Jump to content

Leaderboard

Popular Content

Showing content with the highest reputation since 08/18/21 in Posts

  1. Sad valjda mogu da se druzim sa Human-om
    9 points
  2. Festivalski haul malo US(PM) malo EUPM malo doomy (sort of) malo misc. evil
    7 points
  3. 6 points
  4. Javlja mi se da nije ni nakon izlaska The Book of souls bilo previše track by track recenzija na forumu, tako da razmišljam da probijem led i vidim hoće li se još neko baciti na detaljnij review. Bilo bi zabavno. Da počnemo ovako. Iron Maiden je izdao još jedan odličan album i dokazao da mi je sa razlogom omiljeni bend. Razlog je sledeći. Nije novi album odličan zato što mi je Iron Maiden omiljeni bend, već mi je Iron Maiden omiljeni bend zato što je novi album odličan. Tako je već godinama. Iron Maiden je iznova i iznova praktično nepogrešiv. Slušati novi Iron Maiden je kao posmatrati bilo kod eksperta na delu, diviti se njegovoj veštini i biti zapanjen time kako gotovo da nijedan trenutak nije protraćen, gotovo da nijedna ideja nije besmislena, gotovo da nijedan potez nije pogrešan. Senjutsu je postigao upravo to. Senjutsu - Prošlo je vreme kada se za otvaranje Maiden albuma čuvala najkraća i najdirektnija pesma. U ovoj Maiden eri, album se otvara najnekonvencionalnijom numerom. Vokalna rešenja su posebno specifična, bilo da se radi od povremenim durskim harmonijama, ili o efektima koji se staraju za to da Diskinsonov vokal više zvuči kao urlik u pozadini radije nego stihovi koji treba da budu u prvom planu. Takođe mi se dopada ritmički obrazac koji je prisutan kroz celu pesmu i ni u kom momentu ne dovodi do razrešenja, što dodatno doprinosi osećaju napetosti. Uprkos ritmičkoj doslednosti, pesma izbegava monotoniju brojnim promenama tonaliteta i time što neke od najubedljivijih rifova čuva za kraj. Stratego - Koliko god da fanovi imaju tendenciju da sa novijih albuma kao adute izdvajaju duže pesme, meni se sažetije pesme često dopadaju koliko i one epskih razmera. Stratego je po mom mišljenju na nivou singlova kao što su Speed of light, Rainmaker i Different world. Disonantne umanjene kvinte, žustra ritam sekcija i izrazito zarazan refren čine ovu pesmu jednom od najpristupačnijih na izdanju, ali pesma istovremeno sadrži i dovoljno oscilacija u tempu i nepredvidivih strukturalnih ideja koje je čine uzbudljivijom i originalnijom nego što singlovi umeju da budu. The Writing on the wall - Koliko god da je kao prvi singl bila osvežavajuća zahvaljujući srednjem tempu, The Writing on the wall u kontekstu albuma ne smatram jednim od svojih favorita. Razume se doduše da i dalje govorimo o dobroj pesmi nesvakidašnjeg southern rock raspoloženja. Ističe mi se i povratak u rif nakon refrena, gde se primećuje da je rif toliko inspirativan da ga svaki član benda interpretira na svoj način. Gitare sviraju u oktavama, bas pokriva sopstvenu liniju, a McBrain akcentuje neočekivane osmine. Pesma će takođe uživo pružiti mogućnost Dickinsonu da komanduje publikom u svom stilu, budući da je ritmika savršena za tapšanje i skandiranje. Lost in a lost world - Harris još jednom pokazuje da je doktorirao umetnost epske Maiden numere. Ova pesma ne samo što je besprekorno struktuirana tako da je svaka sekcija u savršenom odnosu sa deonicama koje joj prethode ili sleduju, već je i svaka pojedinačna deonica interesantna i uverljiva. Lost in a lost world drži pažnju od prvog do poslednjeg minuta i pritom ne ostavlja utisak desetominutne kompozicije, što je rezultat Harrisovog osećaja za koherentnost, čiji je najbolji