Jump to content

Priče iz klonje


Lou

Recommended Posts

TEMA KOJA JE NEDOSTAJALA JUMETALU

 

Bilo je ogromno, a niko nije video? Ili telefon/kamerica nisu bili pri ruci? Nije htelo da ode dok ga rukom niste presekli?

Bacanje blata u prirodi, urbanim i ruralnim sredinama i uopšte, van za to predviđenih prostorija?

Šta raditi kada pomoćnih sredstava nema pri ruci, ima li dostojne zamene?

Opoganjivanje u gostima, da ili ne? Za i protiv?

Klozetski žargon, vaši termini?

Kvantitet vs kvalitet?

 

Fekalije, urin, izbacivanje istih i sve propratne pojave.

Ne stidite se. Znam da nećete.

Edited by Lou
them tags tho
  • Upvote 1
  • Downvote 1

Share this post


Link to post
Share on other sites

kad sam bio u parizu jednom pokvario sam stomak i imao sam proliv+gasove. kako sam bio u nekom obilasku, toga se nakupilo u meni i kad sam isao u javni wc da kenjam cim sam se malo nagnuo nad soljom a ono nagrnulo tako da sam izasrao jedno 4m2 ukljucujuci i okolne zidove cak malo, vodokotlic koji je bio visoko itd, ekstremno sranje je bilo.

a i zaboravio sam da zakljucam vrata u zurbi i utom (par sekundi nakon posto da je cuo sta se desava bezao bi glavom bez obzira) je neki gari otvorio vrata sirom i usao zamalo.

Edited by Нормалан и Природан

Share this post


Link to post
Share on other sites

Јелица је дошла у наше одељење почетком другог основне, а отишла крајем исте године. Ћале јој је био војно лице па су се често селили. Тих девет месеци је било сасвим довољно да ми помрси рачуне. Посматрао сам је како прескаче ластиш или игра школице, врелина се у препонама први пут гомилала, као што се гомилају мегабајти кад стартујеш неки торент са доста сидера. Углавном, тада нисам знао шта ми је чинити, десница јесте служила за бацање, али само лопте ка кошу... наивна времена. Онда нас је разредна ставила да седимо заједно. У почетку ме Јелица игнорисала али онда је схватила да нисам глуп колико ружан па смо почели фино да комуницирамо а убрзо и да се дружимо после школе јер се испоставило да смо комшије.

 

Дружење се огледало у томе да сам обично ја ишао код ње да се играмо лего коцкама. То је било сасвим логично, ја јесам имао пуну корпу играчака али све су биле купљене код Пере или Цанета на "Каленић" пијаци, а она је имала те неке фенси џиџе. Игра је увек била слична, проспемо коцке из различитих кутија на под и склапамо нешто сумануто док нас њена кева не позове на ручак, то је обично значило и да јој се ћале вратио с посла. Њена кева је била иста она, у ствари обрнуто, али ја сам ствари посматрао према свом интересу. Био сам љубоморан на њеног ћалета јер их сваки дан гледа, тако упарене, бирани примерци за hyper threading.

 

Тада сам први пут идеализовао женско. Мирисале су божанствено, као и цео њихов стан. Моја соба је углавном здибала на акваријум са корњачом и чарапе које су умрле негде испод кревета. Јебига, културолошке разлике. Углавном, чак је и сама клопа коју сам код њих јео изгледала нестварно и увек посебно укусно. Био сам апсолутно убеђен да ни једна од њих никад у животу није прднула ил подригнула... наивна времена.

 

Елем, једно поподне Јелица је требало да дође код мене, њени су ишли ван града тог дана и њена кева је замолила моју да јој ћерка буде код нас. То је било таман у време када сам кући сам са бабом, тако да нас моји неће смарати глупим форама, а баби сам реко да случајно не испржи домаће кобасице из којих вире хрскавице и жиле него нешто нормално. Замолио сам и за пудинг. Све за децу може... И заиста није изневерила, направила нам је чак и печене јабуке са орасима. После свега, предложио сам да одемо у моју собу и цртамо по зидовима. Моји су хтели да мењају тапете и рекли нам да можемо да жврљамо по њима до миле воље, понуди деци анархију и нећеш погрешити. Отишла је само до ВЦ-а...

