Daleko bilo od mene da tvrdim da sam genije, a dobro bi dosao neki argumentovani odgovor na moj post.A i ne verujem u postojanje svetih krava.

 

Тако је, Нокси ...

Навијам за тебе ...

... a dobro bi dosao neki argumentovani odgovor na moj post

Izvuceno iz konteksta, ono na sta si reagovao tako i zvuci...

Mozda odgovor o Nikolajevom misljenju o istoku, zapadu i nama izmedju, lezi na predhodnoj strani, u postu od 24. 5. 2006, u 03:32.

Поред многих смртоносних или вашарских проналазака Запад је пронашао да постоје демони. И то је бучно разгласио нарочито у нашем столећу. Но како на Западу нема ништа што би сви прихватили за истину, него је све раздељено „по струкама", по партијама и сектама, то и овај проналазак да постоје бестелесна духовна бића није признат од целог западног човечанства него му је одређено место у једно]' секти људи који се називају спиритисти. Спиритисти су горди што им је дато да разговарају са духовима. Они су радосни што држе везу са духовним светом. Играју од радости, не знајући да им коло води сатана.

 

Za besmislicu spiritista se slazem, ali to je prica vezana iskljucivo za Teozofe i Blavacku; nikako ne moze da se odnosi na celokupan zapadni okultizam, a na hermetizam jos i manje.

 

 

Исток не осећа анђеле, добре духове Божје, заштитнике и покровитеље; одавно је престао да их осећа. Остао је само са злим духовима, који му зло чине и које мора да умилостивљава жртвама, сваки дан, сваки дан.

 

 

Minorni kult Kali je ugusen jos za vreme britanske kolonijalne vladavine.Hinduizam prinosi zrtve, ali u vidu prasadama i mirisljavih stapica, kao i cveca.Nema tu nikakvih zlih duhova.

 

 

Запад је престао да осећа и сазнаје и анђеле и ђаволе, има већ неколико стотина година.

 

 

A sta je radila Crkva svo to vreme dok je to posmatrala?Zaboravili su da ih nece ndavladati ''Vrata Pakla''?

 

 

 

 

Исток је дубоко песимистичан. Зашто? Зато што зна за зле духове а не зна за благога Бога. Познаје и осећа на својој кожи и на души присуство и дејство злих демона, а не осећа присуство благога Бога који може прогнати зле демоне и заштитити људе.

 

 

Ovo je jedna od vecih besmislica.Istok pesimistican?Sta reci za hriscane koji zive u vecnom strahu od greha, strahu od Boga koji kaznjava, strahu od ''djavola'', strahu od Pakla?Hinduizam i budizam nikako nisu pesimisticni.Dovoljno je samo malo uputiti se u tu materiju i shvatiti.Ali dobro, to o pesimizmu istoka je misljenje samo jednog coveka hriscansko vere i pravoslavne veroisposvesti, pa ne treba zameriti nedostatak upucenosti.

 

 

 

 

 

Велики Исток је под влашћу демона, а и спиритистички Запад је под влашћу демона. Демонократија дакле у обе хемисфере које се сучељавају са Православљем уопште и са Балканом посебице.

 

Ovo pokazuje samo njegov fundamentalizam i jednoumlje koje se nimalo ne razlikuje od fundamentalizma i jednoumlja katolicke crkve.

E sad - znas da i ja mogu iz celokupnog Nikolajevog dela izvuci sta god mi padne na pamet - al' bas na +48 stepeni

A demoni mogu da se posmatraju i figurativno...

Nista nisam ''izvukao''; komentarisao sam njegove reci.Naravno da demone posmatram figurativno.Alphons Louis-Constant je lepo rekao ''nema demona osim nasih slabosti, i oni koji vam drugacije pricaju, varaju vas''.

Mogu ti reci da su doticnog gospodina na njegovu ogromnu zalost gadno prevarili

A kako ti to znas, vidjas demone?

Ја знам неколико људи (три човека) који су их видели.

 

 

Ја знам неколико људи (три човека) који су их видели.

I kako je izgledao susret?

 

ako nije tajna, stvarno me interesuje..

Нимало пријатно, имајући у виду да су они стварно видели отелотворено зло (значи није онај фазон, нешто ме спопало, али нисам ништа видео). Међутим, јаки су то људи, па се издржало. Иначе, једног су гушили, а друга двојица су онако видели у не знам ни ја којим ситуацијама. Људима верујем, наравно, али нису баш били претерано причљиви. Зајебана су то искуства. Једино што ти морам пренети, а њихови су цитати (мање-више) је - не призивај ђавола јер се може стварно појавити.

podsjeca me na prizivanje duhova iz srednje skole........ mladost ludost . zajebane su to stvari, mi smo se MNOGO zajebavali s tim dok nam nisu stvari pocele letjeti oko nas. nas nekoliko svjedoka zareklo se da se nece vise s djavolom igrati. i nismo, vratili smo se lumpovanjima i pijancenjima, ali konkretno zajebancija s djavolom - jok.

