Iron Maiden

[Vic Rattlehead]

Lost in a Lost World je baš dobra.

[MiroslavXO]

Поново данас преслушах албум. Ево моје листе по квалитету песама, која је ваша?

1. Days Of Future Past
2. The Writing On The Wall
3. Lost In A Lost World
4. Stratego
5. Darkest Hour
6. Death Of The Celts
7. Hell On Earth
8. The Parchment
9. Senjutsu
10. The Time Machine

[kuruz]

53 minutes ago, Vic Rattlehead said:

Lost in a Lost World je baš dobra.

najbolja na albumu, izdvaja se kao The Red and the Black sa prošlog

[vudun]

https://www.b92.net/zivot/komentari.php?nav_id=1918104

ovde se izgleda prelila diskusija između jumetalci, noloboti i turci mejdenovci . . .

[MegaDave90]

Jako interesantno štivo za čitanje, moram priznati. 

Sto se tice albuma, nakon petnaestak slusanja, izdavaj mi se Lost in a lost world, onaj sam pocetak me jako asocira na nesto sa Chemical weddinga ili Accident of Birth. Death of Celts i Hell on Earth isto dobre, samo da su malo kraće. 

[Kumodraski Vo]

Haha jbt ja ne znam da li sam ijedan maiden album slusao 15 puta ukupno..

[fenster]

Dosta ih nisam preslusao nijednom,
ista sudbina ocekuje i ovaj album.

[vudun]

Je l' pamti iko od vas koncert Mejdena sa Hipodroma - godinu dana nakon smrti Josipa Broza Tita?

Svirali su tada i Bregini Dugmići . . .

[Sreta]

Mejden sa Di ANNOM je nesto najsavrsenije sto je svet ikada imao!

NA KOLENA PRED SRBE OOOOO!

[vudun]

Jeste, ali ode Di Anno dve godine nakon smrti druga Tita...

Posle je došla ova privatna striptizeta Mušana Topalovića Cace...

[The Trooper]

Days of Future Past me je baš pozitivno iznenadio.

Intro je veoma interesantan i zvučan, a cela pesma ima intersantnih, različitih motiva koji su dobro povezani u celinu. Da nema Dickinsona za vokalom, ko nije mnogo slušao Mejden ne bi mogao da provali da je uopšte Mejden u pitanju, a ipak je sve skladno i u njihovom maniru.

Tekst jeste čudan, ali ima neku svoju dubinu. Igra se definitvno i sa motivima i sa vremenima. Na kraju krajeva: lik je zgrešio nešto žestoko pred Bogom, a kazna je da presuda večno traje i da besmrtan umire zauvek??? I uz to dani buduće prošlosti i šetnje na obali.

Ladno nije na odmet ni da se da se čovek malo zamisli i uzgred nije dosadno za slušanje. :-)


Gesendet von iPhone mit Tapatalk

[Totamealand]

Javlja mi se da nije ni nakon izlaska The Book of souls bilo previše track by track recenzija na forumu, tako da razmišljam da probijem led i vidim hoće li se još neko baciti na detaljnij review. Bilo bi zabavno.

Da počnemo ovako. Iron Maiden je izdao još jedan odličan album i dokazao da mi je sa razlogom omiljeni bend. Razlog je sledeći. Nije novi album odličan zato što mi je Iron Maiden omiljeni bend, već mi je Iron Maiden omiljeni bend zato što je novi album odličan. Tako je već godinama. Iron Maiden je iznova i iznova praktično nepogrešiv. Slušati novi Iron Maiden je kao posmatrati bilo kod eksperta na delu, diviti se njegovoj veštini i biti zapanjen time kako gotovo da nijedan trenutak nije protraćen, gotovo da nijedna ideja nije besmislena, gotovo da nijedan potez nije pogrešan. Senjutsu je postigao upravo to. 

