Jump to content

Koji vam je omiljeni filozof, tj. filosof?


Recommended Posts

platon i marks se nikako ne slazu,jedina slicnost koju imaju jeste da su oba dvoje govorili o idealnom drustvu.mada neki moderni teoreticari dele tvoj stav.karl poper ( http://en.wikipedia.org/wiki/Karl_Popper ) je napisao knjige http://en.wikipedia.org/wiki/The_Poverty_of_Historicism i http://en.wikipedia.org/wiki/The_Open_Soci...and_Its_Enemies u kojima govori o tome kako su ideje platona,hegela i marksa odgovorne za mnoge patnji ljudi u totalitarnim sistemima.prvobitni naziv knjige je 'Three False Prophets: Plato-Hegel-Marx'.on misli da su dela platona koren ns ideje i da je zato platonova ideja negativna.za aristotela vezuje da je bio koren hegelove ideje i prema tome i koren marksove ideje koja je odgovorna za komunizam.u posveti knjige je napisao In memory of the countless men and women of all creeds or nations or races who fell victim to the fascist and communist belief in Inexorable Laws of Historical Destiny.”

 

inace samo da se zna popet je ideoloski otac dzordz sorosa i ostalih judeobandita i propagirao je liberalnu demokratiju.fondacija koja tako zdusno finansira natasu kandic i sonju biserko soros je nazvao http://en.wikipedia.org/wiki/Open_Society_Institute po nazivu poperove knjige.to govori sve o poperu.usput predsokratovci su govorili i o drzavnom ustrojstvu narocito heraklit

 

taj poper mi nikad nije bio simpatican..a tek oni utilitaristi na celu sa Rolsom i njegovom glorifikacijom Pareto principa :no: .usvajanjem takvih nachela zivimo u svetu u kakvom zivimo :uhoh: .

  • Upvote 1
Link to comment
Share on other sites

  • 2 weeks later...
  • 7 months later...

niche i heraklit. podrzavam heraklitovo ucenje da je svet sazdan na borbi suprotnosti i o vatri kao sustini i uslovu svih stvari. niche je bio pesimista, ali je video svet upravo onakav kakav je. -turobna masina cije je gorivo volja i to ona za moc

  • Downvote 1
Link to comment
Share on other sites

  • 4 weeks later...
  • 3 weeks later...

Evo malo reci mnogo mudrog coveka Zenona osnivaca stoicizma (moje filozofije mahom).

 

Zenon:BC335-BC263

 

 

 

Razlog zasto imamo dva uveta, a samo jedna usta je da bi vise slusali, a manje pricali.

 

 

Link to comment
Share on other sites

  • 2 months later...

Čekaj, kažeš da je mišljenje koje sam izneo glupost zato što... šta? Platon i Marks se ne slažu? Pa? Nijedan filozof nije neprikosnoveni autoritet. Prava filozofija je za mene ono o čemu su pričali presokratovci - dakle Anaksimandar, Heraklit, Parmenid, Anaksagora itd. Priroda materije, Boga, univerzuma, sveta, kako god, jednom rečju - metafizika, a ne moral, etika, estetika, državno ustrojstvo itd. Po mom mišljenju (ovo je stvar koja konstantno mora da se naglašava na ovom forumu), filozofija ne treba (a kamoli da nužno mora) da ima uticaja ili primenu u realnosti. Ona treba da bude put da se prevaziđu limiti sopstvene prirode, čula i razuma, jer jedino će tako možda jednog dana moći da se nasluti i put za oslobađanje od istih.

 

Moje misljenje je potpuno suprotno. I u vreme antickih filozofa poput Talesa, Heraklita,Anaksimena itd., ljudi su u neku ruku(u neku ruku) bili svesni da nikada ne mogu saznati pravi arhe kao ni samu svrhu postojanja. Ti pravom filozofijom smatras period gde razni ljudi kroz vekove pokusavaju da otkriju sam princip postojanja, tj. da se sete nekog novog elementa (materije) koji niko nije do sad naveo kao arhe, da bi ga onda alegoriski predstavili kao vrhunski princip svega sto jeste.

Ako filozofiju svedes na puko nagadjanje o apstraktim principima postanka i samim tim je svrstavas u nesto sto je nedokazivo. Onda je to zapravo "nauka" gde svako moze da prica svoju pricu i niko (maltene) ne moze da bude u stanju da ga opovrgne. Samim tim vredjas filozofiju kao nauku jer je navodis kao potpuno beskorisnu. Nesto sto se bavi necim nedokazivim, neopipiljivim i jednostavno nedostupnim za bilo koju vrstu spoznavanja je POTPUNO BESKORISNO.

 

Moral, etika i estetika a da ne pominjem drzavno ustrojstvo su nesto sto se tice svakodnevnog zivota svakog coveka. Ako je filozofija na koji nacin doprinela razvoju civilizacije i napretku mishljenja, to sigurno nije bilo zahvaljujuci Talesovom shvatanju vode kao arhe ili Heraklitovoj tvrdnji kako je zapravo princip sveta borba suprotnosti. To ni na koji nacin nije doprinelo dobrobiti ljudi (ni masi a ni pojedinca).

