Kaltenbach Open Air 2025 iliti zimovanje u Avgustu 2025. Krenuli smo u sredu kao i uvek dan ranije da se smestimo na vreme, a prijatelji iz Slovenije nam kao i prosli put ostavljaju mesto. Ovog puta nas petoro u malo siroj ekipi krece iz Srbije i lagano stizemo u Spital Am Semmering za neke prvi put, a za nas trojicu treci put. Vec se osecamo kao da je neki domaci festival u pitanju, a ne ski centar u Austriji. Ove godine za mene nije bio nesto preterano zanimljiv line up, a i posto je ovaj festival u manjoj formi i sa jednom binom za celu ekipu je ovo izdanje bilo potpuno opusteno i isli smo tek uvece da pogledamo bendove koji su nas interesovali. Prvi dan Odmah krece vec najavljena losa prognoza i zahladjenje. Nadamo se da ce nas kisa sto vise izbeci i da ce prognoza omasiti jer je najavljeno naredna tri dana samo oblacno vreme sa dosta kise i temperature od 5-16 stepeni. Generalno smo imali srece sa kisom gde je palo samo nekoliko pljuskova i najvise se ispadala tokom noci dok smo spavali. Vec prvog dana se pokazuje najgori deo festivala, a to je tucanik u kamp prostoru (u sustini kampuje se pored puta na tucaniku) koji je nocna mora za postavljanje satora i paviljona. Problem je u kamenju ispod gde klinovi za sator udare i iskrive se cim se udare cekicem, a probali smo i ove godine foru sa dugackim srafovima za drvo i udarnim zavrtacem/odvrtacem koji su imali malo vise uspeha ali i dalje je to bila patnja za postaviti. Samim tim prvog dana smo videli da sator ne moze tako da stoji jer se voda sliva na jednoj strani. Posle par modifikacija situacija je mnogo bolja i idemo na nesto sto ce se ponavljati naredna 3 dana i o cemu vise necu pisati. To je standard odlazak na bazen da se kupamo/tusiramo/ugrejemo, odlazak na rucak posle toga i druzenje u kampu. Prvi i jedini bend tog dana za mene je bio Sargeist. Prijatno iznenadjenje u smislu da su napokon resili da bas pedala bubnja ne suta sve prisutne u grudi svojom jacinom sa razglasa i zaista dosta dobar zvuk na svim bendovima koje sam gledao. Sargeist sam gledao pre par meseci u Budimpesti sa istom setlistom i naravno svirka je bila bez zamerke. Shatraugh fura Chancellor Palpatine cosplay sa vokalima kojima se nikome izgleda ne svidjaju sem meni (mada doduse sto vise vreme prolazi, to sve vise ljudi prihvataju promenu i njega na vokalima), a setlista se sastoji uglavnom od prosarane diskografije i fokusa na novom albumu. Sat vremena Finske tame se zavrsava sa povratkom u mizeriju i komfort, a ja odlazim u toplu vrecu za spavanje. Drugi dan Posle vec pomenutih aktivnosti spomenutih u prvom danu uvece me ceka Horna. I oni kao i Sargeist prolaze kroz "celu" diskografiju sa setlistom od jedne pesme sa svakog izdanja. Kod njih je tesko posle toliko izdanja napraviti setlistu da svima odgovara jer imaju materijala da sviraju vise sati (sto su i dokazali na Steelfest-u sa 3 setliste u 3 veceri). Kao i prethodne veceri zvuk je stvarno odlican, Finci u elementu i definitivno opravdavaju to sto je vecina publike tokom festivala nosila njihov i Sargeist merch. Posle njih na binu izlaze Perica i ekipa, tj Vader. Nisam ih gledao 6 godina i nekako mi uvek stoji za tu stariju ekipu u glavi da sto su stariji to ce sve biti nekako traljavije odsvirano, sporije i dosadno. Naravno to kod Perice nije slucaj i on kao i odredjena garda njegovih godina pokazuju da rokaju i dalje kao mladici. Odlicno raspolozen sa osmehom od uva do uva redjali su se stari hitovi i vratili su se malo na fokus sredine dvehiljaditih pa je bila setlista malo vise od Litany do Impressions in Blood fazonu. Treci dan Malo aktivniji i oko 18h krecemo sa Panzerfaustom. Meni licno studijski ne toliko zanimljivi koliko i uzivo. Chapter I i II dobri, a III i IV meni veoma dosadni sto i