својих грехова не видим шта је иза брда. Грех је и што људи, кад раде неки посао то, углавном често чине без љубави, већ са роптањем и зловољом или што, кад дају то чине из интереса и са презиром се односе према сиротињи. Зато вам саветујем, помажите сиротињу, али са љубављу и много ћете греха покрити. Имајте оно основно што вам треба за живот и Господа у срцу и видећете да ће вам то бити довољно Велики грех којим ми Срби жалостимо Бога је и чедоморство. Он угрожава опстанак нашег народа, а родитељи који то чине противе се Богу“.

Разговор са оцем Јоилом био је прилика и да се он осврне на нека актуелна дешавања унутар наше цркве „Треба очувати јединство Цркве, држати се њеног вековног поретка и нарочито чувати се од раскола, јер су они велико зло. Зато не треба ништа чинити што уноси смутњу и поделе. Ја многима који данас екпериментишу говорим– не знам за свеце који су тако чинили, а имам Светог Василија, који није тако чинио, па је постао свет. Зато им поручујем, пазите се ствари од којих можете изгубити душу и чувајте се промена које никоме не користе, већ се угледајте на наше светитеље и држите се онога што су они радили“.

Отац Јоил говорио је и о причешћу: „Ако се исувише често причешћујемо губимо страх божији и не поштујемо причешће као они који га дуже чекају. Јер, кад ти нешто чекаш, онда се више радујеш и боље припремаш за то што очекујеш. Светој чаши не треба приступати олако, већ пре причешћа треба постити и кроз покајање и чињење добрих дела достојно се за њега припремити, како бисмо осетили пуноћу и доживели истинску радост“.

Поред причешћа важан део у животу сваког хришћанина је и исповедање, указује нам отац Јоил „Да нема исповести, нико се не би могао спасти. Али, исповест мора да прати покајање. Јер, и Свети Јован Кронштатски је говорио да је без покајања исповест ништа. Ако се искрено кајеш и на исповести плачеш – као да си се поново крстио, а твоје сузе онда су ти вода за то ново крштење. Зато сваки верник треба да пажљиво бележи своје грехе, како би знао шта је све, током једног периода лоше урадио и да те грехове онда, уз покајање исповеди свештенику. А ако исповести приступимо формлано или на брзину, онда нам оно ничему не користи“.

Отац Јоил каже и да је, као дугогодишњи чувар моштију Светог Василија Острошког, у манастиру Острог био сведок и многих исцељења која су се догодила пред ћивотом светитеља. Зато се у разговору са верницима, описујући нека од тих исцељења дотакао и увек актуелних тема болести и смрти и поручио: „Нема те болести које Бог не може исцелити преко својих светитеља. Али, Бог увек гледа крајњи домет шта ће са нама бити. Болест чисти све грехе и припрема нас да чисти уђемо у царство небеско. Зато, без обзира на све тешкоће, на њу не треба гледати са очајањем. Ни пред смрћу не треба очајавати, ма колико да нам је жао ближњега који умире, већ се треба молити за душе умрлих. Јер, као што пише кад једно посејано зрно умре, онда многе нове биљке из њега никну. И да увек будемо свесни да се само преко крста у рај улази“ поручује нам на крају отац Јоил.

Ј. Г.

  • Upvote 1
  • Downvote 1

Share this post


Link to post
Share on other sites

vidim da sam ostao duzan neke odgovore...

 

Можда поређење и није баш на мјесту али "тајне" кватне механике су блиске онима ко се њима бави и вриједно их изучава, одриче се неких ствари ради тога итд. разлика је само у томе што су тајне хришћанске вјере досптупне свима, и не захтијевају неко предзнање...осим слободе и повјерења према Цркви и светим оцима.

 

kvantna mehanika nije tajna, materijal je dostupan javnosti, objavljuje se tamo gde treba. nema nikakve tajne, niti se bilo sta skriva.

 

sa druge strane, znanje o bogovima ima uvek misticnu notu i dostupno je onima "koji veruju" - sto je samo eufemizam za to da se od vernika ocekuje da nekriticki prihvataju crkvene dogme (koje ne podlezu eksperimentu, proveri, kritici - ni reviziji). dakle, termin "crkveno znanje" je besmislen (osim ako govorimo o istorijiskoj komponenti cele price), i ima istu tezinu i vaznost kao i znanje o spajdermenu.

 

То је грешка која је одвојена од црквене свијести.

ne postoji nikakva "crkvena svest" niti bilo sta slicno. postoji samo ubedjenje i nekriticki odnos prema dogmama - sto je, da apsurd bude veci, jedan vid odricanja od svesti i gubljenja iste. to sto si ti ubedjen u postojanje boga i sto se odusevljavas pricama i likovima iz religijiske beletristike - te ne cini nista "svesnijim" od deteta koje cita stripove o spajdermenu i tripuje da je to prava stvar.