Sad cu da citiram Gorgiju:

"Nista ne postoji, a ako postoji, ne bih mogao da shvatim, a ako shvatim, ne bih mogao da to saopstim drugima"

Covek koji je ziveo 400 godina pre nove ere je rekao kako ne treba gubiti vreme u traganju za vecnom istinom i ostalim nedokazivim stvarima vec da prihvatis relativnost znanja. Iz toga izvlacis kako zapravo recima i mislina ne mozes korisno da delujes, te je jedina vazna i moguca stvar sposobnost vladanja ljudima.

Filozofija je daleko dublja od pukog spoznavanja principa postanka kojim su se bavili Presokratovci

Link to comment
Share on other sites

Guest HEFEST

Grcki filozof Zenon, koji je ziveo u cetvrtom veku pre nove ere prvi je ukazao na paradoks koji rusi sam temelj logike naseg UMA.

Taj paradoks kao kulu od karata rusi ideju kretanja...i promene u univerzumu.

Zanonov ucitelj Parmenid je tvrdio da je svako kretanje u prirodi nista drugo do iluzija LJUDSKOG UMA. I da u realnom LOGICNOM SVETU..NIKAKVO KRETANJE NIJE MOGUCE.

Oko certdeset primera paradoksa se pripisuju Zenonu... od kojih je najpoznatiji onaj sa strelom ...kao i onaj sa zecom i kornjacom.

Mnogo ocigledniji i mnogo razumljiviji primer jeste takozvana Dihotomija.

 

Ona glasi: Ako moram sada ustati i otici do vrata moje sobe. Moram preci onu tacku koja je bas na polovini izmedju mene i vrata. Kada dodjem do te tacke... ceka me jos jedna tacka na polovini. Kada dodjem do te tacke... smanjimo sam put..ali me polovina opet ceka.

Mogu se pribliziti vratima na razdaljinu od metar...moram preci onu tacku na pola metra.

MOGU SE PRIBLIZITI VRATIMA NA MILIMETAR..OPET ME CEKA TACKA NA POLA MILIMETRA.

I TAKO U BESKONACNOST.

Nikada ne mogu stici do vrata! Jer moram uvek preci polovinu od sledece razdaljine.

 

 

Javljali su se razni "naucnici"..matematicari i fizicARI..koji su svojim apstraktnim umom iznosili razne jednacine i teoreme... misleci da su nesto objasnili.

daleko od toga.

Uglavnom su uzimali pojam "BESKONACNO" kao AKSIOM..kao nesto poznato i saznatljivo... i iz njega izgradili JEDNACINE.

To su gluposti.

Zenonov paradoks..rusi "ORUDJA" UMA

  • Downvote 1
Link to comment
Share on other sites

Ona glasi: Ako moram sada ustati i otici do vrata moje sobe. Moram preci onu tacku koja je bas na polovini izmedju mene i vrata. Kada dodjem do te tacke... ceka me jos jedna tacka na polovini. Kada dodjem do te tacke... smanjimo sam put..ali me polovina opet ceka.

Mogu se pribliziti vratima na razdaljinu od metar...moram preci onu tacku na pola metra.

MOGU SE PRIBLIZITI VRATIMA NA MILIMETAR..OPET ME CEKA TACKA NA POLA MILIMETRA.

I TAKO U BESKONACNOST.

Nikada ne mogu stici do vrata! Jer moram uvek preci polovinu od sledece razdaljine.

glupost. zashto mi merio razdaljinu izmedju mene i vrata milimetrom, pa onda hiljaditim delom milimetra, i tako sve manje i manje, pogotovu u beskonachnost, kada je moje stopalo mnogo vecje od 1og santimetra..

 

a i zenon eleatski je zhiveo u petom veku pne..

  • Downvote 1
Link to comment
Share on other sites

Hmm...treba računati i na to da se svaka sledeća polovina koju pređemo pređe duplo brže i da na kraju za kratko vreme dođemo do tako malog dela kada možemo reći da nešto "dodirujemo". U osnovi mislim da ni ne postoji dodirivanje u smislu da apsolutno ne postoji prostor između moje ruke i vrata nego do razdaljine na kojoj deluju elektroni (ili šta li već :D ) i "odbijaju" te dve stvari.

 

Poenta je da ja ne želim da budem jedno sa vratima nego da ih "dodirnem".

Edited by Dead Man Walking
Link to comment
Share on other sites

Hmm...treba računati i na to da se svaka sledeća polovina koju pređemo pređe duplo brže i da na kraju za kratko vreme dođemo do tako malog dela kada možemo reći da nešto "dodirujemo". U osnovi mislim da ni ne postoji dodirivanje u smislu da apsolutno ne postoji prostor između moje ruke i vrata nego do razdaljine na kojoj deluju elektroni (ili šta li već :D ) i "odbijaju" te dve stvari.

 

Poenta je da ja ne želim da budem jedno sa vratima nego da ih "dodirnem".

 

 

Jesu li vrata zatvorena i zakljucana, i kod koga je kljuc?

 

koliko ja znam taj paradoks za glavne junake ima ahila i kornjacu, a ne vrata. :mhihi:

 

sto je opet nebitno, jer nije stvar ni u vratima ni u kornjaci ni u ahilu ni u tome da li je zenon bio glup ili zaostao jer je ziveo kad je ziveo vec u tome sto je svojim problemima postavio temelje logici. to je jedino bitno. ova diskusija o vratima je jednaka diskutovanju o tome da li je voda arhe kao sto je rekao tales ili je on mozda pogresio.

  • Upvote 1
Link to comment
Share on other sites

  • Recently Browsing   0 members

    • No registered users viewing this page.
×
×
  • Create New...