oni valjda kontaju te je setlista okrenuta vecinom na Chapter I i II. Odlicna svirka i prvi put da ih vidim. Voleo bih da sam ih gledao u Chapter I i II periodu ali ajde necu da se zalim. Posle njih na binu izlazi Hate. Namestali su se 15min duze nego predvidjeno i mislio sam da ce toliko krace da sviraju medjutim organizatori kazu 'Adame rokaj svih 50 minuta'. Krenulo je stvarno odlicno ali tu vec u sredini Adam uporno gura taj jebeni Valley of Darkness koji nikako da prestane svirati prethodnih 10 godina. Pesma koja je teski filler na albumu i mid tempo drljacina se vuce u setlisti iz samo njemu poznatog razloga. Nije bio problem dok je samo ona u tom tempu nego su tu sada pesme poput Bellum Regiis, Rugia i Sovereign Sanctity koje zvuce kao pesme za zatvaranje setliste i generalno istog su tempa i slicnog zvuka. I onda mu je 60-70% setliste mid tempo drljanje, raspali Erebos, Luminous Horizon i jos jednu brzu i to je to. Veoma cudan izbor od tolike diskografije vrhunskih pesama ali izgleda je to Nergal fazon da kada dodjes preko 40 godina odes u kurac pa forsiras takve pesme na silu u setlisti. Ako nista zatvorili su sa Wrist sto mi je bilo veoma iznenadjujuce jer mislim da je do sada nikada nisam ni cuo uzivo, a gledao sam ih 7 ili 8 puta. Zvuk je bio vrhunski, mogu komotno reci najbolji zvuk na celom festivalu. Jos samo da je i setlista bila takva.. Kako su oni zavrsili veoma brzo izlazi dvojac na binu koji ne mora mnogo da se namesta. U pitanju je bend Inquisition gde ne treba trositi mnogo reci za predstavljanje. Svi smo upoznati sa njima, Dagon nas sve pozdravlja i krece da sipa rifove i proizvodi takve zvukove na mikrofonu kao da nije sa ove planete. Incubus se video samo poslednjih minut-dva od masina za maglu i prigusenog osvetljenja, a do tad tu i tamo se vidi da se pomeri koja cinela i to je to. Gledao sam ih kao i Sargeist u Budimpesti pre 3-4 meseca (svirala su oba benda te veceri). Kao i Finci i oni su svirali istu setlistu kao i tada ali uopste ne marim. Svirka mi je nalegla kao budali samar i drago mi je da je taj bend napokon krenuo da se vraca na bine i festivale sirom Evrope posle cele situacije od pre par godina. Posle njih odlazimo u kamp da nesto jedemo i da se malo odmorimo. Tu vec telo krece da posustaje. Topla vreca za spavanje je na par koraka, a napolju po prognozi navodno 6 stepeni, a ja bih rekao da je to bilo blize i nuli. Potkosulja, majica kratkih rukava, zip hoodie i zimska jakna na meni, a opet mi je hladno na gornjem delu tela i ne mogu da se zagrejem. Nije bilo bolje ni prethodnih dana ali ovo vece je razbilo koliko je bilo hladno. Telo kaze ajmo leci spavati, a mozak kaze nema sanse ajmo na Marduk po trinaesti put. Tako je i bilo. Penjem se uz onaj put do festivala (ako se dobro secam oko 10% je uspon) premoren ali sve to pada u vodu kada krecu sirene sa razglasa kao intro i roka se Werwolf sa presekom odmah posle nje Steel Inferno. Recimo klasicna Marduk setlista od prethodnih par godina ali fokus je bio na Plague Angel albumu. Mortuus je bio bas cudan jer je izgledao kao da je bio poprilicno pijan. Izmedju pesama stalno nesto prica i preplice jezikom, dere se tokom nekih delova kao manijak i zamalo je nekoliko puta pao jer se saplice o stalak od mikrofona. Na svu tu hladnocu napolju on kao i uvek otvara flasu sa vodom i poliva se sa istom, a kao u drugom univerzumu publika ispred njega u zimskim jaknama. Upala mozga u najavi. Sve u svemu iako je za mene bilo samo 5 bendova meni je bilo odlicno. Svih 5 sam odgledao i dobio odlican zvuk i setlistu (doduse Hate je imao 50:50 ali ajde). Druzenje sa ekipom je stvarno bilo vrhunsko i to je u sustini i car celog ovog festivala. Nije mi ovo festival gde ce se doci pa juriti bendovi od jutra do sutra vec da se tokom dana druzis sa ekipom, a predvece/uvece je vreme za gledanje bendova. Da budem iskren da idem sam i nemam ekipu ljudi tamo koju imam jako bi se smorio i najverovatnije ne bih ni isao. Moze se tamo upoznati dosta ljudi ali ako ne pricas Nemacki dosta teze ide sama konverzacija i generalno druzenje. Uglavnom to onda ostane prica na nekom povrsnom nivou, kratkim interakcijama i to je to. Oni ne vole toliko da pricaju Engleski, sem ako bas moraju. Sto se tice nekih problema koji su bili pristutni prethodnih godina. Povecao se broj ToiToi-ja i tu u znatnoj meri da nikada nema guzve, a i sama cistoca istih. Prvi put kada smo otisli nisu ih uopste cistili, a sada se to radilo vise puta u toku dana. Pljusti kisa kao iz kabla, a ekipa za praznjenje i ciscenje sa cisternom i po tom pljusku radi svoj posao i na tome im veoma hvala. Bio mi je veliki sok da prvi put kada smo otisli tamo je bio bas mizeran broj toaleta i nisu se cistili, a napokon su nesto konkretno odradili povodom tog pitanja. Tusevi su i dalje rak rana festivala. Dva ToiToi-ja prepravljeni u kabine za tuseve i naravno nije nam palo na pamet to da koristimo. Na svega par kilometara ima vrhunski zatvoreni bazen koji ima bukvalno od bazena do saune i bukiranja masaze. Vec drugi put su na grupnom godisnjem dok traje festival i najblizi bazen slicne forme posle njih je 30km u jednom pravcu. Tako da za 4 dana se klackas 240km samo do bazena i nazad. Nije problem kada je super ekipa u kolima ali svakako to je neki problem koji bi trebalo resiti u buducnosti. Barem neka se dogovore sa tim bazenom koji je blizu da idu na godisnji u nekom drugom periodu. Broj klupa za sedenje i suncobrana su povecali ali to bi trebalo da bude jos malo bolje. Stolice na rasklapanje se ne mogu unositi unutra i ko misli da ide tamo u smestaj pa da ode na festival treba da bude spreman da ce od odlaska tamo do dolaska u smestaj biti konstantno na nogama. Jer oni imaju ekipu cugatora koji zauzmu sve klupe i stolove pa je mesto za sedenje izmedju bendova ili tokom istih koji vas ne interesuju jako tesko za naci. Sto se cena tice na samom festivalu je pivo 5.5 eura, kola 7.5 eura, sok od narandze 4.5 eura, cajevi 1.5 euro. Od hrane cene idu od 9 eura pa na vise. Uglavnom se jede van festivala jer je em ukusnije, em su porcije daleko vece. Prva kafana posle zicare nudi dve ogromne becke snicle i veliki tanjir pomfrita za 13.5 eura, pivo je oko 3 i kusur, a bilo je specijaliteta svaki dan. Poslednji dan je bio gulas ali zakasnili smo pa nismo probali isti. Merch papren sto se tice bendova. 30 eura je bio recimo neki minimum za long sleeve, a Sargeist je za zip hoodie naplacivao 55 eura. Video sam minimum 30-40 ljudi sa tim hudijima, ne znam u cemu je fazon jer dizajn nije nista specijalno, a cena je teska deracina. Festivalski merch je bio znatno umerenije cene od 10-15e jeftiniji nego merch bendova. Njima je ipak u cilju da se isti sto vise rasproda. Smestaj u blizini festivala za neke normalnije pare je skoro pa ne moguce bukirati. Ima na par kilometara daleko opcija od 100 i kusur eura do 500e na noc ali opet se mora ici kolima do festivala gde nema mnogo parkinga i moras da se setas od udaljenog parking mesta do festivala 1-2km gore-dole. Bazen na koji smo isli nudi sobe u hostel fazonu od po 70e na noc po coveku i to je recimo neka najjeftinija opcija koju sam tamo video. Ali opet i on je udaljen 30km od festivala, a kao sto rekoh tamo kada se popnes gore verovatno neces silaziti sve do kraja, a mesta za sedenje bas i nema. Tako da ko o tome planira neka vezba visecasovno stajanje. Nadam se malo boljem lajnapu sledece godine i da cemo svo ovo druzenje ponoviti u jos vecoj ekipi. Saznacemo na zimu jer oni do nove godine uglavnom objave ceo line up.
