Dream Theater

[ShinigamY]

Pazi, da sam hteo krace, izbacio bih Moment of Betrayal i My Last Farewell, al reko ajd makar nesto, da se napravi neki EP, 30 minuta mi je taman da preslusam da se ne smorim za DT.

[Totamealand]

...rečeno je za svaki mogući dupli album u poslednjih 20+ godina.

Čuj 20 godina, možemo da se vratimo i u 60s.

 

Realno, kada album traje 130 minuta, mora da padne trimovanje. Meni trenutno najteže pada gomila klavirskih numera (za koje mi se u početku činilo da ih i nema previše), teško se navikavam da svaka druga pesma počinje u fazonu klavir i glas, pogotovo na drugom disku.

 

Ali ko god pravi skraćenu verziju i izostavi naslovnu stvar, The Road to revolution, Brother can you hear me i Three days - fail. Ja s druge strane nisam još siguran oko Our new world, ali lagano, tek tri dana ima a i ne stižem da slušam previše.

[In The Flesh]

Ja sam pokusao dva puta da preslušam, nije mi išlo. Stignem do 67 pjesme otprilike i kad vidim da ih je ostalo još makar 35, ne mogu.

 

Probaću opet.

[chess]

Krenuo da slusam, stigao do pola 1 albuma, pustio na bum jos neki kao hit sa albuma da vidim da li ce da me radi al nema sanse, pustio scenes from a memory i momentalno osetio olaksanje, konkretnije sve spakovano, onako kako treba, sat vremena pravog muzickog zadovoljstva. Nije to to kad cujes dobru ideju na svakih 10 minuta, toliko sve razvodnjeno, zaboravno, ocekivao sam da ce tako da bude, nismo se dovoljno dokazali da znamo da se izdrkavamo na instrumentima, tako mi zvuci novi Dream Theater, pesme koje zvuce zapravo kao pesme mi nisu nista specijalno i daleko ispod njihovih standrarda, mucno mi je i da zavrsim prvi album a kamoli da pustim i drugi. Napravise album od 50 sati da bi prikrili cinjenicu kako su zapravo izgubili smisao da napisu krstenu pesmu.

[Totamealand]

Ako je neko zainteresovan, strpljiv i raspolaže vremenom, evo opisi radnje u svakoj od pesama:

http://www.dreamthea...tonishingtracks

 

Ima čak i sličice lokacija gde se odigravaju različite scene. A evo su i sami tekstovi, podeljeni po likovima:

https://docs.google....#h.hjt361fnpa2t

 

Htedoh da i ja kažem ponešto o svojim favoritima na albumu, ovo nisu sve pesme za koje mislim da su odlične, ali izabrao sam samo najveće favorite:

 

Act of Faythe - Na albumu ima mnogo klavirskih tema ali ova je svakako najlepša. Jordan briljira, a James savršeno upotpunjava temu i uspeva odlično da je isprati svojim senzitivnim vokalom. Obratite pažnju na "music player" strofu koja je prvobitno izazivala facepalm, a onda sam shvatio da je radnja albuma smeštena u 2285. godini. Slušanje sa maštom.

 

Three days - Dream Theaterume da napravi pesmu koja traje manje od četiri minuta, sadrži hitičan refren a nije ništa manje haotična i nepredvidvljiva od numera epskih razmera. James zvuči svirepo, iako ima komičnih momenata. Šta reći o dixieland sekciji sa blast beatom?

 

Brother, can you hear me? - Jedna od meni najdražih tema na konceptualnom albumu koji je prepun teatralnih tema. DT su još davno apsolvirali teme u Roger Waters stilu i ova je zaista izuzetna. Sa svakim narednim ponavljanjem (ne samo u ovoj pesmi, već i kroz ostatak albuma) dolazi do odličnih varijacija u melodiji.