 

malo spamujemo, al ajd.. sad ce wise owl da baci za mene jos neki lijep citat.. prilicno mi je necitljivo ono sa sajta `rastko`........ ili mi monitor nije podesen.

 

Pre nego sto nastavimo pricu o demonima, prvo bih iznela neke cinjenice o Vladiki Nikolaju, koje mnogi ne znaju...

 

Николај је угледао свет 23. децембра (по старом календару) 1880. године, у селу Лелићу, недалеко од Ваљева. Његови родитељи, Драгомир и Катарина, беху прости земљорадници, али добри и поштени људи и побожни хришћани, нарочито мајка.

У дому својих родитеља, у друштву са осталом децом (било их је деветоро, али су остала деца умрла и изгинула у рату, па је на крају остао само Никола), мали Никола јачао је телом и духом, примајући од своје побожне мајке прве појмове о Богу и вери православној.

Своје образовање мали Никола отпочео је у манастиру Ћелијама, где га је отац одвео да се описмени макар толико "да зна читати позиве од власти и на њих одговарати", па да га онда задржи на селу као хранитеља и "школованог" човека. Но Божије Провиђење је имало други и, несумњиво, бољи план о малом Николи.

Његову изузетну ревност и даровитост запазио је и његов учитељ Михајло Ступаревић и препоручио му наставак школовања у ваљевској гимназији, где се Никола показао убедљиво најбољи ђак, иако је, да би се школовао, служио у варошким кућама, као и већина ђака у то време.

Као ученик Богословије био је ненадмашан кроз све своје школовање.

До своје 24. године већ је био прочитао дела Његоша, Шекспира, Гетеа, Волтера, Виктора Игоа, Ничеа, Маркса, Пушкина, Толстоја, Достојевског и других. Посебно је у богословији био запажен својим оригиналним мислима о Његошу, кога је као песника и мислиоца волео и још у ваљевској гимназији добро простудирао. Својим говорничким даром млади Никола задивио је и своје колеге ученике и своје професоре у београдској Богословији. Нарочито својим говором на матурском опроштајном ручку у манастиру Раковици 1902. године.

После тога, Никола буде изабран од стране Цркве да са другим питомцима, државним стипендистима, пође на даље школовање у Русију или Европу. Он изабере тада рађе студирање у Европи, на старокатоличком факултету у Берну, а затим је прошао студирајући и Немачку, Енглеску и Швајцарску, а нешто касније и Русију. Свуда је жедно сабирао знање и тако стекао најшире и најбоље образовање свога времена. Духом својим он се надносио и над тајанственом мудрошћу далеког Истока, урањао у свештене и философске књиге древне Индије. Све сабрано знање из многих извора сажео је и прерадио у себи, у својој дубокој и мисаоној души и онда, са својственом му оригиналношћу, износио на јавност и предавао другима. Отуда, и најмањи његов спис, свака његова усмена и писана реч, открива необично ретку ерудицију и мисаоност. Такву богату ризницу знања и мудрости могао је да сабере и оригинално изрази само један заиста генијални ум и памћење.

 

Своје студије у Берну Николај је, у својој 28. години, крунисао докторатом из теологије, одбранивши дисертацију под насловом "Вера у Васкрсење Христово као основна догма Апостолске Цркве". Следећу 1909. г. Никола је провео у Оксфорду, где је припремио докторат из философије и затим га у Женеви, на француском, и одбранио ("философија Берклија").

 

 

Meni sad nije jasno, jel' on proglasen za sveca ili ne?

I ko i kako se to odlucuje, po kom pravilu..

Meni sad nije jasno, jel' on proglasen za sveca ili ne?

I ko i kako se to odlucuje, po kom pravilu..

Jeste.

 

Sveti vladika Nikolaj, kao i svi veliki oci Crkve u proslosti, bio je veliki duhovni reformator. Sve sto je uradio i napisao bilo je u sluzbi velike duhovne obnove srpskog naroda. U vremenu reformskih napora celoga drustva danas, duhovna, moralna i kulturna obnova moraju biti temelj svake druge obnove. Licnost i delo vladike Nikolaja u tim naporima su bili neprocenjivi.