Senjutsu - Prošlo je vreme kada se za otvaranje Maiden albuma čuvala najkraća i najdirektnija pesma. U ovoj Maiden eri, album se otvara najnekonvencionalnijom numerom. Vokalna rešenja su posebno specifična, bilo da se radi od povremenim durskim harmonijama, ili o efektima koji se staraju za to da Diskinsonov vokal više zvuči kao urlik u pozadini radije nego stihovi koji treba da budu u prvom planu. Takođe mi se dopada ritmički obrazac koji je prisutan kroz celu pesmu i ni u kom momentu ne dovodi do razrešenja, što dodatno doprinosi osećaju napetosti. Uprkos ritmičkoj doslednosti, pesma izbegava monotoniju brojnim promenama tonaliteta i time što neke od najubedljivijih rifova čuva za kraj. 

Stratego - Koliko god da fanovi imaju tendenciju da sa novijih albuma kao adute izdvajaju duže pesme, meni se sažetije pesme često dopadaju koliko i one epskih razmera. Stratego je po mom mišljenju na nivou singlova kao što su Speed of light, Rainmaker i Different world. Disonantne umanjene kvinte, žustra ritam sekcija i izrazito zarazan refren čine ovu pesmu jednom od najpristupačnijih na izdanju, ali pesma istovremeno sadrži i dovoljno oscilacija u tempu i nepredvidivih strukturalnih ideja koje je čine uzbudljivijom i originalnijom nego što singlovi umeju da budu.

The Writing on the wall - Koliko god da je kao prvi singl bila osvežavajuća zahvaljujući srednjem tempu, The Writing on the wall u kontekstu albuma ne smatram jednim od svojih favorita. Razume se doduše da i dalje govorimo o dobroj pesmi nesvakidašnjeg southern rock raspoloženja. Ističe mi se i povratak u rif nakon refrena, gde se primećuje da je rif toliko inspirativan da ga svaki član benda interpretira na svoj način. Gitare sviraju u oktavama, bas pokriva sopstvenu liniju, a McBrain akcentuje neočekivane osmine. Pesma će takođe  uživo pružiti mogućnost Dickinsonu da komanduje publikom u svom stilu, budući da je ritmika savršena za tapšanje i skandiranje. 

Lost in a lost world - Harris još jednom pokazuje da je doktorirao umetnost epske Maiden numere. Ova pesma ne samo što je besprekorno struktuirana tako da je svaka sekcija u savršenom odnosu sa deonicama koje joj prethode ili sleduju, već je i svaka pojedinačna deonica interesantna i uverljiva. Lost in a lost world drži pažnju od prvog do poslednjeg minuta i pritom ne ostavlja utisak desetominutne kompozicije, što je rezultat Harrisovog osećaja za koherentnost, čiji je najbolji primer strofa koja prethodi refrenu a tek će se na kraju pesme ponoviti u drugačijoj instrumentalnoj konfiguraciji. Izdvajam i lepršavu instrumentalnu sekciju koje trenutno ne mogu da se zasitim. Ova pesma je spektakularna. 

Days of future past - Adrianu Smithu od povratka u bend nije strano da upliva u progresivne vode i doprinese komponovanju osmominutnih pesama, ali uvek je imao dobro uho za koncizne numere sa hit potencijalom. Zahvaljujući McBrainovoj interpretaciji ritmike rifa, Days of future past se ispostavlja da je jedan od bržih, temperamentnijih momenata na albumu. Takođe mislim da je ova pesma savršeno pozicionirana na albumu, vezujući se u pogledu tempa za aspekte prethodne numere, ali je dovoljno hitra da smo nakon nje spremni i na sporije deonice. 

The Time machine - Iako nije jedna od dužih pesama na albumu, ova sedmominutna numera sadrži sve komponente koje bi jedna epska Maiden pesma trebalo da sadrži. Da se našla na jednom od albuma koji su izašli osamdesetih, bila bi posmatrana kao klasičan Maiden ep. Gers od samog uvoda stavlja svoj pečat na pesmu, ali u narednim minutima prezentuje i neobične, ispresecane ritmičke figure, kao i neke od veselijih melodija na albumu. Zahvaljujući iznenadnim skokovima i padovima u tempu, The Time machine je za mene jedan od maštovitijih trenutaka na izdanju.  

