Pig (2021)
Sinopsis: Usamljeni lovac na tartufe (Cage) živi unutar šume, odsečen od civilizacije sa svojom svinjom koja mu pomaže pri nalaženju istih . Jedini kontakt sa civilizacijom održava preko mladog japija (Wolff, Hereditary) njegov mir biva poremećen kada mu otmu svinju i to u njemu budi bes i jaru i baca se u potragu kroz betonsku džunglu.
Namerno nisam hteo odmah pišem o filmu kada sam ga pogledao, jer sam bio u "gasu" i stvarno me je oduševio Nicolas Cage-ov performans. U suštini pali glumac se vraća na stare načine glume, nema njegovog bizarnog ekspresionizma po kojem je postao poznat i u preko 100 filmova stavio svoj pečat. Ovde vidimo jednu svedenu i efektivnu glumu, punu melanholije i predivnih ljudskih emocija. Kada progovori, mudrost se izliva i bilo mi je drago što su napravili film koji se bavi ljudskim emocijama. Svi smo pomalo oguglali jer smo izbombardovani raznim sadržajima koji ne drže dugo pažnju i zaista fale ovakvi filmovi.
Alex Wolff je takođe imao sreću u nesreći da glumi sporednu ulogu pored gromade kakva je Cage, vidim da se ljudi mnogo žale kako je neinteresantan i da ponavlja ono što je uradio unutar Hereditary, ali ne bih se usaglasio jer i njegov prikaz japi milenijalaca, koji žarko želi da se dokaže i koji je odjebavan bukvalno od strane svih likova, čak i od strane režisera, ima par interesantnih scena gde krene da kuka i samo se napravi rez. Interesantan način od strane režisera da prikaže koliko je ovaj lik u stvari u takođe nesuvisloj situaciji i da bukvalno ljude briga za njega. Dobar je posao odradio.
Što se režiserske strane tiče ima dosta lepe fotografije i montaža tu i tamo pospeši određene scene gde se zaista dobro glumi, mislim da nema lošeg performansa u filmu. Definitivno mi je favorit i dalje scena u restoranu, to sam danima premotavao jer vam se ureže u pamćenje jer pokazuje šta nam kapitalizam uradi na kraju dana, uništava nas zbog jurcanjem za tom lovom i zbog nekakve slave, a sve je na kraju dana isprazno.
Narativno, ima delova koji vuku da će ovo biti još jedan film osvete, i odlično je što tako uspešno zaobilazi tu klopku, i pruža nam meditativno iskustvo. Ako bih imao zamerku, ima momenata kada film postane blesav, ali mi je i to dalo neku vrstu zabavnog šmeka da puritanci ne bi rekli kako se "ništa ne dešava" tokom filma. Efektivno je što se režiser držao zlatnog pravila, show and don't tell, dosta tragova i detalja je razbacano tokom filma u vezi našeg misterioznog glavnog lika, a bogami i ostalih, i ostavlja na vama da sakupite tragove i da sve to sklopite.
Iako sam izrekao do sada hvalospeve, ipak bih se osvrnuo da bi bilo još bolje da je film imao malo veći budžet, jer kao da je tek načeo neka pitanja kako se privodio kraju i da mu fali razrađeniji treći čin. Ujedno je mogla fotografija da bude bolja u mnogim instancama, ali kada se uzme u obzir da je prvi film, nigde nisam video da li je režiser radio već nešto, mogu samo da se nadam da će biti bolje u budućim projektima.
Jaka 7.
The Green Knight (2021)
Sinopsis: Art house milenijalski pogled na legendu o zelenom vitezu i Gawain-u.
Često ljudi kažu da su A24 filmovi svi na istu foru i da su hipsterski, ne bih se usaglasio sa ovom teorijom koja bruji internetom. Imaju nekolicinu filmova koji poseduju specifičnu vizuelnu estetiku i da su stavljeni u određene vremenske periode, ali im nije čitav katalog takav.
No, da se vratim na TGK, David Lowery mi je posve nepoznat autor. Davno sam preko RLM video receniziju A Ghost Story, koji ću svakako da pogledam, sada. Ono što mogu da kažem da je ovaj film Holivudski art house i audio vizuelno iskustvo. Stilizacija je jača od samog narativa, voleo bih iskreno da vidim knjigu snimanja ovog filma. Verujem da je velik rad i trud uložen, da se sve to prelepo iskadrira i predstave epske scene.