primer strofa koja prethodi refrenu a tek će se na kraju pesme ponoviti u drugačijoj instrumentalnoj konfiguraciji. Izdvajam i lepršavu instrumentalnu sekciju koje trenutno ne mogu da se zasitim. Ova pesma je spektakularna. Days of future past - Adrianu Smithu od povratka u bend nije strano da upliva u progresivne vode i doprinese komponovanju osmominutnih pesama, ali uvek je imao dobro uho za koncizne numere sa hit potencijalom. Zahvaljujući McBrainovoj interpretaciji ritmike rifa, Days of future past se ispostavlja da je jedan od bržih, temperamentnijih momenata na albumu. Takođe mislim da je ova pesma savršeno pozicionirana na albumu, vezujući se u pogledu tempa za aspekte prethodne numere, ali je dovoljno hitra da smo nakon nje spremni i na sporije deonice. The Time machine - Iako nije jedna od dužih pesama na albumu, ova sedmominutna numera sadrži sve komponente koje bi jedna epska Maiden pesma trebalo da sadrži. Da se našla na jednom od albuma koji su izašli osamdesetih, bila bi posmatrana kao klasičan Maiden ep. Gers od samog uvoda stavlja svoj pečat na pesmu, ali u narednim minutima prezentuje i neobične, ispresecane ritmičke figure, kao i neke od veselijih melodija na albumu. Zahvaljujući iznenadnim skokovima i padovima u tempu, The Time machine je za mene jedan od maštovitijih trenutaka na izdanju. Darkest hour - Smith svojim suptilnim izborom tonova na samom početku uspostavlja dramatičan i tragičan ton pesme, koja će se zahvaljujući svom konačno uobličenom tempu nazivati baladom albuma. Za dobru baladu je, međutim, krucijalna emotivna komponenta, koja se u ovoj pesmi konkretno ogleda u veličanstvenom refrenu koji pesmu dovodi do savršenstva. Dickinsonov visok vapaj i Smithova progresija akorada doprinose tome da Darkest hour ne samo sadrži jedan od najboljih modernih Maiden refrena, već istovremeno bude i najbolja pesma na albumu. Death of the Celts - Zahvaljujući pesmama The Red and the black i The Clansman, stekao sam utisak da Iron Maiden vešto inkorporira elemente keltske tradicionalne muzike u svoj zvuk, ali ipak to relativno retko rade. Death of the Celts je napokon prilika da pomenuti elementi ponovo budu u prvom planu. Vokalne melodije su jednako uspešno obojene keltskim raspoloženjem koliko i gitarske fraze. Sinematski senzibilitet benda je ovde ponovo u punom sjaju, budući da pesma zvuči kao muzika iz filma. Nalik Lost in a lost world, ni Death of the Celts ne deluje kao da je naročito dugačka. Imam osećaj da Maideni nisu ni svesni toga da je desetominutna kompozicija na pomolu dok na njoj rade. The Parchment - Iako se Steve Harris na poslednjih nekoliko albuma delimično odvikao od refrena koji se sastoje iz ponavljanja naziva, čini mi se da je u međuvremenu stekao nove navike. Jedna je da identična gitarska i vokalna melodija teku unisono, a druga je da gitarske harmonije koje su se ranije sastojale iz terci sada sačinjavaju oktave. I mada ni jedna ni druga karakteristika nisu loše po sebi, na ovoj pesmi možda previše dominiraju za moj ukus. Bez obzira na to, The Parchment me i dalje opčinjava hladnom atmosferom i zagonetnom strukturom, navodeći me da joj posebno posvećujem pažnju kad puštam album. Trenutno mi nije među omiljenima, ali je prisutan potencijal da mi se vremenom više otvori. Hell on earth - Možda bi bilo nerealno očekivali da Harris sa svakom od desetominutnih numera briljira, ali po mom mišljenju je najbolja kompozicija ostavljena za kraj. Mirni intro jako diskretno sugeriše melodijske teme koje će se provlačiti kroz pesmu, da bi