Darkest hour - Smith svojim suptilnim izborom tonova na samom početku uspostavlja dramatičan i tragičan ton pesme, koja će se zahvaljujući svom konačno uobličenom tempu nazivati baladom albuma. Za dobru baladu je, međutim, krucijalna emotivna komponenta, koja se u ovoj pesmi konkretno ogleda u veličanstvenom refrenu koji pesmu dovodi do savršenstva. Dickinsonov visok vapaj i Smithova progresija akorada doprinose tome da Darkest hour ne samo sadrži jedan od najboljih modernih Maiden refrena, već istovremeno bude i najbolja pesma na albumu. 

Death of the Celts - Zahvaljujući pesmama The Red and the black  i The Clansman, stekao sam utisak da Iron Maiden vešto inkorporira elemente keltske tradicionalne muzike u svoj zvuk, ali ipak to relativno retko rade. Death of the Celts je napokon prilika da pomenuti elementi ponovo budu u prvom planu. Vokalne melodije su jednako uspešno obojene keltskim raspoloženjem koliko i gitarske fraze. Sinematski senzibilitet benda je ovde ponovo u punom sjaju, budući da pesma zvuči kao muzika iz filma. Nalik Lost in a lost world, ni Death of the Celts ne deluje kao da je naročito dugačka. Imam osećaj da Maideni nisu ni svesni toga da je desetominutna kompozicija na pomolu dok na njoj rade.  

The Parchment - Iako se Steve Harris na poslednjih nekoliko albuma delimično odvikao od refrena koji se sastoje iz ponavljanja naziva, čini mi se da je u međuvremenu stekao nove navike. Jedna je da identična gitarska i vokalna melodija teku unisono, a druga je da gitarske harmonije koje su se ranije sastojale iz terci sada sačinjavaju oktave. I mada ni jedna ni druga karakteristika nisu loše po sebi, na ovoj pesmi možda previše dominiraju za moj ukus. Bez obzira na to, The Parchment me i dalje opčinjava hladnom atmosferom i zagonetnom strukturom, navodeći me da joj posebno posvećujem pažnju kad puštam album. Trenutno mi nije među omiljenima, ali je prisutan potencijal da mi se vremenom više otvori. 

Hell on earth - Možda bi bilo nerealno očekivali da Harris sa svakom od desetominutnih numera briljira, ali po mom mišljenju je najbolja kompozicija ostavljena za kraj. Mirni intro jako diskretno sugeriše melodijske teme koje će se provlačiti kroz pesmu, da bi se teme konkretnije i gitarski prezentovale u nizu onog momenta kada McBrain svojim nepredvidivim prelazom označi iznenadni početak razrajene sekcije. Hell on earth po meni sadrži najuzbudljivije melodije na albumu, krunišući ga refrenom zapanjujuće magnitude. Izgleda da Harris u svom maniru ostavlja neke od najturobnijih tema za sam kraj albuma, ali ih predstavlja kroz muziku koja je poletna i neodoljivo zabavna.

Razmišljam o tome kako ćemo sagledati Senjutsu u kontekstu diskografije benda. Bili smo spremni da Empire of the clouds bude možda i poslednja pesma koju će Iron Maiden ikada snimiti. Ako se ispostavi da je ovaj album poslednji, Hell on earth bi svakako bila pristojna tačka na karijeru. Međutim, budući da je Senjutsu drugi dupli Iron Maiden album u nizu, voleo bih da bend izda još jedan dupli album pre nego što označe kraj. Bilo bi fenomenalno imati trilogiju duplih albuma, i imajući u vidu doslednost benda, ne bih se iznenadio odličnoj trilogiji. Ovo je izvanredan album i strog kandidat za album godine. Nek' mi Deris, Weikath i ekipa oproste - bili su tako blizu.