Čini mi se da je posle LOTR serijala (dele inače Weta Workshop sa efektima, mada moram priznati da ovde nisu baš zasijali) bilo pokušaja da se naprave razni filmovi epskog sadržaja, ali nijedan nije imao taj kvalite i tu magiju da bi se izdvojili.
Dobra stvar je da TGK, obiluje svime time i ne boji se da ode u magično čudaštvo, i mislim da me je to više držalo da dovršim film, jer je tako hrabro ušao u žanr i nije se držao nikakvog postulata ili sa željom da podilazi publici.
I verujem da će to biti jedan od glavnih razloga gde će se ljudi lomatati oko filma, neće biti zlatne sredine, već će ga prezirati zbog presporog i tankog narativa, ili će ga obožavati kao najlepši omot sa kakve knjige ili heavy metal-epic album.
Dev Patel sam do sada gledao u par filmova, korektan je bio u Slumdog Millionaire, iako mi je to limunadica film i Oscar bait, ali ovde je imao daleko teži zadatak. Njegov Gawain je klasičan prikaz današnje generacije milenijalaca, tu su i postoje, ali ne znaju zaista šta će sa sobom. A stvar ume da bude utome gora kada ti je rod velika legenda, a očekivanja od iste su velika. Njegovo putešestvije ovim svetom deluje kao da jedna dvodimenzionalna figura upada u vinjetice i treba nešto da izvuče iz svih tih iskustava.
Smatram da je on poneo veći deo gabarita ovde i vrlo dobro odglumeo kada se uzme u obzir da nema puno teksta, i da ponajviše mora da reaguje na nešto što nije tu i ispred njega.
Imamo tu i par ostalih glumaca poput Joel Edgerton-a, koji se čini veoma dobro zabavlja sa svojom ulogom, prisutna je i prelepa Alicia Vikander koju isprva nisam prepoznao, ali bih rekao da stvarno stasava u jednu od jačih mlađih glumica svoje generacije i mislim da bi trebala da radi što više neobičnijih filmova i da se mane klasičnog Holivuda.
Osvrnuo bih se na efekte, odabir boja, i 3d modeli, i efekti umeju da budu vrlo dobri, ali kao što spomenuh bilo je par scena gde mi je ceo upliv u taj svet bio poljuljan. Primera radi Green Knigh najbolje deluje dok je u tmini, kada ga vidite na svetlosti ili čak i u prvoj sceni, neki delovi kostima deluju gumenasto i loše. Ujedno lisica je na momente animirana dobro i realistično, a onda pak u drugim deluje kao nešto što bi se našlo na pređašnjoj generaciji konzola.
Ponajviše mi smeta što je narativ tanak poput lebca namazanog mašću, stvarno se vidi da Lowery nije tu hteo previše da mudruje, već je bio u fazonu, hajde da ga pojednostavimo što više, i da ne menjamo previše legendu. Nekako mi je falilo da u svemu tome da se proturi i neka jača narativna ideja ili kakav obrt, ali šta da se radi.
Jako mi je žao što ga nisam gledao na velikom platnu, stvarno smatram ovo "event" filmom koji se mora doživeti na velikom platnu i cenim da bi ovde jedan IMAX pokazao sve lepote i rešenja koje bi mogao da ponudi gledaocu.
Voleo bih da mu dam više, ali zaista ima nekih nedostataka, stoga 6.
No Man Of God (2021)
Sinopsis: FBI agent (Elijah Wood) dobija zadatak da istražuje ozloglašenog serijskog ubicu Ted Bundy (Luke Kirby) i shvati zašto je uradio sve te zločine.
Ima previše filmova o Ted Bundy, i moram vam priznati da iako mi je nekada tematika o serijskim ubicama bila intrigantna, smatram da je sve to isforsirano i previše glorifikovano i postaje posve dosadno. Nažalost većina tih filmova nisu najbolje prikazali Bundy i kako je funkcionisao i samo su brza otaljavanja radi lakog šoka.
Ovde smo dobili jednu jedinstvenu i okrnjenu viziju iz rediteljske palice ženske rediteljke Amber Sealey. Film se neće previše izdvojiti sa tehničkim aspektima jer je budžet zaista bio malen i onda nemate previše lokacija. Svoje nedostatke je morao da nadomesti performansima oba glumca i da te njhove razgovore učini dinamičnijim, iako su posve statični. Amber tu uspeva jer koristi interesantna kadriranja da Ted Bundy, uz neverovatnu glumu Luke Kirby, prikaže u raznim emotivnim stanjima. Od umilnog i posve normalnog, pa onda punog jare i besa, i na kraju i očaja. To je najveći uspeh filma i zaista bih voleo Kirby da vidim u boljim filmovima jer on zaslužuje jači dramski scenario. On je tokom filma postao Ted Bundy 1-1 i najbolji je do sada od svih glumaca koji su igrali dotičnog. Dovoljno je uporediti njegove manirizme, držanje i govor i vidi se veština.