se teme konkretnije i gitarski prezentovale u nizu onog momenta kada McBrain svojim nepredvidivim prelazom označi iznenadni početak razrajene sekcije. Hell on earth po meni sadrži najuzbudljivije melodije na albumu, krunišući ga refrenom zapanjujuće magnitude. Izgleda da Harris u svom maniru ostavlja neke od najturobnijih tema za sam kraj albuma, ali ih predstavlja kroz muziku koja je poletna i neodoljivo zabavna. Razmišljam o tome kako ćemo sagledati Senjutsu u kontekstu diskografije benda. Bili smo spremni da Empire of the clouds bude možda i poslednja pesma koju će Iron Maiden ikada snimiti. Ako se ispostavi da je ovaj album poslednji, Hell on earth bi svakako bila pristojna tačka na karijeru. Međutim, budući da je Senjutsu drugi dupli Iron Maiden album u nizu, voleo bih da bend izda još jedan dupli album pre nego što označe kraj. Bilo bi fenomenalno imati trilogiju duplih albuma, i imajući u vidu doslednost benda, ne bih se iznenadio odličnoj trilogiji. Ovo je izvanredan album i strog kandidat za album godine. Nek' mi Deris, Weikath i ekipa oproste - bili su tako blizu. Ocena: 9/10
    6 points
  5. TWOTW je jedna od najboljih muzickih kompozicija ikad. Neverovatna stvar zaista. Da bend posle toliko godina izbaci tako svezu i jaku traku, nemam reci. Stratego je mracnija od onoga sto se ocekivalo ali je OK za single, jako catchy refren. Ocekuje nas jos jedno remek delo. Ako bilo koga zanimaju teme vezane za naziv novog albuma kao i neke od detalja kako je Harris dosao na ideju propratite moju stranicu "putopisi_japan" na instagramu pisao sam par textova i o Senjutsu tematici. 2 dana nakon sto su objavljeni detalji albuma odradio sam i pripremu za izlazak u vidu tetovaze:
    6 points
  6. Jedini normalan odgovor na "Najslabija pesma na Painkilleru" je "Battle Hymn". Sve ostalo nema smisla.
    5 points
  7. Sto i jesi..
    5 points
  8. 4 points
  9. Overio Gardijane na hometown gigu u Krefeldu u petak Nisam bio na power metal svirci preko 2 godine, Guardiane nisam gledao live 5+ godina, i ovo mi je tako jebeno trebalo. I dalje su alfa i omega što se tiče power svirke uživo. Otprilike već nekih 10ak godina kao da ih je neko stavio pod neko zvono što se tiče nivoa svirke uživo i još uvek ne slabe nikako. To uključuje i Hansija koji se doduše povremeno malo posrano čuje ali sreća publika je bila apsolutno fenomenalna, te ga je maltene celovečerno pevanje solidno pokrivalo većinom. Recimo da se tokom "Violent Shadows" najviše videlo da nije u formi, pošto to maltene niko nije pevao. Sa druge strane, nisu ni oni imali turneje već preko 2 godine, tako da i to razumljivo. Lista krajnje ubava, jedna vruća random pikanterija u vidu "Brian"-a, no meni je srce ispunilo što sam iz 6. pokušaja konačno dobio "Journey Through the Dark". Nekada live staple, ali su je onda nekako random svirali godinama. Valja i izdvojiti koliko je jebeno heavy lista bila, faktički samo 1.5 balada, većina ostatka dosta brzalica, koje su ranije rotirali međusobno, a sad odlučili da šuknu odjednom. Kada se sračuna da je sve trajalo preko 2 sata, može samo kapa i naklon. Meni isto zanimljivo što nije bilo niti "Imaginations", niti "Nightfall" i tako neki klasici, što je otprilke kao kad Metallica ne bi svirala "Master of Puppets" i "One". Podržavam mešanje svakako. Skontao sam da su mi BG redak bend gde mi nijedna pesma još nije dosadila live. Navodno će neka mini turnejica na zimu, pa ako pandemijske prilike dozvole eto mene na svirci njima ponovo, gladna je duša nakon višegodišnje pauze definitivno.