BalkanrockToby Driver (Kayo Dot): “Kao umetnici, moramo da stvaramo...Novi album Kayo Dot nije nešto što dođe i prođe, već angažman dužeg trajanja koji zahteva pažnju, posvećenost i volju da se prigrli nešto novo. Premišljajući samo svoje biće sa svakim albumom, viziona
27 godina od krindz klasika. Dobro se secam da je u XZabavi izasla recenzija i cini mi se da je sam Pera Lukovic opisa album kao lobotomiziranu verziju elektronske muzike bez trunke horora koja se moze svideti deci debilima iz Amerike. Iako mi je Zombie ispao sa radara davno, volim da se vratim ovom albumu, prvenstveno zbog silnih semplva iz horor klasika, i po tome sto je ovo zaista jedan pusti mozak na ispasu album koji ima hitove. Iako mi je White Zombie sa svoja zadnja dva albuma masterklas mjuze, i ovo je posluzilo da se Robert Cummins odrzi relevantnim. A da ne pricamo koliko je filmova i igara imalo pesme sa njega. U to ime, ajde da se izretardiamo, jako!
Kaltenbach Open Air 2025 iliti zimovanje u Avgustu 2025. Krenuli smo u sredu kao i uvek dan ranije da se smestimo na vreme, a prijatelji iz Slovenije nam kao i prosli put ostavljaju mesto. Ovog puta nas petoro u malo siroj ekipi krece iz Srbije i lagano stizemo u Spital Am Semmering za neke prvi put, a za nas trojicu treci put. Vec se osecamo kao da je neki domaci festival u pitanju, a ne ski centar u Austriji. Ove godine za mene nije bio nesto preterano zanimljiv line up, a i posto je ovaj festival u manjoj formi i sa jednom binom za celu ekipu je ovo izdanje bilo potpuno opusteno i isli smo tek uvece da pogledamo bendove koji su nas interesovali. Prvi dan Odmah krece vec najavljena losa prognoza i zahladjenje. Nadamo se da ce nas kisa sto vise izbeci i da ce prognoza omasiti jer je najavljeno naredna tri dana samo oblacno vreme sa dosta kise i temperature od 5-16 stepeni. Generalno smo imali srece sa kisom gde je palo samo nekoliko pljuskova i najvise se ispadala tokom noci dok smo spavali. Vec prvog dana se pokazuje najgori deo festivala, a to je tucanik u kamp prostoru (u sustini kampuje se pored puta na tucaniku) koji je nocna mora za postavljanje satora i paviljona. Problem je u kamenju ispod gde klinovi za sator udare i iskrive se cim se udare cekicem, a probali smo i ove godine foru sa dugackim srafovima za drvo i udarnim zavrtacem/odvrtacem koji su imali malo vise uspeha ali i dalje je to bila patnja za postaviti. Samim tim prvog dana smo videli da sator ne moze tako da stoji jer se voda sliva na jednoj strani. Posle par modifikacija situacija je mnogo bolja i idemo na nesto sto ce se ponavljati naredna 3 dana i o cemu vise necu pisati. To je standard odlazak na bazen da se kupamo/tusiramo/ugrejemo, odlazak na rucak posle toga i druzenje u kampu. Prvi i jedini bend tog dana za mene je bio Sargeist. Prijatno iznenadjenje u smislu da su napokon resili da bas pedala bubnja ne suta sve prisutne u grudi svojom jacinom sa razglasa i zaista dosta dobar zvuk na svim bendovima koje sam gledao. Sargeist sam gledao pre par meseci u Budimpesti sa istom setlistom i naravno svirka je bila bez zamerke. Shatraugh fura Chancellor Palpatine cosplay sa vokalima kojima se nikome izgleda ne svidjaju sem meni (mada doduse sto vise vreme prolazi, to sve vise ljudi prihvataju promenu i njega na vokalima), a setlista se sastoji uglavnom od prosarane diskografije i fokusa na novom albumu. Sat vremena Finske tame se zavrsava sa povratkom u mizeriju i komfort, a ja odlazim u toplu vrecu za spavanje. Drugi dan Posle vec pomenutih aktivnosti spomenutih u prvom danu uvece me ceka Horna. I oni kao i Sargeist prolaze kroz "celu" diskografiju sa setlistom od jedne pesme sa svakog izdanja. Kod njih je tesko posle toliko izdanja napraviti setlistu da svima odgovara jer imaju materijala da sviraju vise sati (sto su i dokazali na Steelfest-u sa 3 setliste u 3 veceri). Kao i prethodne veceri zvuk je stvarno odlican, Finci u elementu i definitivno opravdavaju to sto je vecina publike tokom festivala nosila njihov i Sargeist merch. Posle njih na binu izlaze Perica i ekipa, tj Vader. Nisam ih gledao 6 godina i nekako mi uvek stoji za tu stariju ekipu u glavi da sto su stariji to ce sve biti nekako traljavije odsvirano, sporije i dosadno. Naravno to kod Perice nije slucaj i on kao i odredjena garda njegovih godina pokazuju da rokaju i dalje kao mladici. Odlicno raspolozen sa osmehom od uva do uva redjali su se stari hitovi i vratili su se malo na fokus sredine dvehiljaditih pa je bila setlista malo vise od Litany do Impressions in Blood fazonu. Treci dan Malo aktivniji i oko 18h krecemo sa Panzerfaustom. Meni licno studijski ne toliko zanimljivi koliko i uzivo. Chapter I i II dobri, a III i IV meni veoma dosadni sto i oni valjda kontaju te je setlista okrenuta vecinom na Chapter I i II. Odlicna svirka i prvi put da ih vidim. Voleo bih da sam ih gledao u Chapter I i II periodu ali ajde necu da se zalim. Posle njih na binu izlazi Hate. Namestali su se 15min duze nego predvidjeno i mislio sam da ce toliko krace da sviraju medjutim organizatori kazu 'Adame rokaj svih 50 minuta'. Krenulo je stvarno odlicno ali tu vec u sredini Adam uporno gura taj jebeni Valley of Darkness koji nikako da prestane svirati prethodnih 10 godina. Pesma koja je teski filler na albumu i mid tempo drljacina se vuce u setlisti iz samo njemu poznatog razloga. Nije bio problem dok je samo ona u tom tempu nego su tu sada pesme poput Bellum Regiis, Rugia i Sovereign Sanctity koje zvuce kao pesme za zatvaranje setliste i generalno istog su tempa i slicnog zvuka. I onda mu je 60-70% setliste mid tempo drljanje, raspali Erebos, Luminous Horizon i jos jednu brzu i to je to. Veoma cudan izbor od tolike diskografije vrhunskih pesama ali izgleda je to Nergal fazon da kada dodjes preko 40 godina odes u kurac pa forsiras takve pesme na silu u setlisti. Ako nista zatvorili su sa Wrist sto mi je bilo veoma iznenadjujuce jer mislim da je do sada nikada nisam ni cuo uzivo, a gledao sam ih 7 ili 8 puta. Zvuk je bio vrhunski, mogu komotno reci najbolji zvuk na celom festivalu. Jos samo da je i setlista bila takva.. Kako su oni zavrsili veoma brzo izlazi dvojac na binu koji ne mora mnogo da se namesta. U pitanju je bend Inquisition gde ne treba trositi mnogo reci za predstavljanje. Svi smo upoznati sa njima, Dagon nas sve pozdravlja i krece da sipa rifove i proizvodi takve zvukove na mikrofonu kao da nije sa ove planete. Incubus se video samo poslednjih minut-dva od masina za maglu i prigusenog osvetljenja, a do tad tu i tamo se vidi da se pomeri koja cinela i to je to. Gledao sam ih kao i Sargeist u Budimpesti pre 3-4 meseca (svirala su oba benda te veceri). Kao i Finci i oni su svirali istu setlistu kao i tada ali uopste ne marim. Svirka mi je nalegla kao budali samar i drago mi je da je taj bend napokon krenuo da se vraca na bine i festivale sirom Evrope posle cele situacije od pre par godina. Posle njih odlazimo u kamp da nesto jedemo i da se malo odmorimo. Tu vec telo krece da posustaje. Topla vreca za spavanje je na par koraka, a napolju po prognozi navodno 6 stepeni, a ja bih rekao da je to bilo blize i nuli. Potkosulja, majica kratkih rukava, zip hoodie i zimska jakna na meni, a opet mi je hladno