 

A New beginning - Maestralna stvar. Strofe koje su zarazne koliko i sami refreni, pamtljiva orkestarska sekcija, ali najsvetlija tačka je gitarski solo na kraju - ovo će ući u istoriju kao jedna od najboljih Petruccijevih solaža u karijeri. Mangini i Myung fasciniraju, neverovatno stabilan groove na istoj.

 

Moment of betrayal - Suzdržavao sam se od komentarisanja ove pesme kad je prvi put izašla jer je delovala kao previše šablonska, obična Dream Theater pesma. Međutim, ispostavilo se da je jedna takva bila više nego neophodna albumu koji je prožet klavirom i uspostavljanjem atmosfere putem kraćih, apstraktnih numera. Sjajan refren, volim što je svaki sledeći ravniji ritmički.

 

Heaven's cove - Komentarisao sam na prošloj strani. Obožavam ovakve deep-cut numere usred konceptualnih albuma. Ponovo neke od ionako brojnih prelepih melodija na albumu.

 

The Path that devides - Ovo je već furija, ludilo i bes, uz The Walking shadow verovatno predstavlja vrhunac dramatike na albumu. Što bi Steven Wilson rekao u jednom intervjuu, nema dobrog proga bez sekcije sa borbom. James još jednom izvanredan.

 

Astonishing - Zna se kako se okončava konceptualni album. Naslovna stvar sadrži dosta repriza, i to upravo onih tema koje su meni na albumu bile najupečatljivije (možda sa izuzetkom one iz The Answer).

 

Honorable mentions: The Gift of music, Lord Nafaryus (tango sekcija, anyone?), A Savior in the square, A life left behind, A Tempting offer, The Road to revolution ("Open eyes, help me see which choice is riiiiiiiiight!), The Walking shadow, i hajde recimo Our new world, iako je mogla da ima malo ubedljiviji refren.

[Face Of Melinda]

Stize mi sms od ortaka 'moras da preslusas novi DT, znaci moras i onda brdo hvalospeva'... dosta drag ortak tako da mi ne gine preslusavanje albuma sa analizom i dubiozom... a mislila sam da iskuliram album ili bar da preslusam Shinigamyjev best of...

[Erotomaniac]

Uz sve kritike ovaj album je bolji od poslednja 3, moja jedina prava zamerka je sto su neki delovi previse otegnuti.

[bradilko]

ne znam da li je do toga što su mi se njihovi radovi već dugo ne dojme, pa dugo nisam ništa dt-related puštao; uspeo sam da nađem vremena za vikend da preslušam album (i to dvaput, bless the diablo besmisleni grind!).

 

iskreno, meni je prijao album, konačno sam osetio onu neku staru dt magiju koja je davno izgubljena. jeste realno da nisu potrebne sve ove pesme, ali meni je tečan album, ni jedna numera me ne smara. čak su i bubnjevi skoro pa pristojni. treba poslušati bez predrasuda, veoma solidan album.

[KazimKazim]

Album este korektan, mozda se i moe reci dae bolji od prosla tri

 

ALI

 

mene zanima samo edna stvar...odakle im snage da od 3 sata efektivne igre zvane muzika, oni 2 i po sprcau na lagane delove prozete klavirom...ja kapiram da su oni omatorili, ciljna grupa su im matori, izlapeli progeri koima se ni na distorziu vise ne dize...ali, tebra mili - kakvae to furka...pa, ako mi se slusau te baladicne, slinave stvari - pusticu ko coek Lanu Del Rei, Adel, onog pedera sto oce da ga vode crkvi...ma i samog Toto Kotunja i komplet diskografiu Suncanih skala...jbt, ako ikog zanima ono bezvezno, 100x prezvakano cangrljanje klavira - ja mu se iskreno divim

 

Osecam dae u bendu naiveca kancercina bas Rudes...coek moe da bude nailepsi, naibrzi, 7 sek brzi od svetlosti i sta sve ne, drkos...ali, on e totalna, matora izlapotina i treba ga poslati na rehabilitaciu (Banja Koviljaca, mesec dana, pun pansion stail) illi u neko selo, da tamo svirucka za svou dusu i uziva u zelenilu