    4 points
  10. Joj ovaj celavi je retard
    4 points
  11. Ja cekam da mi stigne disk, pa kao covek da preslusam, kao uvek sto radim. Da bar malo ostane one cari i neizvesnosti kad izadje nov album, kao nekada. Spot ako ima naravno pogledam koji put.
    4 points
  12. Onda se izvinjavam za lažnu uzbunu. Skidao sam za druga i baš sam gledao da li se poklapa trajanje pesma sa onim na metal archives. Neki baš nemaju šta da rade.
    4 points
  13. Ja ne znam šta se ovde dešava, ali mislim da nije korektno da i dalje nema leak. Ima da tužim Iron Maiden za duševni bol.
    4 points
  14. . Sent from my M2004J19C using Tapatalk
    3 points
  15. srećan 20. rođendan ženi bez imena
    3 points
  16. Malopre stiglo. Sent from my M2004J19C using Tapatalk
    3 points
  17. Jes da kasnimo jedan dan, ali najponosniji junoša imao juče rođendan. Čak i posle svih godina preslušavanja nikako da dosadi. Esencijalno evergrin metala i lektira.
    3 points
  18. jebo mamu kolko dosadan album
    3 points
  19. Na današnji dan pre 30 godina izašao Unquestionable presence, legendaran album u svakom smislu.
    3 points
  20. Ja bih da se ovo razdvoji, recimo od ogromnog Helloweena... Baciti na neku podtemu, kakav bre kurcevi prog, ako je Leprous prog... Posle prog rocka, mogli ste da zakljucite da boljh stvari nece biti. Mada neko slusa i djentove... Znaci moze DT tema sa Portnojem da ostane, ostalo gasi!
    3 points
  21. Čekamo leak!!! :D
    3 points
  22. izgleda da jeste *nazalost 😄
    3 points
  23. MOUNT OF ARTAN & AKAB OKRETNICA predstavljaju TORN FROM EARTH (budimpešta) sludge / postmetal Posle četri nastupa na Mount of Artan festivalu, prvi put u Beogradu! https://tornfromearth.bandcamp.com/ https://www.youtube.com/watch?v=NDbWeUNpnGg podrška: PARNEPAR (zagreb) novotalasni ex-yu memljivi postpunk https://parnepar.bandcamp.com/ DISZNOTOR (beograd) zvuci pobunjenih svinja iz Bim Slavije, čuka, nabod, đuska, psihodelija i Garam masala LEPTIRICA (beograd) ritmični jecaji sa mračnih beogradskih ulica, melanholični diskać post-pankeraj https://www.facebook.com/events/983628905752845/ Petak, 10.9.2021, 20h Okretnica (ispod pancevackog mosta) Ulaz na donacije
    2 points
  24. Nisam veliki poklonik Vranjkele, ali otkako je promenio list i počeo pozitivnije da se ponaša, a i legao mi biološki minimum kao album koji mi je dao uvid u kako to sve zvuči za današnje standarde. Bila je pametna odluka otići na njega, hvala @Radnaskela što je obezbedio karte. 🙂 Ono što mi je zapalo za oko tokom nastupa, super probrana setlista, dosta Blokeja, i te pesme zvuče kosmički kada ih opiče pogotvo ove poslednje gde shredduju i pršte kosmičke eksplozije rifova. Dobro su odradili i animaciije i osvetljenje, efektivni prikazi poslednjeg omota, Tarkovskog u Andreju, i Bremeplova. Zvuk je bio odličan, malo su ga panjili na momente, ali nije bilo previše mikrofonije da ga umutri da bude nekih većih problema. Smešno mi bilo kada je Vranjkela između pesama rekao nešto u stilu: Znam da je velika razdaljina između nas, mi smo ovde pod ovim reflektorima, ali vaši blicevi mi smetaju i ne mogu da čitam tekstove, ne znam ih sve napamet." Još će i stendap rutinu početi da radi. 😄 I super je što su poslednjih 5-6 Blokej pesama svi ustali, i vidi se da su uživali u svakom momentu svirke, baš lep i prelep osećaj. Biter Art Cafe setlista
