Super nova Papangu pesma, nastavak priče sa suludog prethodnog albuma.

https://i-voidhangerrecords.bandcamp.com/album/theos-vel-samael

Vrlo kul novi Bosse-de-Nage, obrtaće se još. Neobičan post metal je uvek moja šolja čaja, Neurosis kopije ionako nemaju šta da traže ove godine kad je original u kući.

Ne mogu da nađem dedikovanu temu, pa da iskoristim ovde da izrazim ljubav ka Ashenspire. Obrnuo tek po par puta oba albuma, dosta me fino radilo, i onda otišao sinoć na gig "člisto da podržim", i onda me oduvali skroz. Ne znam ni sa čime da poredim muziku, avangardija sa svim i svačim, najviše naginjanja kanda ka bleku, ali ne bih nazvao blekom. Ima neku istu opičenu dušu kao i (noviji) DHG, bez da zvuči kao DHG, i malo povremeno me možda na Vulture Industries prvi podsećao, ali meni ovo izmislilo muziku za VI. I na sve to sa nekim od najboljih lirika koje sam skoro slušao. S tim što su oni izvedeni više kao čitanje poezije, i uživo lik svakako deluje više kao performance poet nego kao standardni metal pevač. Još i nije valjda isti lik kao sa albuma, a meni ovo uživo još bolje. Ostatak benda manje-više kao random metalci, bubnjar u Bathory majici, gitarista jedan kao da pobegao iz srednje, i onda saksofonista u bermudama i koji izgleda kao treći levi bek Dandi Sitija i koji sve vreme đuska, neki vajb "jedini sam saksofonista u celom gradu i nemam gde drugde da sviram, pa aj nije loše ovo". Publika ih isto dosta volela, i u meni svakako zacementirali fana.

Tako je, i meni isti utisak bio kad sam ih gledao live. Kao da su ih random generatorom skupili pred nastup. Vrh bend.

do jaja bend

izgleda da ce sledeci Port Noir album da bude skroz heavy, neki Vola/Deftones hibrid sa njihovim standardnim pop inspirisanim vokalima.

Da li su oni zapravo neki cringe-less Sleep Token?

primetio sam i ja tvrđi zvuk, ali me nije još ni jedan singl uhvatio kao prethodni radovi.

moraće pošteno da se presluša kada izađe.

On 3/11/2026 at 11:14 AM, azal said:

Ovo jebe mater, a ima i nova traka.

Bolja Katatonia od nove.

novi Poison Ruïn je baš super, najbolji njihov zasad kako se čini

i dalje se drže svoje čudne formule koju su sad potpuno usavršili - sirovi post punk sa dungeon synth među-delovima i nekom herojskom heavy mistikom + malo nekih momenata kao Lake of Tears i sl, jako težak bend za opisivanje ali sve zvuči smisleno i diše album samo tako