 

Размишљао сам да док је она у клоњи, на зиду напишем како ми се свиђа или тако нешто. Предомислио сам се јер сам сконтао да би се вероватно наљутила и не би причала остатак дана са мном. Баба се јавила да иде код комшинице на кафу и да будемо добри, идеално, сад више нема ко да смара, можемо да вриштимо и шарамо, да смо десет година старији било би још лепше. Нестрпљиво се чека њен повратак, толико нестрпљиво да сам пришао вратима од клозета.

 

- Еј, Јелице?

- Шта је?

- Еј, па јел ти добро?

- Јесте, што?

- Па нема те... колко бре то пишкиш.

- Па не пишким него каким.

 

Е боље да ми није рекла, није да имам проблем с тим да се тако савршено створење посере у мојој кући, али некако ми је нарушило целу ту идилу.

 

- Па хоћеш брзо?

- Не ако будеш стајао поред врата!

- Океј океј... ај само пожури, плиз.

 

После још десетак минута изашла је, а мени се у међувремену гадно пришорало па сам улетео чим је њен посао био завршен. Ау сине. Прво сам мислио да је дошо деда из села, упао на превару у клоњу и побего са лица места. Само он је био у стању да искења мрвторођено јаре. Није, нема деде. И даље сам био убеђен да је у питању неки трик, неслана шала, подвала... Па немогуће да дете од осам година, и то тако танано женско, покења такав пањ! То не би прошло ни царским резом, теоретски немогуће. Па ипак, њено говно ми се кезило и призивало параноју - "Да да, мали Дуди, то сам ја, и када ожениш моју газдарицу гледаћеш ме сваки дан!". Пустио сам воду, није отишло. Још једном, ни сантиметар да крене. Сипао сам воду у кофу и сасуо, без ефекта. Када се моји врате оптужиће ме да сам ја кривац, неће поверовати да је њено, нико нормалан не би поверовао. Морало је да оде. Дохватио сам велику турпију из ормарића поред веш машине и исеко злотвора на делове. Као руком однешено. Вратио сам се у собу.

 

- Успео сам, отишло је.

 

Ни сам не знам зашто сам то рекао. Почела је да плаче, и то се наставило добрих десет минута. Ја сам узео да играм "Снупија" на комодору, она је читала неку књигу и до краја дана нисмо више проговорили. Од тада, престали смо и да се дружимо, ја сам тражио разредној да нас размести, а наком месец дана Јелица се одселила. Моја представа о жени као идеалном бићу пала је у воду. Па ипак, то ме није дуго држало, појавила се Јелена и био сам чврсто решен да никаква говна не помуте моје планове.

 

Елем, слична ствар је и са Пеперсима. Ја ћу и даље слушати музику и ићи на концерте, али говно које су нам за собом оставили прошлог уторка ће се памтити и ту турпија не помаже. Боље да смо их само из далека посматрали како играју ластиш.

  • Upvote 3

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ja sam samo dosao da izrazim svoje zadovoljstvo i podrzim otvaranje ove teme i njoj slicnih such as 'Da li vam se dize na ovu vrucinu' jer su one vazda bile esencija yumetala, a prestale su da se pojavljuju sa otvaranjem "Summertime random". Ovo mi je kao flashback u neka srecnija vremena.