 

Dugo je poziveo vladika Nikolaj, umro je 18. marta 1956. godine u Americi. Dva puta se vracao iz zaborava u zemlju – jos 1985. kao propovednik i ideolog jos jednom razbudjenog srpskog nacionalizma posle sloma komunizma, pa 1991. godine kada su njegove mosti vracene u zemlju, i 24. maja '99. u sabor Srba svetitelja. Tako smo dobili svog sedamdeset sedmog svetitelja.

 

Ево шта је о Њему рекао нико други до сам Отац Јустин (Поповић):

 

"Обзидана народним телом, столећима је наша народна душа муцала и мучила се тражећи језик којим би, одзборила своје болове, своје туге, своје чежње и своје молитве. И нашла је свој језик, нашла у Владици Николају. Кроз њега наша муцава душа променила се у ридање, како не виде наше око, у речите молитве какве не чу наше ухо Он је богопослани огњени језик, који стоји над нашом душом и она се пламено и страсно исповеда "Тросунчаном Владики светова". Он је стил, благодатно-раскошни стил наше душе. Он говори; никада у нас није тако говорио човек. Он се моли; никада се у нас није тако речито молио човек. Он има дар речи, јер има дар свеосећања, дар жалостивости, дар свељубави, дар молитве. До њега, ми смо били очајни: утрнула је христочежњивост наше душе сасушила се и замрла. Од њега - ми смо устреперили радошћу: христочежњивост наше душе оживела је у њему, васкрсла и подмладила се. Пламена христочежњивост Расткова уселила се у њега и разбуктала у огроман пожар: и он гори у том пожару, гори на жртву всесоженија за всјех и всја. Зато је он постао наш оптимизам, наш оптимизам у мрачне дане наше очајне садашњице. Ми присуствујемо великом и ретком чуду, дивном и светом знаку времена: први пут се блажена Вечност Свете Троице укотвила у Растку, и од христочежњивог Растка створила христоносног Саву; други пут се та иста Вечност укотвила у Владици Николају, и од христочежњивог Николаја на наше очи ствара христоносног Николаја.

 

Господе човекољубиви, омолитви ме молитвеношћу Преосвећеног оца Николаја."

Vladika Nikolaj nije bio konzervativac. Naprotiv, bio je prosveceni demokrata. Iako je bio monarhista, njegov monarhizam bio je evropski. Otvoreno je kritikovao sestojanuarsku diktaturu kralja Aleksandra, zbog cega je dosao u sukob sa krunom i postao neomiljen kod kraljevskog doma. Bio je i antikomunista. Komunisticka propaganda pripisivala mu je pripadnistvo ljoticevcima, simpatije Hitlera, antisemitizam, izdaju itd. Hteli su time da umanje njegov ogroman ugled i autoritet u narodu. Eho tih optuzbi odjekuje i danas u anticrkvenim krugovima.

Zajedno sa patrijarhom Gavrilom proveo je ceo rat kao rob, pod nemackom strazom i zavrsio u najzloglasnijem Hitlerovom logoru Dahau. Licno je Hitler izdao naredjenje da se ova dvojica srpskih jerarha uhapse. Istina, pred rat, u jednom svom predavanju na Kolarcu, odgovarajuci levicarima koji su hvalili Hitlera sto nastoji da Katolicku crkvu u Nemackoj odvoji od Vatikana, nazivajuci ga genijem i herojem, vladika je porucio da je taj podvig sveti Sava uradio pre vise vekova. Treba znati da je u to vreme Hitler bio licnost o kojoj se u svetu sa simpatijama govorilo, zbog velikih uspeha Nemacke. Od Nobelovog komiteta i od brojnih medjunarodnih institucija predložen je i za Nobelovu nagradu.

 

Neosnovane su optuzbe i za antisemitizam. U svom sirotistu u Bitolju, vladika je primao sirotu decu muslimana, Cigana, Albanaca, Turaka i Jevreja. Bogati trgovci Jevreji izmedju ratova pomagali su vladiku u stampanju njegovih knjiga i obnovi manastira. Ela Trifunović Najhaus, Jevrejka iz Beograda, povodom optuzbi za antisemitizam, uputila je pismo Svetom sinodu 2001. godine u kome svedoci kako je nju i njenu majku vladika Nikolaj obukao u monasku odecu i sakrio u jednom zenskom manastiru svoje eparhije, rizikujuci zivot. U knjizi Kroz tamnicki prozor on, istina, kritikuje Jevreje, ali, pre svega, za njihovo uporno hristoborstvo koje su nametali Evropi i njenoj kulturi. Njegov "antisemitizam" je biblijski, teoloski, kakav susrecemo u celom Svetom pismu Starog i Novog zaveta. Medjutim, celo vladicino stvaralastvo svedoci o bezgranicnoj Hriscanskoj ljubavi prema svakom coveku i vasceloj Bozjoj tvorevini. Reci o Svecoveku su iskrena ispovest njegove hriscanske duse i slika njegovog odnosa i stava prema coveku i svetu.

