Leaderboard

Razjareni buldožer kojim upravlja živčani pitbul terijer.

Nisam zadovoljan intervjuom. Premalo mi disonance stvara u glavi i od prošlog mi bila veća migrena. A i ima nekih ponavljanja, blatantnih referenci na prošli i sl. Mislim da su prebrzo izbacili ovo, bolje da su se spremali još malo pa tipa sledeće godine novi, ovako upadaju u hiperprodukciju malo. 6.5/10

Pena na čeljustima pitbul terijera - razjareni buldožer gubi svaku kontrolu. Nemilosrdno ruši sve pred sobom. Građani vrište, mala deca pište... mačke uspravljene aplaudiraju... policija nemoćna, gluva i nema, gradski oci u neverici zevaju u podzemnom bunkeru...

A nije li to promašena ideja, nositi sitni alat u jedno takvo nesveto putešestvije? Ja to pitam jer nekad pomislim da je blek metal muzika za one koji već hodaju levom stazom, svesno ili nesvesno, pa se tako nešto malo goriva dodaje na vatru, jer se često može smatrati tek nadopunom onim mislima koje ljudi koji su u toj priči već drže u glavi! Ili možda u slučaju Detspel omege, vi izazivate izazivače? "Mi radimo sa zvukom, rečima i vizuelnim predstavama. Više od toga i ne treba da se projektuje mimeza sveta. To sitan alat nije - uzmimo ovako: ta sredstva su ono bitno u ma kojem poretku da bi se u njemu mogao iskazati smisao, stabilnost, ili obezbediti kontrola. Ona podjednako mogu uljuljkati u pasivno potčinjavanje ili razbuditi i usmeriti snage. U toku kreativnog procesa, ona iskrsavaju u konjunkciji onog posve racionalnog - projekcije volje - i onog beskrajnog nepoznatog, nazovimo to božanskim. U toku te geneze, preuzimaju se dužnosti demijurga. Neko je jednom opisao Detspel omegu kao kontrakulturu unutar kontrakulturnog pokreta - bivajući pritom sastavnim delom istog pokreta. Bila je to dosta precizna formulacija, i ona odražava naše pozicioniranje u toku tog "putešestvija", da citiram tvoje pitanje." Konkretno rečeno, ovo znači da je ono što mi radimo čisti blek metal - naša strast za najviša dostignuća žanra nikada nije usahla i zauvek ćemo svedočiti da je otkriće blek metala bilo prekretnica u našim životima. Ipak, sigurno je i to da verujemo da muzika mora da odražava osnovni duh. Ne može se biti dosledan onom revolucionarnom, ekstravagantnom, mističnom i "veći od života" impulsu koji je usađen u žanr prostim ponavljanjem obrazaca koje su uspostavili drugi, do iznemoglosti. Otpor mora biti prisutan na svakom nivou - u prvom redu muzički. Blek metal, sve od onog momenta kada je počeo da kanališe taj plamteći duh, više nema muzičkih granica osim samonametnuh ograničenja uključenih činilaca. Naš rad nužno propituje konceptualne pretpostavke žanra. Ako si mišljenja da blek metal nije samo muzički hobi, nego, hajmo reći, korito toka neupodobljene duhovnosti ili ogledalo zlokobnih realiteta, onda ukorenjivanja žanra u dubokoumno kulturno rodoslovlje koje seže unazad u vekove predstavlja vrhovnu nužnost. To jest, u rodoslovlje istomislenih umova koji su se usudili da pruže otpor silama kako zemaljskim tako i nebeskim, njih koji su vodili prometejski-luciferski revolt kojim god sredstvima koja su smatrali zgodnim. Borba je to koja se ne odvija poradi impulsa onog proverbijalnog hepienda, već samo obećava još veći nemir i propitivanje. Raditi na uspostavljaju veza, prinuditi realitete da se manifestuju kroz konfrontaciju ili kroz jukstapoziciju dela eksplozivne prirod koja ozračavaju vekove, to je ono što smo radili u tekstovima od 2002. I tako to mi "izazivano izazivače", da se vratim na tvoje pitanje. To je naš doprinos, veran našim ličnostima i viziji. On može i ne mora biti od koristi drugima. Mnogi putevi vode u pandemonijum i ovo je naš. Naš rad je dakle strukturisan kao rimski bog Janus: u isti mah okrenut i ka prošlosti i ka budućnosti."

