Sta moze biti dalje?Jesi videla nekad les?Na scenu stupaju mikroorganizmi i truljenje i raspadanje,posle par meseci ostaju kosti.Nema nista iza i ispred.Ostaju voljeni da te zale i da ti posecuju grob.Tvoja svest se gasi sa tobom,kao sto se radjala i razvijala kad i ti.

Edited September 21, 201113 yr by sale 83 Larry Flynt

e pa hvala za objasnjenje obozenja, to bi bilo nesto kao prosvetljenje neko...i da svako rezonuje sta je dobro a sta lose, pa i ja, sto ne znaci da se stavljam u ulogu boga...jer bog, kao i dobro i lose su sarene laze, bas kao i vo tvoje objasnjenje za pare...inace super ti je avatar, riba...simbol hriscanstva , a mene podseca na nesto drugo, sto je opet moj ugao gledanja

Πa не,пази не просветљење,већ то што смо саздани по Божјем лику,и што треба да повратимо тај изгубљени лик у себи.

 

 

Obozenje u hriscanskom smislu je smrt individue, gubi se Ja i svest se sjedinjuje sa okeanom svetlosti (najblizi opis) slicno kao kod budistickog prosvetljenja i ulaska u nirvanu. E sad, to nije jedino moguce prosvetljenje, moguce je dostici prosvetljenje bez tog gubitka Ja, gde naprotiv, individualnost dolazi do izrazaja.

Обожење нема благе везе са губитком ја у будизму. Никаква нирвана нити сличне ствари. Човек у обожењу задржава себе и своју личност,јер је и даље грешан,и даље је човек,као што и имамо светитеље који су разних нарави,а опет су људи осећали у њиховим делима и речима па и у њиховом ћутању светост.

 

Sta moze biti dalje?Jesi videla nekad les?Na scenu stupaju mikroorganizmi i truljenje i raspadanje,posle par meseci ostaju kosti.Nema nista iza i ispred.Ostaju voljeni da te zale i da ti posecuju grob.Tvoja svest se gasi sa tobom,kao sto se radjala i razvijala kad i ti.

Мислиш ? Како онда објашњаваш сећања људи после повратка из клиничке смрти ? Дакле људи су умрли,мозак није радио,нема никакве телесне функције,како онда постоје сећања људи који се врате из клиничке смрти ?

Edited September 21, 201113 yr by C.A_R.I.A.

Мислиш ? Како онда објашњаваш сећања људи после повратка из клиничке смрти ? Дакле људи су умрли,мозак није радио,нема никакве телесне функције,како онда постоје сећања људи који се врате из клиничке смрти ?

 

U stanju klinicke smrti mozak i dalje radi.Ako mozak stane,tu osobu je nemoguce povratiti.A ako je mozak bez kiseonika vise od 5 minuta nastaju trajna ostecenja.

ok obozenje je spajanje coveka sa bogom u njemu...sto jeste donekle nesto slicno mom razmisljanju...jedino sto imamo ralicitu predstavu sta je to bog...

Извињавам се,лупио сам,не разумем се у медицину.

Хтео сам рећи да се неко врати из мртвих и да сведочи своје доживљаје без обзира што је био мртав.

 

http://www.near-deat...m/evidence.html

 

ok obozenje je spajanje coveka sa bogom u njemu...sto jeste donekle nesto slicno mom razmisljanju...jedino sto imamo ralicitu predstavu sta je to bog...

Па компликовано је причати о обожењу ван хришћанског контекста. Управо због тога што си сам рекао,ако свако има другу представу о Богу,онда настане мноштво различитих тумачења и тако настане хаос

Edited September 21, 201113 yr by C.A_R.I.A.

ono sto je obozenje u hriscanstvu, u nekoj drugoj relgiji se naziva drugacije, da ne navodim primere jer nisam bas sigurNA sta je to obozenje pa da ne lupam...

ovo za mrtve se slazem sa saletom, jer klinicka smrt je prestanak rada srca dokje mozak jos u funkciji...

Извињавам се,лупио сам,не разумем се у медицину.

Хтео сам рећи да се неко врати из мртвих и да сведочи своје доживљаје без обзира што је био мртав.

 

http://www.near-deat...m/evidence.html

 

Svedoce ono sto je mozak pojmio,jer kao sto rekoh on i dalje funkcionise procesi se u njemu i dalje odvijaju,ali nema one svesti iz jave da ga "sputava".U tim trenucima su doziveli takozvanu transcedentnu svest,a da je nisu bili svesni.Neko je dozivi psihoaktivnim supstancama,neko ucenjem,neko je dozivi u susretu sa smrcu,a neko nikada.

