taj rad...

Prošle godine, kada sam živjela u drugom stanu, komšija iznad mene je tukao djecu non-stop. Međutim, kako u životu svom nisam doživjela nikakve batine (posle su mi objasnili da je to skoro pa prirodna stvar) sve sam to shvatala previše traumatično. Mogla sam da osjetim bukvalno svaki udarac koje je to dijete moralo da trpi. Čula sam svaki zamah kaišem, svaki šamar, o vici da ne pričam, psovanje na svakakve načine, u kojima je majka dječaka bila glavni lik. Jednom sam ga uhvatila kako širi veš na terasi. Kako ženu nisam nijednom uspjela da vidim, ukapirala sam da iste i- nema! Jadna djeca! Za moj rođendan, stvar je izmakla kontroli. On je uzeo nekakvu motiku, a kako je ista bila baš dugačka, počeo je sa svog 3. sprata da udara na moj prozor u dnevnoj sobi (drugi sam sprat). Malo sam bila popila, a kako sam, inače, bila bijesna na njega, imala sam namjeru da odem i svašta mu kažem. Zapravo, htjela sam da pozovem policiju. Takvi ljudi su zreli samo za to! Međutim, kako su mi potom objasnili, šta bi ta djeca bez njega, kad majke već nema? U dom? Kod nekih rođaka? Možda bi pomislio da su ga i sama djeca prijavila, pa bi ih pretuk'o na mrtvo ime. (ja bih anonimno zvala policiju)... I ništa se nije desilo... Sve je opet bilo isto... Svaki dan, kada bi se vratio s posla, počela bi prvo vika, dreka, onda bih čula trčanje po stanu, jer su djeca pokušavala da se otmu, pa krenu da se sakriju, onda se čuje kaiš, pa udarci i tako u krug... Mislim, u tim trenucima nisam mogla da razmišljam o bilo čemu. Mene je hvatao strah, kao da će doći po mene kada završi sa njima... Kao da je umjesto plafona, postojalo nešto providno a on bio u mogućnosti da vidi kako gledam put gore i čita mi misli u kojima ja okrećem 92 (s tim što sam kasnije shvatila, nikšićka policija ima privatan broj, na ovaj stari 92 niko se više ne javlja...)

Osjećaj je bio najgori kada sam se selila. Vidjela sam tu dječicu kako me gledaju sa balkona... Ne znam, imala sam osjećaj kao da su nešto očekivala od mene, a ja ih razočarala... Ma nemam pojma, možda sam se samo ja gadno istripovala...

Edited March 4, 200718 yr by Kokopelli

Ау јбт...гадно...све би ја то у апс. Он један ће тој деци уништити живот а после ће иста та деца бити као и он...Зачарани круг.

nisam mogla da verujem...

 

znaci, izbacim biljku ispred vrata da je nosim u djubre, i vratim se da obujem patike i uzmem jaknu, i kada sam izasla opet napolje, NEMA BILJKE.

 

znaci, neko je 'ladno brze bolje "poplasio" biljku...

 

Постоји празноверје да ће биљка супер напредовати, ако украдеш пелцер. Будалаштина, знам, али овде код мене је лудило кад почне зима, бабе лутају ноћу по улазима и чупају биљке...

Mnogo je jace kad ujutro krenes u skolu i vidis ispred vrata komsiju koji je krenuo da sheta kuce a kuce ti pisha i kopa po saksiji :)

Постоји празноверје да ће биљка супер напредовати, ако украдеш пелцер. Будалаштина, знам, али овде код мене је лудило кад почне зима, бабе лутају ноћу по улазима и чупају биљке...

savrseno...

 

iznela bih je davno da sam znala...

Ух, ја сам изнела прошле године у ходник хибискус (висине око метар, био процветао ) и још неко цвеће, бенџамин...и не знам на који фазон, после неких месец дана су већ били очерупани...још увек стоје празне саксије...

Ух, ја сам изнела прошле године у ходник хибискус (висине око метар, био процветао ) и још неко цвеће, бенџамин...и не знам на који фазон, после неких месец дана су већ били очерупани...још увек стоје празне саксије...

opake babe vitalne samo da ocerupaju...

ma, ja mislim da su to kucici...

Није баш у згради али ...

Пра недељу-две сређивао ја орман и наканио се да побацам ствари, како имам много гардеробе то су све биле ношљиве ствари али нисам их обукао годинама и те форе а узимају пуно места итд.

Спакујем ја 2 оне велике кесе, за патике и скоцкам у њих добро да би стало више да не излазим 5 пута, таман да продужим до радње која је на 50 метара од зграде.

Пада киша, оставим кесе поред контејнера и отрчим до радње, задржим се мање од минут, вратим и кеса већ нема!!!

На видику нигде никог ...

 

 

 

Edited March 4, 200718 yr by K1nG5L0rdDemonSatanHeavy

 

Ко је живео на НБ-у зна да је ово жива истина. Када сам била још у основној, пролазим поред сивих солитера идући ка трамБајској станици - блок 45, и како идем, тако видим да људи комотно, са тераса бацају ђубре, у кесама... фини неки створови.

Prošle godine, kada sam živjela u drugom stanu, komšija iznad mene je tukao djecu non-stop.

Mogla sam da osjetim bukvalno svaki udarac koje je to dijete moralo da trpi. Čula sam svaki zamah kaišem, svaki šamar. Jadna djeca!

htjela sam da pozovem policiju. Međutim, kako su mi potom objasnili, šta bi ta djeca bez njega, kad majke već nema? U dom? Kod nekih rođaka? I ništa se nije desilo... Sve je opet bilo isto... Svaki dan, kada bi se vratio s posla, počela bi prvo vika, dreka, onda bih čula trčanje po stanu, jer su djeca pokušavala da se otmu, pa krenu da se sakriju, onda se čuje kaiš, pa udarci i tako u krug... Mene je hvatao strah, kao da će doći po mene kada završi sa njima... Osjećaj je bio najgori kada sam se selila. Vidjela sam tu dječicu kako me gledaju sa balkona...Ne znam, imala sam osjećaj kao da su nešto očekivala od mene, a ja ih razočarala... Ma nemam pojma, možda sam se samo ja gadno istripovala...

Sta reci...Izvini, ne mislim licno na tebe, vec uopsteno - ZASTO ne pozvati policiju ili neku organizaciju zaduzenu za nasilje u porodici? Problem je sto se mnogi ljudi prave gluvi i slepi i to je moguci razlog zbog kojeg se brutalnosti i izivljavanja i desavaju. Nekada je bolja opcija i dom, rodjaci ili starateljska porodica, nego psihofizicke svakodnevne traume.

Jedino sto ja bacam kroz prozor su otpadci od jabuka. Naime, alergicna sam na jabuke, i moji mi ne daju da ih jedem, a ja ih obozavam. I onda ja tako lepo prokrijumcarim jabuku u sobu, pohasam je do same kostice, i to moram da bacim kroz prozor, jer nemam gde drugde. Btw, ispred moje zgrade je velik park, a i jabuke su bioloski otpad, tako da me ne grize savest .

Bilo je i kod nas slucajeva da bace po celu kesu smeca kod prozor... Horor.

pa ti bas i nisi pri cistoj svesti

Sta reci...Izvini, ne mislim licno na tebe, vec uopsteno - ZASTO ne pozvati policiju ili neku organizaciju zaduzenu za nasilje u porodici? Problem je sto se mnogi ljudi prave gluvi i slepi i to je moguci razlog zbog kojeg se brutalnosti i izivljavanja i desavaju. Nekada je bolja opcija i dom, rodjaci ili starateljska porodica, nego psihofizicke svakodnevne traume.

 

Znaš, u pravu si. Mogla sam pozvati policiju, ali realno, uzmi o obzir da je ovo veoma mala sredina. Ovdje se svako sa svakim poznaje, pa tako i policajci znaju svakog čovjeka koji je, barem jednom, hodao nikšićkim šetalištem. Misliš da bi ovaj tip priznao sve, ako bi djeca negirala da ih zlostavlja? Mislila sam mnogo puta šta da radim i da li je pametno da ih pozovem, nije da nisam. I trebala sam. Pa opet, pitam se, zašto te iste višegodišnje komšije nisu isto uradile? Kada sam ga ja čula koja je ispod njega, kako li su ga tek čuli ljudi do njega... Mislim, i to su ti, navodno, dobronamjerne osobe... Sada je ionako kasno da uradim bilo šta. Više ne zivim u toj zgradi, a i ko zna šta se u međuvremenu desilo sa tom porodicom. Činjenica je da toga i te kako ima i da su ljudi uglavnom neraspolozeni da urade bilo šta povodom toga... Prva ja, kao što vidiš...

Edited March 7, 200718 yr by Kokopelli

generalno ljudi ne vole da se mesaju jer ili ne zele da navuku sebi bedu na vrat iz bilo kog raloga ili ih nije briga jer ce i sve to jednom proci...na ovaj ili onaj nacin

Ja sam imala u komsiluku neke ludake koji su svakog jutra slusali gusle (otprike u cik zore), to im je valjda bila muzika za budjenje, otkud znam!

Uzvratila sam udarac, pustala sam im do kasno u noc punk, i posle par dana su odustali.

Jedan moj drug je imao privilegiju da tako sluša gusle uživo u 3 ujutru.

Jedan moj drug je imao privilegiju da tako sluša gusle uživo u 3 ujutru.

 

 

e to je zivot. ja bi se pridruzio maestru, svega mi

Idi u Banovce.

stare ili nove?

Često pomislim da imam najgore komšije na svetu. I to one koji imaju po 16,17 godina. Živim na prvom spratu, takoreću u centru muzičkih dešavanja moje zgrade. Ovi sa trećeg slušaju narodnjake... Komšinica iznad mene je malo nagluva pa pojača tv na najjače. Komšije tačno ispod mene rasturaju po repu ili čemu već... Imaju još jedni u prizemlju koji se oglašavaju uglavnom na proleće i leto, i oni slušaju narodnjake i pop. Najgore mi uveče kad legnem da spavam a ovi reperi odvrnu do daske, trese mi se krevet. Nemaju milosti. Zar u ovoj jebenoj zgradi nema nijednog metalca osim mene? A da, kad se iznerviram otvorim prozor i pustim Mejdene, što glasnije to bolje... Da malo i ja njima kidam živce. Nek se nose...

Mda. Mislim da nema preterane razlike između buke i buke. Nisam se mnogo radovao kad je neko sedam spratova ispod mene puštao Maidene.

ja sam pre neki dan od prve komshinice dobila veeeliq tortu...hihi...valjda zato shto sam se vratila ziva i zdrava sa exqrzije i posle bila sama gajbi par dana

inache,ostali su idioti