na gornjem delu tela i ne mogu da se zagrejem. Nije bilo bolje ni prethodnih dana ali ovo vece je razbilo koliko je bilo hladno. Telo kaze ajmo leci spavati, a mozak kaze nema sanse ajmo na Marduk po trinaesti put. Tako je i bilo. Penjem se uz onaj put do festivala (ako se dobro secam oko 10% je uspon) premoren ali sve to pada u vodu kada krecu sirene sa razglasa kao intro i roka se Werwolf sa presekom odmah posle nje Steel Inferno. Recimo klasicna Marduk setlista od prethodnih par godina ali fokus je bio na Plague Angel albumu. Mortuus je bio bas cudan jer je izgledao kao da je bio poprilicno pijan. Izmedju pesama stalno nesto prica i preplice jezikom, dere se tokom nekih delova kao manijak i zamalo je nekoliko puta pao jer se saplice o stalak od mikrofona. Na svu tu hladnocu napolju on kao i uvek otvara flasu sa vodom i poliva se sa istom, a kao u drugom univerzumu publika ispred njega u zimskim jaknama. Upala mozga u najavi. Sve u svemu iako je za mene bilo samo 5 bendova meni je bilo odlicno. Svih 5 sam odgledao i dobio odlican zvuk i setlistu (doduse Hate je imao 50:50 ali ajde). Druzenje sa ekipom je stvarno bilo vrhunsko i to je u sustini i car celog ovog festivala. Nije mi ovo festival gde ce se doci pa juriti bendovi od jutra do sutra vec da se tokom dana druzis sa ekipom, a predvece/uvece je vreme za gledanje bendova. Da budem iskren da idem sam i nemam ekipu ljudi tamo koju imam jako bi se smorio i najverovatnije ne bih ni isao. Moze se tamo upoznati dosta ljudi ali ako ne pricas Nemacki dosta teze ide sama konverzacija i generalno druzenje. Uglavnom to onda ostane prica na nekom povrsnom nivou, kratkim interakcijama i to je to. Oni ne vole toliko da pricaju Engleski, sem ako bas moraju. Sto se tice nekih problema koji su bili pristutni prethodnih godina. Povecao se broj ToiToi-ja i tu u znatnoj meri da nikada nema guzve, a i sama cistoca istih. Prvi put kada smo otisli nisu ih uopste cistili, a sada se to radilo vise puta u toku dana. Pljusti kisa kao iz kabla, a ekipa za praznjenje i ciscenje sa cisternom i po tom pljusku radi svoj posao i na tome im veoma hvala. Bio mi je veliki sok da prvi put kada smo otisli tamo je bio bas mizeran broj toaleta i nisu se cistili, a napokon su nesto konkretno odradili povodom tog pitanja. Tusevi su i dalje rak rana festivala. Dva ToiToi-ja prepravljeni u kabine za tuseve i naravno nije nam palo na pamet to da koristimo. Na svega par kilometara ima vrhunski zatvoreni bazen koji ima bukvalno od bazena do saune i bukiranja masaze. Vec drugi put su na grupnom godisnjem dok traje festival i najblizi bazen slicne forme posle njih je 30km u jednom pravcu. Tako da za 4 dana se klackas 240km samo do bazena i nazad. Nije problem kada je super ekipa u kolima ali svakako to je neki problem koji bi trebalo resiti u buducnosti. Barem neka se dogovore sa tim bazenom koji je blizu da idu na godisnji u nekom drugom periodu. Broj klupa za sedenje i suncobrana su povecali ali to bi trebalo da bude jos malo bolje. Stolice na rasklapanje se ne mogu unositi unutra i ko misli da ide tamo u smestaj pa da ode na festival treba da bude spreman da ce od odlaska tamo do dolaska u smestaj biti konstantno na nogama. Jer oni imaju ekipu cugatora koji zauzmu sve klupe i stolove pa je mesto za sedenje izmedju bendova ili tokom istih koji vas ne interesuju jako tesko za naci. Sto se cena tice na samom festivalu je pivo 5.5 eura, kola 7.5 eura, sok od narandze 4.5 eura, cajevi 1.5 euro. Od hrane cene idu od 9 eura pa na vise. Uglavnom se jede van festivala jer je em ukusnije, em su porcije daleko vece. Prva kafana posle zicare nudi dve ogromne becke snicle i veliki tanjir pomfrita za 13.5 eura, pivo je oko 3 i kusur, a bilo je specijaliteta svaki dan. Poslednji dan je bio gulas ali zakasnili smo pa nismo probali isti. Merch papren sto se tice bendova. 