Super nova Papangu pesma, nastavak priče sa suludog prethodnog albuma.

https://i-voidhangerrecords.bandcamp.com/album/theos-vel-samael

Vrlo kul novi Bosse-de-Nage, obrtaće se još. Neobičan post metal je uvek moja šolja čaja, Neurosis kopije ionako nemaju šta da traže ove godine kad je original u kući.

Ne mogu da nađem dedikovanu temu, pa da iskoristim ovde da izrazim ljubav ka Ashenspire. Obrnuo tek po par puta oba albuma, dosta me fino radilo, i onda otišao sinoć na gig "člisto da podržim", i onda me oduvali skroz. Ne znam ni sa čime da poredim muziku, avangardija sa svim i svačim, najviše naginjanja kanda ka bleku, ali ne bih nazvao blekom. Ima neku istu opičenu dušu kao i (noviji) DHG, bez da zvuči kao DHG, i malo povremeno me možda na Vulture Industries prvi podsećao, ali meni ovo izmislilo muziku za VI. I na sve to sa nekim od najboljih lirika koje sam skoro slušao. S tim što su oni izvedeni više kao čitanje poezije, i uživo lik svakako deluje više kao performance poet nego kao standardni metal pevač. Još i nije valjda isti lik kao sa albuma, a meni ovo uživo još bolje. Ostatak benda manje-više kao random metalci, bubnjar u Bathory majici, gitarista jedan kao da pobegao iz srednje, i onda saksofonista u bermudama i koji izgleda kao treći levi bek Dandi Sitija i koji sve vreme đuska, neki vajb "jedini sam saksofonista u celom gradu i nemam gde drugde da sviram, pa aj nije loše ovo". Publika ih isto dosta volela, i u meni svakako zacementirali fana.

Tako je, i meni isti utisak bio kad sam ih gledao live. Kao da su ih random generatorom skupili pred nastup. Vrh bend.