 

evo i jedne lepe knjige

 

http://rapidshare.de/files/24796894/Monah_Kalist.rar.html

 

u njoj se izmedju ostalog govori o prijateljstvu monaha Kalista i Vladike Nikolaja.

 

Nisam puno citao od njega,ali mi je definitivno knjiga "Misli o dobru i zlu" neprevazidjena sto se jezgrovitosti i lepote tice.

 

koliko ja znam,Vladika Nikolaj je skrivao jedne jevreje,ima to u onom filmu sto je skoro izasao.

 

Mozda niste znali da je, prateci i ceneci njegov rad, znameniti Kolumbija univerzitet u Njujorku 1946. godine dodelio vladici Nikolaju zvanje pocasnog doktora za: "Pokazano milosrdje, svetost i ogromnu moralnu snagu". Od Srba je jos samo Mihailo Pupin dobio ovo visoko priznanje. Povodom smrti vladicine, Americki kongres uputio je saucesce srpskom narodu: "Zbog gubitka ovog velikog duhovnog vodje i dostojnog sina i saveznika u dva svetska rata".

 

...pusaca i naciste. Ne bih uplitao politiku u ovu temu, ali on je to bio. Kada su knjige njegove, one baljezgarije postale jako prodavane kod nas, onda je SPC ispala veci ekonomista od LaVeja i proglasila ovoga svecem.

 

Loto, dobar potez.

 

Njegove knjige nije tesko razumeti. Zato se sva masa lozi na to. Budalastina na svakom koraku. Kakav crni svetac, kakav mudrac, covek se bavio politikom a ne verom.

Владика Николај је био масон, зато је и био вољен у Европи, и толико био у њој. Зато што је и био масон је видео је ко су они, и тада су неки од његових највише анти(јудео)европских ј радова настали.

 

 

Која сва маса? Када су то светоотачке књиге биле у моди и читане од стране масе? Никада, и никада неће ни бити, у то сам уверен. Толко је људи у овој држави који су ,,хришћани'', а знам да мање од 5 одсто њих чита Свете Оце, ту укључујући и светог владику Николаја.

 

У православној Цркви никада нико није постао светац због његове користи Цркви- њеној земаљској манифестацији. Јако продаване? СПЦ економиста? Пф..

Edited October 28, 200618 yr by Rogozub

Vladika Nikolaj je svetac, a crkva ne moze da pogresi.

Vladika Nikolaj je svetac, a crkva ne moze da pogresi.

Само је Господ непогрешив, а Свети Николај Српски јесте светац.

što ja nikako ne mogu na prihvatim, Velimirović u tom predavanju svodi na neku vrstu hrišćanskog nacionalizma ili, kako on kaže, "jevandjeljskog nacionalizma".

Свети Сава је Србији дао аутокефалну цркву, а поређе са Хитлером је због организације ,,Немачки Хришћани''.

 

Vladika Nikolaj je svetac, a crkva ne moze da pogresi.

 

Свети људи нису безгрешни, већ су освећени Христом. Овај ,,праведник'' је, колико ја видим, неки лик сатаниста, који је одлучио да даје тупуглаве изјаве представљајући се као Хришћанин, и то још као праведник. Види се да је победио гордост; пуца човек од смирења, нема шта.

Edited November 1, 200618 yr by Rogozub

Prvo,da bi crkva nekog proglasila za sveca,kult tog coveka,pre toga, mora da zazivi u narodu. Tako je bilo uvek. Ne moze sad crkva da uzme bilo kog,i kanonizuje ga,ili proglasi za sveca,kako hocete...Vladika Nikolaj je bio poshtovan kako u srpskom narodu,tako i u svetu...

Nije tachno da su sveci bili bezgreshni, jer nijedan chovek nije bezgreshan. Ali ipak,vladika je jedan veliki chovek koji je voleo Boga,svoj zivot posvetio Bogu...

Svet ga poshtuje zato shto je bio jedan od najmudrijih ljudi tog vremena,a bio je i neprevazidjen govornik.

Shto se tiche toga da je bio antisemita,to nije tachno,zato shto znam da je pomagao jevrejskim porodicama u vreme rata,i rizikovao svoj zivot zbog njih.

Edited November 9, 200618 yr by Dark Princess