30 eura je bio recimo neki minimum za long sleeve, a Sargeist je za zip hoodie naplacivao 55 eura. Video sam minimum 30-40 ljudi sa tim hudijima, ne znam u cemu je fazon jer dizajn nije nista specijalno, a cena je teska deracina. Festivalski merch je bio znatno umerenije cene od 10-15e jeftiniji nego merch bendova. Njima je ipak u cilju da se isti sto vise rasproda. Smestaj u blizini festivala za neke normalnije pare je skoro pa ne moguce bukirati. Ima na par kilometara daleko opcija od 100 i kusur eura do 500e na noc ali opet se mora ici kolima do festivala gde nema mnogo parkinga i moras da se setas od udaljenog parking mesta do festivala 1-2km gore-dole. Bazen na koji smo isli nudi sobe u hostel fazonu od po 70e na noc po coveku i to je recimo neka najjeftinija opcija koju sam tamo video. Ali opet i on je udaljen 30km od festivala, a kao sto rekoh tamo kada se popnes gore verovatno neces silaziti sve do kraja, a mesta za sedenje bas i nema. Tako da ko o tome planira neka vezba visecasovno stajanje. Nadam se malo boljem lajnapu sledece godine i da cemo svo ovo druzenje ponoviti u jos vecoj ekipi. Saznacemo na zimu jer oni do nove godine uglavnom objave ceo line up.
https://new.gigstix.com/event/hellhammer-festival-echoes-hate-beograd-04-septembar-2025/
Čitam poslednjih dana svaki oproštaj od Brenta koji mogu da nađem, lik je bio lud do daske i svi se zapravo ustručavaju da iznesu previše detalja. Ja verujem da brat nije bio strejt nijednog dana u poslednjih 30 godina. A opet, bio je potpuni unikat i kao muzičar i kao lik, autentični rockenrolla u okeanu pozera i lažnjaka. Verujem da bez takvog jednog ludaka ni Mastodon ne bi postao to što jeste, bez obzira što su i ostala trojica neverovatne glave i vanvremenski muzičari. Nikad nisam bio slab na smrti selebritija ali Brent je bio u mojoj kući prisutan od ranih 2000ih i ni u jednom momentu se u životu nisam ohladio od Mastodona od kada sam ih prvi put čuo. Jedan od mnogo retkih bendova koji kod mene imaju taj status. Mislim da za njega i na onom svetu baš pristaje ona čuvena - shine on, you crazy diamond.
Ah, vidim "open air", znači napolju. Znači pantalone 😄
More ipak nije loše. Četvrta pesma pogotovo.
Zavidim. Ja sam sa IQ imao kasno paljenje tek pre neku godinu, i isto sam se više primio na 2000s albume nego na starije. Frequency mi je favorit, kakva slučajnost da su baš njega izveli.
Bron održao bratski govor, ipak mu nisu zamerili one ispade na mrežama. Činilo mi se od početka da ne odgovaraju na njegove nebuloze jer znaju da mu treba vremena da se sredi, vratio se u bend ili ne. Takav stav cenim koliko i muziku benda, zaista je neprocenjiva ta razmena energije i veza koju ljudi ostvare dok su kuvaju u istom sos, svesno se žrtvujući za to što vole. Tužno što je ovako završio i sve me neodoljivo podseća na nesreću Olman bratije. Nisu iste okolnosti, ali sam čin pogibije na harliju jednog nadarenog i posebnog američkog odmetnika, to je ta nit i nešto što je početkom veka stariju ekipu privuklo zverskom zvuku benda. Kad god ode neko ovog kalibra, pomislim: Jebote, kakav megabend sad džemuje na onoj strani, dođe mi da odem na cert. 🙃
Ma ja sam sve normalniji kako vreme ide... Da se izbaci labrnja, iako je sporadicna pucnjava, tipa da ispostujem zene, realno nije vredno. Ne postoji linija, cuj linija, manjeg otporA, ne postoji drop D...