Edited September 21, 201113 yr by sale 83 Larry Flynt

ono sto je obozenje u hriscanstvu, u nekoj drugoj relgiji se naziva drugacije, da ne navodim primere jer nisam bas sigurNA sta je to obozenje pa da ne lupam...

ovo za mrtve se slazem sa saletom, jer klinicka smrt je prestanak rada srca dokje mozak jos u funkciji...

Извињавам се али да додам... У суштини постоји код светих отаца дефиниција да је циљ хришћанског живота стицање Духа Светога. Е сад шта је то,можемо дефинисати као стално кретање у добру,дакле нема ту неког краја,да човек се "обожи" и заврши причу.

Пројаве обожења су различите,рецимо један светитељ је умирао и сви су знали да је он свет,а он је молио Бога да га остави још мало на земљи да окаје грехе.

Или ава Јустин Ћелијски,који је имао толико љубави према Богу и људима да је могао са савршеном пажњом и љубављу да саслуша било кога,био то неки професор или локални земљорадник.

А опет у благодати Светог Духа свако задржава и своје индивидуалне особине,није то нека "безоблична маса",као што је Ава Јустин био љући и строжије природе,док је рецимо свети Јован Шангајски био благ по природи.

uhh jbt haval na objasnjenju ali jos vise sam zbinjena

znac iobozenje je nesto sto nema kraja i stalno tece pa ti je samim tim stalno na dohvat ruke, naravno ako se kreces u tom smeru...to bi bilo nesto kao stalna teznja ka cilju, stalno penjanje ka vrhu, a bez mogucnosti da ga ikad osvojis...sranje...ne vidim poentu ako je to to ...mozda ovi sveci koje imamo danas su malobrojni koji su se popeli na vrh?

jbg mozda sam glupa pa ne mogu da shvatim, ali jbg bar se trudim, znaci "obozujem" se sala naravno....meni je cilj dosegnuti cilj...

Πази,збуњена си јер то посматраш "споља". Када уђеш у благодатни живот у Цркви,разумећеш.

Не постоји ту варијанте "на дохват руке",јер је то напредовање у добру. Није напредовање у добру промашај циља,већ је то оно што је позитивно.

Размисли мало,како је могуће да се човек,као створење обожи и да буде потпуно идентичан нествореном Богу ? То није могуће као и што сама суштина Божја је нама несазнатљива,сазнајемо Бога на други начин не преко његове суштине.

Дакле пошто смо сви ми само ствари,Бог нам је дао радост да нема краја у нашем напредовању.

Идеш превише са световном логиком,није то освајање Монт Евереста,већ обожење.

Па то сам ти и објашњавао,да питаш те свеце да ли су свети,они ће ти рећи да нису. То је јер они разумеју и боље сагледавају себе и Бога и виде колико је човек боголико биће,а опет колико је на крају крајева склон греху,макар мислима,ако не делом.

Уствари они то осећају у себи,и имају лепа објашњења о томе,али то наравно не можеш разумети када гледаш "споља". Тачније нема теорије да то разумеш макар зрнце када гледаш тако.

ja gledam iz unutrasnjosti ka spolja

uh jbt ne shvataj bukvalno ovo sa planinom, lici mi malo sve to na mit o sizifu

al ovo me je nasmejalo da cu razumeti KADA udjem u blagodatni zivot u crkvi - jel ti to hoces da me vrbujes u neku sektu? nisam bas toliko ogranicena da prihvatim samo jedan oblik tumacenja istine i sustine....sve u jednom je moj moto

Добро let me say this way,не нећу да те врбујем у секту,у питању је Православље,ако желиш да разумеш "споља",само губиш време

opet kazem, bez uvrede, to je ograniceno posmatranje... treba uvek ici ka napred i penjati se, ali sa ciljem da stignes na vrh, pa sad zvalo se to obozenje, prosvetljenje ili vec ne znam ni ja kako.....ali ako se samo penjes a nigde ne stizes...to je sranje cisto....

A kako znaš da si stigao? Šta, osetiš? Jer to osećanje može i dobra gudra da ti donese.

Mnogi se penju i sa ciljem pa samo retki stignu na vrh.

nisam jos stigla do vrha, kad dodjem javicu ti i tacno je da samo retki stizu...upravo zbog ogranicenosti...granica koje postavljaju kojekakve religije, bogovi, moral, sistem i ostali ometaci

Ali kakva je to granica?Ti koji su i dolazili do tog "vrha" i jesu kreirali religije kroz kompletnu covekovu istoriju.