 

Sa pozitivne strane - produkcia bubnja nikad bolja, uvek e tu nesto falilo, bilo suplje i prazno...meni se prosto digao od zvuka kik drama, siainost

Mangini e valjan bubnjar i dobroe odsvirao, s obzirom da se u ovoi ruini od benda verovatno pita malo vise od nista

 

Naibolji momenti sa pesama, da ne izdvaiam sad nesto posebno - one cirkuske vratolomie (kakve god da su i iako nista sto nismo culi ranie), rai za usi, posle onih staticnih mambo dzambo pros(e)viravanja

[Erotomaniac]

Sa pozitivne strane - produkcia bubnja nikad bolja, uvek e tu nesto falilo, bilo suplje i prazno...meni se prosto digao od zvuka kik drama, siainost

Mangini e valjan bubnjar i dobroe odsvirao, s obzirom da se u ovoi ruini od benda verovatno pita malo vise od nista

 

Ja se nadam da se zajebavas, ne moze sterilniji i losiji bubanj od ovoga, bez ikakve dinamike sve je prekopresovano, cinele u daljini negde u mixu sve sa onim ocajnim dobosom i uzasno flat tomovima. Ja zapravo ne mogu da verujem da od kako je Portnoy otisao ne mogu da se sastave i snime makar pristojan bubanj. Ovo zvuci kao oni demo bendovi kad kucaju bubanj.

[ShinigamY]

Slazem se, bubanj zvuci kao kanta trigerovana odprilike. Poslednji dobri bubnjevi su otisli sa Portnoy-em. Mangini je jednostavno tezgaros, radi sta mu ovi kazu, lik je totalni anti talenat za smisljanje bilo kakvih drum deonica osim keca na 4/4.

[Berliner]

 

kapiram mogu dobri kastom portreti za bg da se naprave

 

emperor nafaryus

[KazimKazim]

Defintivno nisam muzicki tehnicar, a pogotovo audio strucnjak...ali sto se mene tice - zvuk moderan, bas kako treba...pa 2016-a e godina, kako bi trebalo da zvuci?

 

Menie iskreno uvek bio bezveze zvuk bubnja, osim na Images and words...sad stoe Portnoi bio zivotinja, pae to bilo u drugom planu - nema veze sa zvukom

 

Mangini kad god su izvodili one cirkuske zaebancie, na vrhu zadatka...sta moe da svira, kad e centar albuma na onim klasika smornim, klavir stvarima + La Briev setni vokal...bend se pretvorio u naigoru verziu Nil Morsa...dalekoe to od zaebate i primamljive svirke, pa sve i dae on izmisljao toplu vodu...ednostavno, on tamo radi sta mu se kae, nema tu neke kreativne slobode

Edited February 2, 2016 by KazimKazim

[Chicken Little 420]

zar bubanj nije kucan na images and words?

[KazimKazim]

Bio kucan i na prvom Peru Deformeru, pa opet nista ne mari

 

A i kucali su ga po ugledu na DT...klasika 90's stail

[ShinigamY]

Images and Words je odsviran pa trigerovan sa semplovima, tada je to bilo jos uvek vrlo nova tehnologija pa su isprobali da vide kako ide. Mislim, meni taj zvuk bubnja je okej, jedno je odsvirati pa trigerovati, a drugo je sve iskucati ili odsvirati kako je gitarista otkucao bubanj. Jednostavno, bubnjar definitivno zna najbolje sta treba da se svira u kojim deonicama, ali u DT-u kod Manginija to nije slucaj, jer je ovaj odradio sve umesto midia. Tacno se cuje da sa cinelama nije imao ideju sta da radi, dok Portnoy cinele furao na sve strane i imao je tacno meru gde sta kako.

[Erotomaniac]

Defintivno nisam muzicki tehnicar, a pogotovo audio strucnjak...ali sto se mene tice - zvuk moderan, bas kako treba...pa 2016-a e godina, kako bi trebalo da zvuci?