Ocena: 9/10

[The Trooper]

Ne bih mnogo da se vas davim svojim privatnim životom ali Hell on Earth će mi ostati verovatno zauvek u sećanju, jer mi je bila slučajno u plej listi kada sam u okolini Garmiš-Partenkirehena sedao u gondolu za Cugšpic.

Ulazim ja tako u gondolu, počinje intro onako tiho i mirno, vožnja kreće sa 700 metara visine na 3000 m. I što je interesantno vožnja traje koliko i pesma.

Interesantno je da gondola kreće polako i onda ubrzava na dobrih 10-15 metara u sekundi i otvara se pogled na jezero Ajb.

I koliko god lep taj pejzaž bio, sa strane se vidi kako svako što se brže gondola kreće malo vegetacija sve više nestaje i ostaje samo alpski krš.

Naročito je bilo strava kada pred kraj kreće “Lost in anger, life in danger […]”

I na kraju gondola usporava i tempo se smanjuje i izlazim vani.

Stvarno dobro provedenih 10 minuta.


Gesendet von iPhone mit Tapatalk

[Grobodan]

 

[Lord Iffy Boatrace]

Stratego SHOGI meets Berserk 💪 !

 

[Angelystor]

Jel se pričalo ovde o tome što Blaze na novom albumu ima pesmu o Nikoli Tesli?

[Totamealand]

Što bi se pričalo ovde o tome kad za to postoji Blaze Bayley tema? A i realno, Igi, ti bi mogao radije da se baciš na neki track by track review, zna se ko je master toga.

[HUMAN]

1 hour ago, Angelystor said:

Jel se pričalo ovde o tome što Blaze na novom albumu ima pesmu o Nikoli Tesli?

Ne, ali se sigurno o tome pisalo na cmaru

[Angelystor]

46 minutes ago, Totamealand said:

Što bi se pričalo ovde o tome kad za to postoji Blaze Bayley tema? A i realno, Igi, ti bi mogao radije da se baciš na neki track by track review, zna se ko je master toga.

Podsetilo me što se pričalo ovde o zahvalnici Đokoviću, pa onako.

Teško prike od mene track by track, prvo moram da preslušam album, a i onda bi trebalo baš da mi se svidi da upadnem u pisanije mode.

[Sreta]

Omatorio, pa se umorio...

[Demon Seed]

9 hours ago, HUMAN said:

Ne, ali se sigurno o tome pisalo na cmaru

Šta je cmar?

[HUMAN]

35 minutes ago, Demon Seed said:

Šta je cmar?

Oćeš da ti odgovori Vudun ili Sretaaa..

'rvatski metal forum, mada mislim da su mu izmenili ime.. hahaha

Sada je Perun valjda..

[Demon Seed]

Ja se zabrinuo da nije regularni cmar

[The Trooper]

Na prvo slušanje nisam očekivao da će mi The Parchment biti jedna od interesantnijih pesama na albumu.

Naizgled neupadljiva pesma ipak pravi utisak da je veoma teška za pevanje pogotovu jer je na početku dosta mračna i u toku menja skoro sve registre iako ako se ne varam uopšte ne peva iz grla (Head voice).

Počinje veoma mračno i dramatično, da bi se malo čak i razvedrilo. Na kraju svaki gitarista dolazi do izražaja. Steve se nekako drži u pozadini.

Definitivno najveće pevačko iznenađenje “Hear the cry we are ready to believe”.

Ne znam da li sam jedini koji 07:20 čuje da je stvar sečena neprecizno kada kaže “Dark and bitter deep within”?


Gesendet von iPhone mit Tapatalk

[Talvi]

je l' se pričalo ovuda o ovom Dickinson worshipu?

baš su dobre pesme, stalno mi se vrte po ušima same od sebe