Što se Elijah Wood-a tiče, jasno mi je zašto je on odabrao ovu ulogu, ima tu auru običnog tipa i prijateljsku facu, ali da mene pitate nikada ne bi mogao da prođe kao nešto ozbiljnije od klasičnog blejača ili običnog tipa. Trebao je neko drugi da bude u toj ulozi, a on da ostane u producentskoj stolici.
Ono što mi je baš smetalo su blentave brze MTV montaže koje mi nikako nisu išle kako je tekao film, i služile su kao vrsta intermeca, a baš ništa nisu stilski doprinele ili poboljšale u filmu.
5
The Krays (1990)
Sinopsis: Autobiografski film Peter-a Medak-a o ozloglašenim britanskim mafijašima, braći Krej i kako su postali strah i trepet podzemlja.
Čitao sam dosta o njima i gledao par dokumentaraca koji su dostupni na Youtube, stvarno su bili dva najgora kučkina sina, koja su radila najveće moguće gadosti i bili sirovi razbojnici. I naravno prvo se pogledao nesrećni Legend, koji je sve ne samo dobar film, ali ima interesantnu ulogu Tom Hardy, koji je glumio dva brata.
Ovde smo ipak imali više sreće, i kao što neko nepisano zlatno pravilo nalaže, Medak je našao svoje muze u obliku braće Gary i Martin Kemp, pravoj braći koji su žarili u new wave sastavu Spandau Ballet, tako da su pop zvezde odradile valjan deo posla sa njihove strane. Njihovi performansi su uvek na pola puta da budu preglumljivanje preko 11, ali sadrže i dovoljno nuansi u govoru tela i raznim manirizmima, pa se opet tu pokaže da su bili dobar izbor, mada možda previše lepuškast za pravu braću, ali hej lepota sve prodaje! http://www.stereovizija.com/forum/uploads/emoticons/default_smile.png
Medak je vešt režiser i moram priznati da sam se često iznenadio koliko me je njegov stil, krupnih kadrova lica i ružnjikavih starih ljudi, i njihov stil preterane glume, skoro dovode do nekih veza sa horororima iz starih vremena, Evil Dead 2 prvi pada na pamet.
Pametno je i to što ovo nije klasičan britanski gangsterski film, već pratimo život njihovih roditelja, posebno majke koja je imala veliki uticaja na njihovo odrastanje i stasavanje. Vidimo Britaniju koja je uništena i ogoljenja zbog Drugog svetskog rata i kako se nekada živelo po tim malim udžericama i kako su u suštini prve bande bile baš žene. Ima dosta psiholoških momenata koji su nadovezani na to odrastanje pod majčinim patronatom i odnosima između braćom.
Takođe me kupilo što film defiluje prastarim ljudima, i niko od njih nije lep ili lepuškast, klasični britanci koje verovatno više ni ne viđamo u modernoj produkciji, ali stvarno na taj način kreira jednu specifičnu i realističnu atmosferu koja je nestala iz raznih filmova današnjice. Ako ste gledali dokumentarce o Drugom svetskom ratu, i preživelima i sa raznih slika, posebno iz Engleske, onda će vam to biti interesantan detalj.
Isto što uzdiže sam film je humor, ima ga u izobilju, ponekada je iniciran jer ima da se prospe humoristična opaska, nekada je to i kakav fizički fazon, ali se često i dešava neka scena ili postavka izazovu smeh. Sada da li je sve to namerno, ili pošto je film ostario u prezentaciji, verovatno je oboje, ali ga svakako pozdravljam.
Izdvojio bih i sporednu ulogu Sadie Frost koja glumi jednu od žena od Reggie-a, na prvu loptu je sve delovalo ponovo poput parodije, ali bolju scenu pucanja uma od stresa i konstantnog straha od mogućih reprekusija koji donosi život sa gangsterom nisam očekivao i video.
Ako biste da overite autentičnu britansku gangster priču, za koju vidim da se ne spominje često na listama iz tog žanra, onda ste na pravom mestu.
Jaka 8.