 

Pa ako nisi primetio sve vise i vise bendova se vraca na prirodniji zvuk, doslo je do prezasicenja u metal/rok produkciji od triggera i ostalih sterilnih govana koja zvuce kao sve ali ne kao pravi bubanj, a o ubijenoj dinamici da ne pricamo.

Primera radi poslusaj Gavin Harrison-a u Porcupine Tree-u, mozda najbolji primer kako treba da zvuci i kako je to kada svira kreativan covek, a ne bot.

 

Tuzno je sto je u poslednjih par godina ako citas ove strane forume i komentare Dream Theater postao tema kritikovanja produkcije bubnja i generalno produkcije albuma, a ko bi rekao da ce se to ikada desiti?

 

The Astonishing je zapravo bolji od poslednjih par albuma ali opet ostavlja gorak ukus sa takvim propustima pa i sa onim groznim vizuelnim identitetom. Ja se pitam da li Petrucci kao producent uopste slusa muziku.

 

 

A sto sto se tice Images & Words sto neko rece gore, nije bubanj kucan vec je dobos triggerovan po zelji tadasnjeg producenta, sto je Portnoy sam isticao koliko to nikada nije mogao da prezali. Ne znaci da bubanj na Images-u zvuci dobro ali ajde moze da prodje za to vreme i taj 80's smek koji ceo album ima. Jedna velika razlika je sto su te Portnojeve deonice 100 puta kreativnije od ovoga sto Mangini sada svira.

Edited February 3, 2016 by Erotomaniac

[azal]

[Erotomaniac]

Sto opeglase kosu Labriju?

[azal]

mnogo mi smesno koliko se trude da glume mlade metalce.

 

na ivici da bude tuzno. svi se farbaju, pegla se kosa, nose se affliction majice.

 

myung jedini normalan

[Erotomaniac]

Myung se preparirao jos pre 15 godina.

[Лука]

Sad bih već pre pustio neki novi Grave Digger nego DT.

[bradilko]

petrući je uvek imao ljakse imidž, ovde je još i ok

[Grobodan]

Mene jako zanima kako su Dream Theater u ovom momentu svoje karijere kad je valjda i njima samima jasno da je vrhunac iza njih resili da izbace svoj najambiciozniji album. Da su resili na ovakav korak negde oko Images / Awake ere pa i da ga izguraju, ovako je u startu bilo jasno meni da srece nece biti.

Mada ovde moze i da se upise neki imaginarni plus, ocigledno je da su resili da spuste loptu sa nekim neometalizmima (that being said, Train of Thought i dalje jebe), odu ka nekoj prog strani koja im bolje ide uz godine i smanjili su prosecnu minutazu po pesmi/instrumentalno drkanje... sve su to lepe ideje na papiru.

 

Realnost je hladna i drugacija.

 

Sad moram sam sebi da se poserem na prethodno pisanije i kazem da su ubedljivo najbolji momenti albuma oni u kojima svi rokaju iz svih oruzja, jer je veci deo albuma neko klavirsko proseravanje - Rudess je najveci kancer ovog albuma, ne znam doduse ko je sta komponovao ali 'ajde, imam utisak kao da non stop drvi neki smor, tek ga tu i tamo presece nekim akrobacijama. Isto konceptualni album sa vise likova koje sve iznosi LaBrie sa svojim smorenim vokalnim linijama... how about no. Prvi disk je stvarno oranje kraljevica Marka, kao da traje eonima, drugi je malo bolji i zivlji ali i tu ostadoh suha spolovila. Sve u svemu, previse muzike i fillera ima ovde i to je to. Ne mogu da se otmem utisku da su hteli da naprave nesto kao SFAM ovde ali nije to ni blizu. Kao sto rekoh dobre ideje ali realizacija podbacila.

[Runner]

Sta je ono, braco moja, ko ce preslusati onolike pjesme???