prokleti hipik

laza u ratu protiv blek metal zajednice

ne znam ne mogu naknadno da se ocenjujem, nisam objektivan - - - S ovim na umu, usredsredimo se se na poslednju ploču. Zamke koje se javljaju na ovakvom individualnom putovanju će biti brojne, a ljudske ideologije koje vremenom ne podaju masovna grobnice, ili ono makar simbolično ubijanje, jesu izuzetak. Uzevši sadašnju antagonističku klimu, ovaj vek će po svemu sudeći dati crvena, smeđa, a najverovatnije i zelena masovna stratišta, tu pridodajmo i tradicionalno i nekonvencionalno ratovanje država-nacija. Gradovi koji će goreti, većina onih koji će umreti... mnogo toga će se desiti u ime navodno većeg, opšteg, dobra. Kako smo to rekli u tekstu pesme "Na oružje! Na oružje!": "Krvoproliće koje nadolazi dogodiće se u ime ljubavi". Satana, ako bismo mu dali konsenzualističku definiciju egregora, nagoniće kužni vetar na ovaj svet, izazvan ne samo drekom ogorčenosti i mržnje, nego mnogo i više zvucima uzajamne pripadnosti, zajedništva, ljubavi, saosećanja, bratstva, jednakosti, sve pod starim barjakom sve boljeg i boljeg sutra. Ceo ovaj proces, na nivou individualnog, kolektivnog, na sistemskom nivou, je glavna tema koja je istražena u našim tekstovima. Usredsredimo se još jače: kada je doživotni pacifista i izuzetni mislilac Ginter Anders naposletku utvrdio opravdanost radikalne direktne akcije, godine 1987. ("Nasilje - da ili ne"), u poznoj 85. godini života, on je to učinio iz krajnje nužde, suočen sa pretnjom golemog uništenja koje je svojstveno nuklearnoj tehnologiji. Njegovo pažljivo promišljanje je daleko više bilo ono Ivana Kaljajeva nego Sergeja Nečajeva. Bilo bi tu krvi ali bi ona sve do zadnje kapi bila merena na oltaru pravde, kako svaka kap preko striktno nužnog strgava ljudskost sa počinilaca. Anders je bio uporan u nastojanju da izbegne tačku bez povratka koja prati desakralizaciju ubijanja - onu istu banalizaciju urođenu svim totalitarnim sistemima. Pozivi na oružje odzvanjaju danas sa svih strana: "Jovo nanovo", promrmljava izmoreni posmatrač naše vrste. Ipak, ima tu jedna neobična konjunkcija, svojevrsna kolizija. Sa nepoverenjem prema institucijama koje su decenijama obezbeđivale mir - nešto najređe u ljudskoj istoriji - koje poprima dosad neviđene razmere, sa kvalitativnim informisanjem poraženim od strane sektaške propagande u eri u kojoj je tehnologija sravnila sa zemljom postojeće hijerarhije, sa odumiranjem drevnih alijansi, sa gotovo nečuvenim nivoom zaduženosti kombinovanim sa ekstremnim koncentracijama bogatstva, sa namerenošću čovečanstva na igranje igre koju je Frojd nazvao "narcizam malih razlika"... - i kao da to nije dosta, sve to u vreme kada će svet koji okružuje čoveka postajati sve više negostoprimljivim. Izbori koje će ljudi morati da učine imaće ukus octa datog raspetom žedniku. I mnoštva će biti pod đavoljim skutom, spotičući se u jamu, sve verujući iskreno i do kraja da su pristojan svet. Da li ovi trenuci puke eksplikacije dodaju ili oduzimaju od našeg opusa?"