  • Upvote 1

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ja bio u kineskom restoranu pre neki dan i najeo se kao svinja, a pošto mi je metabolizam prebrz prikenjalo mi se još dok sam bio u restoranu. E, sad, u WCu imaju pisoari i jedna FULL LENGHT klonja koja je izdvojena, ali nema normalna vrata već plastičnu harmoniku. Otrčim ja da kenjam i krenem da ispuštam dušu (a u WCu se ni muva ne čuje) i neko se uhvati za vrata od klonje i ja se proderem "zauzeto" i onda neprijatna tišina i čuje se samo "BLUUUUUUUP" od mog govneta dok je taj lik bio pored mene. Eto. A, da, ako Lemi pita - jeo sam hrskavu piletinu u sosu od bambusa i praziluka i pirinač sa povrćem.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Secam se prosle godine kad smo bili na BA festu, i kako bi eskivirali onaj Toi-Toi odvratni, odlicili smo da kenjamo u kafanama. Dok su ova dvojica koji su bili sa mnom pili kafe, ja sam obavljao posao. Naravno, neko je za to vreme pokusao da udje(posto je to bila jedina full length klonja sto bi Baal rekao), ali bio je prinudjen da saceka dok ja ne zavrsim, a to je trajalo. No nebitno, kad sam konacno na njegovu neizmeru radost izasao, on je uleteo u istu brzinom svetlosti. Tako da sam u stvari ovu gore pomenutu radost samo pretpostavio, jer je svakako nije moguce bilo uociti, ali sam nekako znao da je on jako srecan sto je stigao na red. Elem, kad je usao samo se odjednom culo "AAAAAAAAAAARRRRRRRRRGGH!!!" praceno zvukovima karambola i rasprstavanja sadrzine njegove pozadine. Ja sam se (olaksan) vratio da odem da ispijem svoje pivo, a ortak je krenuo da zauzme svoje mesto na tronu, jer nije bio upoznat sa tim da je neki nesrecnk usao nakon mene. Medjutim, on se ubrzo vratio, jer je to i sam shvatio, i rekao mi je: "Brate, sto ovaj gari koji je unutra ima neke zvucne efekte, cujes 'mmmmmmmmm' (naprezanje), zatim tisinu, a onda 'plop' i 'buc', umro sam od smeha".

 

Evo to je jedan od mojih mnogobrojih dozivljaja iz WC-a. Znam da nije nista spektakularno, ali sam se svakako olaksao podelivsi ovo sa vama, a i nadam se malo razmrdao temu.

  • Upvote 1

Share this post


Link to post
Share on other sites

poshto volim posle kenjanja malo da iskuliram na wc sholji,pre nego se obrishem,cesto sam bio meta malicioznih pretpostavki da bacam majmuna i da ne kenjam uopste..

to je uvek bio super povod za zapocinjanje razgovora prisutnih..

Edited by Fapril ethereal
  • Upvote 3

Share this post


Link to post
Share on other sites

Danas mi se u shumi, usred posla (skidanja krova sa vikendice, i namestanja nove gradje), nevidjeno prisralo, nisam video na oci. Ali postoji caka, imam fobiju od sranja u prirodi... Sve u svemu, fobiju sam prevazisao, istovar je bio najveci ikada. Tvrdo naravno. A jeo sam neke divlje sljive posle rostilja, kontam da je do toga.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Prekjuche sam popio pomnogo piva i nisam uspeo sve da svarim, a mozda mi je i jetra otishla u kurac, pa sam srao zeleno. Do sada je najzanimljivija boja bila zuta. I to je bilo od piva. Zao mi je shto nisam uslikao, jer je to bilo najvece sranje koje sam ikada izveo. Nije bio palamar koji viri iz vode, vec jebeno brdo... ni tvrdo ni techno.

 

Svaki put kad se iserem, proradi mi majchinski instinkt.

  • Upvote 1

Share this post


Link to post
Share on other sites

Prekjuche sam popio pomnogo piva i nisam uspeo sve da svarim, a mozda mi je i jetra otishla u kurac, pa sam srao zeleno. Do sada je najzanimljivija boja bila zuta. I to je bilo od piva. Zao mi je shto nisam uslikao, jer je to bilo najvece sranje koje sam ikada izveo. Nije bio palamar koji viri iz vode, vec jebeno brdo... ni tvrdo ni techno.

 

Svaki put kad se iserem, proradi mi majchinski instinkt.

 

brate, kad sam video ime teme i da je tvoj post poslednji - ocekivao sam pricu sa onom prezgodnom francuskinjom na faksu :D

Share this post


Link to post
Share on other sites

  • Recently Browsing   0 members

    • No registered users viewing this page.
×
×
  • Create New...