 

не значи да је неко индоктиринаран

jaka indoktrinacija se vidi u mnogim primerima. recimo, kad za trenutak u tvojoj poruci bljesne agresija (koju ne mozes uvek da sakrijes) i izrazis zelju da se tvojim neistomisljenicima oduzme pravo da kazu svoje misljenje. to glumatanje "mira, spokoja i mudrosti kroz religiju/veru" se vrlo lako stavlja na probu i velika vecina ljudi je glume, puca na prvoj i najmanjoj provokaciji, kad pokazu svoje pravo lice iza maske spokoja i mirnog tona. to pravo lice najcesce je vrlo besno, zubato, agresivno - i kontradiktorno zvanicnim nacelima religije.

 

tad postaje jasno da kod mnogih ljudi religioznost/vera sluzi kao fasada iza koje kriju neku malicioznost ili zlo koje mogu na miru da gaje i da mu se prepuste u trenucima kad razmisljaju o svetu i zauzimaju stav prema onom sto ih okruzuje. a onda sav taj bes, sebicnost i zlobu prekriju plastom religijiskih floskula, simbola i zanosa, dajuci mu konsekventnost.

 

na ovakav nacin, osoba moze sebe da dovede u takvo stanje da recimo u sobi punoj ikona svetaca muci drugog covka i potpuno oslobodi svoje sadisticke nagone (crna reka, snimak batinanja, pesnicenja i sutiranja bespomocnog coveka). religija nije jedini nacin da se ljudski duh u toj meri izvitoperi, ali govorimo o verskoj indoktrinaciji. ti si recimo, na nekom nizem-srednjem nivou indoktriniranosti, jos uvek nisi spreman da se bacis u akciju, ali ako ti okolnosti dozvole (recimo ako osetis da neces odgovarati za svoje postupke), vrlo lako se moze desiti da krenes da "oduzimas pravo" ljudima za koje procenis da ga ne zasluzuju. po tvojim licnim kriterijumima i kriterijumima organizacije.

 

Уосталом "комплетна личност" вјероватно тешко ко може објаснити шта значи.

dobro, mozda je tebi tesko da to objasnis. u neku ruku me to i ne cudi.

 

mozda ti ovo pomogne:

kompletna licnost je neko ko ne ocekuje od bilo koga drugog da vodi racuna o njemu, na bilo koji nacin. materijalni, duhovni, psihicki, socijalni, ovakav ili onakav. kompletna licnost sama snosi odgovornost pred sobom za ono sto uradi, ne krivi spoljasnji uticaj za nesto sto je sama uradila, i dovoljno veruje u sebe da ne zahvaljuje imaginarnom prijatelju za ono sto sama postigne.

  • Upvote 3
  • Downvote 2

Share this post


Link to post
Share on other sites

kvantna mehanika nije tajna, materijal je dostupan javnosti, objavljuje se tamo gde treba. nema nikakve tajne, niti se bilo sta skriva.

 

sa druge strane, znanje o bogovima ima uvek misticnu notu i dostupno je onima "koji veruju" - sto je samo eufemizam za to da se od vernika ocekuje da nekriticki prihvataju crkvene dogme (koje ne podlezu eksperimentu, proveri, kritici - ni reviziji). dakle, termin "crkveno znanje" je besmislen (osim ako govorimo o istorijiskoj komponenti cele price), i ima istu tezinu i vaznost kao i znanje o spajdermenu.ne postoji nikakva "crkvena svest" niti bilo sta slicno. postoji samo ubedjenje i nekriticki odnos prema dogmama - sto je, da apsurd bude veci, jedan vid odricanja od svesti i gubljenja iste. to sto si ti ubedjen u postojanje boga i sto se odusevljavas pricama i likovima iz religijiske beletristike - te ne cini nista "svesnijim" od deteta koje cita stripove o spajdermenu i tripuje da je to prava stvar.

Ја колико пратим науку и те како је доста тога у оквиру данашње квантне механике тајна и остаје неодгонетнуто, што јелте и саму науку чини занимљивом и достојном истраживања.

Са друге стране људи из неког разлога једнсотавно и даље прохватају ону погершну флоскулу "вјеруј и не истражуј", тј. исту набацују вјерницима (било којих конфесија) али која не може да нађе мјесто у овкирима Православне Цркве.Са треће стране твоја прича као и људима који нису упознати са историјом догмата а не "догми" у Цркви, и са њеним суштинским однсосом који вјерни има према њима, постаје проблем јер крећете превише олако да их употревљавате у дискусијама.И четврто, то поређење са спајдерменом, бетменом је толико бесмислено, да када би се само на тренутак замислио над тим, видио би велики промашај.Елем, основе старозаветне и новозавјетне теологије не могу баш тако лако и крајње наивно да се пореде са стриповима, лажним митовима, апстрактним идејама итд.Мада, то је типично западњачки приступ поређења и срозавања једне реалности и живота.Мада, можда би се и сложио да је то одрицање од свијести у неком смислу, јер заиста јесте...то је одређено трансформисање/преображај ума који ако можемо повезати са свијешћу, ка вјечном добробитију и сузбијање злобитија које влада у овом свијету. "Овај свијет у злу лежи"