Throes of Joy in the Jaws of Defeatism tracklist: 1. Fuck the Factoid 2. Backlash Just Because 3. That Curse of Being in Thrall 4. Contagion 5. Joie De Ne Pas Vivre 6. Invigorating Clutch 7. Zero Gravitas Chamber 8. Fluxing of the Muscle 9. Amoral 10. Throes of Joy in the Jaws of Defeatism 11. Acting in Gouged Faith 12. A Bellyful of Salt and Spleen

Đavolji skuti Sebi, ako to istripuje, znaš ono kao doslednost i te neke fore. Nisu napisali da im je dužnost da budu transparentni, možda je bolje da ne čitaš ako ti je naporno. Naša tačka gledišta je rođena iz mnogo civilizacijskih mitova koji su nas inspirisali. Neki od njih sadrže premisu da izuzetni pojedinci na kraju primene i projektuju svoju slobodnu volju. Svako od nas konstantno unovčava svoju vrednost, po zasluzi. Jedini rod, jedina zajednica koju priznajemo je ona od duha. Deluje da je većina zapadnog sveta podlegla nekoj od nijansi totalitarijanizma koji opisuje Orvel - esencijalizmu - koji je potpuno odsutan iz našeg pogleda na svet. Esencijalizam izriče strašnu presudu ljudskim bićima, nalik Partijinom ''TI SI'' (misli se na hijerarhijski dodeljenu ulogu u društvu, prim. prev. lol), i time drastično sužava horizont mogućnosti. Druge nijanse su komanda ''MORAŠ' i zabrana ''NE SMEŠ''. Čitanje naših radova kroz prizmu bilo kog oblika determinizma, bilo biološkog ili socijalnog, je potpuna besmislica. Determinizam i esencijalizam su, pak, prisutni u izobilju na pomenutoj šahovskoj tabli - neki ih vide kao instrument opresije, neki oslobođenja, oba mogu da se razumeju iz dobroćudne ili zloćudne perspektive. Ne smem dalje da se ne preklopimo, skupio se konzilijum A i mora begam! btw Čarli esi realan sa NAJČIŠĆI jbt 😛

@azalnismo ni počeli jbt, wait for the good stuff "Kratki nastavak tog intervjua je mnogo opuštenija diskusija u poređenju, koja pokriva razne opšte teme. Zajednička nit tu je verovatno to da, iako su beskompromisne umetničke forme oduvek bile oblik revolta, one su sve više u sukobu sa savremenim svetom i njegovim sredstvima socijalne kontrole. Interesantno je primetiti da rezultujuća tenzija nije nužno samo vertikalna (u smislu da potiče od države), nego je uveliko horizontalna, utoliko što raznorodne frakcije unutar stanovništva intenziviraju međusobne antagonizme. Kontrakulture su retko oslobođene od tenzije, naročito ne onda kada se osećaju po sumporu. Zatim pred sobom imamo ovaj treći i u ovom ciklusu konačni intervju, obećan... je li to bilo pre deceniju, možda? Posle njega ćemo se povući u tišinu do daljnjeg. Suština onoga što moramo da prenesemo je kanalisano u najčišćoj formi na našim pločama - to ne možemo ništa bolje preneti rečima. Pretpostavljam da ovo važi za većinu muzičara, iskreno. Naši intervjui nužno kanališu unekoliko kompromisnu, suženu, komunikaciju, a u umetničkom delu su sadržani svetovi." "Nego, što ti kažeš, saznavati iz izvora...? Primarni izvor bi trebalo da budu naše ploče! Ali ako bismo išli da otklonimo neke zablude u ovom intervjuu... možda ova sledeća zavređuje da se nešto o njoj kaže. Jedna kakofonija glasova ističe iz Neprijatelja. Naš opus nastoji da stvori mimezu sveta. Taj svet je džinovska šahovska tabla. Svi mi - ti, ja, čitalac - smo figure na toj džinovskoj šahovskoj tabli. Svako opredeljuje, povlačeći svakim danom svoje poteze, da l' jeste ili nije pod đavoljim skutom, bez obzira na to koliko podsvesan ili direktan bio taj proces, i uprkos zvaničnoj zastavi. Ceo korpus našeg staralaštva je zapisan iz univerzalne perspektive, možda začinjen uočljivo francuskim pristupom pitanju univerzalizma.

Objasnili ste kada ste davali intervju za Bardo Methodology zašto je sada vreme da kažete nešto izvan vaše umetničke kreacije. Ponekad sam pomislio da je to trebalo da ostane zauvek neizrečeno, a da sam znao koliko vremena i energije iziskuje nešto poput intervjua ovog formata, verovatno bih odbio. Pa ipak, s obzirom da nisam odbio, kako vam se čini, ako vas to uopšte zanima, da će ljudi koji prate DsO i umetnost reagovati na ovu priliku da saznaju nešto više iz samog izvora nego iz tumačenja drugih ljudi? Ja ću jednom definitivno morati da pročitam još nekoliko knjiga, da se tako izrazim... "Smatramo svojom dužnošću da budemo koherentni: tamo gde možemo da budemo transparentni - to i jesmo. Ako ikoga zanima da istražuje subverzivne lavirinte ideja na kojima počiva The Furnaces of Palingenesia, sad to može, pod uslovom da želi da uloži dovoljno vremena u taj proces. Predstavili smo genezu tih misli, autore koji čine kičmu i putokaz procesa: prokopali smo put. Pokušali smo da otklonimo dvosmislenost kad god je to moguće, a da ne odete ni jedan korak predaleko, što je korak tokom koga skidate magiju sa umetničkog dela.

Najdassassin.

Aj pitanje po pitanje, bar da ne maltretiramo čoveka po jednim pasusom. Od našeg prvobitnog kontakta, Deathspell Omega su izdali tri albuma i dva EP-ja, i sa izlaskom njihovog poslednjeg monumenta, The Furnaces of Palingenesia, odlučili su da je vreme da izraze još nešto izvan trojstva muzike, teksta i ilustracija. U 2019. su objavljena pomenuta dva intervjua i sada, u 2020, je vreme za poslednji deo trilogije vezanih intervjua. Trinaest godina u nastajanju, ovaj članak se sastoji od pitanja i odgovora prikupljanih u tom periodu, sada zaokruženih. ''Deathspell Omega je pobuna. Ili pre - glavni izraz pobune koja je naš glavni pokretač. Sa druge strane, slično je crnoj rupi: nakuplja se mentalni trošak izvlačenja iz sebe ili prizivanja bilo čega od trajne umetničke vrednosti. Bila bi laž pretvarati se da nikada ne ustuknemo pri pomisli da ponovo zaronimo u gladne ponore sveta, ali na kraju ipak zagrizemo metak, jer moramo. Više je stvar prihvatanja neminovnosti tog procesa, nego pitanja da li je vredno toga.'' U šta sam se uvalio... Anđelizator da rejtuje prevod!

MORE LIKE GAYMAN 2020

Kolji Najdo žvalavog babuna: https://www.novosti.rs/vesti/hronika/904449/pevac-smaka-uhapsen-zbog-otvorenih-pretnji-vucicu-spreman-sam-zivot-uzmem

MUŠKARCI POD OPSADOM Mihailo Alić Izdavač: Udruženje nezavisnih pisaca Srbije Broj strana: 244 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 21 cm 712.80 din Nastavak Dnevnika osvešćenog muškarca nam donosi knjigu sa preko 40 ilustracija i 44 članka koji pokrivaju široko polje od nasilja u porodici do anatomskih razlika izmedju muškaraca i žena, ne preskačući centralnu temu nasilja nad muškarcima, posebno u razvodima, lažnim optužbama i ostalim elementima feminističkog progona kojem su sve češće izloženi. „Ova knjiga je upozorenje za one koji od bavljenja sopstvenim životom, ili zbog medijskog mraka i manipulacije, nisu još stigli da osveste da dok oni žive svoj život i bave se preživljavanjem, neko kreira politike koje će kad tad doći u koliziju sa njim, ko će se pozabaviti njihovim životom i to ne na lep način, pa će i oni postati žrtve totalitarnog feminističkog poretka u kome svi već živimo. O nasilju nad ženama svakodnevno se priča i piše, o nasilju nad muškarcima retko ili nikada. Realnost je potpuno obrnuta. Muškarci su žrtve institucionalnog nasilja bilo da su u braku ili ne, a nad njima se vrši svakodnevni društveni inženjering ne bi li se otela deca, imovina i društveni položaji. Saznajte pre nego što bude kasno.“

Снимих пре пар дана испред зграде

malopre sam procito naslov teme svagda pred sodom, to je to

A sta, kao, maligan bejah ikad?

I ja isto, kad god jebem, vidim Kozeljnika negde u uglu sobe