Leaderboard

U periodu pre i posle izlaska novog albuma ovog monstruoznog benda nešto me je udario teški retro mud, krstario sam celom diskografijom uzduži popreko pa sam rešio da retrospektiram svoj put kroz Kata diskografiju s ove distance i uticajem koji je bend izvršio na mene, a koji je zaista nemerljiv. Od devedesetih sam bio dia hard fan tzv dark metal scene koja je cvetala u to vreme, klasici PL, The Gathering, Tiamat, Moonspell, Opeth... sve se vrtelo regularno i obožavalo ali ne znam ni sam kako, ovu četu sam zaobilazio. Nedostupnost muzike, manji izbor šta li, mea culpa. Fast forward to 2004, i zaista nikad neću zaboraviti prvi kontakt sa Katatonijom. Došao sam do legendarnog Solija na jedan u nizu muzičkih apdejtova , trebao sam drugaru da uzmem nešto za rođendan i palo mi je na pamet da to bude Viva. Pusti Soli da ja malo čujem kako to zvuči.... baaaaam, sećam se da nisam mogao da pratim šta mi čovek priča koliko me Ghost of the sun raznela u momentu. Pesma za pesmom isti osećaj, grabim album i ostavljam ga sebi, posle čega su usledili bukvalno meseci razbijanja istim. U sadejstvu s tad aktuelnim BV, Viva mi je bila zaista eye opener ka nekim drugim muzičkim sferama, pre tog sam bio poprilično straightforward metal a kasnije mi se otvaraju putevi u razne druge dimenzije. Činjenica, voleo sam i pre toga neke nemetal album, metal s raznim uplivima ali Viva je bila ta tačka koja mi je uobličila taj momenat puta dalje i istraživanja neke drugačije muzike (prevashodno bendova koje je Kata navodila kao svoje uzore) na čemu ću Vivi biti večno zahvalan i smatrati ga jednim od ključnih albuma svog života. Stoji da ima cringy momenata (a fucking lie, dont give a shit) u tekstovima ali kompletna celina je meni toliko turobno delo koje prosto proždire i ne pušta, od koga ne bih odvojio nijednu trunku pa čak i lažni zrak nade u Omerta koji simbolično biva naglo sasečen, sve funkcioniše perfektno. Tada to još ne znam ali Katatonia je prešla trnovit put da dođe do toga gde je bila tad, mutirala i menjala se, ja sam samo znao da moram da istražim pod hitno celu diskografiju. Možda što je prvi, više zbog uticaja koji je izvršio na mene ali za mene Viva ostaje najbolji Kata album, pravi manifest gitarske muzike novog veka i apsolutni klasik.

Uz dužno poštovanje, to nije nacionalizam, a drugo, ljudi poreklom sa istog podneblja zapravo imaju više zajedničkih karakteristika među sobom nego sa ljudima iz nekog drugog, dalekog podneblja. 🙂

Junače iz Bataje mora da su ti ovi petokolonaši neki fetiš kad ih pominješ tako često

https://vdocuments.site/stedimlija-crvena-hrvatska.html

http://www.metalstorm.net/events/news_comments.php?news_id=38500

Dajte mi tvrdu klupu, Kukoča i Rađu i preostalu desetoricu iz OKK Sveti Đorđe Žitište. Pada zapad, pada i Evroliga u ovom formatu. Padaj silo i nepravdo.

skoro sam pricao sa Perom (Out of Cuprija) koliko mi ovo ide dan danas na kurac.

Mož' i taj, al stvarno album riforama prava , i nekako ga uvek izvrtim u paru sa Hate Campaignom, tako sam ih u paru i nabavio te davne 2000-te..

Ovaj, nema dileme, 2:08:

Kauboj trandža.. ovo tužnije nego kad vidiš supermena u invalidskim

Nacionalizam je pretpostavka da npr. ti i ja po definiciji imamo zajedničke karakteristike kao ljudi samo zato što smo igrom slučaja odrasli na istom podneblju. Nije užasno, samo je logička greška.

DecOooOoo..

Nisam mislio na antropološke i sociološke karakteristike, već karakterne osobine i duhovne/moralne vrednosti. Mislio sam da je jasno iz konteksta.

Svako u skladu sa svojim mogućnostima ;) Najbitnija je istina. Što reče onaj Jevrejin, nacionalisti je istina ispred nacije. I samo su istina i pravda preduslov za održiv suživot. Kod nas na Balkanu toga nikada nije bilo i neće ni biti. Ali nije to ni samo na Balkanu, tako je skoro svuda. Ne znam zašto se ljudi osećaju odgovornim za (ne)dela koja je počinio neko drugi, pa im istina tako teško pada. Valjda iz istog razloga zbog kog su ponosni i na tuđe uspehe. Naravno, samo iskren da budem, ne sećam se da je neko sarađivao sa NATO-om tokom bombardovanja. Zapravo, ne znam da je ikada osim u WW2 neka domaća organizcija sarađivala sa okupatorom. Posebno ne na način kao što su to radili Nedić, Ljotić, Đujić, Draža i ostali. Možda turski vazali od 15. do 19. veka, ali mislim da ni oni nisu bili u otvorenom sukobu sa domaćim stanovništvom kao ovi gorepomenuti.

Poslednji Sepultura album koji sam slušao je bio Dante, a i to na jedvite jade. That being said, ovaj novi je stvarno jedan vrlo solidan album, kreće jako (rifovi na Isolation razbijaju), nastavlja se korektno, pa taman kad se već zapadne u smor fazu oko sredine albuma kreće odličan kombo Guardians of Earth i The Pentagram koji su meni hajlajt albuma, na kraju opet malo uspore i to mi nije ništa interesantno, a i closer mi je baš bezveze. Produkcija odlična, Kisser i Eloy odlični, ima dovoljno melodije da ne bude skroz suvo, Green mi nikad nije bio neki impozantan vokal ali je i on ovde sasvim solidan u okviru svojih kapaciteta i gleda da prošara malo priču. Daleko je ovo od materijala za padanje u nesvest ali je preko mojih očekivanja, pošteno, nabrijano i relativno sveže.

Meni su iskreno izbacili gomilu teskog smeca sa crnjom ali poceli su da se vracaju u igru polako, uzivo su me kupili a za ovaj album mogu da kazem da je prvi koji punokrvno volim jos od Max ere. Braca mogu samo da sanjaju ovakvu kreativnost, svako ovde kolje na svojoj poziciji. Kapa dole.

Види што су се петоколонаши накотили на форуму. Људи-штакори.

Razbija Eloy, sjajan zvuk, sjajan gruv: