kaka epska izjava humana

 

ima na grobu da mi pise metallica > descender

ja i dalje ne znam odakle da počnem sa utiscima

 

sačekaću da mi stigne disk, naručih deluks izdanje na tri diska

al sam sklopio rečenicu, svaka čast

kaka epska izjava humana

 

 

Ne znam, meni epskije zvuči kada MegafaN kaže da su najveći

Pa kad jesu, jbg treba biti realan

Takoe brco, obiektivnost pre svega

Takoe brco, obiektivnost pre svega

Aj da probam konačno.

 

Prvo, mnogo je bolji od onoga što sam očekivao. Hardwired i Moth su sjajne, ali me je Atlas uplašila da će se biti kao DM i ta pomisao mi je izazivala mučninu. Srećom, to se nije desilo.

 

Kao i verovatno svima, prvi disk mi je mnogo bolji.

Pomenute dve su mi fenomenalne, Atlas mi zvuči mnogo bolje nego što je to bio slučaj kad je izašla, Now That We're Dead i Halo On Fire isto vrhunske, a Dream No More mi je zasad omiljena na albumu.

 

Na drugom disku ima više DM momenata u smislu da su pesme preduge i da u nekim trenucima zvuče kao da ne idu nigde. Confusion, Am I Savage i Here Comes Revenge su mi takođe do jaja, samo što bi bile još bolje da su kraće. Manunkind i Murder One su višak. I, naravno, Spit Out the Bone koja je verovatno najmetalnija pesma koju su izbacili od Justice-a. Nestvarno dobra, i dalje ne verujem da su ovo snimili u ovom trenutku karijere. Treći disk još nisam detaljno preslušao, osim što mi se Lords of Summer sada mnogo više dopada nego kad se pojavila.

 

Dosta Load, ReLoad i Black uticaja, u pogledu rifova, vokala, atmosfere u nekim momentima na nekoliko pesama. Džejmsov glas me je baš iznenadio, razvalio je i vokalno i rifologijom. Bog otac. Žao mi je što Kirk nije imao učešća u pisanju albuma i pitam se da li je to do toga što je izgubio telefon sa brdom rifova prošle ili pretprošle godine. Rob se čuje na puno mesta, na njega nikakve zamerke. Bubnjevi sasvim korektni za Larsa.

 

Produkcija odlična.

 

Omot i unutrašnjost su odvratni, za to je sto posto Lars odgovoran, serem mu se u modernu umetnost. Naručio sam 3CD izdanje, treba da stigne iz Amerike, pa ću videti da li ima bar jedna iole dobra slika unutra.

 

Ono za čime žalim je to što nije mračan, od čega i DM pati, nevezano za kvalitet pesama. Fali mi malo ta atmosfera koju su imali do DM, ali kapiram da posle svega što su uradili u karijeri i sa ovoliko godina ni ne mogu da zvuče drugačije. Sad su trezni, čisti od droge, orijentisani samo na muziku i to je to.

 

Ocena 8/10, bila bi veća da su navedene tri sa drugog kraće i da nema dve viška.

 

 

Sada mogu sa sigurnošću da kažem je da je neuporedivo bolji od Death Magnetic, ali i lošiji od St. Anger i daleko iza Load i ReLoad.

 

Naravno, popišali su se po svim Slejerima, Mejdenima, Megadetima, Testamentima i ostalima, ali to je nešto što se dešava već 35 godina, tako da nije iznenađenje.

Bila jednom jedna baba! Nije znala šta da radi... dosadan joj bio život... Kataklizmaaaaa

"Lošiji od St. Anger"...

Lošiji od Anger ni slučajno, a iza Loada objektivno jeste.

 

Sa Reload se lagano može nositi. Treba mi još vremena da ga pozicioniram u odnosu na njega. Sad svakako puno radije slušam ovaj, ali to je normalno jer je noviji.

Dobar je novi ali ne ide ga porediti sa Reloadom, odmaklo je to, to se ne ponavlja.

St. Anger nije album, to je izdrkavanje i nacin da se izadje iz krize i vrati na scenu. Ovaj album po meni ima sve i zvuci kao Metallica. Ovde je presek cele karijere i gotovo da nema perioda koji nije zahvacen, sto je po meni najprirodnije. Album koji bi najzagrizeniji hteli bio bi sastavljen od 10 Spit out the Bonea, sto mislim da ne bi bilo normalno i znam da bi to bilo totalno vestacki. Oni to verovatno mogu da urade, sto je dokaz kako su sklopili Hardwired, ali glava im vise nije u tom filmu. Taj bluzi rock koji su svirali sredinom 90ih nije mogao tek tako da nestane tako da me ovaj povratak uopste ne iznenadjuje. Oni su ionako davno prestali da budu klasican thrash band i ocekivati od njih da izdaju albume kao Testament, Overkill ili Slayer su gluposti jer ih nikad nisu ni izdavali. Meni na ovom albumu ima svega onoga sto mi je falilo nakon Loada tako da sam potpuno zadovoljan.

St. Anger je, po mom mišljenju, najvećim delom iskren izraz stanja u kojem su se tada nalazili

naravno, ima i Larsove proračunatosti, bez toga ništa

Apsolutno se slazem!

JUENAJ

PJURIFAE

IT'S MY WORLD YOU CAAAAAAAN'T HAVE IT

GOOOOOOD IT FEEEEELS LIKE IT ONLY RAINS ON MEEEEEE

OPEN YOUR HEART

 

IM BEATING RIGHT HEAAA

Ukratko, nakon 15-20 slušanja, lagana devetka.

 

I pozicija u diskografiji ispred Death Magnetica, St.Angera i ReLoada (žao mi je zbog Fixxxera, Carpe Diema i još par stvari što to moram reći, ali kao cjelina - naprosto jeste).

Sad mi se apsolutno svaki jebeni ton na albumu (osim pomenutih ManUNkind i Murder One, koje takođe nisu užasne, mogu se slušati ali nepotrebno razvlače i razvodnjavaju album) sviđa i ima svoje mjesto.

 

NAJVEĆI.

Posle nesto slusanja, iako nije moja muzika vec dosta godina pa ni nema neke euforije.

 

Album solidan, meni se izdvojila - Spit Out The Bone.

 

Sto's ocene tice, slazem se sa svim ocenama koje su na MetalStormu, neka sredina sto se njihovog rada tice, ima lepih momenata, nesto smaranja, itd ...

 

Spotove nisam gledao niti me to mnogo zanima.

 

ST ANGER

Kod St Angera mi smeta što pola albuma ne drži pažnju uopšte ,ima moćnih delova svuda po albumu ,ali nedovoljno.

 

Hardwired je u tom pogledu mnogo bolji ,naslovna pesma je dostojna 80ih ,Moth kida ,dobrih rifova u svakoj pesmi ,refrena pogotovo. Zvuk i pristup podsećaju na Beyond Magnetic, po kvalitetu su tu negde (računam to što Beyond ima 4 pesme samo). Album je više reload-ish nego load-ish, zvuk gitara definitivno vuče u tom pravcu.

 

Magnetic ima mnogo čvršći zvuk ,pamtljivije rifove ,ima All Nightmare i Suicide.

 

Prva 4 >> Black >> Magnetic > Hardwired > Beyond >> St Anger ,Load i Reload osciluju između Blacka i Beyonda.

Metalika je precenjen bend u svetu metala. Meni su oni lično na 4.poziciji među velikim metal bendovima:

1.Black Sabbath

2.Iron Maiden

3.Judas Priest

4.Metallica

 

I još jedna stvar, Metalika je najkomercijalniji bend u svetu metala i to se odnosi čak i na period 80tih kad su svirali "nekomercijalni" treš metal. Pogledajte samo na Vikipediji njihovu diskografiju, koliko platinuma(tj.miliona prodatih kopija) imaju njihovi albumi iz 80tih u rodnoj Americi i uporedite to sa albumima Sabata, Džudasa i Meidona i sve će vam biti jasno zašto su najkomercijalniji, a o Black albumu i da ne pričamo.