    2 points
  25. .. Sent from my M2004J19C using Tapatalk
    2 points
  26. zzzzzzzzzzzzzzzzzzz od pesme
    2 points
  27. Bojim se da postaje Srbin.
    2 points
  28. Mejden sa Di ANNOM je nesto najsavrsenije sto je svet ikada imao! NA KOLENA PRED SRBE OOOOO!
    2 points
  29. Meni album malo bolji nego Pitfalls, malo bogatiji ali i dalje daleko od nečeg dobrog. Ima nekoliko baš loših i dosadnih pesama u totalu, u većini ima po neki kul momenat ali kad su mi na kraju Silent revelation pa i Castaway angels najbolje jasno je koliko je sati. Smaraju dosta ovi Einarovi poznati trikovi, a posebno besomučna ponavljanja neke sintagme ili par reči, u svakoj pesmi tako. Nemam pojma, meni se čini da bi oni hteli da budu neki novi Muse, a nisu još ni Biffy Clyro. Mislim da polako ali sigurno gubim interesovanje za ovaj bend.
    2 points
  30. 2 points
  31. On the passing of Sean Malone. Since my friend and Cynic bandmate Sean Malone's passing in late 2020, many people have publicly speculated about, and privately reached out to me regarding, the circumstances of his death. I have kept my silence as I have worked through my grief and out of respect for Malone's privacy. Questions and rumors have persisted, so I want to share what I can with the many fans whose lives he touched so deeply and who are seeking closure. On December 7, 2020, Malone was found dead by suicide in Largo, Florida, where his mother had lived. She had been ailing for some time before her death in 2018; Malone had been her sole caregiver during her difficult final year. Then, in January 2020, we suddenly lost our bandmate Sean Reinert. Combined with his mother's loss, it was an emotional double whammy that hit Malone hard. After his mother’s death, we spoke often, having long chats about grief, loss, and the future of Cynic. I urged Sean to move out to California and live with me so he could get back on his feet and start fresh, and he did. I noticed a newfound vigor in Malone I hadn't seen before. He was excited to be in the world again, we were working on new music, and he even began teaching bass privately. Then came the pandemic. Everything shut down and so did Malone. His pain and suffering re-emerged and his light began to dim. Matters took an unexpected turn. Late one early summer night, he disappeared. I called him, left messages, texted, emailed, contacted missing persons and everyone we had in common, but no one had heard anything. There was no response. He quit the world. My hope that he was regrouping in private and would turn up safely turned to heartache on December 7th. As I share this sad news about his death, I want to celebrate his life by sharing one of his most beautiful and lyrical moments ever recorded, and one which his fans have not yet heard. A few years after the release of Cynic's Re- Traced EP, Sean Malone recorded fretless bass on this solo guitar and vocal track titled “Integral.” Here's a video celebrating his playing, and a full transcription in his honor along with the song file + transcriptions for download from Bandcamp. https://listen.cyniconline.com/cynic-alliance I am grateful to be able to share this video with you now, and I will share details about new music in the coming weeks. Please celebrate the genius and transcendent talent that was Sean Malone. Read more about his fascinating life, unique passions and accomplishments at his Wikipedia page. As an act of support, and in honor of Suicide Prevention Awareness Month, I invite you to donate as you wish for the “Integral” song download which comes with a guitar/bass transcription of the song and an instrumental (no bass mix) for fellow musicians to play along with. 50 percent of proceeds will be shared with suicide prevention organizations To Write Love On Her Arms (TWLOHA), and The Trevor Project. The remaining will go towards funding a documentary about the lives and artistry of Malone and Reinert. With love and courage, Paul Masvidal
    2 points
  32. Kakva verzija leptejebo
    2 points
  33. Prsli ste k'o zvečke. Imate album na soulseek.
    2 points
  34. 2 points
  35. Di ga je Bata? Ženevsko ili Ciriško?
    2 points
  36. danas se podsetio kakvo je remek delo ovaj album klasik
    2 points
×
×
  • Create New...