Taj "vrh" nije samo religijski obojen.I razni tvorci,naucnici,umetnici i filozofi su dostigli taj vrh i doziveli neki vid prosvetljenja.To je i Njutn doziveo,i Da Vinci i Ajnstajn i Tesla i Betoven.....Prosecan covek se ne moze uspeti na to brdo,da ga nazovem,viseg saznanja.

vi to o planinarenju?

slazem se tu sa tobom...a prosecan covek upravo pravi haos na tom putu i buni ostale...da se razumemo nekima nije ni stalo do vrha..prosecan covek se zadovoljava prosecnim stvarima, novcem npr, drustvenim polozajem i nazalost ostaje tu gde jeste...pogresnim tumacenjem putokaza ( od kojih je jedan religija, sve religije) na tom putu ka vrhu prosecan covek, a nazalost, to je vecina, samo se vrti u krug ii stoji u mestu...puno kenjam pa to ti je

vi to o planinarenju?

 

duhovnom planinarenju.

opet kazem, bez uvrede, to je ograniceno posmatranje... treba uvek ici ka napred i penjati se, ali sa ciljem da stignes na vrh, pa sad zvalo se to obozenje, prosvetljenje ili vec ne znam ni ja kako.....ali ako se samo penjes a nigde ne stizes...to je sranje cisto....

Без увреде,у заблуди си.

То ти је као када не знаш шта је истина па све живо тражиш и претражујеш,а када осетиш у себи да је нешто истина,е то је онда тек почетак,дакле није обожење,да ме не разумеш погрешно

Ниси ти ништа разумео,није то сизифов посао,већ је у питању духовни раст. Прочитај "Бог и рокенрол" па ће ти бити јасно можда

Или вашим речником да кажем - не постоји духовно планинарење,јер планинарење има крај а духовно напредовање нема никада краја...

 

A kako znaš da si stigao? Šta, osetiš? Jer to osećanje može i dobra gudra da ti donese.

Чекај,јеси ти наркоман ? Што питаш шта се осећа,није то тренутак "филинга"...

Edited September 23, 201113 yr by C.A_R.I.A.

Pitao sam da li osetiš, ili na neki drugi način saznaš. Hoću tim pitanjem zapravo da kažem da je svaki unutrašnji osećaj ispunjenosti samo jedan od brojnih tripova uma. Najviše greši čovek koji veruje svojim osećanjima.

prvo jbt jos nisi ukapirao da sam ja zensko....drugo....ja ne znam sta je istina ali nemam tamo nekog boga da me sputava na putu ka njoj...znas ja ne itam knjige, jer ne zelim da uticu na moje licno misljenje, ali ok mozda i uzmem to da prelistam - za one koji ne mogu da shvate sta je sala, ovo je bila polusala i... i dalje mislim da je taj duhovni uspon u hriscanstvu sizifov posao, jer kazes sveci i prosvetitelji i dalje nisu za sebe mislili da su sveti..znaci prosvetljeni su a nisu svesni toga pa u cemu je car prosvetljenja onda...nisu svesni jer imaju boga iznad...

 

kazem ti kad budem saznala javljam ti....osecaj ispunjenosti kontam da nije isto sto i osecaj prosvetljenosti, spoznaje istine, sustine postojanja...neko bi rekao da je sustina postojanja dobiti decu, reprodukcija, mozda i jeste gledajuci samo "unutra" u jedan svet...sustina je pogledati u unutra iz spolja....stvarno jbt kenjam previse, aj da ne davim vise...

Без увреде,у заблуди си.

То ти је као када не знаш шта је истина па све живо тражиш и претражујеш,а када осетиш у себи да је нешто истина,е то је онда тек почетак,дакле није обожење,да ме не разумеш погрешно

Ниси ти ништа разумео,није то сизифов посао,већ је у питању духовни раст. Прочитај "Бог и рокенрол" па ће ти бити јасно можда

Или вашим речником да кажем - не постоји духовно планинарење,јер планинарење има крај а духовно напредовање нема никада краја...

 

 

Чекај,јеси ти наркоман ? Што питаш шта се осећа,није то тренутак "филинга"...

 

 

Mnogo bukvalno shvatas stvari,bez duhovnog osecanja i "penjanja",kako ces saznati da si iole napredovao,ako nemas taj duhovni "filing"?A taj filing lako moze biti zabluda.

Pitao sam da li osetiš, ili na neki drugi način saznaš. Hoću tim pitanjem zapravo da kažem da je svaki unutrašnji osećaj ispunjenosti samo jedan od brojnih tripova uma. Najviše greši čovek koji veruje svojim osećanjima.

srce mi se cepa što si postao mod pa ne mogu više da ti dajem pluseve na ovakvim temama...

samo sektaški plesibo efekat

sa druge strane, bez osećanja smo mašine...

a sa treće, a možda i sa prve, ništa ne fali osećanjima zarad kojih ne moraš da promeniš svoju čitavu životnu filozofiju...

Edited September 23, 201113 yr by johnnyzzz