О догматима:

"Догмати Цркве нису, и не треба их сматрати логичким дефиницијама које прихватамо без испитивања њиховог најдубљег егзистенцијалисти­чког смисла. У Православној Цркви догмати јесу живот, те стога треба да имају непосредан и одлучујући утицај на битије, да буду „откровение" Истине, односно, да буду указање на смртно, пролазио и ограничено стање битисања. Догмати имају вечну важност и ауторитет јер се односе управо на ове апсолутне егзистенцијалне истине, тј. на питања живота и смрти." - еп.Јован

 

jaka indoktrinacija se vidi u mnogim primerima. recimo, kad za trenutak u tvojoj poruci bljesne agresija (koju ne mozes uvek da sakrijes) i izrazis zelju da se tvojim neistomisljenicima oduzme pravo da kazu svoje misljenje. to glumatanje "mira, spokoja i mudrosti kroz religiju/veru" se vrlo lako stavlja na probu i velika vecina ljudi je glume, puca na prvoj i najmanjoj provokaciji, kad pokazu svoje pravo lice iza maske spokoja i mirnog tona. to pravo lice najcesce je vrlo besno, zubato, agresivno - i kontradiktorno zvanicnim nacelima religije.

 

tad postaje jasno da kod mnogih ljudi religioznost/vera sluzi kao fasada iza koje kriju neku malicioznost ili zlo koje mogu na miru da gaje i da mu se prepuste u trenucima kad razmisljaju o svetu i zauzimaju stav prema onom sto ih okruzuje. a onda sav taj bes, sebicnost i zlobu prekriju plastom religijiskih floskula, simbola i zanosa, dajuci mu konsekventnost.

 

na ovakav nacin, osoba moze sebe da dovede u takvo stanje da recimo u sobi punoj ikona svetaca muci drugog covka i potpuno oslobodi svoje sadisticke nagone (crna reka, snimak batinanja, pesnicenja i sutiranja bespomocnog coveka). religija nije jedini nacin da se ljudski duh u toj meri izvitoperi, ali govorimo o verskoj indoktrinaciji. ti si recimo, na nekom nizem-srednjem nivou indoktriniranosti, jos uvek nisi spreman da se bacis u akciju, ali ako ti okolnosti dozvole (recimo ako osetis da neces odgovarati za svoje postupke), vrlo lako se moze desiti da krenes da "oduzimas pravo" ljudima za koje procenis da ga ne zasluzuju. po tvojim licnim kriterijumima i kriterijumima organizacije.

Па добро, ово није да не може да буде одређена анализа психолошких профила појединаца па укључујући ту и мене.Посебно овај болдовани дио је умногоме добро расуђивање.У сваком случају оно што остаје као тежња,максима и задатак јесте, како рече Владика Максим (Васиљевић): "Oно што, осим трезвености, мора да краси сваког јесте и неосуђивање других."

 

kompletna licnost je neko ko ne ocekuje od bilo koga drugog da vodi racuna o njemu, na bilo koji nacin. materijalni, duhovni, psihicki, socijalni, ovakav ili onakav. kompletna licnost sama snosi odgovornost pred sobom za ono sto uradi, ne krivi spoljasnji uticaj za nesto sto je sama uradila, i dovoljno veruje u sebe da ne zahvaljuje imaginarnom prijatelju za ono sto sama postigne.

Па добро то сам подразумијевао под тим, е сад једино овај "имагинарни" пријатељ није требао да стоји ту.Јер постоји изузетно горе описане одговорне личности које су отвориле себе са нестворене енергије божије : )

Edited by SixStepsOnTheMoon

Share this post


Link to post
Share on other sites

predavanja protojereja-stavrofora Dragana Milina na temu "Savremeno tumačenje biblije".

 

prvo predavanje: http://www.svetigora.com/node/8388

 

drugo predavanje: http://www.svetigora.com/node/11527

 

Своје тумачење Библије отац Драган Милин засновао је на чињеници да је Библија источњачка семитска књига настала на Блиском Истоку и да се не може буквално ишчитавати кроз наочари савременог европског човека. То је, пре свега, богочовечанска књига, која је саздана уметничким поступком, па и ако није у свему прецизна, она је дубоко истинита.

 

oтац Драган Милин, који предаје Библију на Богословском факултету у Београду, у свом предавању пошао је од чињенице да је Библија „књига над књигама“, да је стара двије хиљаде година, да је преведена на око 2800 језика и дијалеката. Та књига је богочовјечанско дјело које садржи пет области: правну, историјску, философску, литерарну и теолошку.

 

"Neophodno za sve pocetnike u veri, ali i za sve ostale koji planiraju da citaju, proucavaju ili kritikuju Bibliju, pogotovo Stari Zavet."

Edited by Lou
remove format

Share this post


Link to post
Share on other sites

  • Recently Browsing   0 members

    • No registered users viewing this page.
×
×
  • Create New...